"Ako bi Ajnštajn putovao brzinom svetlosti"

/ 13.01.2015. u 00:19

Komentari: 98
Čitanost: 19019
/
Preporuke: 3675
/

Još pre nekoliko meseci stiglo ovo pitanje jednog čitaoca Astronomskog magazina:

„Vi ste ovde Stručnjaci a ja imam jedno pitanje u vezi Brzine Svetlosti. Na primer jedna zvezda je od nas udaljena 1 svetlosnu godinu. Ako bi Ajnštajn putovao svemirskim brodom koji leti brzinom svetlosti za koliko bi vremena stigao (merenom njegovim brodskim časovnikom) tamo i nazad ovamo da nam kaže je li plava ili žuta zvezda?"

Odgovor ne zahteva veliku stručnost kako to misli čitalac, ali pitanje izaziva neka interesantna razmišljanja, pa sam ga ostavio da o njemu u zgodnoj prilici porazgovaram sa prof. Mrđom. Baš zbog traženja takve prilike i kasni odgovor čitaocu.

Ali pre odgovora moram reda radi, jer su u pitanju dobro poznate činjenice, dati nekoliko napomena:

- Najveća moguća brzina u svemiru iznosi 299 792 458 metara u sekundi. U fizici se ona označava slovom „c". Tom, c brzinom, kreće se svetlost u vakuumu i često tu brzinu nazivamo svetlosnom brzinom.

Međutim, materijalne stvari ne mogu da dostignu c brzinu. Materijalne stvari imaju masu, a masa ima neobičnu osobinu da raste sa brzinom. Pri malim brzinama sa kakvim se srećemo na Zemlji svakog dana, to povećanje mase je neprimetno, ali kada počnete ozbiljno da se približavate brzini svetlosti povećanje mase postaje dramatično upadljivo. Ukratko: pri c brzini materija, makar to bila i obična trunčica prašine, imala bi beskonačno veliku masu. Bukvalno, tako kaže matematika.

Ali nije ni to sve. Masa je inertna (fizičari kažu: masa je mera inercije tela), što znači da se opire promeni svog kretanja (ili mirovanja, svejedno). I što je masa nekog tela veća potrebno je više energije da promenite njeno kretanje. Zamislite lokomotivu. Treba vam jako puno energije da je pomerite, a kad jednom ona krene treba vam isto tako jako puno energije da je zaustavite. A sad zamislite koliko je energije potrebno da se neko telo, čija masa teži beskonačnosti, ubrza do brzine svetlosti? Beskonačno mnogo.

Dobro, to smo rešili. Dakle ne samo da materija ne može da prekorači brzinu svetlosti nego ne može ni da je dostigne.

Ali čovek ima izuzetnu moć da neke nemoguće stvari može da zamisli. Dakle, zamislimo da ipak putujemo brzinom svetlosti poštujući sve zakone fizike sem onog dela o masi. Uostalom, možemo zamisliti da smo mi skup fotona (nemaju masu) koji jezdi svemirom, svetlosnom brzinom.

I tako krenemo od Zemlje ka zvezdi udaljenoj jednu svetlosnu godinu (u stvarnosti ne postoji zvezda na toj udaljenosti od Sunca, ali ovo je misaoni eksperiment). I šta se dešava?

E tu sad u priču ulazi prof. Dušan Mrđa, dakle nuklearni fizičar, astronom, astrofizičar i tako dalje, koga uostalom većina čitalaca Astronomskog magazina poznaje, mnogi čak i lično. Zadesili smo se, on i ja, u jednom finom restoranu blizu novosadskog Štranda, u kome se priča tiho, a Erdinger je tako dobar. I tako mi pričamo, Dušan upita šta ima novo, a ja mu rekoh: eto jedan čitalac pita za koje vreme bi Ajnštajn prešao svetlosnu godinu brzinom svetlosti...

Kada je čuo pitanje Dušanu se razvuče nežan osmeh, iz oka mu iskoči varnica, a u ruci mu se stvori olovka. Ja sam podmetnuo papir (jer bi inače počeo da piše po stolu). Za odgovor nije bila potrebna nikakva matematika, ali profesor je uveliko stekao naviku da ono što tvrdi i dokaže. I tako je poletela olovka, a nakon 10 minuta prof. reče: „Eto, vidiš! Prosto". Eh, prosto? Ali ajd sad da ne kvarim priču, uglavnom, razmotrili smo mnoge opcije, slatko se ispričali i...

Odgovor

Konačno, evo odgovora:

Putnik koji putuje brzinom svetlosti razdaljinu od jedne svetlosne godine (a što je oko 9.454.254.955,488 kilometara) preći će za tačno: 0 vremena (minuta, sekundi, godina, čega god). Naravno, mereno časovnikom koji je putnik nosi sa sobom.

Otkud taj čudan rezultat? Kako je moguće da se 9,5 biliona kilometara pređe za nula vremena? I ne samo tih 9,5 biliona kilometara nego i svako drugo rastojanje. Odgovor se nalazi u temeljima specijalne teorije relativnosti po kojoj što brže putujete to vam vreme teče sporije. Pri brzini svetlosti ono za putnika potpuno staje!

U redu, znam da niste šokirani ovom neverovatnom činjenicom jer ste istu učili u školi, ali možda ste za trenutak zaboravili drugi deo odgovora. Naime, ovde se prosto nameće pitanje: kako je sve to moguće? Dobro, vreme stane, ali ipak 9,5 biliona kilometara je 9,5 biliona kilometara. Ma koliko vam vreme stane vi ipak morate da prevalite put od tačke A do tačke B, a kretanje je osnov vremena. Čim se nešto pokrene, vreme počne da teče i ono je svakako veće od nula.

Rešenje je divno i elegantno. Postoji, naime, još jedna pojava pri brzom putovanju, a to je da se stvari, svi predmeti u pravcu vašeg suludog kretanja, skraćuju. Kada putujete brzinom svetla vreme staje, a razdaljine nestaju. Dakle, iz vizure putnika koji juri na talasu svetlosnog zraka on je već na svom cilju. Zapravo, iz njegovog ugla posmatranja vreme je besmislica. Njemu je svuda 'ovde'. Nije mu problem da pređe bilo koje rastojanje jer za njega ono ne postoji. U svakom slučaju ono je nula metara, kilometara, milijardu svetlosnih godina... Nula!

Nije ovo samo filozofska spekulacija, nego to tako jeste. Ne samo da je matematički dokazano nego o tome postoje i praktični dokazi.

Od tih, najpoznatiji su oni o mionima. Mioni su čestice sa kratkim životnim vekom. Nastaju u sudarima kosmičkih zraka sa molekulima kiseonika i azota u našoj atmosferi. Jedan tipičan mion živi 2,2 mikroseknde. Za to vreme on, krećući se brzinom koja skoro dostiže brzinu svetlosti, po zdravoj logici (tj. našem satu) može da pređe nekih 600 metara pre nego što se raspadne. Ipak, mioni nekako uspevaju da pređu mnogo duži put, nekoliko desetina kilometara. Zato ih nije teško detektovati i na površini Zemlje. Kako je to moguće?

Pa, mioni imaju svoj časovnik. Prema našem, mioni putuju (od svog nastanka u sudaru sa atmosferom) do zemlje preko 50 mikrosekundi, ali prema njihovom, mionskom satu, oni u putu provedu tek dve mikrosekunde vremena. Za to vreme oni pređu 50-tak kilometara pa sižu do površine planete - ako nas pitate, ali u njihovom prostorno-vremenskom sistemu oni pređu tek nekoliko stotina metara, jer su im sva rastojanja u pravcu kretanja skraćena.

***

Ah, kako je sve to interesantno! Zamislite da zaista putujete brzinom svetlosti: vreme i razdljine za vas ne postoje i ceo svemir vam je dostupan i najdalje galaksije i praiskonski kvazari i svi svetovi, odjednom. I uvek ste svuda.

Tagovi

brzina svetlosti

postavite na |

Komentari (98)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

loader 01:02 13.01.2015

1.

edit: ne, ne, nije samo radi upisivanja :) .. stvarno sam pročitao.

Hm ...
putovanje brzinom svetlosti sada deluje kao nesavršenost, kao zastarelo, prevaziđeno saobraćajno sredstvo, s obzirom da stvara probleme prilikom kretanja mase, ili pravi drugovrsna ograničavanja efikasnosti putovanja.

A cilj jeste da se bude svuda. I da se bude deo Svega. Onda se to može postići samo bez putovanja, odnosno bez pomeranja sa početne tačke putovanja. Deluje paradoksalno, ali je jednako paradoksalno kao i putovanje tehnikom masa-brzina koje se pokazuje kao nerešiv problem.

Putovanje u Svuda je težnja svih težnji. Stoga je ono moguće. I to samo bez pomenutih tehnika, koje ga ometaju. Dakle, odricanje od tehnike putovanja dovodi do putovanja, tj. postizanja stanja dostignutog puta, stanja prisutnosti u Svemu.

Vojislav Stojković 01:33 13.01.2015

Re: 1.

Sve je to (putovanje bez putovanja i da se bude svuda) odavno ostvareno, a i danas je mnogima ostvarivo. Ta savršena tehnologija zove se mašta.

loader 01:43 13.01.2015

Re: 1.

Eto ga, pokvari igru ..
Mi ovde razgovaramo zakukuljenim, hipotetičarskim jezikom, sa puno dodavanja, driblinga ....

Saša Zorkić 12:40 13.01.2015

Re: 1.

Za sad možemo da putujemo bez kretanja samo putem Interneta. Možda je u tome rešenje :)

dexter92 21:41 13.01.2015

Re: 1.

. Dakle, iz vizure putnika koji juri na talasu svetlosnog zraka on je već na svom cilju. Zapravo, iz njegovog ugla posmatranja vreme je besmislica. Njemu je svuda 'ovde'. Nije mu problem da pređe bilo koje rastojanje jer za njega ono ne postoji. U svakom slučaju ono je nula metara, kilometara, milijardu svetlosnih godina... Nula!

Da li iz ovoga proizilazi da bi ambiciozni putnik kroz svemir, prelazeci enormne distance brzinom svetlosti zapravo jako brzo potrosio svo vreme univerzuma iz svoje perspektive? Zvezde i galaksije bi se ugasile jer putovanje brzinom svetlosti je i putovanje u buducnost?

Jukie 22:20 13.01.2015

Re: 1.

Kao da ima snimljene sve epizode neke serije pa skače sa jedne na drugu kako poželi

Saša Zorkić 22:35 13.01.2015

Re: 1.

Lep odgovor na to dao je niže nsarski (Ajnstajn i brzina svetlosti).

49 41 00:13 14.01.2015

Re: 1.

Saša Zorkić
Za sad možemo da putujemo bez kretanja samo putem Interneta. Možda je u tome rešenje :)

Karl May, je davno "putovao" sa Vinetuom, Old Schaterhandom, Komancima, Sijuksima.
Apachima; pritom nikadnije mrdnuo iz "svoje" Nemacke.

Saša Zorkić 00:18 14.01.2015

Re: 1.

Koliko znam autor Tarzana, Edgar Rice Burroughs, nikad nije bio u Africi :)

Vojislav Stojković 00:42 14.01.2015

Re: 1.

Ja osnovno sumnjam i da je izvesni Žil Vern ikad bio 20.000 milja pod morem.

Saša Zorkić 15:35 14.01.2015

Re: 1.

Ma ni oko sveta nije bio.

alselone 15:43 14.01.2015

Re: 1.

Mozda je bio na tajanstvenom ostrvu.

nsarski 17:00 14.01.2015

Re: 1.

Saša Zorkić
Ma ni oko sveta nije bio.

Ali je zato bio u sredistu Zemlje.

Cyrano de Bergerac 17:02 14.01.2015

Re: 1.

Šta li ćete reći za Džordža Lukasa, sunce li vam sitničarsko.

dexter92 03:09 13.01.2015

Jos malo pitanja

1.Koliko bi vremena proslo za posmatraca na Zemlji dok putnik dodje do te zvezde udaljene jednu svetlosnu godinu krecuci se ravno brzinom svetlosti ili bilo koje druge destinacije.Sta kazu formule ako se ubaci brzina veca od svetlosne?
2.Koliko mi je poznato u principu se ne zna zasto fizicki objekti imaju masu.Sami ste rekli da je ona mera inercije. Ako bi postojao fizicki objekat bez mase da li bi mogao da postigne brzinu vecu od brzine svetlosti, ukoliko jednog dana uspemo da 'neutralisemo' masu objekata?

nask 12:03 13.01.2015

Re: Jos malo pitanja

Ako bi postojao fizicki objekat bez mase da li bi mogao da postigne brzinu vecu od brzine svetlosti, ukoliko jednog dana uspemo da 'neutralisemo' masu objekata?

Pa ako posmatraš iz okvira teorije specijalne relativnosti brzina veća od brzine svetlosti nema smisla. Maksimalna brzina svetlosti i da ništa ne može da se kreće brže od toga je u samom postulatu te teorije. To se odnosi na sve čestice imale ili nemale masu. Ili onako jednostavno rečeno: za sve gde postoji princip ekvivalencije, to je ono poznato e je em puta ce na kvadrat, brzina svetlosti je plafon koji se ne može probiti.
A što se tiče prostora i širenja istog tu nema tog ograničenja. Vidi dole kod jinksa.

Saša Zorkić 12:46 13.01.2015

Re: Jos malo pitanja

1.Koliko bi vremena proslo za posmatraca na Zemlji ...

Mereno našim časovnikom: jedna godina.

Ako bi postojao fizicki objekat bez mase da li bi mogao da postigne brzinu vecu od brzine svetlosti,

Ja mislim da je tako nešto teorijski moguće jedino pomoću trikova. Recimo, prolaskom kroz "crvotočine". Upadnete u nju, a izađete negde u bestragiji :)

nsarski 05:29 13.01.2015

Ajnstajn i brzina svetlosti

U jednoj od prvih knjiga koje sam kao klinac citao o Teoriji relativnosti (popularnih, naravno), pominje se da je Ajnstajna zanimalo bas to pitanje: kako bi izgledao svet nekome ko se krece brzinom svetlosti? S tacke gledista putnika, ceo kosmos bi izgledao kao tacka jer su sva rastojanja onda jednaka nuli.
Ova okolnost je iskoriscena da se razresi tzv. "misterija solarnih neutrina". Naime, nuklearne reakcije koje se desavaju na Suncu proizvode neutrine (njih ima tri vrste). Neutrini su cestice koje nemaju naelektrisanje (otuda ime) i krecu se, verovalo se, brzinom svetlosti, tj., nemaju masu. Na osnovu energije koja se prilikom tih nuklearnih reakcija oslobadja, moze se proceniti koliko neutrina, prosecno, stize do Zemlje sa Sunca. Medjutim, merenja su sistematski davala da samo oko 1/3 predvidjenog broja neutrina stize do nas. I to je misterija: gde je ostatak solarnih neutrina?
Pa, odgovor je nedavno nadjen. Naime, neutrini imaju sposobnost da se trasformisu iz jedne vrste u drugu - ima ih tri vrste, setimo se - i ova sposobnost se zove "neutrino rezonanca" (neutrino oscilacija). Sa Sunca polazi bas toliko neutrina koliko je predvidjeno, ali se oni, tokom putovanja, transformisu iz jednog oblika u drugi, i zemaljski detektori, sposobni da detektuju samo jednu vrstu neutrina, izmere samo 1/3 ukupnog broja.
Aha! Ali kako solarni neutrini mogu da "stignu" da se transformisu iz jedne vrste u drugu na tom putovanju, kad neutrini putuju brzinom svetlosti i u njihovom referentnom sistemu vreme stoji? Pa, odgovor je da neutrini imaju konacnu (ekstremno malu!) masu pa ne putuju bas brzinom svetlosti i vreme za njih ne stoji sasvim. I u njihovom sistemu, vreme putovanja izmedju Sunca i Zemlje je vece od nule - malo, ali konacno - te uspevaju da se transformisu i, statisticki, na Zemlji se detektuje samo 1/3 od ukupnog broja.
Za razresenje ove "misterije" je dodeljena Nobelova nagrada 2002. godine.

Saša Zorkić 13:13 13.01.2015

Re: Ajnstajn i brzina svetlosti

ceo kosmos bi izgledao kao tacka jer su sva rastojanja onda jednaka nuli.

Eh, profesore, to je užasno interesantno, gledano ovako sa strane, ali je svetlosnom zraku mora da je mnogo dosadno. Sve mu je samo tačka. Za njega nema evolucije. Nema nastanka, ni nestanka.

Zbilja, kada jednog dana svemir i sve čestice počnu da trunu, šta će od toga videti svetlosni zrak?

gordanac 15:26 13.01.2015

:)

Saša Zorkić:
Zbilja, kada jednog dana svemir i sve čestice počnu da trunu, šta će od toga videti svetlosni zrak?

:))
Reći će "joj, dosaaaadnooo! sve sam to već video ..."
"Videće" početak ovoga (u prve tri minute

jer je na sličici sve što postoji, u stvari.
Ali ti to znaš, samo je meni zabavno da je postavim.

Saša Zorkić 16:13 13.01.2015

Re: :)

E, to!

Filozofi se od st. Grka, preko Dekarta do današnjih mudraca bezuspešno trude da otkriju šta je istina, a u stvari treba samo da pročitaju dobar udžbenik fizike :)

nsarski 16:32 13.01.2015

Re: :)

Filozofi se od st. Grka, preko Dekarta do današnjih mudraca bezuspešno trude da otkriju šta je istina, a u stvari treba samo da pročitaju dobar udžbenik fizike :)

Sasa, u tim udzbenicima pise sta je istina, ali ne pise sta je Istina. Klizav je to teren, posebno za ljude kojima fizika nije bliska.

Saša Zorkić 16:54 13.01.2015

Re: :)

Mislio sam na ovo:

Filozofi posmatraju svet pa pokušavaju da utvrde šta jeste, šta postoji, šta je bitak. Neki smatraju da postoji samo subjektivna istina i da svako ima svoju, neki misle da postoji objektivna istina. Dalje raspravljaju da li postoji apsoluta, relativna, apstraktna, konkretna, večna, prlolazna istina itd. I ne mogu da se saglase. A možda do nesuglastica dolazi otuda što svi tumače makrosvet i ono što je sasvim varljivo i prolazno, dok zapravo postoji samo, to što je Gordana pomenula :) Dakle, samo zračenje i prostor. U tom smislu filozofi bi trebalo da pročitaju nešto kvantne fizike, ako hoće danas da tumače svet.

OK, ja nisam ni filozof ni naučnik pa je ovo samo jedno laičko mišljenje.

nsarski 16:58 13.01.2015

Re: :)

U tom smislu filozofi bi trebalo da pročitaju nešto kvantne fizike, ako hoće danas da tumače svet.

Ma, slažemo se, Saša. Nego ti filozofi učitavaju značenje koje tu ne postoji. Pa iz njega izvlače Istinu.
Super ti je blog, btw.

gordanac 17:22 13.01.2015

Re: :)

Saša Zorkić
E, to!

Filozofi se od st. Grka, preko Dekarta do današnjih mudraca bezuspešno trude da otkriju šta je istina, a u stvari treba samo da pročitaju dobar udžbenik fizike :)

:)))))
Pa, ne baš.
Fizika ne traži "istine" u tom smislu, ona je igra daštanja i odgonetanja i ponekad su joj "istine" oročene, do novog daštanja, ona je jedan od naučnih oblika ljudske radoznalosti, a filozofija je (naučni?) oblik čuđenja, to su dve različite stvari.
Fizika može na jedan način nešto da interpretira, ali će joj drugi način interpretacija, posle dokazivog ponavljanja i proveranja promeniti prvu.
I tako u beskrajon. :)
Sa filozofima stvar stoji drukče, oni počinju "s oba kraja" u posmatranju svega kroz pokušaje da svojim misaonim sondama "izmere istine smisla i postojanja".

I svako od njih ima svoju i one se ne poništavaju, ne poriču i ne potvrđuju međusobno.
Najkraće je to sjajno rečeno kroz "Verum Factum" čime Giambattista Vico daje princip - istina je ono što istinom načinimo.
I filozofske istine ljudima mogu biti "utešne" (kad je reč o pitnajima smisla, ne znam bolju reč) a fiziku je baš briga za to :))

docsumann 19:43 13.01.2015

Re: :)

Super ti je blog, btw.

Sašini blogovi su karika koja nedostaje

Saša Zorkić 20:08 13.01.2015

Re: :)

Možda se nismo najbolje razumeli.

Naravno da je istina predmet filozofije (a ne nauke, umetnosti itd.). Ali da bi filozofi spoznali istunu potrebno je da poznaju kvantnu fiziku. Kako neko može da govori o suštini prirode, o biti prirode ako ne zna bar neke osnove kvantne fizike? A filozofi, kako se čini, slabo vladaju fizikom.

O tome je, ako se doro sećam, jer sam knjigu davno čitao, pisao Vajnberg u Snovima o konačnoj teoriji.

Saša Zorkić 20:12 13.01.2015

Re: :)

Super ti je blog, btw.

Fala, to je zbog dobrog društva u kome se stvarala ideja za blog. I, naravno, dobrog mesta (vrlo fin, restoran kod NS Štranda).

gordanac 20:39 13.01.2015

Re: :)

Saša Zorkić
Možda se nismo najbolje razumeli.

Naravno da je istina predmet filozofije (a ne nauke, umetnosti itd.). Ali da bi filozofi spoznali istunu potrebno je da poznaju kvantnu fiziku. Kako neko može da govori o suštini prirode, o biti prirode ako ne zna bar neke osnove kvantne fizike? A filozofi, kako se čini, slabo vladaju fizikom.

O tome je, ako se doro sećam, jer sam knjigu davno čitao, pisao Vajnberg u Snovima o konačnoj teoriji.

Jest' bio zanimljiv, može se lepo sporit' s njim o svemu i svačemu :)

“The effort to understand the universe is one of the very few things that lifts human life a little above the level of farce, and gives it some of the grace of tragedy. ”

“The more the universe seems comprehensible, the more it also seems pointless”

i njegova druga omiljena tema:

“Science doesn't make it impossible to believe in God, it just makes it possible not to believe in God”

“With or without religion, you would have good people doing good things and evil people doing evil things. But for good people to do evil things, that takes religion.”

Inače se slažem s tobom da se mora zabaviti fizikom svako onaj ko hoće da se bavi filozofijom. I - matematikom, naravno, "matematika je jezik kojim je Univerzum pisan", ali matematika i nije nauka, matematika je imaginacija. A matematička fizika kraljica disciplina kojima se treniraš da čitaš jezik Univerzuma.
(setio si me ovim tekstom koliko mi nedostaje jedan moj profesor, hvala ti)

Saša Zorkić 18:15 14.01.2015

Re: :)

Sašini blogovi su karika koja nedostaje

U ovo je baš lep kompliment! Hvala.

looping 06:10 13.01.2015

1

Ah, kako je sve to interesantno! Zamislite da zaista putujete brzinom svetlosti: vreme i razdljine za vas ne postoje i ceo svemir vam je dostupan i najdalje galaksije i praiskonski kvazari i svi svetovi, odjednom. I uvek ste svuda.

Aha. Znači zemlja se kreće, Sunce se kreće još brže, galaksije još brže i tako do svetlosne brzine svemira kao jedne beskonačno velike mase koja se uz to i širi zbog tolike brzine. Pitanje je samo gde idemo ili gde stojimo u mestu.

Njemu je svuda 'ovde'. Nije mu problem da pređe bilo koje rastojanje jer za njega ono ne postoji. U svakom slučaju ono je nula metara, kilometara, milijardu svetlosnih godina... Nula!

Jednostavno.

Saša Zorkić 13:23 13.01.2015

Re: 1

Pitanje je samo gde idemo ili gde stojimo u mestu.

Pretpostavljam da su ova i slična pitanja proizvod naše, zemaljske, logike. Sa stanovišta svemira ona su verovatno besmislena. Mi nit idemo, nit stojimo, sve je relativno, tj. zavisi u odnosu na čega merimo naše kretanje.

looping 13:33 13.01.2015

Re: 1

Saša Zorkić
Pitanje je samo gde idemo ili gde stojimo u mestu.

Pretpostavljam da su ova i slična pitanja proizvod naše, zemaljske, logike. Sa stanovišta svemira ona su verovatno besmislena. Mi nit idemo, nit stojimo, sve je relativno, tj. zavisi u odnosu na čega merimo naše kretanje.

Po zemaljskoj logici kretanje (promenu lokacije) merimo uvek u odnosu na ono prvo vidljivo mnogo veće od nas.

mnenadic 18:41 13.01.2015

Re: 1

Mi nit idemo, nit stojimo, sve je relativno, tj. zavisi u odnosu na čega merimo naše kretanje.

Kad bih mogao, najradije bih se sklonio u početak koordinatnog sistema i sve posmatrao sa osmehom, ali ne mogu, ne mogu da odredim nule svih koordinata

Saša Zorkić 18:20 14.01.2015

Re: 1

Ih, pa nula je tamo gde se čoveku hoće :).

Zašto nulti meridijan prolazi kroz Grinič? Pa tako se htelo nekim Englezima

milojep 09:15 13.01.2015

E=busxplus2

Ovim teorijama bi mogao da se reši problem busplusa sa penzionerima! Ne treba im vožnja uvek su svuda i sve im je 0 metara i 0sekundi!E sad kada je nešto mufte brzi su penzosi al' ipak imaju neku masu ,neznam kako to rešiti

edit: obavezno uvesti česticu penzon

nask 09:37 13.01.2015

Re: E=busxplus2

al' ipak imaju neku masu ,neznam kako to rešiti

Kako je krenulo sa penzijama uskoro je neće više imati.
Postaće i bezmasni i bezmastni.

milojep 10:09 13.01.2015

Re: E=busxplus2

nask
al' ipak imaju neku masu ,neznam kako to rešiti

Kako je krenulo sa penzijama uskoro je neće više imati.

Paaa sad mi je jasno zašto se ovi sa ispod 25 'iljada voze jeftino

jinks 09:29 13.01.2015

...

Postoji na Discovery kanalu interesantna serija How does the Universe work. Bila je skoro emisija o raznim teorijama o nastanku Univerzuma, ali su, normalno, najviše vremena posvetili Big Bang teoriji ... uvodima u njen nastanak, kako i evoluciji same teorije, odnosno postepenim saznanjima o različitim fazama Velikog praska, od kojih su prvih nekoliko trajale 1e-N sekundi, gde je N podosta veliki broj.

Što to pominjem ... u vezi sa izrečenim u blogu (teoretski i praktično dokazanim) o kretanju tela određene mase brzinom svetlosti.

Naime, jednu od faza Velikog praska predstavlja i trenutak koji astronomi zovu Inflacijom. Odnosno, periodom tokom koga se materija (određene mase koju su sačinjavale čestice još uvek neorganizovane u atome i molekule, ali ipak organizovane u neku formu primordijalne tečnosti) ipak kretala brzinama mnogo većim od brzine svetlosti. Tada je, između ostalog, nastao i prostor, na način kakvim ga danas "poznajemo".

Doduše, tokom Inflacije je, po autorima, kretanje materije brzinama većim od c bilo samo prividno ... naime, ona je ustvari stajala u mestu dok je prostor oko nje nastajao i širio se (odnosno rastao sam u sebe) brzinama većim od c.

Druga, od mnogih, interesantna stvar koju su pomenuli u emisiji je takođe vezana za u blogu pomenutu činjenicu po kojoj je neophodna beskonačna energija kako bi se materija mase m > 0 ubrzala do c ...

Naime, postoji i sličan rezon po kome je česticu čija je masa jednaka 0 a koja nosi određenu količinu energije (gde je energiju, ako ništa drugo, po svoj prilici dobila tokom Velikog praska) nemoguće usporiti, te da ona neminovno mora da se kreće maksimalnom mogućom brzinom, jednakom brzini svetlosti.

p.s.

Takođe ukoliko bi se Ajnštajn prema nekoj zvezdi kretao brzinom svetlosti, i on bi ostatku sveta delovao kao svetlost, zar ne, ili bar kao neka vrsta talasa.

Saša Zorkić 14:30 13.01.2015

Re: ...

Imam utisak da u ovom komentaru nešto treba ispraviti, tj. da nešto nije najbolje shvaćeno. Recimo, ovo pod p.s. Ne bi nama Ajnštajn izgledao kao svetlost (ukoliko bi se kretao brzinom svetlosi), jer ni npr. gravitacioni talasi nam ne izgledaju kao svetlost iako se kreću brzinom svetlosti.

Pokušaću kasnije da odgovorim na ovaj komentar.

rade.radumilo 14:43 13.01.2015

Re: ...

Doduše, tokom Inflacije je, po autorima, kretanje materije brzinama većim od c bilo samo prividno ... naime, ona je ustvari stajala u mestu dok je prostor oko nje nastajao i širio se (odnosno rastao sam u sebe) brzinama većim od c.

Na ovome I pokušavaju da koncipiraju teoriju warp pogona. Naime, telo se ne bi kretalo brže od svetlosti u prostoru, ali bi sam prostor oko tela bio deformisan tako da telo "gledano spolja" prevaljuje veće razdaljine u jedinici vremena nego svetlost.

Mislim da bi Ajnštajn bio Treker.

jinks 15:01 13.01.2015

Re: ...

Imam utisak da u ovom komentaru nešto treba ispraviti, tj. da nešto nije najbolje shvaćeno. Recimo, ovo pod p.s. Ne bi nama Ajnštajn izgledao kao svetlost (ukoliko bi se kretao brzinom svetlosi), jer ni npr. gravitacioni talasi nam ne izgledaju kao svetlost iako se kreću brzinom svetlosti.

Jasno je da se sve što se kreće brzinom svetlosti ne vidi kao svetlost ... pitanje kako bi se telo mase m ubrzano do c videlo u okruženju ... na primer, Ajnštajn :)

nsarski 15:19 13.01.2015

Re: ...

pitanje kako bi se telo mase m ubrzano do c videlo u okruženju ... na primer, Ajštajn :)

Pa, telo mase m, koje se "krece brzinom svetlosti" bi imalo energiju mc^2, a to odgovara talasu od mc^2=hv (nemam grcko slovo "ni" koje se koristi za frekvenciju, pa sam stavio "v" ), h je plankova konstanta. Dakle, iz toga se moze izracunati koja bi frekvencija, "ni", bila njemu pridruzena. Ta bi frekvencija (energija) bila svakako van domena svetlosnih talasa - bila bi mnoooogo veca.
Ukratko, taj talas mi ne bi mogli da "vidimo".

jinks 15:37 13.01.2015

Re: ...

Ukratko, taj talas mi ne bi mogli da "vidimo".

Da, jasno.

docsumann 19:41 13.01.2015

a little bit of metaphysics

Saša Zorkić

Dakle, iz vizure putnika koji juri na talasu svetlosnog zraka on je već na svom cilju. Zapravo, iz njegovog ugla posmatranja vreme je besmislica. Njemu je svuda 'ovde'.

nasarski

ceo kosmos bi izgledao kao tacka jer su sva rastojanja onda jednaka nuli.

kretati se brzinom svjetlosti znači prisustvovati apolutnom vremenu. odnosno, naći se tamo gdje svi događaji postoje u svojoj cjelosti, gdje "film" dešavanja vidimo čitav i odjednom, a ne sukcesivno frejm po frejm.
pošto fizički zakoni izričito zabranjuju masenim tijelima da dostignu tu brzinu, jedina mogućnost da dospjete u prostor apsolutnog vremena je da pud tamo iskoračite nematerijalnim dijelom svog bića.

alselone 20:33 13.01.2015

Re: a little bit of metaphysics

kretati se brzinom svjetlosti znači prisustvovati apolutnom vremenu. odnosno, naći se tamo gdje svi događaji postoje u svojoj cjelosti, gdje "film" dešavanja vidimo čitav i odjednom, a ne sukcesivno frejm po frejm.

Kretati se brzinom svetlosti znaci postojati u lokalnom snapshotu vremena dok svet buja i prolazi pored tebe. Zivot nekog pijanca koji samo jedan dan shvati da je proslo 10 godina i da se nicega ne seca. :)

gavrilo1 19:53 13.01.2015

gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Foton nema masu mirovanja, ali ni ne postoji foton koji miruje....ako se ne varam nisam neki fizicar

Nego postoji nesto sto nema masu i brze je od svake nama poznate brzine.
Ono je trenutno, poput gravitacione sile na daljinu, ne kasni.
Nosilac je informacije, bogami dokazano i radnje.
Moze u proslost, moze u buducnost.
Za nju vreme ne postoji.
Misao!

Za misao ne vazi ni jedan zakon fizike,
A pazi ironije
Svi zakoni fizike nastali iz misli

Neverovatno!

Mi moramo nauciti koristiti misli, ako zelis dalje videti i misli ti moraju biti takve.
A nase misli su nase zelje, htenja ega, pa i u pogledu univerzuma, mi zelimo osvajati.
Nas um je blokiran takvim mislima.
I to je dobro, to nas i cuva.
Savrsena stupica.

Hajde da odbacimo misli i pustimo um i vidimo sta ce doci u njega.
Mozda bas to cemu mi zelimo otici.

Edit
+ za blog :)

gavrilo1 20:29 13.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Jos ovo da dodam,
Trebalo bi posmatrati vise zivotinje, u odnosu na nas.
Neke zivotinje su bliske sa ljudima,
Treba posmatrati vezu izmedju pojedinca i zivotinje, sebe i svog ljubimca, recimo pas i covek.
Neki ljudi ostvare jaku vezu sa zivotinjom i tu se nesto desava.
Mi kazemo da zivotinja predoseca neku situaciju koja je ima veze sa nama.
A sta ako je to poruka kroz nju, nekakva misao ide kroz nju.
Zivotinje imaju slobodan um, lisen htenja kakvog ima covek.
Hocu da kazem u oba posta da mozda nije poenta otici daleko vec to iz daleka dovesti ovde i sada.

Saša Zorkić 18:28 14.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Hocu da kazem u oba posta da mozda nije poenta otici daleko vec to iz daleka dovesti ovde i sada.

Ha, pa to i radi televizija :)

gavrilo1 20:24 14.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Saša Zorkić
Hocu da kazem u oba posta da mozda nije poenta otici daleko vec to iz daleka dovesti ovde i sada.

Ha, pa to i radi televizija :)

Pa nije bas tako,
Sve sto gledamo na televiziji nije nase iskustvo vec tudje koje pratimo pomocu dva cula.
Vidis ljudi sa tim nemaju problem,
Iako nam je vise cula aktivno kada nam muva sleti na vrat + imamo iskustvo, nase.
Ljudima jeste bitno iskustvo, izmedju ostalog zato i putuju, i kad imas seks ti si ko negde otputovao, ne postoji svet oko tebe, sav si u tom iskustvu.
To su iskustva 5 cula.
Dakle, iskustvo= putovanje
A sta ako postoji i neko sesto, sedmo, osmo culo kojim se moze steci iskustvo, fizicki nigde ne otici vec putem misli.
Mozda to iskustvo se ne moze opisati sa ovih 5 cula ali je ono dozivljeno, jasno putniku.
Mozda se to culo aktivira ako se puste misli htenja ega kojima mi zelimo kontrolisati um.
Mozda treba pustiti um i putovanje pocinje?
Mi smo nekako sve sveli na 5 cula i fizicko prisustvo, tako zelimo i upoznati Univerzum, a zapravo ono sto dobijamo je iskustvo i to nam niko ne moze uzeti, uvek je sa nama, najbolji ucitelj.

Saša Zorkić 22:12 14.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Eh, čim se dublje zađe u "možda" priča se suviše razvodnjava, jer ima skoro beskonačan broj "možda". Pa da, jeste, možda!

Čovek ima ona čula koja su mu bila potrebna. Teško mi je poverovati da će se pojaviti neko novo. Ali na to bi mnogo bolje i kvalifikovanije odgovorili bilolozi, lekari...

Ali svakako bi bilo interesantno pročitati neku priču o tome!

st.jepan 23:24 14.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Mi smo nekako sve sveli na 5 cula

... i nepravedno zanemarili šesto, vrlo aktivno i bitno čulo - čulo vremena.

nsarski 00:00 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

st.jepan
Mi smo nekako sve sveli na 5 cula

... i nepravedno zanemarili šesto, vrlo aktivno i bitno čulo - čulo vremena.

Znam da cu ovim da izrazim svoju pristrasnost, ali ja mislim i da je matematika culo.
Evo zasto: postoje prirodne pojave koje se desavaju na veoma malim (atomskim) prostornim skalama koje mi ne mozemo da opazimo uobicajenim culima. Zbog toga se opis takvog sveta uglavnom izrazava matematickim odnosima izmedju mikroskopskih velicina. Sto dalje prodiremo u takav svet, njegov opis postaje sve vise matematiziran. Ipak, samo tako mozemo da ga "razumemo".

docsumann 05:19 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Znam da cu ovim da izrazim svoju pristrasnost, ali ja mislim i da je matematika culo.

i čulo i čudo

blogovatelj 05:43 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

postoje prirodne pojave koje se desavaju na veoma malim (atomskim) prostornim skalama koje mi ne mozemo da opazimo uobicajenim culima

Takodje i pojave koje se desavaju na ogromnim skalama.
Sad sam citao Ginisovu knjigu rekorda iz 2009. i procitam da je najveca poznata zvezda udaljena od nas 5000 svetlosnih godina. Kad bi je postavili u centar Suncevog sistema, kraj zvezde bio bi dalji od Jupitera.
Meni je bez matematike neshvatljivo da pojmim ovakve velicine.

Saša Zorkić 13:05 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

čulo za vreme

Pa dobro, što se mene tiče

.

Ali trebalo bi prvo definisati čula, pa ih nakon toga brojati. Ako imamo čulo vremena, onda valda imamo i čulo za prostor, orijentaciju, predviđanje itd.

Čulo vide je oko, čulo mirisa nos... šta je čulo vremena?

Saša Zorkić 13:07 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

matematika

Kako se zove čulo za matematiku? Nije oko, nije uho, nos...

nsarski 13:16 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Čulo vide je oko, čulo mirisa nos... šta je čulo vremena?

Pa, mogao bi da se iskonstruise argument da je rudimentarno culo vremena nas dnevni bioloski ritam ili circadian clock. To je onaj ritam koji kod nas uzrokuje jet-lag, kad ne mozemo da se naviknemo na vremensku razliku posle putovanja na istok ili zapad.
Izgleda da neke zivotinje (posebno one koje migriraju na velikim rastojanjima) kao sto su ptice, imaju senzore za magnetno polje Zemlje i tako se orijentisu. Jos uvek se ne zna tacno kako one obavljaju ovu navigaciju, ali jedno od objasnjenja je interakcija nekog dela mozga sa magnetnim poljem.

st.jepan 13:40 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Čulo vide je oko, čulo mirisa nos... šta je čulo vremena?

Ne bih rekao.
Rekao bih da pojam "čulo" ne označava (samo) organ kojim se podražaji iz okruženja registruju, već sposobnost, ukupni složeni proces registrovanja podražaja i njihovu mentalnu obradu.

Čime registrujemo vreme ja ne znam. Možda tika-taka srcetom, crevima, bešikom, kosom i noktima koji furt rastu, cikličnim procesima koji se dešavaju u celom organizmu... Bez mentalne obrade, medjutim, džaba podražaji.

Ali ja, naravno, nisam kvalifikovan za ovakve rasprave, više mi leži ono Tetka Desino "koliko može Ajnštajn, ako ide peške..."
Tu briljiram.

st.jepan 13:49 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

nsarski

Bok'te!!!
Ponosito objavljujem da smo napisali suštinski isto.
Edit: mislim na ono o biološkom satu.

nsarski 18:46 15.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Kako se zove čulo za matematiku? Nije oko, nije uho, nos...

Pa, kao sto culo za vid nije samo oko, vec i ocni nerv i centar za vid, itd., tako i culo za matematiku ne mora da bude samo jedan organ. Mi imamo "organ" za jezik, koji se sastoji i od anatomskih delova grla, i usta, i glasnih zica, i delova u mozgu (Broca's brain - ima odlicna knjga o tome koju je napisao Sagan), i uha koje nam omogucava da cujemo izgovoreno, itd. Sve zajedno, "organ" za matematiku, po mom misljenju, je mnogo kompleksniji od pukog perceptora.

dexter92 11:55 17.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Izgleda da neke zivotinje (posebno one koje migriraju na velikim rastojanjima) kao sto su ptice, imaju senzore za magnetno polje Zemlje i tako se orijentisu. Jos uvek se ne zna tacno kako one obavljaju ovu navigaciju, ali jedno od objasnjenja je interakcija nekog dela mozga sa magnetnim poljem.

Pa upravo si ti pisao blog da se ne zna kako pite vrse navigaciju prilikom migracija. :)
Cak i da mogu da 'osete' promene intenziteta magnetnog polja pri relativno malim promenama polozaja kretanja sto ne mogu instrumenti da izmere to im opet daje samo orijentaciju sever-jug.
Rusi su navodno radili eksperimente prevozeci avionima ptice hiljadama kilometara na istok ili zapad i opet su se nepogresivo vracale na prvobitno mesto.
Migracija nekih vrsta riba u okeanima je posebna prica gde se tek ne vidi nista dalje od 100m.
I na kraju svima dobro poznati 'golubovi pismonose'.
Bez problema se vracaju na odredista do 800km udaljenosti sa povezom preko ociju, po mrklom mraku ili gustoj magli.
Tako da misterija, bato :)

nsarski 18:18 17.01.2015

Re: gavrilo ovde, da li se cujemo...prijem

Pa upravo si ti pisao blog da se ne zna kako pite vrse navigaciju prilikom migracija. :)

Hvala sto se secas

I'm impressed.
I dalje se ne zna.
Medjutim, da se vratimo temi - i to je "culo" zar ne?

alselone 20:31 13.01.2015

Zatvor

Ako je protok vreman ravan nuli i velicina kosmosa svedena na jednu tacku, onda je to zapravo jedan zatvor u kom se nista ne desava. Kao u onom filmu sa casovnikom koji zaustavlja vreme i razbije se.

U bajkovitoj situaciji vozeci se brodom koji uvek ide brzinom svetlosti, od big benga do danas bio bi zapravo zivot bez cula koji traje tren.

gavrilo1 20:44 13.01.2015

Re: Zatvor

alselone
Ako je protok vreman ravan nuli i velicina kosmosa svedena na jednu tacku, onda je to zapravo jedan zatvor u kom se nista ne desava. Kao u onom filmu sa casovnikom koji zaustavlja vreme i razbije se.

U bajkovitoj situaciji vozeci se brodom koji uvek ide brzinom svetlosti, od big benga do danas bio bi zapravo zivot bez cula koji traje tren.

Ljudi u zatvoru osudjeni na po visegodisnje kazne osmisle neki zivot, zapravo radnju po kojoj ce ziveti, pravila neka, htenja da ne bi poludeli.
Jer to jeste zatvor, mi napolju to znamo jer su nase slobode i htenja veci.
E sad jesmo li mi sigurni da i mi sami nismo u zatvoru?
Iz neke nebeske perspektive isto bi to neko mogao reci i za nas koji smo kao na slobodi.
Nesto poput onih ruskih lutaka sto jedna zatvara drugu.

Vidis u toj prvoj lutki u slucaju robije vreme sporo tece.
U nasem slucaju brzo, zivot brzo prolazi.
Sta je u sledecem slucaju?
Je li moguce da vreme ne postoji i da ti je samo u glavi?

alselone 20:49 13.01.2015

Re: Zatvor

Je li moguce da vreme ne postoji i da ti je samo u glavi?

Vreme postoji i zapravo nije u glavi nego zaista ne bi kucalo. Kazaljka sata se zaista ne bi pomerila.

gavrilo1 20:57 13.01.2015

Re: Zatvor

Kazaljka kuca ako je gledas, cujes je ako slusas, staris kako mislis, neko sporije neko brze.
Sta se desava ako pustis um da bude slobodan od misli?
Sravnis proslost koja te opterecuje, htenje kojim zelis sutra.
Jednostavno budes sada, tu, jesam.
Nema juce, nema sutra.
Sta mislis jel moguce to?

alselone 21:09 13.01.2015

Re: Zatvor

Sta mislis jel moguce to?

Mislim da se pises lepo ali besmisleno (za ovu tematiku). :)

gavrilo1 21:22 13.01.2015

Re: Zatvor

alselone
Sta mislis jel moguce to?

Mislim da se pises lepo ali besmisleno (za ovu tematiku). :)

Ma bzvz ja pisao misleci...
Sad tek vidim da ti nemas autorsku pa mi ne mozes ustupiti prostor

alselone 21:25 13.01.2015

Re: Zatvor

Sad tek vidim da ti nemas autorsku pa mi ne mozes ustupiti prostor

I ja se slepam kad mi dodje da nesto napisem. Ali siguran sam da ce ti neko ponuditi prostor.

Hansel 10:48 14.01.2015

Re: Zatvor

alselone
Je li moguce da vreme ne postoji i da ti je samo u glavi?

Vreme postoji i zapravo nije u glavi nego zaista ne bi kucalo. Kazaljka sata se zaista ne bi pomerila.

Можда нешто код мене шлајфује или је пак закочено, тек постојање осцилација и упоређивање (мерење) једних другима не може да ме убеди у постојање времена као посебне димензије. "Просто", ако се нешто приближава брзини светлости, те осцилације у односу на спољне постају спорије итд. (време је апстраховано из променљивости и самерљивости циклуса). Мени интересантно, да не кажем право питање јесте да ли би човеку који би се кретао брзином светлости (или довољном да релативистички ефекат буде значајан) заиста током те светлосне године субјективно (психичко) време било нула (или би се нули привлижавало, код мањих брзина). Одговор на ово питање (када би био могућ -- и физички и биолошки) вероватно би расветлио и природу мисли, тј. психе (да опет скочимо до филозофије и сродне јој психологије).

Земљанин је давно обећао, у једној нашој дискусији на тему "постоји ли време", блог о томе, али се то одуговлачило, после је био реконвалесцент, надам се да је данас добро.

Имам још нека питања, али сада морам да идем.

Saša Zorkić 18:42 14.01.2015

Re: Zatvor

да ли би човеку који би се кретао брзином светлости заиста током те светлосне године субјективно (психичко) време било нула

Ne bi postojalo ništa subjektivno i psihičko, jer oba podrazumevaju kretanje, a kretanje rađa vreme.

Dakle, mislim da bi za tog putnika sve bilo nula: vreme, rastojanje, dimenzije, svest...

Hansel 10:21 15.01.2015

Re: Zatvor

Ne bi postojalo ništa subjektivno i psihičko, jer oba podrazumevaju kretanje, a kretanje rađa vreme.

Па, он се креће, и то брзином светлости!

Свеједно, које кретање тражи формирана психа да би функционисала? Кретање нервних импулса које се своди на скоковите пролазе јона кроз мембране аксона, пуцање везикула у синапсама, ексцитацију наредног неурона...? Све су то, да, нека кретања која су основа менталних процеса. Али, хајде, нека не идемо до максимума када све, по теорији, постаје ко зна шта, 'ај'мо до неке прве тачке када се примећују релативистички ефекти, и можда још мало даље, па да видимо да ли би путник током тог свог растегнутог времена урадио исту количину менталних задатака коју би урадио на Земљи током одговарајућег временског исечка (у мировању). Не бих се кладио да би космонаут урадио мање него да је на Земљи. А нагињем томе да би нас убрзавање до "c", тј. до неког издрживог нивоа, водило ка привидном парадоксу имуности психе на релативност. Заправо, у овоме се може "прочитати" неки мој (филозофски) идеализам у покушају, нека мала метафизика, али да вас не давим... довољно је што ћу давити себе, прорадила ми машта.

Черевићан 21:17 13.01.2015

Dei gratia

занимљива тема . . слуђујућа
за схватити комплетно нелака
вид сад мене - чачну ме идеја:
да кренемо ми брзином мрака

Saša Zorkić 22:37 13.01.2015

Re: Dei gratia

E, sluđujuća! Prava reč.

vera.nolan2 09:54 14.01.2015

Re: Dei gratia

E, sluđujuće!

Pravu sluđujuću upitanost,nemost,zaumnost,doživeh kada sam saznala,da gledajući u zvjezdano nebo, gledamo,u stvari- prošlost!,jer svijetlost koja nam daje trenutnu sliku putuje ... i milionima godina do nas;da mi vidimo svemir -ne kakav je sada, već kakav je bio u prošlosti.Najbližu galaksiju Andromedu vidimo kakva je bila pre oko 2.5 miliona s. godina,a Sombrero oko 30 ...
I najdublje koliko se zavirilo u prostor i prošlost...locirana je galaksija na udaljenosti od 13 milijardi svetlosnih godina. Njena sadašnja slika, koja je putovala do nas kroz prostor i vreme bi u stvari bila slika ranog kosmosa, koji je bio star samo 750 miliona godina od momenta Velikog praska ...
I ne usuđujem se da pitam,ja,samo začarani laik,šta mi sve pada na pamet i kakva bih možda glupa,da gluplja ne mogu biti, pitanja postavila ...
davno sam prestala da čitam SF,sada sa istim zadovoljstvom ,čitam fiziku i kosmologiju...

nask 10:38 14.01.2015

Re: Dei gratia

Vera, ne postoje glupa pitanja već samo glupi...
A svako mentalno putovanje počinje pitanjem ili pitanjima. Forza!

vera.nolan2 11:18 14.01.2015

Re: Dei gratia

nask,
Forza!

Avanti!

Saša Zorkić 18:58 14.01.2015

Re: Dei gratia

I ne usuđujem se da pitam ...

Mora se pitati!

nask 00:14 15.01.2015

Re: Dei gratia

nask,
Forza!

Avanti!

Eto vidiš, postoje samo glupi ili pogrešni ... usklici

vera.nolan2 09:56 15.01.2015

Re: Dei gratia

Mora se pitati!

Hajde onda,jedno pitance:
Ako imamo "slike"prošlih događanja ,da li bi neki hipotetički posmatrač sa dovoljno potrebnih snimaka sa daljina i pozicija u poznatom i postojećem vidljivom "osvojenom" univerzumu,mogao napraviti i videti,bukvalno film!-do velikog praska unazad,onoliko koliko ga je nauka već eksplicitno razumela i objasnila? Odnosno,da li na neki neočitan način ,postoji implicitno "vidljivi" zapis istorije univerzuma...etc...
Recimo rado bih čitala na temu Aspect eksperimenta,da su elektroni u stanju da momentalno prenesu informaciju jedan drugome bez ozira na to koliko su jedan od drugog udaljeni,što se kosi sa,ništa brže od svetlosti...te Bohmovo viđenje univerzuma kao holograma gigantskih proporcija...(postoje eksperimenti "prenosa" informacija i u biosistemima i jedinkama iste vrste)
...i uvek pozdrav za naučne teme i širenje znanja,makar i na popularniji,laicima primeren način,a da se samo znanje ne vulgarizuje...

Hansel 10:33 15.01.2015

Re: Dei gratia

prenesu informaciju jedan drugome bez ozira na to koliko su jedan od drugog udaljeni,što se kosi sa,ništa brže od svetlosti

Пре једно 20-25 година читао сам чланак о хипотетичким честицама тахионима у тадашњој "Галаксији", па је речено да оне немају проблем с брзином светлости као границом јер се она односи на достизање, а тахиони, наводно, природно имају већу брзину, тако да се њих то лепо не дотиче.

Не знам колико је тачна та интерпертација теорије релативности, али запамтио сам је, па нека каже неко ко зна.

Осим тога, тахиони би требало да немају масу, па им је и са те стране "лакше".

nsarski 11:10 15.01.2015

Re: Dei gratia

Не знам колико је тачна та интерпертација теорије релативности, али запамтио сам је, па нека каже неко ко зна.

Pa, nije u pitanju "interpretacija teorije relativnosti" vec cisto formalno razmatranje sta se dogadja sa relativistickom kinetikom ako bi se neka cestica kretala brze od svetlosti. Prvo, takva cestica bi imala imaginarnu masu (stagod to znacilo) i ne bi mogla da se krece sporije od svetlosti. Ta "teorija" je korektno izvedena, ali za nju nema nikakve eksperimentalne potvrde, i smatra se, prosto, za formalnu ekstenziju jednacina koje se koriste.
Slicne teorijske konstrukcije se koriste kada se prica o "negativnoj temperaturi" (rec je o apsolutnim temperaturama), ili verovatnocama vecim od 1 ili manjim od 0. Ti konstrukti su zanimljivi, ali, za sada, to je sve.
Evo i originalnog rada koji je 1967. napisao G. Feinberg: Possibility of Faster-Than-Light Particles

jinks 11:19 15.01.2015

Re: Dei gratia

nsarski
Prvo, takva cestica bi imala imaginarnu masu (stagod to znacilo)

Modeli sa kompleksnim parametrima i kompleksnim vrednostima promenljivih stanja su prilično upotrebljivi u nekim oblastima tehnike, na primer prilikom modelovanja polifazhih sistema.

Tako da je krajnje uobičajeno i smisleno kada, na primer, asinhroni motor ima realnu i imaginarnu komponentu struje (glede razmišljanja o značenju imaginarne mase iz citiranog dela komentara).

nsarski 11:38 15.01.2015

Re: Dei gratia

Tako da je krajnje uobičajeno i smisleno kada, na primer, asihnoni motor ima realnu i imaginarnu komponentu struje

To se cesto koristi i u fizici. Koristi se i imaginarno vreme (Wick rotacija), ali tahioni imaju cisto imaginarnu masu i ne postoji fizicka interpretacija te velicine.
I talasna funkcija ima imaginarnu komponentu, ali fizicke velicine se iz nje dobijaju najcesce kvadriranjem, pa se dobiju realne vrednosti za njih. Slicno je i sa naizmenicnim strujama koje se predstavljaju u kompleksnoj ravni.
A tih formalnih trikova ima mnogo.

mesan 13:31 15.01.2015

Re: Dei gratia

nsarski
Не знам колико је тачна та интерпертација теорије релативности, али запамтио сам је, па нека каже неко ко зна.

Pa, nije u pitanju "interpretacija teorije relativnosti" vec cisto formalno razmatranje sta se dogadja sa relativistickom kinetikom ako bi se neka cestica kretala brze od svetlosti. Prvo, takva cestica bi imala imaginarnu masu (stagod to znacilo) i ne bi mogla da se krece sporije od svetlosti. Ta "teorija" je korektno izvedena, ali za nju nema nikakve eksperimentalne potvrde, i smatra se, prosto, za formalnu ekstenziju jednacina koje se koriste.
Slicne teorijske konstrukcije se koriste kada se prica o "negativnoj temperaturi" (rec je o apsolutnim temperaturama), ili verovatnocama vecim od 1 ili manjim od 0. Ti konstrukti su zanimljivi, ali, za sada, to je sve.
Evo i originalnog rada koji je 1967. napisao G. Feinberg: Possibility of Faster-Than-Light Particles

Ne bih se složio da je negativna apsolutna temperatura samo formalni konstrukt bez eksperimentalne potvrde i bez razumne interpretacije.

Negativna temperatura jeste stvar formalne definicije u nekoj formuli, ali je vrlo smislena i realizovana u mnogo eksperimenata. Najjednostavnije moguće rečeno, "prirodno" je da sistemi imaju stanje najniže moguće energije (osnovno stanje), pa temperatura govori o tome kako sistem delimično zauzima i neka stanja na višim energijama. Ali ako za sistem, pomalo "neprirodno", postoji stanje najviše moguće energije, onda je moguće "obrnuti stvari naopačke" tako da to najviše stanje igra ulogu najnižeg. Formalno to odgovara negativnoj (apsolutnoj) temperaturi. To je odavno viđeno u eksperimentima.

U ovom novijem eksperimentu se radi o kretanju atoma, dakle sasvim "prirodnom sistemu", u kojem je ipak ostvarena situacija koja se formalno može opisati negativnom temperaturom:

Science

Što se tiče primera imaginarne mase i verovatnoće van intervala 0 do 1, slažem se da je u pitanju čist, "neopipljiv" formalizam.

Saša Zorkić 13:33 15.01.2015

Re: Dei gratia

Ako imamo "slike"prošlih događanja ,da li bi neki hipotetički posmatrač sa dovoljno potrebnih snimaka sa daljina i pozicija u poznatom i postojećem vidljivom "osvojenom" univerzumu,mogao napraviti i videti,bukvalno film!

I da i ne. Mi sad vidimo M31 kakva je bila pre 2,5 miliona godina. Ne vidimo je kakva je bila pre 5 miliona, ni pre 10, jer je ta slika odavno prozujala pored nas. Isto tako ne vidimo kako je ta galaksija izgledala pre milion godina jer ta slika do nas još nije stigla. Da bismo videli kako ta galaksija izgleda danas, treba da pričekamo sledećih 2,5 miliona godina (ako sad ne računamo da nam se ta galaksija približava).

U tom smislu, dakle, nema filma.

Ali ima filma ako skupimo slike svih galaksija, pa jednu vidimo od pre 3 miliona godina, drugu od pre milijardu itd. pa onda zaključimo kako se razvija tipična (štago da je to) galaksija i onda od toga napravimo animaciju - što se inače i radi.

ILI, ako drukčije shvatim pitanje: DA, ako je neki posmatrač skupljao slike 13 milijardi godina onda bi mogao da napravi film evolucije posmatranih galaksija. To je kao time lapse nekog cveta koji se snima od pupoljka do punog cvetanja.

nsarski 18:54 15.01.2015

Re: Dei gratia

Što se tiče primera imaginarne mase i verovatnoće van intervala 0 do 1, slažem se da je u pitanju čist, "neopipljiv" formalizam.

Pa, ima i za te konstrukte "objasnjenje". Evo u u Wikipediji Negativna verovatnoca i Fejnmanov argument.

Na slican nacin John Baez govori o znacenju Negativne temperature

mesan 20:18 15.01.2015

Re: Dei gratia

nsarski
Što se tiče primera imaginarne mase i verovatnoće van intervala 0 do 1, slažem se da je u pitanju čist, "neopipljiv" formalizam.

Pa, ima i za te konstrukte "objasnjenje". Evo u u Wikipediji Negativna verovatnoca i Fejnmanov argument.

Na slican nacin John Baez govori o znacenju Negativne temperature

Prvo, hvala na podsećanju na Fajnmanov tekst, koji je naravno prvoklasni :) Međutim, glavna poruka svih primera koje navodi je da nam priroda ne dopušta da "pristupimo" stanju koje ima negativnu verovatnoću. U tom smislu je negativna verovatnoća neizbežan ali samo prelazni sastojak u našoj teoriji. Ja sam ukazao na baš suprotnu situaciju negativne temperature, gde ona predstavlja vrlo opipljivu osobinu koju možemo direktno da okarakterišemo u eksperimentu.

Naravno, mi imamo mogućnost i da kažemo da je negativna temperatura besmislena, te da za takve sisteme "ne može da se izmeri" temperatura, a to što je negativno je samo neki broj. Međutim to nije baš pošteno, jer ti negativni sistemi mogu biti u stanju termodinamičke ravnoteže, a i topolota zaista teče sa tela temperature -10 na telo temperature +10, pa čak možemo i da poređamo negativne i pozitivne temperature na zajedničku skalu.

Physics FAQ tekst koji ste linkovali nije baš najbolji, zastareo je --- govori samo o temperaturi spina (što mu dođe egzotični stepen slobode), a eksperiment koji sam linkovao gore je baš o tome da negativna temperatura može da se ostvari i kod najobičnijeg kretanja čestica. Tekst je takođe suviše kratak pa se previše oslanja na formalniju činjenicu da je temperatura izvod entropije.

nsarski 20:29 15.01.2015

Re: Dei gratia

govori samo o temperaturi spina (što mu dođe egzotični stepen slobode)

Uopste nije egzotican. Eksperimentalno, u realnosti, ekstremno niske temperature se postizu pomocu Adijabatske demagnetizacije

mesan 22:33 15.01.2015

Re: Dei gratia

nsarski
govori samo o temperaturi spina (što mu dođe egzotični stepen slobode)

Uopste nije egzotican. Eksperimentalno, u realnosti, ekstremno niske temperature se postizu pomocu Adijabatske demagnetizacije

Mislio sam na nivou ove (polu)laičke diskusije: razumeti spin (spin 1/2 je matematički najjednostavniji i figuriše kao primer u Fajnmanovom tekstu), je ipak egzotika, pa čitaoci (polu)laici obično budu skeptični prema čitavoj priči. Doduše, primer malih magneta koji se orijentišu naspram spoljnog magnetnog polja (što je Baezov primer elektronskog spina gde je uklonjena kvantna matematika) zaista jeste jednostavan za objasniti što se tiče stanja maksimalne i minimalne energije i mogućnosti promene entropije.

Što se tiče hlađenja, mislim da je lasersko, tj. hlađenje fotonima, uzbudljivije. Iako se demagnetizacijom ide ispod nanoKelvina, npr. u nekom podsistemu spinova, hlađenjem fotonima može makroskopsko veliki objekat da se ohladi na mikroKelvine. Na primer, koristeći precizne senzore udaljenosti iz LIGOa (detektor gravitacionih talasa) i koristeći povratnu spregu, uspeli su oscilator od nekoliko kilograma da spuste na par stotina kvantova vibracije. Oscilator od 10 mikrometara su čak ohladili u najniže kvantno stanje (manje od jednog kvanta vibracije). Ovo hlađenje se koristi i kod hladnih atoma, koji su danas krucijalni za studiranje kvantnih osobina čestica (npr. Boze-Ajnštajnova kondenzacija, da ne odlutam od naslova bloga :) ).

Kad smo već kod spina, vi sigurno već znate za Dirakov trik sa kaišem (i sličan trik sa čašom/tanjirom), koji aludira na neintuitivne osobine elektronskog spina, a demonstrira fundamentalnu osobinu rotacija u prostoru; međutim, ako i neko drugi čita ovu prepisku možda će dobro da se zabavi i zaintrigira:

Lepa animacija u obliku igre za decu:
Animacija i tekst

Vrlo sažeta motivacija i trik sa čašom:
Čaša

Za ozbiljnije polulaike, tu je matematičko objašnjenje propraćeno slikama kaiša:
Neki brojevi

Da dodam za kraj malo egzotičniji eksperiment na veoma niskoj temperaturi. Naime, Penrose ima ideju za test kvantne gravitacije: da se napravi kvantna superpozicija mase na dva mesta istovremeno --- gravitacija zahteva definisan položaj, dok nasuprot tome kvantna mehanika zahteva mogućnost te superpozicije --- pa bi se posmatralo kako gravitacija uzrokuje kolaps te mase u jedan položaj, analogno problemu Šredingerove mačke. Jedan predlog za eksperiment na kom se radi je OVAJ, a ima ih i drugih sa nanooscilatorima, strujom u prstenu... Naravno neophodno je ohladiti ove sisteme dovoljno da se uklone sve vibracije, pa se i tu koristi fotonsko hlađenje :)

Hansel 23:30 15.01.2015

Re: Dei gratia

nsarski
Pa, nije u pitanju "interpretacija teorije relativnosti" vec cisto formalno razmatranje sta se dogadja sa relativistickom kinetikom ako bi se neka cestica kretala brze od svetlosti.

Можда се делимично нисмо добро разумели, али то је небитно -- хвала на додатним информацијама и свима који су се укључили у дискусију (уз то, волим када питам нешто наивно -- да не кажем глупо, а онда сазнам нешто што нисам ни слутио

vera.nolan2 09:55 16.01.2015

Re: Dei gratia

treba da pričekamo sledećih 2,5 miliona godina (ako sad ne računamo da nam se ta galaksija približava).

tja,šta je to 2,5 mil.god.!!! kad Homo postane Sapiens,neki transhumanistički "čovek",a možda i sama svest,posebno kad ćemo ući u kosmički zagrljaj sa M31.

Znate Saša,kad sam davno čitala i volela s gimnazijskom ljubavlju Šopenhauera i ono,"samo s jednom stvari su svi zadovoljni koliko je imaju,svima je dovoljno mozga koliko imaju",odmah sam poskočila,eto mene,veoma nezadovoljne.
Kad bi postojala,jedina transplatacija,korekcija sebe bi bila,hoću još,još, još-UMA.
Kad bi postojala ta M.Kakua narečena,potencijalna"pilula za pamet",to bi bila jedina pilula koju bih odmah i jedino pila,te da razumem i diskutujem,istinski i ovo o čemu diskutuju nsarski i mesan...
nije lako znati da skoro ništa ne znaš...

Saša Zorkić 16:22 16.01.2015

Re: Dei gratia

Kad bi postojala ta M.Kakua narečena,potencijalna"pilula za pamet",to bi bila jedina pilula koju bih odmah i jedino pila,te da razumem i diskutujem,istinski i ovo o čemu diskutuju nsarski i mesan...
nije lako znati da skoro ništa ne znaš...

Eh Vera, da bi ste razumeli pomenutu gospodu nije vam potrebna pilula, već dobar udžbenik

2. Kažete: "nije lako znati da skoro ništa ne znaš"

Ali naprotiv, često je lakše "ne znati" nego "znati". Oni koji ne znaju su blaženi.

Sem toga Sokrat koji je važio za najmudrijeg "znao je da ništa ne zna". Samo pametan je svestan koliko ne zna.

Ali razumem vas. Svima nama bi dobro došlo malo više ineligencije.

demarti 16:57 14.01.2015

Referentni sistemi i problem blizanaca

Još od srednje škole, kada sam se prvi put susreo sa specijalnom teorijom relativiteta, zanima me kakav je rezultat sledećeg misaonog eksperimenta.
Dva istovetna svemirska broda nalaze se u medjugalaktičkom prostoru i u svakom se nalazi jedan putnik. Putnici su blizanci. Brodovi su na bliskom rastojanju i imaju sinhronizovane satove. U dogovoreno vreme oba broda pokreću svoje motore i ubrzavaju do relativističkih brzina. Putnik koji posmatra iz svog broda drugi brod, primećivaće na njemu relativstičke efekte (dilataciju vremena i prostora). Zatim u dogovoreno vreme, svaki od putnika promeni režim kretanja broda tako da mogu opet da se nadju na bliskom rastojanu. Meni se čini da blizanci ne bi trebalo da budu različite starost, a tumačenja STR je da jesu.

Saša Zorkić 19:06 14.01.2015

Re: Referentni sistemi i problem blizanaca

Samo da proverim da li sam dobro shvatio:

Oba brata putuju na suprotne strane, oba prave zaokret da bi se vratili nazad?

demarti 19:32 14.01.2015

Re: Referentni sistemi i problem blizanaca

Da, oba se ponašaju simetrično.

Saša Zorkić 22:15 14.01.2015

Re: Referentni sistemi i problem blizanaca

Da, oba se ponašaju simetrično.

Ne vidim zašto oni na kraju ne bi bili jednako stari.

Naravno, sasvim druga stvar je kada samo jedan od njih krene, pa se vrati.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Zorkić

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi