Aleksandar Vučić: suza u oku, rejting u džepu

Politika Aleksandra Vučića se svodi na njegov politički rejting. On na  svom rejtingu radi neumorno i svakodnevno, i zzbog toga na ovom polju rezultati ne izostaju.  

Ukoliko pogledamo u retrovizor dosadašnje, nemalo trogodišnje vladavine Aleksandra Vučića, nije  teško prepoznati   tri  osnovne smernice politike koja je svoj cilj podredila  rejtingu. 
1. Tokom tzv Dačićeve vlade, ppv Vučić vodi realnu politiku naspram Kosova , politiku koju njegov predhodnik, Boris Tadić nije smeo ni da pokuša pod konstantnom pretnjom SNS opozicije, ali i njenih paravojnih navijačkih formacija.

2. Vanrednim martovskim izborima  Vučić dodatno razbija DS kao glavnog  konkurenta na tzv proevropskom političkom spektru Srbije.

3. Kroz sve veću kontrolu medija  premijer  Vučić ne samo da drasticno sužava prostor za kritiku vlasti, nego   dodatno  indukuje ionakko jak antizapadni sentiment.
Briselski Sporazum

Prvi pravac Vučićeve politike je prilično jasan. Briselskim sporazumom,   Vučić je kupio   poverenje zapada, ali i vreme da odlaže reforme, pa čak da bez mnogo pridike  od strrane EU ispoljava svoje autokratske manire.
Uništenje DS

 Vučić je 2014 zakazao vanredne izbore ,ne da bi i formalno postao premijer, to mu je uostalom Ivica Dačić nudio, već da bi razbio proevropsku opoziciju, pre svega stožernu DS. Vučić je naravno koristio Briselski sporazum dokazujući (proevropskim( glasačima DS-a da je upravo on zaslužio njihov glas,a ako ništa, bar bi bilo pošteno da ostanu kući.

  Vučić je takodje izdvojio po strani Demokrate kao nekog sa kim nema nikakve saradnje ,a ostalim  je strankama samo pustio da se naddaju  ali i "krvare "  ispred tek malo odškrinutih vrata buduce vlade. Kao i u vreme Miloševića, ljudska sujeta  lidera opozicije    Vučiću je bila pouzdan saveznik.

Dok rezultate ovvakve kampanje  , odnosno martovskih izbora znamo, ostaje medjutim pitanje zašto je Vučiću bio cilj razbijanje DS kao konkurentne proevropske partije? Jasno je da Vučić želi da ostane jedini igrač na kog EU može da računa.  Pozicija jedinog izbora, onu koju je svojevremeno imao Tadić, Vučiću otvara mnogo veći prostor da bez mnogo posledica i sam koristi antizapadnu retoriku, onu koju su dosad koristili samo njegovi patriotski trbuhozborci poput Vulina.  

 Odluka premijera Vucica da novinare BIRN/a nazove lažovima i stranim(EU)    placenicima, može biti jasan signal   da  Vučić veruje kako je bilo kakva proevropska  alternativa definitivno ugušena  I kako sad EU mora da istrpi njegovu retoriku.

Još ako bi se politicka scena svela na SNS sa jedne, I patriotski blok sa druge strane, Vucic  bi uistinu postao jedini izbor EU. Stoga ne čude javne izjave Predsednika  SNS  kako je na lokalnim  izborima u Lučanima, za razliku od Mionice, sve proteklo mirno  pošto tamo nije bilo Demokratske stranke. Kako je Vučić sam rekao, Dveri i Nova Srbija su mu pošteno čestitali na  izbornoj pobedi.

Indukcija antizapadnog sentimenta:

/javno mjenje je u zadnjih godinu dana skrenulo u desno",  primetio  je nedavno Pprofesor Predrag Simic gostujuci u emisiji "jedan na jedan" kod Danice Vučinić. Naravno, u Srbiji kontekst desno nema mnogo veze sa malim porezima, ili manjom administracijom, vec je ovde uglavnom reč o odnosu prema zapadu,I.E., Evropskoj Uniji. 

Smer u kome se krece bilo koje javno mjenje ovisi  pre svega od   smera tzv mainstream medija. Tek dva meseca posle vanrednih martovskih izbora na kojima je apsolutnu vlast  osvojio Aleksandar Vučić, "Večernje Novosti" su dobile novog ureddnika, provereni kadar ratnog RTS/a,Ratka Dmitrovica.  Samo mesec posle, "Politika", najstariji list na Balkanu, izabrala  je novu/staru urednicu, Ljiljanu Smajlović. Ako bilo šta na svetu povezuje gospodju Smajlovic i gospodina Dmitrovica, to  su manje više otvoreni antizapadni stavovi.

Nakon što se B92  odlučila   da   pod pritiskom ogromnog političkog kapitala Vucica, ukine "Utisak Nedelje",  drastično smanji trajanje emisije "Kažiprst", portal istoimene medijske kuce je    vidljivo promenio svoj  vanjskopoliticki orijentir.

U nedostatku autentičnih antizapadnih stavova, B92 sve češće prenosi antizapadned tekstove iz Dmitrovicevih "Večernjih Novosti", baš kao što to rade tabloidi "Kurir", ili "Informer".

Ako  Vučićevo raspirivanje antizapadnog, odnosno antievropskog raspoloženja putem kontrolisanih medija stavimo u kontekst premijera   koji vodi zemlju ka EU, mogli bi pomisliti kako  se radi o političaru koji pati od ozbiljne političke  šizofrenije.  Stvari medjutim postaju jasnije ukoliko svhatimo da je sopstveni rejting osnovni cilj  Vučićeve politike. 

Zagrevajući "patriotsku" atmosferu temeljenu pre svega na antizapadnom sentimentu, Vucic  omogucava   oštroj retorici   veci efeekat na njegov rejting.

Da je  Vučiću cilj clanstvo u EU, on ne bi promovisao antievropsko raspoloženje niti uništavao  DS kao relevantnu proevropsku stranku. Radio bi upravo suprotno, ali bi  se onda kao i svaki reformator morao uskoro suočiti sa neumitnim padom rejtinga.

Aleksandar Vučić, baš kao i ne toliko davno  Slobodan Milošević, je   čovek koji je očigledno spreman kockati se sudbinama ljudi   zbog održavanja sopstvenog rejtinga, zbog maltene patološke potrebe  da bude voljen. Ono što je medjutim jos veci problem je spremnost društva da još jednom prihvati iracionalni kockarski duh svog vožda, iako   jos kao narod plaćamo kamaet na ceh  jednog drugog kockara.      

Ako se   Srbija ,opet omadjiana slavnom prošlošću i   slavnom budućnošću ponovo bolno sudari sa sadašnjicom, opet ce se vec naći oni koji će i  Vučića, baš kao i Miloševića,  amnestirati   odgovornosti  proglašavajući ga žrtvom nepravednog zapada  .