Gradjanske inicijative

Аучлицаомшилука

antioksidant RSS / 21.01.2015. u 18:14

Време је промењиво прохладно последњих дана. Киши понекад, не много али довољно да је излаз из зграде прилично клизав (ко је испред зграде пополочавао копијом мермера дефинитивно није знао шта ради или је мислио да прави зграду за Сахару). Сада је та, готово стаклена , површина постала непремостива препрека за маторце па је гужва на каучу већа него обично. Довуку се до улаза зграду (срећом лифтови раде) онда поседају на кауч у улазу коју је Марко са трећег спрата кренуо да баци, јер је купио нови, изнео дотле па отишао по пикап а кад се вратио затекао баба Ружу како седи на њему хватајући дах да настави поход на пијацу. Марко је Ружи са пијаце донео празилук, кромпир и тиквице а кауч је ту оставио и тако сад он већ 3 године служи као неформално окупљалиште станара. Преко дана је пун старијих од 70, седе и ћакулају док чекају да им млађи донесу провијант по списку. Та акција је постала потпуно аутоматизована, клинци су већ навикли да док пикају лопте на травњаку реагују на дискретно дозивање из улаза, паузирају Куп шампиона на минут, узму списак и лову, отрче, накупују, донесу, за награду добију по сладолед а маторци остану да гледају наставак утакмице, навијају. Клинци имају осећај да су на правом стадиону. Кад у набавку крену истовремено чика Пера и ћелави Боја дође и до кошкања као на дербију. Није да Пера и Боја нешто баш и прате фудбал, више их на расправу и кошкање нагони деценијско неподношење због заједничке љубави - Перине покојне жене, која је по причи подједнако волела обојицу својих обожавалаца. Чуо сам то док сам причао са Жујом пре неко јутро кад сам се вражао из града. Жуја је жена чудног имена, чудних жутих очију а ујутру седи на каучу, као у заседи, чекајући да донесу 24 сата које она после раздели по згради. Предвече кауч је место где удварачи цурица из зграде чекају док оне не сиђу, са дамских неколико минута кашњења. Није то баш неколико минута али увек их је вреди чекати. Кад најзад сиђу засија улаз као да светло изненада проради. Како су ти млади парови користили кауч када цурице буду допраћене кући нека остане неиспричано. Иначе, Марку због тог кауча ташта стално звоца. "Већу ленштину од свог зета у животу нисам срела, 3 године не може да однесе да баци ону ругобу, срамота ме од људи кад прођем кроз улаз". Марко ћути, зна да ташта није из зграде па пропушта да примети да је тај кауч од групе незнанаца, који случајно живе у истом простору, створио комшилук.

 



Komentari (9)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

antioksidant antioksidant 18:15 21.01.2015

.

jacHa. jacHa. 19:08 21.01.2015

:-)

lep, lirski atavizam <3
(počela sam da nosim povojnice dragim porodiljama)
Jelica Greganović Jelica Greganović 01:13 22.01.2015

Re: :-)

Lepa priča, baš lepa
emsiemsi emsiemsi 06:20 22.01.2015

Лепа прича !

Баш онако како треба !
Квалитет живота се мултипликује уз добре комшије.
srdjan.pajic srdjan.pajic 16:40 22.01.2015

Re: Лепа прича !

emsiemsi
Баш онако како треба !
Квалитет живота се мултипликује уз добре комшије.


Potpisujem!
Jelica Greganović Jelica Greganović 20:01 22.01.2015

To se zove komšiluk!

mirelarado mirelarado 20:05 22.01.2015

Re: To se zove komšiluk!

Леп гест! Још да се удруже и да ставе нову таблу, промене прекидач за светло, дотерају тај ходник, па ће бити као ови из приче. :)
antioksidant antioksidant 20:19 22.01.2015

Re: To se zove komšiluk!

bar klupu da stave ako ne kauc
hajkula1 hajkula1 16:17 23.01.2015

Klupa






Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana