САОПШТЕЊЕ КОЛЕКТИВА ГИМНАЗИЈЕ СМЕДЕРЕВО

То је, нажалост, вољом Министарства просвете, науке и технолошког развоја, епилог вишемесечних упорних, континуираних и перфидних политичких притисака којима је била изложена Гимназија Смедерево, реномирана институција традиције дуге 144 године, једна од најуспешнијих гимназија у Србији.

 

Ми, професори и радници Гимназије Смедерево, сматрамо да су оваквом одлуком министра грубо нарушени наш професионални интегритет, углед школе и достојанство просвете као делатности од пресудног значаја за образовање и васпитање младих нараштаја.

 

Све до јуче веровали смо да нас штите закони, чињенице, углед школе заснован пре свега на успесима које наши ученици постижу на такмичењима и пријемним испитима, а затим током студија. Стрпљиво смо чекали од 19. децембра 2014, када смо се први пут обратили министру, да превагну правда, право, разум, уважавање наших професионалних компетенција и слободно и демократски израженог мишљења. То се није догодило ни до данас. Уместо одговора, стигле су одлуке о разрешењима и постављењима.

 

Зато смо одлучили да се одупремо овој штетној и неприхватљивој одлуци Министарства и да бранимо интерес школе и достојанство и интегритет професије. Желимо да сачувамо амбијент и начин руковођења који нам омогућују да радимо свој посао најбоље што умемо и можемо, упркос свему. А заслужан за стварање таквог амбијента јесте Милутин Вучковић, директор којем је интерес школе којом управља и просвете у целини увек био изнад свега, директор који брине о сваком раднику и сваком ученику Гимназије, директор који има неподељено поверење колектива.

 

На скупу запослених одржаном у среду, 25. фебруара 2015. определили смо се за радикализацију протеста - тоталну обуставу рада у петак, 27. фебруара 2015. С обзиром на неуспех наших покушаја да своја права остваримо институционалним путем, обраћањем Министарству и позивањем на закон, приморани смо на овакав потез. Надамо се да ће ученици, њихови родитељи и шира јавност разумети да је наша одлука изнуђена, а да јој је сврха да заштити углед Гимназије, просветне струке и интерес ученика који заслужују ваљану управу у школи и добро организовану наставу. 

 

Гласањем смо изразили став према министровим одлукама. Против разрешења садашњег директора и Школског одбора изјаснило се 56 од 63 присутна члана колектива. Против именовања Радмиле Трајковић за в. д. директора и новог Школског одбора изјаснило се 57 од 63 присутна члана колектива. 

Ове су бројке речите. Егзактне. Потврђују јединствен став запослених. Можда ће овога пута министар за тај став имати више слуха и разумевања. Досад, тога није било. Колектив Гимназије већ се два пута обраћао министру. Ниједном нас није удостојио одговора. Игнорисан је једночасовни штрајк упозорења. Игнорисан је захтев да министар прими нашу делегацију и да заједно размотримо и решимо проблеме настале не због незаконитог рада директора него због погубног уплива политике на живот и организацију школе. Министар је одабрао линију мањег отпора: приоритет је био задовољити апетите локалних моћника и њихових пулена. Демократски исказана воља колектива, професора и свих запослених, њихов успешан и узоран рад, високи професионални домети и добра организација рада остварени под руководством директора Милутина Вучковића очито су процењени као нешто мање битно. Заправо, потпуно небитно. Нешто што није потребно Гимназији, граду Смедереву и земљи Србији. 

 

Ми, професори и радници смедеревске Гимназије, дубоко смо узнемирени и огорчени. Наш рад и наше процене и ставови омаловажени су и обезвређени. Доведен је у питање наш професионални кредибилитет. Претворени смо у ситне монете за партократска поткусуривања. Тешко нам је да станемо пред своје ученике: на основу ког ауторитета, тако безочно погаженог, да их упућујемо у вредност знања, савесног делања, поштовања моралних принципа, критичког и слободног мишљења?

Питамо се, и верујемо и да јавност такође треба да се запита: коме смета једна школа која ради добро? Коме смета директор који има снажну и неупитну подршку колектива? Зашто се ствара проблем тамо где га није било? Ми не видимо ниједан разуман и прихватљив одговор. Одговори се крију у сфери политичких интереса и самовоље. 

 

Ми не размишљамо политички. Ми размишљамо просветарски и просветитељски. Нема бољитка у друштву у којем су политичка подобност и кумовске везе изнад знања, способности и стручности. Наш протест покушај је да ово друштво, које остављамо у наслеђе нашим ђацима, нашој деци, учинимо бољим, поштенијим и перспективнијим.

 

ХРОНИКА НАЈАВЉЕНОГ РАЗРЕШЕЊА

Подсећамо јавност на оно што је претходило нашој одлуци да ступимо у тоталну обуставу рада. Колектив Гимназије Смедерево изразио је апсолутном већином гласова подршку Милутину Вучковићу као кандидату за директора и у складу са тим га је Школски одбор за директора и именовао. Од тог тренутка почињу тенденциозни покушаји да се Вучковић разреши функције: градска инспекција најпре брзометно предлаже разрешење директора због „неправилности при конституисању Школског одбора". При томе су занемарена бар три процедурална корака која би морала претходити овако радикалном „решењу". Шта је, заправо, био директоров и наш злочин? Директоров што поштује став Наставничког већа, наш што имамо свој став и сматрамо да треба да га бранимо. Злочин је вероватно и то што смо дубоко уверени да школа каква је смедеревска Гимназија никако не заслужује такав третман: принудну управу! Меру која се доноси ако су рад и односи у школи поремећени толико да је функционисање установе онемогућено. Ученици и њихови родитељи добро знају да то једноставно није тачно, да наставни процес није био нарушен ни у једном сегменту.

Но, да би се малициозним намерама да се дужности разреши директор којег колектив већински подржава дало на снази и уверљивости, уприличује се и ванредна републичка инспекција. Разрешење које је сада уследило донесено је на основу Извештаја те инспекције. Уза сав труд и домишљатост дотичне републичке инспекције, разлози (и сам начин) разрешења директора Гимназије Смедерево остају проблематични у правном смислу. А о моралној димензији оваквих поступака залуду је и говорити.

 

_______________________________________________________________________________