Biz| Društvo| Ekonomija| Politika| Život

Pravosuđe vidi svetlo na kraju tunela

WBinSerbia RSS / 16.03.2015. u 10:43

 

Kažu da je razlika između lošeg i dobrog advokata da loš slučaj može da razvuče na nekoliko godina dok dobar može da ga razvuče još duže.

Verujem da bi mnogi od vas ovaj poznati vic primenili na čitavo srpsko pravosuđe. Ali, mada stanje nije ružičasto, ima nekog svetla na kraju tunela.

Na ovaj zaključak upućuje izveštaj nazvan Funkcionalna analiza pravosuđa u Srbiji, koji su nedavno uradile i objavile moje kolege.

Izveštaj je pokazao da verovanje kako Srbija nema dovoljno sudija nije tačno. Ona čak ima previše sudija: odnos broja sudija prema broju stanovnika je gotovo duplo veći nego u Evropskoj uniji (EU), sa preko 39 sudija na 100.000 stanovnika. Zbog toga je broj predmeta po sudiji u Srbiji skoro upola manji nego u EU a manji je i nego u većini susednih zemalja. Uprkos tome, sudije, tužioci i ostali radnici u pravosuđu kažu da su prezaposleni i opterećeni.

Razlog tome može se naći u načinu upravljanja sistemom, koji ne omogućava pružanje valjane usluge. Zato se ovaj izveštaj bavi problemima sistema i mogućim rešenjima.

Važan sistemski problem je način alokacije sredstva. Naime, planiranje budžeta ne uzima u obzir potrebe pružanja usluga, nedavne reforme, niti želje Srbije za članstvom u EU. Planiranje sredstava nije dobro koordinisano. Još gore, umesto koordinacije često postoji konkurencija korisnika raznih izvora sredstava. Rezultata toga je niska produktivnost i činjenica da pravosuđe građanima (i zaposlenima) daje manje nego što bi moglo s obzirom na usložena sredstva. S obzirom da situaciju sa budžetom, pravosuđe treba da nauči da pruža „mnogo više sa manje" kroz bolje planiranje i koordinaciju u dodeli sredstava i izvršenju zadataka.

Drugi sistemski problem je što se ne uzima u obzir rezultat rada svakog suda, tako da nema podsticaja sudova da rade bolje. Prema međunarodnom iskustvu, bolje upravljanje i nagrađivanje sudova koji su bolji kao i plan poboljšanja rada onih koji zaostaju daje dobre rezultate.       

Dobra vest je da su neki sudovi, mimo svih očekivanja, unapredili produktivnost poslednje tri godine. Nekoliko sudova - često van Beograda, kao Osnovni sud u Subotici i Osnovni sud u Vršcu - sjajno posluju prema mnogim pokazateljima. Na žalost, taj uspeh je često rezultat ličnih inicijativa koje nisu priznate, a ne deo sistema. Primena onoga što oni rade na druge sudove je jednostavna i ne košta mnogo, zar ne?

Izveštaj, između ostalog, predlaže uvođenje standarda za rutinske slučajeve, kao što su isti obrazci za jednostavne slučajeve. On zagovara i zakazivanje sušenja u kraćim rokovima, uključujući i rad  tokom celog dana.  

Analiza ukazuje da prosečan građanin ne može sebi da priušti sudski proces, uglavnom zbog visokih advokatskih i sudskih troškova. To naročito važi za siromašne. Prema Svetskoj banci, ovi problemi odvraćaju i investitore i loši su za poslovnu klimu. Dve trećina firmi u istraživanju kažu da je visina troškova velika ili bar umerena prepreka njihovom poslovanju. Moje kolege, između ostalog, predlažu pojednostavljenje sudskih troškova i standarnu proceduru za njihov otpis kako bi se obezbedilo da i siromašni mogu imati pristup bar osnovnim uslugama.   

Ja vam ovde navodim samo neke od nalaza iz analize (za one koji žele detalje izveštaj je na: http://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/Serbia%20Judicial%20Functional%20Review-Full%20Report.pdf [gh1] ).

U svakom slučaju, Srbija u narednom periodu treba da donese niz teških odluka kako bi svoj sistem uskladila sa pravosušem EU, a da pri tome ne troši više. Na sreću, u pregovore o poglavlju 23 Srbija ulazi sa dobrim znanjem - čak boljim nego druge zemlje kad su bile kandidati za članstvo. Dakle, ima svetla na kraju tunela. Ako ima odlučnosti i volje, uskladjivanje sa EU standardima se može dostići.  



Komentari (13)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

antioksidant antioksidant 10:54 16.03.2015

?

Izveštaj, između ostalog, predlaže uvođenje standarda za rutinske slučajeve

šta ovo tačno znači?
WBinSerbia WBinSerbia 11:03 16.03.2015

Re: ?

Recimo, sporazumni razvod braka, postupci u nasleđivanju kad nema nikakvog spora već se sve strane unapred slažu sa podelom imovine, sporovi male vrednosti...
antioksidant antioksidant 11:11 16.03.2015

Re: ?

WBinSerbia
Recimo, sporazumni razvod braka, postupci u nasleđivanju kad nema nikakvog spora već se sve strane unapred slažu sa podelom imovine, sporovi male vrednosti...

takve stvari se i sada zavrsavaju manje vise na jednom rocistu. problem nastaje ako se iz nekog razloga rociste ne moze odrzati. mislim da je ova druga stavka kljucna

On zagovara i zakazivanje sušenja u kraćim rokovima, uključujući i rad tokom celog dana.


ali to je opet pitanje organizacije u sta se moze uci.

hvala na odgovoru
jinks jinks 11:45 16.03.2015

...

Kažu da je razlika između lošeg i dobrog advokata da loš slučaj može da razvuče na nekoliko godina dok dobar može da ga razvuče još duže.

Ima i vic o sinu i ocu advokatu ... kada je sin završio pravo i počeo da radi u očevoj advokatskoj kancelariji, daju mu da se bavi nekim slučajem koji se vuče već duže vremena.

Dođe i ročište, ode sin, vrati se posle nekoliko sati i kaže ocu: "Bože šta ste to svi zajedno radili ... ja sam sve sredio i završio za 15 minuta". Na šta mu otac kaže: "E moj sine, tebe je ta parnica odškolovala, hranila i oblačila zadnjih 20 godina".
qqriq qqriq 15:45 16.03.2015

ima nekog svetla na kraju tunela

NEMA.
petronijevic001 petronijevic001 19:05 16.03.2015

Re

Не знам откуд овај податак о 39 судија на 100 000 становника, то би значило да у Србији има око 2 800 судија .То би значило да судови који покривају општине од око 50-так хиљада становника имају 20-так судија.У реалности, то је судска јединица са 2,3 или 4 судија.
Основни судови који покривају 1 или 2 општине, са приближно 100 000 становника имају 15-так судија, а не 39.

Број судија на 100 000 становника је само један од показатеља.Далеко је важнији однос броја предмета и броја судија.
sioux sioux 20:50 16.03.2015

Re: Re

petronijevic001

Čudi me da tako promašiš - siguran sam da znaš da postoje i drugi sudovi (osim osnovnih)?
sioux sioux 19:36 16.03.2015

Gomila besmislica

Kakva gomila besmislica!?

WBinSerbia
.. i Osnovni sud u Vršcu - sjajno posluju ...


Posluju?
qqriq qqriq 19:45 16.03.2015

Re: Gomila besmislica

Kakva gomila besmislica!?



looping looping 19:53 16.03.2015

1

Pravosuđe vidi svetlo na kraju tunela

Nadam se da to svetlo nije neko sa bakljom što traži izlaz u kontra smeru.
petronijevic001 petronijevic001 20:29 16.03.2015

Re: 1

Као први корак ка побољшању судства, људи који нису упућени у ову област не би требали да се петљају у то.Није довољно направити шарени шематски приказ судства, убацити "алокацију средстава", "продуктивност" , "управљање системом" и сличне звучне флоскуле, да би се неко квалификовао да се петља у ову област.

Стандардизација рада лакших предмета је измишљање рупе на саксији.То постоји једно 150 година, судије нису дебили да не провале да се поједине групе предмета раде на исти начин, па се одавно праве образци за оставинска решења, типске пресуде и решења.Некада су се ти образци попуњавали на писаћој машини а сада на компјутеру.Не само да постоје образци, него судови имају и типизиране одлуке у форми печата и штамбиља, када се поднесе неки предлог на њега се стави тај печат и рачуна се да је предлог усвојен и донето решење(ово се ради у извршењима).
Онда се неко појави, ко вероватно није ушао у суд више од 2 пута у животу, и предложи неку револуционарну новину која постоји од средине 19 века.

Суђења која трају цео дан су тешка глупост.Адвокати, јавна правобранилаштва и други субјекти имају радно време које траје 8 часова.Када би се то увело, онда би адвокати морали да раде по цео дан као и судови, од јутарњих часова па до вечерњих часова.То је могуће у изузетно богатим друштвима, где странке могу платити адвоката да проводи цео дан на 1 суђењу, и где адвокати могу себи приуштити да одсуствују из канцеларије цео дан због 1 суђења.
sioux sioux 20:56 16.03.2015

Re: 1

petronijevic001

Ispravna kritika, osim što ono o advokatima uopšte nije tačno. Šta misliš koliko odsustvuje npr. novosadski advokat kad ide na ročište u Kraljevo?
petronijevic001 petronijevic001 22:33 16.03.2015

Re: 1

sioux
petronijevic001

Ispravna kritika, osim što ono o advokatima uopšte nije tačno. Šta misliš koliko odsustvuje npr. novosadski advokat kad ide na ročište u Kraljevo?

Уколико се уведу целодневна суђења, за различите предмете, разне судије ће једном адвокату заказивати рочишта у различито време.Једно рочиште ће му бити заказано у 8 часова, друго у 10 часова, треће у 17.00 часова, четврто у 19 часова.Испада да адвокати морају радити 16 часова дневно а то је немогуће.

Уколико се целокупно суђење у 1 предмету одржава на једном рочишту у току 1 дана, за то је потребно да се промене комплетне околности.Пошта би морала да ради много ефикасније да би се позиви уредно доставили или би морали да се запосле додатни достављачи у суду.

Arhiva