Pakao. Hladan ali skup. I zaslužen

Slažem se za ovo pametannajmanje.

zilikaka

Evo, ja prvi NEĆU da besplatno delim svoje znanje po blogovima, a ne bi trebalo ni ostale koleginice i kolege to da rade.

Vidiš sinko, ja hoću.
Zato što to znanje nije moje, nego je samo trenutno kod mene, i ako tako ostane, mojim odlaskom ono propada.
Činjenica da niko od nas nije sam smislio to što zna, neg su generacije i generacije pre njega to polako skupljale na gomilu sa koje mi svako po malo zahvatimo.

Ako si ti sinko učio samo da bi jednom to što si naučio prodavao kao svetu tajnu, onda si se definitivno zarobio u kavez pohlepe i sujete.
Iz takvog kaveza, da prostiš, teško da izraste majstor svog posla.

A što se para tiče, one jesu neophodne, al nisam ja zbog njih nego one zbog mene.
...ako možeš da razumeš šta sam ti rekla.

Licence. Kriju svašta, retko znanje.
Bloger je, moguće, stručan.
Pomenuo je arhitekte s licencom za energetsku efikasnost. Xx godina radim u firmi koja se bavi konsaltingom, projektovanjem, inženjeringom, gradnjom. Moje iskustvo kaže da su arhitekte sve manje inženjeri. Čak više nisu ni umetnici, dizajneri. Za sve koriste programčiće. Džabe softver ako nemaju osećaj, talenat, znanje, ono NEŠTO i rad na tome. Kad pogledam smerove, module, zvanja (od prilike, menadžer za dokumentaciju za legalizaciju objekata) - tuga. Bolonja sa tim nema veze. Neljudski faktor.

Hoću da kažem da je prava sreća što imamo Majstore, Tehničare i Inženjere (da, velikim slovom za one sa znanjem, veštinom, stručne). Rezervisana sam na mahače licencom, pozivanje na propise (primer, aflatoksin, nema veze-IMA veze...). Propisi i praksa, sertifikovano, zvučne reči... Pre desetak godina, PVC stolariju u Nemačkoj, Skandinaviji i drugim zemljama izbacuju a kod nas ekspanzija ugradnje. Šta reći.


Neko gore pominje cenu struje kod nas. Možda da se upoređuje i prosečna plata? Tamo gde je skuplji kilovat, tamo i u elektroprivredi imaju veće plate, samim tim su im neki proizvodi dostupniji, pa i kvalitetnija termoizolacija.

Bunar sam onako pomenula. Može da nam koristi da hladimo pivo i lubenice.
Kad sam kod lubenica, čula sam kako su ih hladili na njivama. Pokriju lubenicu mokrom krpom i stave na sunce.

Ne baš skoro, videla sam sistem za hlađenje i grejanje fasade. Razvod, slično kao za podno grejanje, samo po zidovima. Hladna voda leti hladi, zimi zagrejana greje.


Zili, još nema na tržištu toplotne pumpe koja bi zadovoljila moje uslove Hvala ti

krkar

freehand

Oh, dirnulo ti u Predatavnika Jedine Legitimne Oružane Sile pa iskuljala razna govna iz tebe koja si od raznih Ovlašćenih Predstavnika decenijama jeo. Pas neka si jeo, jeo si ih što voliš. Što te to ispunjava.

Jako mi imponuju ove lekcije sa moralne visine Oslobađaoca Vukovara, ubice nenaoružanih civila, žena i dece. U Uniformi Jedine Legitimne Oružane Žive Sile.

Mrš, fukaro!

Pazi: ono kad si jedini imao loptu u razredu pa si hteo da budeš kapiten - ja te sigurno ne bih zajebavao.

Kad sam kod lubenica, čula sam kako su ih hladili na njivama. Pokriju lubenicu mokrom krpom i stave na sunce.

Pa sad, ne baš na sunce, al na svakako je to poznat način hlađenja. Voda za isparavanje uzima toplotu iz okoline i samim tim hladi okolinu.
Taj sistem imaš recimo na renoviranoj pijaci u Bloku 45, a i inače u sistemima za direktno hlađenje se upravo to koristi. Isparava amonijak il freon na konstantnoj temperaturi, a time hladi okolinu.
(to je ono čarobno malo r što čuda pravi)

krkar

ja samo gotivim decu.

Jebemti, šta onaj Pahomije napravi od Srba!!!

batice, i ovo što si napisao samo je dokaz da nisam pogrešio u proceni, no, nastavi - sve mi je simpatičnija tvoja infantilnost.

hajkula1

Bunar sam onako pomenula.

samo se ti, tetka, igraj - nisu svi dobri dr votsoni, bre.

zilikaka

Pa sad, ne baš na sunce, al na svakako je to poznat način hlađenja.

Dunđeri pokvase novine, pa njima umotaju pivo.

Dunđeri pokvase novine, pa njima umotaju pivo.

Ima bolja fora, sa švajserima.

Radili ljudi nešto leti, oni u zatvorenom, a pivo se ugrejalo.

I sete se da puste gas (acetilen) iz boce direktno na pivo.
Činjenica da je to poznata stvar, i da će gas prilikom isticanja da uzme toplotu iz okoline i da oladi pivo.

A kad su lepo popili po koje, jedan uzeo da zapali i cigaru.

...leteli su na sve strane, sva sreća pa glave nisu pogubili.

Pri čemu se TI baviš konsaltingom, projektovanjem, inženjeringom, gradnjom direktno - ono, kao, ti radiš konsalting, projektovanje, inženjering, gradnju? Ili ti podržavaš konsalting, projektovanje, inženjering, gradnju kuvanjem kafe ili fotokopiranjem i heftanjem?

Pitam zbog onih jedinstvenih saznanja o tome kako letelice lete bez ikakvog utroška energije, kako helikopter leti uvis bez motora i slično.

Vidi se odmah insajdersko znanje i stručnost da se ono protumači!

Ja mislim da ona tu ima više formalnih kvalifikacija nego ti za arhitekturu. Ne da mislim, siguran sam. Popišam ti se u diplomu sa arhitekture i u džep onom ko ti ju je potpisao i predao.

zilikaka
I sete se da puste gas (acetilen) iz boce direktno na pivo.
Činjenica da je to poznata stvar, i da će gas prilikom isticanja da uzme toplotu iz okoline i da oladi pivo.

A kad su lepo popili po koje, jedan uzeo da zapali i cigaru.

...leteli su na sve strane, sva sreća pa glave nisu pogubili.

Jedna od replika koju često koristim (u sebi) kad napravim grešku jer mi mozak angažovan oko neke gluposti nevezane za posao koji radim u tom trenutku


'Sometimes'

Ауууу, лебац ти мекани !

Znaš li ti koje sve javne zgrade u prestonici takozvane države Srbije nemaju niti su ikad imale upotrebnu dozvolu?

nije zgrada, ali .... cuo sam da ni Brankov most nije nikada dobio zvanicnu upotrebnu dozvolu!

8c_competizione

Znaš li ti koje sve javne zgrade u prestonici takozvane države Srbije nemaju niti su ikad imale upotrebnu dozvolu?

nije zgrada, ali .... cuo sam da ni Brankov most nije nikada dobio zvanicnu upotrebnu dozvolu!

I ja sam čuo da Beograđanka nema ozbiljan plan za evakuaciju u slučaju požara. Kažu, bila bi nemoguća... Pošto kupio, poto i prodao - ne tvrdim da je tako.

8c_competizione

Znaš li ti koje sve javne zgrade u prestonici takozvane države Srbije nemaju niti su ikad imale upotrebnu dozvolu?

nije zgrada, ali .... cuo sam da ni Brankov most nije nikada dobio zvanicnu upotrebnu dozvolu!

I hrpa fabrika. Možda čak većina nikad nije imala svu urednu dokumentaciju.

Oboje zasluženo, ako mene pitate!

I mene.

1. Za novogradnju doneti propise o minimalnoj energetskoj efikasnosti, odnosno standarde koji moraju biti ispunjeni pri gradnji objekta. Ne davati upotrebne dozvole, dok se sve ne proveri.

2. Za vlasnike i stanare u starim objektima obezbediti povoljne kredite za unapređenje energetske efikasnosti.

3. Za one koji se odluče da sami finansiraju, i prilože dokaz o izvršenim radovima, omogućiti umanjenje poreza na nepokretnost kao vid stimulacije.

ne subvecionirati cenu enerfije. otvorit tržište , pa kom opanci kom termofori

Da se i mi o necemu slozimo. Ja i dalje ne mogu da se opasuljim da se u Srbiji ne reciklira staklo, plastika i papir. Nego sve u jedan kontejner.

Austrijanci su godinama (mislim celih 10) najvaljivali i radili propagandu za momenat kad je razdvajanje otpada postalo obavezno. A onda su na scenu stupile kazne. Drakonske.
ali obrati pažnju na prvi deo: 10 godina najava, edukacija, propagiranje.

ali obrati pažnju na prvi deo: 10 godina najava, edukacija, propagiranje.

može delovati i da su posle 10 godina digli ruke
U svakom slučaju ja nisam za deset godina edukacije, odma kazne!

milojep

ali obrati pažnju na prvi deo: 10 godina najava, edukacija, propagiranje.

može delovati i da su posle 10 godina digli ruke
U svakom slučaju ja nisam za deset godina edukacije, odma kazne!

Nisu digli ruke. Napravili su sistem koji funkcioniše skoro pa savršeno.

krkar

Ceterum censeo - protektorat.

Pridružujem se svojim glasom za protektorat!

Istočna kapija, Rudo. Pomoćno stepenište koje je izlaz za evakuaciju odavno pregrađeno, pretvoreno u špajzove, stavljene rešetke, zakatančeno...

Pre nego ti kazem ne seri, da pitam na koji rudo mislis, 1,2 ili 3?

hteli smo da se grejemo na pelet.

Ima li neko ko može malo više o ovome. I ja se kanim a zanima me koliko treba tona za grejanje ~150kvm kuće sa izolacijom. I kog peleta, načuo sam da ovi naši proizvođači fušere, trpaju čamovinu, a prodaju kao bukove pelete. Gore ko šibica, a toplote nigde

bocvena

Мислим да банке имају кредите баш за ту намену, али -- да их не рекламирам, послаћу ти број телефона ако треба ;-)
Друго, оно што пише Преда, мора да постоји неки механизам који додатно стимулише повећање енергетске ефикасности, типа -- одбија се ПДВ, смањује порез на стан итд. итсл.

Ја се, тренутно, немилице грејем на струју, и истина је -- уз добру изолацију далеко је повољније него централно грејање. Уклапам се у цене грејања и потрошње струје које је Кркар изнео на основу свог примера, ако не и ниже од тога. То је рђава порука грађанима.

bocvena
morao bi da se izoluje i tavan....
ali to ne mogu da platim!

Можеш, можеш, ево како.

На свој таван 50 + 50 м2 требало је да ставим хоризонталну изолацију све по пе-ес-у и то би коштало мало више од 5 сома марака, 2000-те. Одбацим то са индигнацијом. Наручим камион чисте земље без песка и камена, и десетак џакова плеве из млина. Млинар ми се дубоко захваљивао што му чистим муку, не зна шта ће с тим; довољно да ми то спакује и довезе. Онда на пијаци нађем пет Бугара који су поцркали од смеха кад су чули шта треба да раде : да месе блато. Двојица су га месили ко фил за торту а тројица износили мајстору на таван да распланира. До подне сам увидео да га затрпавају па довео још једног мајстора. За два весела дана мој таван од 100 квадрата прекривен је са 10цм блата које се за пар недеља осушило да може ексер у њега. И ето мени хоризонталне изолације за пар стотина марака.

Како то ради ? Довољно да ми не треба клима у кући, а зими подно грејање из котла на дрва одржава 22-23-24 степена лежерно.

Свеукупни годишњи енергетски трошак куће од 150м2 достиже до 1000е заједно са струјом, плин не арчим. По Кркишином рачуну то је 0,55е/м2 ако сам добро срачунао.

nikvet pn

bocvena
morao bi da se izoluje i tavan....
ali to ne mogu da platim!

Можеш, можеш, ево како.

На свој таван 50 + 50 м2 требало је да ставим хоризонталну изолацију све по пе-ес-у и то би коштало мало више од 5 сома марака, 2000-те. Одбацим то са индигнацијом. Наручим камион чисте земље без песка и камена, и десетак џакова плеве из млина. Млинар ми се дубоко захваљивао што му чистим муку, не зна шта ће с тим; довољно да ми то спакује и довезе. Онда на пијаци нађем пет Бугара који су поцркали од смеха кад су чули шта треба да раде : да месе блато. Двојица су га месили ко фил за торту а тројица износили мајстору на таван да распланира. До подне сам увидео да га затрпавају па довео још једног мајстора. За два весела дана мој таван од 100 квадрата прекривен је са 10цм блата које се за пар недеља осушило да може ексер у њега. И ето мени хоризонталне изолације за пар стотина марака.

Како то ради ? Довољно да ми не треба клима у кући, а зими подно грејање из котла на дрва одржава 22-23-24 степена лежерно.

Свеукупни годишњи енергетски трошак куће од 150м2 достиже до 1000е заједно са струјом, плин не арчим. По Кркишином рачуну то је 0,55е/м2 ако сам добро срачунао.

I karatavan. Najnovija tehnologija iz XIX veka. :)
Em ekološka em radi posao.

sad znam šta treba, ali to ne mogu da platim! imam deo kinte, ali ostatak ne mogu da zaradim. pa da se premetnem naglavačke. jedino da uzmem kredit. imaju neki baš kao fora za to - renoviranje/energetska efikasnost. majko mila, dranje žive kože! a i ko zna da l' ćemo da imamo posao i koliko ćemo još da štedimo za državu sa smanjenim platama.

Ovde je suština cele muke. Stolarije bez 200+ EUR po kvadratu u Srbiji nema, ako treba da središ 20-ak kvm prozora vrata na kući ili u stanu, treba ti 4000+ EUR. U zemlji u kojoj je prosečan LD 300-injak EUR i pri čemu je raspodela takva da većina prima manje od proseka, onda je jasno da od svega toga nema ništa u nekoj značajnijoj meri.

Мислим да банке имају кредите баш за ту намену, али -- да их не рекламирам, послаћу ти број телефона ако треба ;-)

ma ima ih skoro svaka banka, ali ja nisam klijent kome se obraćaju:)

svarog

mora neko ko se više razume od mene. koliko sam shvatila pelet je po ceni i potrošnji skuplji od drveta i uglja, ali neuporedivo komforniji za upotrebu, a jeftiniji od struje i gasa.jedino što je skuplji za ugradnju, tj. peći su skuplje, oko 1200/1500 eura.

brate, kad uđeš na neki od tih foruma gde muškarci razmenjuju znanje i iskustvo o grejanju, to sve pršti od testosterona. sve naučnici:)

Можеш, можеш, ево како.

mi imamo samo zemlju, nismo mesili blato:)
to je moj ćale nasuo još pre 20 godina, sad će muž sam nešto da majstoriše kamenu vunu ili stiropor i neke folije. gledao na jutjubu:)

За два весела дана мој таван од 100 квадрата прекривен је са 10цм блата

Lepo zvuči, al samo da pitam, el neko prethodno proverio koliko ta tavanska ploča i zidovi i temelji mogu da nose?

zilikaka

За два весела дана мој таван од 100 квадрата прекривен је са 10цм блата

Lepo zvuči, al samo da pitam, el neko prethodno proverio koliko ta tavanska ploča i zidovi i temelji mogu da nose?

To je i meni palo na pamet. Zemlja je u materinu teška, a nabijena zemlja...

brate, kad uđeš na neki od tih foruma gde muškarci razmenjuju znanje i iskustvo o grejanju, to sve pršti od testosterona. sve naučnici:)

Moj kum se na ti primio pre nekoliko godina, kad je ugrađivao to grejanje. I posle onolko vremena, još ga ne pušta. Našo čovek hobi.

...msm, slatko mi što ljudi vole da se bave tehnikom iz hobija, a nije im ona padala na pamet kad su birali zanimanje.

Ono, možda meni jednom dođe da počnem da vadim zube kome zatreba.

zilikaka

За два весела дана мој таван од 100 квадрата прекривен је са 10цм блата

Lepo zvuči, al samo da pitam, el neko prethodno proverio koliko ta tavanska ploča i zidovi i temelji mogu da nose?

I ja baš teo da pitam. A i meni se to blato čini kao idealan supstrat da tu krene da raste neka čuma, pečurke, budj, paprat i alge, samo ako ima malčice vlage, a ima, Srbija je to.

Ono, možda meni jednom dođe da počnem da vadim zube kome zatreba.

To je bar lako!

zilikaka
el neko prethodno proverio koliko ta tavanska ploča i zidovi i temelji mogu da nose?

Тачно, опасно је одмах на тазе док је најтеже, после је суво и чврсто ко меко дрво. Имао сам и резервну варијанту да тражену дебљину урадим из више тањих слојева са пар недеља размака али статичар је срачуно да може у цугу па је тако и било.

Додатак:

Нема влаге, буђи, инсеката, глодара; горе на греде месо окачим. Суво ко барут, тврдо као меко дрво, газиш ко по бетону. Преко њега може ламинат, бродски под, линолеум, паркет ...

Ono, možda meni jednom dođe da počnem da vadim zube kome zatreba.

brate, kad uđeš na neki od tih foruma gde muškarci razmenjuju znanje i iskustvo o grejanju, to sve pršti od testosterona. sve naučnici:)

vidi se da ne ideš po forumima - tako je na svim, ali apsolutno svim i vezano za sve teme
(nikad nije bilo lakše i ispravnije generalizovati )

Primer:
Q: da li neko može da mi prepruči fotoaparat / grafičku / junejmit do 200 evra
A1: imaš to-i-to za 300 evra jebe kevu kevinu!
A2: pffff, to-i-to je njesra, ovo-i-ovo briše patos s njim, a košta samo 400 evra!
A3: jadno! našao sam na netu da će za mesec-dva (taman duštediš) dizađe ono-i-ono za samo 500 evra i da će od tad da se računa vreme...

Ništa nije jeftinije od struje. Srbija, brale.

Pa normalno kad smo je mi izmislili

ne staj mi na muku:)

od jednog kolege ovde u Njemeckoj sam cuo da u kuci koristi termalnu pumpu. Koliko ga razumeh (termodinamika mi nikada nije bila jaca strana), ukopao je jako duboko neku cevuljagu u zemlju i ima samo neku smesnu pumpicu kojom cirkulise vodu kroz sistem.

pitacu ga sutra, pa cu poslati detalje

od jednog kolege ovde u Njemeckoj sam cuo da u kuci koristi termalnu pumpu. Koliko ga razumeh (termodinamika mi nikada nije bila jaca strana), ukopao je jako duboko neku cevuljagu u zemlju i ima samo neku smesnu pumpicu kojom cirkulise vodu kroz sistem.

pitacu ga sutra, pa cu poslati detalje

Toplotne pumpe su i ovde poznata stvar.
Ako mene pitaš, teško da su isplative za male pojedinačne kvadrature. Ima smisla kad se gradi nova zgrada sa stanovima, pa se tako reši grejanje, al kad imaš niz porodičnih kuća, pa svako sebi pravi bunare i ugrađuje opremu, nije mala stavka.

Pored svega, treba voditi računa da imaš dovoljno veliko dvorište za taj poduhvat, i da bunar bude dovoljnog kapaciteta, da ne dođe do toplotnog zasićenja oko te cevuljage koju pominješ. Treba poprilično vode da to lepo radi.
To je nešto što ume da se dešava u praksi a što ti niko od onih što to prodaju neće reći. Razumljivo zašto.

Kažem, ja lično stavila na papir i odmah odustala. Preskupa opcija.

NNN

brate, kad uđeš na neki od tih foruma gde muškarci razmenjuju znanje i iskustvo o grejanju, to sve pršti od testosterona. sve naučnici:)

vidi se da ne ideš po forumima - tako je na svim, ali apsolutno svim i vezano za sve teme
(nikad nije bilo lakše i ispravnije generalizovati )

Primer:
Q: da li neko može da mi prepruči fotoaparat / grafičku / junejmit do 200 evra
A1: imaš to-i-to za 300 evra jebe kevu kevinu!
A2: pffff, to-i-to je njesra, ovo-i-ovo briše patos s njim, a košta samo 400 evra!
A3: jadno! našao sam na netu da će za mesec-dva (taman duštediš) dizađe ono-i-ono za samo 500 evra i da će od tad da se računa vreme...

Krenuli cale i ja da skeniramo podove o renoviranju bambusov parket vs. parket vs. brodski pod i sve na tu temu. Bacim se ja na google, svaki gradjevniski forum je bio:

Q: jel' ima neko iskustva sa bambusovim parketom (ugradnja, odrzavanje, kvalitet)?
A1: E, stavljali kum i ja, sto se lepo zapismo na kraju.
A2: Ma da, to tako krene, nama ostalo par komada pa krenuli da ubudzimo negde...

vidim ja, nema 'leba od toga, iskopam neki zenski forum...

Q: devojke, jel' imala neka od vas bambusov parket?
A1: jao, sestro, pazi koji, na kinezu ostaju rupe od stikli.
A2: jeste, istina, al' pazi i na ovog sto nije kinez, mojoj kumi se izgrebao od ribanja jednom
A3: ne smes da ga peres sa tim, nego sa ovim, da ga ne osteti.
A4: kaze drugarica, zeznula se, ostetio joj se od malo vode, ti i ti majstori je zajebali...

Dok mi izbistrimo koji je lepak bolji, koje pivo ladnije i koja prodavacica na stovaristu prsatija, zemske razmene sve pakticne informacije i nemo posle da se cudimo kad dodju i kazu, stavljamo TO, a ti vidi kako ces

zilikaka

Ima smisla kad se gradi nova zgrada sa stanovima, pa se tako reši grejanje, al kad imaš niz porodičnih kuća, pa svako sebi pravi bunare i ugrađuje opremu, nije mala stavka.Pored svega, treba voditi računa da imaš dovoljno veliko dvorište za taj poduhvat, i da bunar bude dovoljnog kapaciteta, da ne dođe do toplotnog zasićenja oko te cevuljage koju pominješ. Treba poprilično vode da to lepo radi. To je nešto što ume da se dešava u praksi a što ti niko od onih što to prodaju neće reći. Razumljivo zašto.Kažem, ja lično stavila na papir i odmah odustala. Preskupa opcija.

pa kod nas jeste preskupa opcija dok traje ovo džabe djelenje struje..
no neće to tako vječno moći..
zet arhitetkta u pomenutoj Njemečkoj sam projektovao kuću sa geotermalnim grijanjem, računa da će mu se investicija otplatiti za nekih 25 godina..
kuća je 400 kvadrata..
dvorište ništa spektakularno, standardna porodična kuća..
istina švaba grije na 21 stepen.. i to imam osjećaj čisto zbog žene mu, da je sam garant bi ga držao na 18

vidi se da ne ideš po forumima - tako je na svim

forumi su za mazohiste. meni su i blogovi ovde previše:)

jedino što mi je zabavno da čitam su forumi o putovanjima...i to engleski turisti. kakvi su to smarači! njima nikad ništa nigde ne valja, ali su duhoviti! otprilike ko princi:)

zilikaka

...Pored svega, treba voditi računa da imaš dovoljno veliko dvorište za taj poduhvat, i da bunar bude dovoljnog kapaciteta, da ne dođe do toplotnog zasićenja oko te cevuljage koju pominješ. Treba poprilično vode da to lepo radi...

Mislim da 8c_competizione govori o borehole heat exchanger-ima. Nema bunara već je izvor toplote sama zemlja koja je približno konstante temperature tokom godine (sve ispod 1 dubine). Potencijalni problem je hlađenje zemlje prekomernom eksploatacijom (deceniju i više). Međutim u našim klimatskim uslovima, zemlja može da se zagreva u letnjim mesecima (seasonal heat storage) koristeći toplotnu pumpu za hlađenje. Malo automatike i problem rešen :).

zilikaka

Toplotne pumpe su i ovde poznata stvar.
Ako mene pitaš, teško da su isplative za male pojedinačne kvadrature.

Pored svega, treba voditi računa da imaš dovoljno veliko dvorište za taj poduhvat, i da bunar bude dovoljnog kapaciteta, da ne dođe do toplotnog zasićenja oko te cevuljage koju pominješ. Treba poprilično vode da to lepo radi.
To je nešto što ume da se dešava u praksi a što ti niko od onih što to prodaju neće reći. Razumljivo zašto.

Kažem, ja lično stavila na papir i odmah odustala. Preskupa opcija.

Zili, golicaš me Baš sam se hvalila kako sam otkrila bunar u dvorištu.

od jednog kolege ovde u Njemeckoj sam cuo da u kuci koristi termalnu pumpu. Koliko ga razumeh (termodinamika mi nikada nije bila jaca strana), ukopao je jako duboko neku cevuljagu u zemlju i ima samo neku smesnu pumpicu kojom cirkulise vodu kroz sistem.

pitacu ga sutra, pa cu poslati detalje

pojednostavljeno "naopaki frižider" , ono što je u frižideru , to je uronjeno u zemlju a ono što je iza frižidera to ti grije kuću

Ima li neko ko može malo više o ovome. I ja se kanim a zanima me koliko treba tona za grejanje ~150kvm kuće sa izolacijom. I kog peleta, načuo sam da ovi naši proizvođači fušere, trpaju čamovinu, a prodaju kao bukove pelete. Gore ko šibica, a toplote nigde

Nije to bas tako.Nije problem u tome od kog je drveta.
Ugrejacete se podjednako dobro i na cist camov pelet.
Problem je u tome koliko ima silikata u gorivu,jer ce Vam to poprilicno zagorcati ocekivani komfor.
Sto se tice potrosnje,pa moram da Vam kazem da to uopste nije jednostavno izracunati.Ne kazem da je nemoguce,vec da nije jednostavno.Kazete da Vam je kuca izolovana i to je dobro,ali koliki su Vam zapravo gubici energije,sigurno ne znate.Realno je da potrosite oko pet tona za sezonu,ali to moze da bude i cetiri tone,a moze i sest.Mnogo faktora uticu na potrosnju.
Ako vec nemate kotao,a hocete da se grejete na pelet,onda se odlucite za neki od kotlova sa integrisanim gorionikom,koji imaju maksimalnu energetsku efikasnost(TOBY).Ako imate kotao,onda mozete imati problem sa njegovom energetskom efikasnoscu.
Zapamtite da gorionik ne trosi gorivo nego isporucuje energiju.Trosi Vasa kuca,Vase zelje i eventualno los kotao ...
Sto se peleta tice,ima i dosta dobrog ali nazalost i puno loseg.Ako Vam bude trebalo jos saveta,mozete i na pp

zilikaka

Toplotne pumpe su i ovde poznata stvar.
Ako mene pitaš, teško da su isplative za male pojedinačne kvadrature. Ima smisla kad se gradi nova zgrada sa stanovima, pa se tako reši grejanje, al kad imaš niz porodičnih kuća, pa svako sebi pravi bunare i ugrađuje opremu, nije mala stavka.

Pored svega, treba voditi računa da imaš dovoljno veliko dvorište za taj poduhvat, i da bunar bude dovoljnog kapaciteta, da ne dođe do toplotnog zasićenja oko te cevuljage koju pominješ. Treba poprilično vode da to lepo radi.
To je nešto što ume da se dešava u praksi a što ti niko od onih što to prodaju neće reći. Razumljivo zašto.

Kažem, ja lično stavila na papir i odmah odustala. Preskupa opcija.

bem li ga nije bio na poslu danas

koliko znam, lik ne poseduje zgradu, vec porodicnu kucu

i pritom je jedan od onih retkih, ali zaista pravih inzinjera

i ne zali se

kazem, kada ga ufatim, odma cu ga ispitati do u sitna crevca, makar morao i usi da zvarcem

sada kada znam sta da Googlujem (borehole heat exchanger) videh da ima dosta o tome, ovde i ovde takodje

Nije to bas tako.Nije problem u tome od kog je drveta.
Ugrejacete se podjednako dobro i na cist camov pelet.

Šure, nije mi ovo jasno, mislim kako može da bude isto bez obzira na to od čega je napravljen pelet? Različito drvo ima različiti BTU, i to ono, nekoliko puta različit, pa ti za istu količinu toplote bar toliko puta više peleta treba. Evo ja imam običnu peć na drva, dobro, od ovih novijih, high efficiency pećki, ali još kako se vidi razlika izmedju toga kad palim neku borovinu, koja je najgore sranje, i kad užgam dobar komad hrasta, ili oraha. Istina posle nekog vremena i jedno i drugo nagura radnu temperature koja ti odgovara, ali mi sa borovim panjčićima za to treba duplo više vremena i komada da sagorim. Doduše i razlika u ceni je i do 2:1, čak i više, za dobar hardwood u odnosu na krdžu koja ovde raste u izobilju, te neke borove, jele, jasike. Mada, ako imaš kamionče, i motornu testeru, lokano drveće je za džabe (zapravo 10$ dozvola za 3 kubika, otprilike), i onda stvarno nema veze koje je drvo bolje...

Имам утисак да су се у дискусији мало мешали појмови геотермалног грејања и грејање топлотном пумпом, предлажем и молим експерте да провере и "пресуде". (ОК, и код топлотне пумпе се користи погодност да је температура у дубини земље значајно виша од зимских температура на површини.)

Hansel

Имам утисак да су се у дискусији мало мешали појмови геотермалног грејања и грејање топлотном пумпом, предлажем и молим експерте да провере и "пресуде". (ОК, и код топлотне пумпе се користи погодност да је температура у дубини земље значајно виша од зимских температура на површини.)

Geotermalna energija je širok pojam koji obuhvata izore različitih temperature. Na primer na Islandu imaju termoelektranu na geotermalnu energiju i proizvode struju. Očigledno da je izvor velike tmeperature kad može da proizvodi paru. U nekim sistemima kada temperatura geotermalnog izvora dozvoljava, može se direknto koristiti za grejanje (sa izmenjivačem ili bez). Sa druge strane, geotermalni izvor energije je i samo tlo koje je približno konstantne temperature tokom godine (recimo oko 12C). Da bi ta energija bila iskorišćena, potrebna je toplotna pumpa. Izvor energije se i dalje "krsti" kao geotermalni izvor. Tipični klima uređaj koji koristimo u BG'u leti za hlađenje, kad ga koristiš za grejanje zimi on radi u režimu toplotne pumpe samo sto umesto tla) u gornjem slučaju) koristi spoljašnji vazduh kao izvor toplotne energije (vazduh temperature daleko ispod nule).

Типујем да ће се пелет овде ускоро проширити чим сељаци провале да могу да га праве сами од своје сламе, кукурузовине, грањевине ... И да га продају ладно без пореза, држава ту нема шансе да им доака.

Šure, nije mi ovo jasno, mislim kako može da bude isto bez obzira na to od čega je napravljen pelet

Iz mog iskustva,razlike nisu tako velike.Mekse drvo se bolje sabija i vise ga stane u istu zapreminu.Ti svakako kupujes masu u kilogramima a ne zapreminu u kubicima

Типујем да ће се пелет овде ускоро проширити чим сељаци провале да могу да га праве сами од своје сламе, кукурузовине, грањевине ... И да га продају ладно без пореза, држава ту нема шансе да им доака.

Upravo problemi sa sagorevanjem peleta od zetvenih ostataka malo kvare utisak.Takodje i pelet od granja ne pruza bas neki komfor.Gorionici za sagorevanje takvog peleta su komplikovaniji(i skuplji),sto sve to malo komplikuje.Za sada je to sto agropelet pocinju da koriste veliki konzumenti energije,vrlo ohrabruje,pa i nije neki problem sto je za domacinstva bolje koriscenje drvenog peleta

tetris

Tipični klima uređaj koji koristimo u BG'u leti za hlađenje, kad ga koristiš za grejanje zimi on radi u režimu toplotne pumpe samo sto umesto tla) u gornjem slučaju) koristi spoljašnji vazduh kao izvor toplotne energije (vazduh temperature daleko ispod nule).

Preciznosti radi, tipičan klima uređaj radi u 'režimu' toplotne pumpe i leti i zimi, razlikuje se samo smer u kome 'pumpa'.

shure

Šure, nije mi ovo jasno, mislim kako može da bude isto bez obzira na to od čega je napravljen pelet

Iz mog iskustva,razlike nisu tako velike.Mekse drvo se bolje sabija i vise ga stane u istu zapreminu.Ti svakako kupujes masu u kilogramima a ne zapreminu u kubicima

Ta podela na "meko" i "tvrdo" drvo za loženje (softwood i hardwood) je prilično zbunjujuća, jer ljudi sa softwoodom asociraju drvo koje je mekano (male gustine) i onda na to nadovežu mali kalorijski sadržaj. To je pogrešno, jer imaš drvo koje se kategoriše kao hardwood, i gori kao blesavo, ali kad ga uzmeš u ruku ono je vrlo lagano i mekano. Ne znam, verovatno si u pravu za pelet, ja sam tek ove godine počeo da koristim drvo za grejanje dela kuće, i pošto nemam testeru, ni kamion, onda sam kupio mešano drvo za loženje i tako sam ustavnovio razliku. Nisam znao da se pelet kupuje na masu, obično drvo la loženje se kupuje na zapreminu, to jest nekakav ekvivalent zapremine (cord), bar ovde kod nas.

krkar

Mada, ako imaš kamionče, i motornu testeru, lokano drveće je za džabe (zapravo 10$ dozvola za 3 kubika, otprilike), i onda stvarno nema veze koje je drvo bolje...

Bi li ti meni ovo malo elaborirao? Kako to ide, ko ti daje dozvolu i za čiju šumu, privatnu ili čiju? I kako znaš šta da sečeš, je li drvo već doznačeno ili se raščišćava ceo sektor?

Pitam jer se godinama drndam sa državom, šumarima i šumskom upravom oko moje sopstvene šume i prava na seču i doznačivanja (doznaka je da ti šumar svake godine označi šta je za seču).

A volim da radim motorkom, štojes jes

U, to je ovde do jaja organizovano, inače bi sve posekli, saću da ti opišem.

Dozvolu ti izdaje kaunti, to jest opština. Košta oko 10-15 dolara, zavisi od opštine. Jedna dozvola ti daje pravo da sakupiš kord drveta (to je oko 3 kubna metra, onako otprilike). I imaš ograničenje koliko dozvola godišnje ili mesečno možeš da dobiješ, ne sećam se tačno koliko je. Kad kupiš dozvolu, oni ti jave dan, vreme i mesto gde da se pojaviš sa kamionom. Imaš pravo na samo jedan prilaz tog dana, dakle, onoliko koliko ti stane u kamion, nema vraćke. Moraš da imaš svoju testeru, koja mora da ima spark arrester, i možeš da dovedeš koliko hoćeš ljudi da ti pomognu. Po pravilu se skuplja palo drvo, ili drvo koje je mrtvo a stoji. To ti obeleže ili ti pokažu kad dodješ.

Šuma iz koje možeš da uzmeš drvo je ili privatna, ili pripada državi, to jest Forest service-u, ili BLM-u. Privatnici jave kauntuju kad imaju drvo koje je palo i treba da bude odnešeno, pa ovi to imaju u evidenciji. Treba i da potpišeš dokument da nećeš da tužiš vlasnika zemlje ako sam sebi testerom odsečeš nogu.

Postoji i sasvim neformalna varijanta, gde na oglasima nadješ vlasnika kome je drvo palo, ili treba da se iseče jer mu koren ušao pod temelj, ili preti da ubije komšiju, i onda odeš i tamo se dogovoriš na licu mesta. To može da košta bukvalno ništa, ili da ti naplate nešto malo, ako je drvo neko do jaja dobro.

Konačno, svaki od ovih gradića ima specijalnu deponiju za drvo, na koju se odvozi sav prikupljeni drvni materijal, kako od strane gradskih službi, tako i od strane privatnih lica, kao i firmi koje se bave lendskejpingom (to odlaganje je za džabe). I onda se obično 1. vikend u mesecu deponija otvori pučanstvu, i opet dodješ sa kamionom i motornom testerom i poslužiš se. Ovo se ne plaća, i tu možeš i iz nekoliko cugova da uzimaš drvo, dakle dokle god je deponija otvorena.

EDIT: Zaboravio sam da napišem, ako je zemlja tvoja, onda je i šuma na njoj tvoja i možeš da joj radiš šta hoćeš. Da je ne diraš, da je održavaš, ili da je celu isečeš i napraviš parking lot. Zbog požara koji ovde haraju poslednjih godina ljudi koji žive u planini su počeli ozbiljno da tretiraju problem i da proredjuju šume čiji su vlasnici, naročito u neposrednoj blizini kuća. Takodje, zbog pine beetle-a, drveta za loženje ima koliko voliš. Tu postoji i rizik da sa oborenim drvetom u svoje dvorište i komšiluk doneseš i pine beetle, i tako napraviš sranje. Zgodna stvar je što ta buba ne voli da džodži dugo u mrtvom drvetu, tako da pošto si zakonom ograničen na mrtvo drvo, rizik je relativno mali.

Имам утисак да су се у дискусији мало мешали појмови геотермалног грејања и грејање топлотном пумпом

Krenula da crtam i objašnjavam ali ne mogu. Evo ovo ovde je recimo korektno napisano, bez ulaženja u detalje.

nikvet pn

Како то ради ? Довољно да ми не треба клима у кући, а зими подно грејање из котла на дрва одржава 22-23-24 степена лежерно.

Свеукупни годишњи енергетски трошак куће од 150м2 достиже до 1000е заједно са струјом, плин не арчим. По Кркишином рачуну то је 0,55е/м2 ако сам добро срачунао.

Проблем са оваквом изолацијом је у њеној маси и дебљини потребној за одговарајући учинак. Могао си много боље проћи са сецканом сламом уместо плеве и мањом количином замље (нема разлога да ово буде "тврдо као камен", циљ изолације је да изолује), а 20цм би урадило посао. И поред тога, трошкови за грејање су ти енормно високи. Ја имам кућу од скоро 200 квадрата и грејем је за неких 300-400 евра годишње (котао на дрва). При томе ми је добар део столарије и даље дрвена Јеловица, две фасаде изоловане са 5цм, а две са 8цм (фасада рађена 1989. године).

Sto se peleta tice,ima i dosta dobrog ali nazalost i puno loseg.Ako Vam bude trebalo jos saveta,mozete i na pp

Hvala, javicu se kad uhvatim malo vremena da i sam skontam sta me zanima :)

zilikaka

Krenula da crtam i objašnjavam ali ne mogu. Evo ovo ovde je recimo korektno napisano, bez ulaženja u detalje.

Па, знам ја то све, у начелу. Само сам мислио да треба направити вербалну разлику између коришћења извора топлоте уобичајеним транспортом топлотне енергије (као из топлане, на пример) и онога што ради топлотна пумпа.

I "spoljnja izolacija", jel može neko da mi objasni šta je to tačno?

kada spoljne zidove obložiš stiroporom, ovde je to najraspostranjenija praksa. ili, ako si o tome na vreme razmišljao pa pravio sendvičzid.

stefan.hauzer

I "spoljnja izolacija", jel može neko da mi objasni šta je to tačno?

kada spoljne zidove obložiš stiroporom, ovde je to najraspostranjenija praksa. ili, ako si o tome na vreme razmišljao pa pravio sendvičzid.

Ja sam stvar, sasvim pristojno rešio, 'unutrašnjom' izolacijom. Štalfa petica, mineralna staklena vuna, pa rigips ploče preko. Em toplo, em nema kondenza...

srdjan.pajic

I "spoljnja izolacija", jel može neko da mi objasni šta je to tačno? I samo da ubacim francuski ključ u motor razvoja - dobra izolacija, ako nije praćena odgovarajućom ventilacijom (tavan, na primer, onda klozeti (ceiling fans) kuhinja (aspirator) je recept za stvaranje budji. A od budji se mre.

Izolacioni materjal koji se polaže sa spoljašnje strane zgrade.. Kad greješ, greješ i zidove, ali, ako si vešt, pa ne ostaviš toplotne mostove, ne beži toplota napolje, akumulira se.

Nego, da li se danas pominje radon. Bio je hit pre tridesetak godina, pričalo se, po ozbiljnim medijima, ako mnogo dobro zadihtuješ/izoluješ kuću, onda će radon da ti dođe glave.

Nego, da li se danas pominje radon. Bio je hit pre tridesetak godina, pričalo se, po ozbiljnim medijima, ako mnogo dobro zadihtuješ/izoluješ kuću, onda će radon da ti dođe glave.

Ne znam za radon, ali ne pominju se ni azbest ni vidasil.

predatortz

stefan.hauzer
I "spoljnja izolacija", jel može neko da mi objasni šta je to tačno? kada spoljne zidove obložiš stiroporom, ovde je to najraspostranjenija praksa. ili, ako si o tome na vreme razmišljao pa pravio sendvičzid.Ja sam stvar, sasvim pristojno rešio, 'unutrašnjom' izolacijom. Štalfa petica, mineralna staklena vuna, pa rigips ploče preko. Em toplo, em nema kondenza...

Ima dobrih SW, mogu se skinuti sa sajtova proizvodjača izolacionih materjala. Kada sam računao za sebe, kvalitetna petica staklene vune unutra,+ zid od cigle od 40 cm daje izolaciju koja može da dobije energetski pasoš po današnjim standardima.

zovitemegrunf

srdjan.pajic

I "spoljnja izolacija", jel može neko da mi objasni šta je to tačno? I samo da ubacim francuski ključ u motor razvoja - dobra izolacija, ako nije praćena odgovarajućom ventilacijom (tavan, na primer, onda klozeti (ceiling fans) kuhinja (aspirator) je recept za stvaranje budji. A od budji se mre.

Izolacioni materjal koji se polaže sa spoljašnje strane zgrade.. Kad greješ, greješ i zidove, ali, ako si vešt, pa ne ostaviš toplotne mostove, ne beži toplota napolje, akumulira se.

Nego, da li se danas pominje radon. Bio je hit pre tridesetak godina, pričalo se, po ozbiljnim medijima, ako mnogo dobro zadihtuješ/izoluješ kuću, onda će radon da ti dođe glave.

Ne priča se toliko mnogo, pisao sam ja i neki blog o tome, doduše generalne prirode (nevezano za odredjeni region). Mislim da se u Srbiji smatra da je nivo radona ispod minimuma u većem delu zemlje, izuzetak su jugoistočna Srbija, i neka mesta po Vojvodini. Dodatna izolacija ne bi trebalo da utiče na koncentraciju radona sama po sebi, nego loša ventilacija, što često ide jedno sa drugim. Madjutim, ja sam eksperimentalno na svojoj kući ustanovio da ventilacija (podruma) i nivo radona i nisu baš toliko tesno povezani. Radon je mnogo bolje i lakše sprečiti da udje u kuću, nego ga posle ventilirati.

freehand

Nego, da li se danas pominje radon. Bio je hit pre tridesetak godina, pričalo se, po ozbiljnim medijima, ako mnogo dobro zadihtuješ/izoluješ kuću, onda će radon da ti dođe glave.

Ne znam za radon, ali ne pominju se ni azbest ni vidasil.

Početak priče oko radona je da je on kao produkt radijuma koji je uz torijum zaslužan za toplotu zemlje (nije jezgro glavno u toj priči). Samim tim građevinski materijali tipa cigle sadrže i neki deo Radijuma pa se onda stvaraju gasovi -radon koji stvaraju kancerogenu sredinu.Pri tome najugroženiji bivaju oni koji su u podrumima ,prizemljima pa na gore. Sve u svemu malo promaje i siguran si

stefan.hauzer

I "spoljnja izolacija", jel može neko da mi objasni šta je to tačno?

kada spoljne zidove obložiš stiroporom, ovde je to najraspostranjenija praksa. ili, ako si o tome na vreme razmišljao pa pravio sendvičzid.

Ček, ne razumem, staviš stiropor spolja, a šta onda preko njega? Video sam te ploče po gradilištima ali to obično stavljaju ispod fasade, ne spolja.

U mojoj kući je staklena vuna u zidovima, izmedju untrašnjeg gipsanog zida i spoljnje oplate, i gore na tavanu. Onda ide ona ona membrana, i na kraju obične daske, kao kuća kod srednjeg od 3 praseta. Kuća je iz sedamdesetih godina, to je tad bilo standard, i koliko sam mogao da vidim još uvek dosta dobro funkcioniše. Mi plaćamo struju i grejanje otprilike 2/3 od ovog što plaća Krkar, s tim što leti skoro svu struju pokriju solarni paneli. Prethodni vlasnik je jedino zamenio prozore, stavio vinilske (ramove) i ona dupla stakla, naravno.

Inače, u mom gradu postoji program koji sponzoriše grad, da te motivišu da kuću pretabaš u taj neki zeleni standard. Pa ti plate inspekciju, bili kod nas, ono, SF, infracrvene kamere, turbine, merači pritiska, čuda, i onda ti daju bodove. Pa ti onda, do nekog roka, daju rabat na kojekakve usluge, na primer da ti upumpaju celulozu u sve šupljine, da ti stave membrane u crawlspace, da kupiš energy efficient furunu, itd. Ovo je čak i zakon za vlasnike nekretnina koje se izdaju, što je oko polovina nekretnina u gradu. Ne znam tačno koliko košta sve to, ali znam da je moj bivši gazda rekao da je popust koji dobije od grada prilično veliki i kad je uradio sve te zahvate na kući u kojoj smo živeli nije nam podigao kiriju bogznakoliko.

Ček, ne razumem, staviš stiropor spolja, a šta onda preko njega? Video sam te ploče po gradilištima ali to obično stavljaju ispod fasade, ne spolja.

na spoljni zid, tj. na opeku prilepiš stiropor, a posle preko njega ide mrežica i taj isti lepak kojim si lepio stiropor za zid. na kraju dođe boja/fasada koja se nanosi kao da malterišeš:)

srdjan.pajic

Dodatna izolacija ne bi trebalo da utiče na koncentraciju radona sama po sebi, nego loša ventilacija, što često ide jedno sa drugim.

To je bila srž price, izoluješ, zadihtuješ pa te radon načne a smrad dokusuri, ili obrnuto

zovitemegrunf

srdjan.pajic

Dodatna izolacija ne bi trebalo da utiče na koncentraciju radona sama po sebi, nego loša ventilacija, što često ide jedno sa drugim.

To je bila srž price, izoluješ, zadihtuješ pa te radon načne a smrad dokusuri, ili obrnuto

Ustvari, tu je od radona mnogo gori polonijum, i te neke 'ćerke' njegovog radioaktivnog raspada. Radon ima poluživot od par dana, dok polonijum, kao prvi naslednik, ako se dobro sećam, ima mnogo duži period poluraspada. Pri tome je još naelektrisan, pa ti se zalepi za zidove, tepih, tapiserije, mačke, kučke, šta već imaš. I od tog ne moš se otarasiš nikakvom ventilacijom. Tako da ako si već izolovan i usmrdjen neadekvatnom ventilacijom, onda je najbolje da ništa ne čistiš, ni pereš, ni prašinu brišeš, da ne bi najebao.

predatortz

Ja sam stvar, sasvim pristojno rešio, 'unutrašnjom' izolacijom. Štalfa petica, mineralna staklena vuna, pa rigips ploče preko. Em toplo, em nema kondenza...

na žalost - ovo je pogrešno.
Svi "termo-mostovi" na spoljašnjosti zgrade dovode itekako do kondenzacija ali na površini dodira betona sa unutrašnjom izolacijom. I tako se vlaga uvlači u zidove.
Unutrašnja izolacija je dobro rešenje samo ako se kombinuje sa spoljašnjom uz efikasno prekrivanje svih betonskih izloženih površina (recimo 2x veća debljina nego preko cigle/bloka).

misha.m

predatortz

Ja sam stvar, sasvim pristojno rešio, 'unutrašnjom' izolacijom. Štalfa petica, mineralna staklena vuna, pa rigips ploče preko. Em toplo, em nema kondenza...

na žalost - ovo je pogrešno.
Svi "termo-mostovi" na spoljašnjosti zgrade dovode itekako do kondenzacija ali na površini dodira betona sa unutrašnjom izolacijom. I tako se vlaga uvlači u zidove.
Unutrašnja izolacija je dobro rešenje samo ako se kombinuje sa spoljašnjom uz efikasno prekrivanje svih betonskih izloženih površina (recimo 2x veća debljina nego preko cigle/bloka).

Predo, sjebo si se .

srdjan.pajic

misha.m

predatortz

Ja sam stvar, sasvim pristojno rešio, 'unutrašnjom' izolacijom. Štalfa petica, mineralna staklena vuna, pa rigips ploče preko. Em toplo, em nema kondenza...

na žalost - ovo je pogrešno.
Svi "termo-mostovi" na spoljašnjosti zgrade dovode itekako do kondenzacija ali na površini dodira betona sa unutrašnjom izolacijom. I tako se vlaga uvlači u zidove.
Unutrašnja izolacija je dobro rešenje samo ako se kombinuje sa spoljašnjom uz efikasno prekrivanje svih betonskih izloženih površina (recimo 2x veća debljina nego preko cigle/bloka).

Predo, sjebo si se .

Nisam. Kombinovao sam sa paropropustljivom Baumitovom fasadom. A sve stubove, kao, grede i ostale betonske površine su izolovane. Kapi vlage nema, veruj mi na reč.

I samo da ubacim francuski ključ u motor razvoja - dobra izolacija, ako nije praćena odgovarajućom ventilacijom (tavan, na primer, onda klozeti (ceiling fans) kuhinja (aspirator) je recept za stvaranje budji. A od budji se mre.

Izolacija se uvek postavlja sa hladne" strane. Upravo zbog moguće pojave kondenza.
Postoje poznati načini provere da li je spram temperaturne krive (mada je to, zapravo prava), moguće da ti je tačka kondenza baš u zidu. Ne bavim se odavno time, ali sam ubeđena da tržište već vrvi od programčića koji imaju pohranjene podatke o karakteristikama materijala, i da ti mogu odmah sve izračunati i nacrtati.
Ato za buđ, razmisli sam. Ona ide tako gde ima kondenza, a kondenz tamo gde je ladno, a ladno je tamo gde nije dobro izolovano.
...ima nešto i do količine vlage u vazduhu, al načelno je to to.

krkar

I samo da ubacim francuski ključ u motor razvoja - dobra izolacija, ako nije praćena odgovarajućom ventilacijom (tavan, na primer, onda klozeti (ceiling fans) kuhinja (aspirator) je recept za stvaranje budji. A od budji se mre.

Meneme si našo?

Sam sam projektovao ventilaciju. Daljinski sistem, sa ventilatorima u spuštenom plafonu garderobe. Zvučno izolovano, ič se ne čuje.

U kuhinji sam projektovao aspirator sa udaljenim ventilatorom i izvlačenjem od 1200 kubika na sat. Takođe gotovo nečujan, samo neizbežni blagi šum kroz rešetke filtera masti.

A jel ti aspirator izbacuje vazduh iz kuće (kroz krov ili zidove)? Ili je od onih što samo cirkulišu vazduh u kujni? Ja to nemam, to jest imam ovaj što cirkuliše, i to je sranje. To mi je na listi projekata za ovo proleće.

Sam sam projektovao ventilaciju

Ne da ću vadim zube, nego ću i udaram blombe!

Ato za buđ, razmisli sam. Ona ide tako gde ima kondenza, a kondenz tamo gde je ladno, a ladno je tamo gde nije dobro izolovano.

I tamo gde ima šta da se jede. Zato u ovim drvenim kućama stradaju prvo daske oko prozora, jer se tu često kondenzuje para iz kuće, pa ti curi u zid. Ista priča i ako ti procuri krov, ili prozor.

Izolacija je u zidovima, pošto su šuplji, i spolja se stavi ta neka polupropustiljiva membrana, tako da eventiualna vodena para izadje napolje a kiša ako procuri kroz oplatu ne može unutra. I to često možeš da vidiš muzge kako izbijaju ispod spoljnjih dasaka tamo gde su ukucani ekseri. To je od pare koja je prošla kroz membranu i onda se kondenzovala sa unutrašnje strane tih drvenih oplata, jer su one najhladnije. Kad staviš ventilaciju, naročito u kupatilima i kuhinji, te muzge nestanu.

zili, sestro, kad me napadnu ti toplotni mostovi, kondenzi, radoni i buđOVi, hoćemo li preživeti? bolje ništa ni da ne radim! od propuha nam samo sinusi stradaju:)

zili, sestro, kad me napadnu ti toplotni mostovi, kondenzi, radoni i buđOVi, hoćemo li preživeti? bolje ništa ni da ne radim! od propuha nam samo sinusi stradaju:)

Pusti ove muške što se po difoltu doznaju sve te radone i ostaje mišomore.
Lepo ti meni napiši i nacrtaj šta imaš, pa će gledamo da izbalansiramo nešto.
Onako domaćički, ko kad planiraš ručak od onog u što ima u špajzu.