Šta će mi muzičko?

bocvena

odoh sa recitatorima na opštinsko takmičenje, a vi budite dobri i nemo'se bijete:)

Vr' sestro! Jebite im kevu!

predatortz

bocvena

odoh sa recitatorima na opštinsko takmičenje, a vi budite dobri i nemo'se bijete:)

Vr' sestro! Jebite im kevu!

inače, naslov sam pročitao kao ;šta će meni muško?

šta će meni muško?

Stvarno, šta će ti?

stefan.hauzer

inače, naslov sam pročitao kao ;šta će meni muško?

Samo da ti kažem da bi meni priča na tu temu imala više smisla, dan posle roditeljskog. Kuku i lele kakvih se gluposti može čovek naslušati, i to od roditelja. Ja lepo nisam verovala svojim ušima kad mi je muž prepričavao te bisere. Rođenu decu tretiraju kao da su totalno nesposobni da brinu o sebi i preuzmu odgovornost za svoje postupke (dvanaestogodišnjaci). I posle se pitamo gde je nastao kuršlus kad ti takvi dođu da rade i očekuju koješta.
Elem, jedna mama je uspela da izjavi da ne bi bilo loše kad bi roditelji mogli da prisustvuju časovima na kojima su deca izrazito nemirna, možda bi se smirili. A sve to jer im se često daju kazneni kontrolni zbog ponašanja.

E, a muzičko...nemam pojma ni kako udžbenik izgleda ni šta rade.
Dovoljno mi je što moram da tumačim lekcije iz udžbenika za istoriju. Majko moja koliko nesuvislih rečenica.

I posle se pitamo gde je nastao kuršlus kad ti takvi dođu da rade

Ja shvatio da je ovo u neozbiljnom tonu pa da nastavim:
Pravilno se kaže kurcšlus.

cassiopeia
kazneni kontrolni zbog ponašanja.

jkt2010

cassiopeia
kazneni kontrolni zbog ponašanja.

Nove metode kako decu uterati u red

cassiopeia

jkt2010

cassiopeia
kazneni kontrolni zbog ponašanja.

Nove metode kako decu uterati u red

Nadam se samo da vode računa da kazneni kontrolni traju manje od 15 minuta, jer inače bi morali da se zakazuju godinu dana unapred.

odmah posle ovog ide blog o svrsishodnosti muškaraca...i novim metodama za njihovo uterivanje u red.

poslednji put kada se cvex javio, pustio je krajnje nježnu ziku ;sumnjam na najgore... kao i uvek, prvi odlaze najbolji:)

Možda je neko gore zamislio da bi muzičko, likovno i fizičko trebalo da budu bitni predmeti, ali daleko od toga da je u opštoj praksi stvarno bilo tako.

mozda obrazovni sistem treba modifikovati tako da muzicko, likovno i fizicko postanu vise predmeti informativnog karaktera, ali da budu i dalje obavezni!

naravno da necemo svi, cak ni mala manjina, postati velikani muzike ili likovne umetnosti (sportisti imaju vise sanse u statistikama). ALI, vec bi bio veliki uspeh ukoliko bi deca (koja ce jednom valjda odrasti) barem nesto lepo usput pokupila, kako im ne bi "bio smor" da odu na neki koncert, svrate na neku izlozbu, makar se bas ta izlozba ili koncert ne svideo. sto vise budu slusali/gledali, lakse ce kreirati svoje misljenje i stav o tome. pa ce drugi put otici na drugi koncert (evo me vec na kolenima i molim se da izbor ne budu Ceca/Karleusa) ili izlozbu i probati nesto drugo. u pocetku mozda nece biti lako, ali ce ipak naci nesto sto im vise odgovara. pa kako budu dalje isli, videce da ima mozda i nesto novo/drugacije, sto ranije nisu videli/slusali, pa se im se ukus menjati/razvijati dalje.

sve u svemu, oplemenjivace dusu cak iako nisu ni ispodprosecni umetnici

ni zlatnih osamdesetih ne bi bilo da nije napravljena određena kulturna klima

Daaaa, tad su nas sa vrtićem vodili da gledamo Lepu Brenu u njenom kultnom ostvarenju Hajde da se volimo!

škola, mediji (da,da, muzičko, likovno, pozorište, bioskop, tri TV kanala i radio) i svest mojih roditelja da svaki dinar koji daju na moje obrazovanje i praćenje umetnosti (u najširem smislu te reči) nije bačen kroz prozor. nisu me učili ličnim primerom, ali su mi duvali vetar u krila.

ovo nisi mogla bolje opisati!

kreativna kritika izrasta iz znanja, ne sama od sebe.

sve sami biseri, ovo cu definitivno zapisati negde i koristiti u konverzaciji ubuduce!

reanimator

Uzgred, da se ja pitam, trajno bih liferovao muzičko, jer vučem traumu iz osnovne škole i perioda kada nisam umeo da kažem L, pa sam svaki put bio primoran da, na opštu radost odeljenja i uz elementarno nerazumevanje nastavnice za moju muku, taktiram va - va- va... Ne ponovilo se

Ćuti, moje muke da ti i ne pričam!
To muzičko je čista diskriminacija!
Podeli nas učiteljica u dve grupe. U prvoj oni što lepo pevaju, a mi paćenici u drugoj.
Prva peva 'Konjuh planinom', a druga glumi drveće. Kad dođe do stihova 'lišće šumi, bruji' mi treba da se njišemo i oponašamo zvuk lišća na vetru.

E, sad zamisli gomilu krezavih klinaca koji se njišu, svak u svom smeru i ispuštaju 'ššššš' - a niko nema jedinice i dvojke. Pluvačka štrca na sve strane, sliva se niz bradu, ali spektakl ne sme da stane!

reanimator

Uzgred, da se ja pitam, trajno bih liferovao muzičko, jer vučem traumu iz osnovne škole i perioda kada nisam umeo da kažem L, pa sam svaki put bio primoran da, na opštu radost odeljenja i uz elementarno nerazumevanje nastavnice za moju muku, taktiram va - va- va... Ne ponovilo se

Ili kad sedim kući za stolom i pokušavam da vežbam, a u stvari krečim isto kao i ranije, samo mi se valjda vežbaju glasne žice da ne ostanem potpuno bez vazduha. Da je neko ikada radio sa mnom i govorio "više, više, malo duže"itd. možda bih i postigao više od dvojke na trud.
Onda ona nama pušta neku ozbiljnu muziku, a ono sve cviljenje i škripanje i zujanje. Šta se vrpoljiš, zar ne umeš da slušaš muziku? Nešto mi probi uši...

Apsolutno protraćeni časovi. O sreće moje kad smo stigli u osmi razred i kad je trebalo da učimo teoretske stvari o instrumentima; sudeći po izrazu lica, velika gospođa sa nosom u oblacima nije mogla da poveruje da sam sposoban da nešto naučim i dam tačan odgovor.

taktiram va - va- va

to je bilo u vreme kada su polukvalifikovane nastavnice muzičkog mučile decu. :) da je išla u muzičku školu, znala bi da se taktira ta-ta-ta.

Негде у трећем или четвртом основне потерају ме у музичку јер сва деца из бољих кућа морају тамо да иду. Женска на клавир, мушки хармонику; гудача и дувача није било. Пођемо тамо групно као на зезање кад оно ...

Наставник Јоца мали растом али колерик екплозивац знао је да нас изљуби, загрли; да се распилави па и сузу пусти кад лепо одсвираш. Али исто тако и да ишамара и ишутира. На солфеђу је тукао прутом ( имао је целу колекцију ) и гађао кредом. Никад није промашио. Увек је и иза леђа знао ко њаче и погађао без гледања, ма не стигнеш да трепнеш ето ти креда у чело. А вежба се не прекида него вози даље. Родитељи су то одобравали; такво време било.

Већ у припремном разреду рашчистио би гужву; уствари половина Музичке било је Припремно, половина све остало. Најстроже је било забрањено клавиристима да ухвате хармонику као и хармоникашима да седну за клавир. Квари се рука. Ту је туча сигурна кога навата. Исто ако свираш народњаке на хармоници готов си.

На шестој или седмој години одреди мене за републичко такмичење да свирам Листову Мађарску рапсодију транспоновано за хармонику. Тешко у три лепе; откинем се од вежбања и богами спремим. Он напето слуша и никад немаш појма оће ли да те звекне или пољуби. Достигнемо савршенство месец дана пре рока.




И онда ...

На карате тренингу сломише ми леву подлактицу. Кад ме је Јоца видео са гипсом до рамена искочиле му очи ко у цртаћу. Тражио је нитроглицерин, шећер и воду; чупао косу; драма комплетна. Заменио ме колегиницом која је, сирота, имала дуге кике ...

Какогод шашав био наставник Јоца никад није кињио од своје нервозе него од заслуге. Невероватан радник и фанатик цедио је из ђака оно што нисмо сањали да се може. Генерације је научио да тврд рад побеђује и да је музика диван шарен свемир. Хвала му.

reanimator

Uzgred, da se ja pitam, trajno bih liferovao muzičko, jer vučem traumu iz osnovne škole i perioda kada nisam umeo da kažem L, pa sam svaki put bio primoran da, na opštu radost odeljenja i uz elementarno nerazumevanje nastavnice za moju muku, taktiram va - va- va... Ne ponovilo se

Mukice

Kod nastavnika muzičkog mogli smo da taktiramo ne samo na la, nego i na mi, do, re... po izboru.
Od III osnovne smo imali nastavnika muzičkog, nastavnika likovnog i nstavnika fizičkog vaspitanja, pa sam se spasila od tiranke učiteljice. Inače bih imala neizlečive traume iz tih predmeta.
Da li ima još neko da nema lepe uspomene na učiteljicu?
(Bila sam odlična uprkos njoj i tada i kasnije, tek da se zna.)


Muzičko, likovno, fizičko, OTO, domaćinstvo, prva pomoć i civilna zaštita (ONO i DSZ)... sve su to bili korisni predmeti uz one takozvane glavne.

Ne zavisi sve od udžbenika, zavisi i od nastavnika.
(Nekada je i suprotno, nastavnik obična nula ali je predmet interesantan...)

Udžbenici često izgledaju kao da su ih pisali najgori đaci.

Podeli nas učiteljica u dve grupe.

ovo me podseti na onaj vic o prestanku rasne segregacije

idi, bre, prevrnuh se od smeha!

Ja se naježih.
Setio sam se autobiografije Akia Morite, osnivača firme Soni.
Kad je on bio đak u predratnom Japanu na časovima su stajali, nisu sedeli. I učionice se nisu grejale.
Da se sem upijanja znanja istovremeno čeliči i duh, da pokažeš učitelju kolika je tvoja želja za saznanjem.

Ćuti, moje muke da ti i ne pričam!

Mene odredilo da idem na hor u četvrtom osnovne. Na probi na kojoj je bilo pedesetak đaka jedini sam falširao. Šizofreničarka koja je držala hor je tako urlala na mene da posle toga nisu mogli puškom da me nateraju da idem.
Sledeće školske godine glavnokomandujuća je bila moja nastavnica muzičkog koja je bila normalna, pa sam išao redovno na probe, a moje pregalaštvo bilo je krunisano izvođenjem pesme "Crveni kačketi" na ulici kojom je Kadilak Druga Tita prozujao pored nas.
Jebote, ovaj internet je čudo. Ima pesma na Tjubu?!
Kako da ne budem istančana muzička ukusa kad sam uz ovo odrastao? A ne ko ova današnja mladež.



Da, imali smo i crvene kačkete napravljene od najnekvalitetnijeg pamuka i na njima je belim slovima pisalo "Samouprava"

jer vučem traumu iz osnovne škole i perioda kada nisam umeo da kažem L, pa sam svaki put bio primoran da, na opštu radost odeljenja i uz elementarno nerazumevanje nastavnice za moju muku, taktiram va - va- va... Ne ponovilo se

I mi smo imali jednog istog takvog u odeljenju i isto smo mu dupe pomerali zbog toga.

blogovatelj
Kad je on bio đak u predratnom Japanu na časovima su stajali, nisu sedeli. I učionice se nisu grejale.

A znaš blogi, primio se taj spartanski odgoj i izvan te njegove učionice. Širom Japana. Tako su nastali ti famozni japanski radoholici i ljuti ekstremisti.
U Canon-u na primer bosovi još onomad zabranili stolice i sedenje na poslu.
Nema da se sedi dok se radi, ne samo zbog uštede novca, već i zbog povećanja produktivnosti i unapređenja međuljudskih odnosa.

Kod nas na primer dve snaše čim ujutro zaposednu dupetima stolice u nekom kancu, krenu da prepričavaju vasceli jučerašnji dan.
Zatim počnu da razmenjuju recepte i posvađaju se čim jedna u finišu pripreme nekog jela preporuči gratiniranje, dočim se druga zalaže za zdrav način ishrane, i eto belaja.
Jadan taj pos'o posle, mislim, u takvim međuljudskim odnosima.
Zato don't talk while working, let's rush, if we don't, the company and world will perish, nindžinice moje u keceljama s oklagijom u rukama kao pretećim i urazumljujućim sredstvom!
Ima nade da će to onda kao virus preći i na nindže.

A današnjoj mladeži ništa ne 'fali.Mladost burgija svoje.

Naravno. Bio sam samo ironičan. Hteo sam da kažem da smo i mi slušajući bulšit oko sebe gradili sopstvene muzičke i svake druge ukuse.
Tako i naša deca.
Ne sumnjam da će današnji klinci, oni pravi i retki, jednog dana znati da procene šta valja, a šta ne. Ne može fekalna bujica sa Pinka u tome nikako i nikada da ih spreči.

Nema da se sedi dok se radi,

Kod moje supruge u firmi sastanke drže stojeći, tada se kraće sastanči.
Stolice su dozvoljene jedino kada sastanku prisustvuje neko ko nije iz firme, iz poštovanja prema poslovnim partnerima.

bocvena
obavezno da gledaš ovaj film iz bloga - whiplash!

Синоћ гледао. Јесте прави, одличан пет.

tanka je to crta izmedju manijaka i zahtevnog perfekcioniste.

Нема ту црте, то ти исто. Једина разлика је што манијак има лични разлог а перфекциониста виши циљ.

Мој утисак је да је овај филмски мала беба у односу на нашег реалног. Животна жеља и дело било му је да направи расадник - школу за музичке таленте у Ћуприји. Испунио је.

bocvena

ne znam, ja kad biram da li želim da mi učenici (ma i sopstvena deca) budu srećni ili pobednici, uvek biram ovo prvo.

Amen sestro

jinks

Skoro sam čuo teoriju po kojoj je stepen nezainteresovanosti đaka i studenata za školovanje (da ne kažem "loših đaka" pošto to i ne mora obavezno da ima veze jedno sa drugim) merilo njihove što se kaže selfishness i egocentricity.

U nekoj krajnjoj, ekstremnijoj varijanti rezon (svesni ili podsvesni) tipa "šta ja ima bilo šta da učim, kada sam već rođen savršen" :)

Šta će mi muzičko?

Мој одговор на оваква питања обично гласи: Због сира и војне музике! А ко си ти, говно једно мало, да имаш право да мислиш да читав свет постоји само због тебе и да због прилагођавања твојим потребама израслим из брижљивог и помног васпитавања једног егоцентрика имаш право да поништаваш оно што је људски дух стварао хиљадама генерација пре тебе? Ниси ти ни први ни последњи човек који хода овом планетом. Само си један од много милијарди људи...

Добро, добро, немојте одмах да вичете: Ијууу!!!

Не кажем им баш "говно једно мало", а и не кажем им све то овим речима, али то јесте суштина онога што се може схватити из мојих речи у оваквим случајевима...

Признајем, мени се не свиђа правац у којем овај свет иде када је у питању васпитавање генерација које долазе за нама и нисам у стању да пратим тај свет на том путу којим је кренуо, али, право да вам кажем, нешто се и не узбуђујем због тога. Неки клинци ће тај одговор о сиру и војној музици схватити одмах, неки ће схватити касније током живота, а неки га, богами, неће никада ни схватити. Али тако је то откако је света и века, то јест човека, са клинцима који ће врло брзо постати одрасли људи. На крају крајева, не морају и не могу сви ни да схвате. Изем ти свет у којем свако мисли за себе да све зна најбоље.

О музици сам током школовања много више информација покупио на часовима географије, на којима нам је професор пуштао музику из тих крајева планете о којима смо учили на тим часовима, него што је то био случај на часовима музичког. Шта ћете, географичар је своју васпитну улогу схватио много боље од музичарке. Али, као што већ рекох, не морају и не могу ни сви да све схвате подједнако и на истом степену разумевања. Био би то онда много досадан свет када би тако било...

Али, чињеница је исто тако, да ни ја никада током свог школовања нисам никога питао шта ће ми музичко... Вероватно зато што сам наслућивао да ћу, прво од родитеља, па онда и од свих осталих одраслих у том времену у којем сам ја био мали човек, добити исти овакав одговор какав ја дајем данас малим људима - због сира и војне музике.

bocvena

to je posledica lakog i brzog pristupa informacijama. za početak bi morala da se ima svest da informacija i znanje nisu isto! do ovog drugog je i dalje put spor...

ma ima tamo internet, poneće laptop.i onda posle samo jednog dana shvati da inače nema opširno znanje o kantu, ne bi umeo da traži informacije na netu tamo gde treba. mogao bi samo da prepiše iz vikipedije:)

А тек веродостојност тих информација са интернета!

Прошле недеље ми један осмак у писменом задатку (тема је била страх) написао како су људи буквално умирали од страха гледајући Лептирицу у биоскопима (!), па су морали да прекидају представе (претпостављам, да би износили лешеве из биоскопске сале).



Питам га одакле му те глупости, он каже са интернета... И верујем му јер није дете које би икада слагало за такве ствари.

u mojoj kući se često postavlja pitanje: šta će mi tehničko

Važno da nauče da pravilno kotiraju (naš nastavni plan i program mislim da još nije čuo za AutoCAD, iako postoji 30-ak godina), a što ne umeju ni osigurač da zamene a da ne zapale kuću...

u mojoj kući se često postavlja pitanje: šta će mi tehničko (ono što se nekad zvalo opštetehničko obrazovanje aka oto)? taj oto u školi moje ćerke predaje dvoje nastavnika za jedno odeljenje pa je čista konfuzija ko tu šta traži, ko deli ocene i kako...

sorry tsunade, ovde bih voleo malko da se usprotivim (oprosti jednom zakletom inzinjeru)

mislim da je itekako potrebno da se ima predmet kao sto je OTO, da se deca osnovno-tehnicki opismene, da banalizujem: da umeju bar sijalicu da promene!

bitno je da shvate kako svet (tehnicki) funkcionise, da ne bi ocekivala odbranu od poplava u zavisnosti od uspesnosti i grandioznosti Hrama Sv Save i Molebana!

OTO takodje (treba da) razvija osecaj za detalje i deduktivnu logiku (ona inteligencija koju Srdjan voli pomalo da omalovazava u poredjenju sa emotivnom i socijalnom inlteligencijom), analizu. sto ne vidim da je lose, cak ni za one koji odluce da se bave umetnoscu i drustvenim naukama.

kao neko ko pripada generaciji koja je jos imala domacinstvo, smatram da je i taj predmet bio vrlo dobar za uciti. i ONO i DSZ je bio bolji od imanja ove veronauke u skoli ("pobogu", 21. vek je i Srbija je sekularna drzava!).

da umeju bar sijalicu da promene

Da, samo umesto da to nauče (pravilno) drndaju onom malom testericom šper ploču.

vrlo dobar za uciti. i ONO i DSZ je bio bolji

Ajd ne mora, ali Prva Pomoć, Vatrogasna zaštita (zaustavi 100 ljudi na ulici i daj im PP aparat, ako više od jednog uspe da ga upotrebi častim te pivom).

rade.radumilo

(zaustavi 100 ljudi na ulici i daj im PP aparat, ako više od jednog uspe da ga upotrebi častim te pivom).

mojne, rade, si tolko galantan, mnogo je celo.
(dobro, može i celo, zidarsko, ako ga neki od prolaznika nalupa kad skapira da nije skrivena kamera)

bocvena

kad moja deca zavape to čuveno - šta će mi...(šalvare, šta će mi daire:)- ja kažem - uči, neće se baci!

nema nepotrebnog znanja (možda ima prečeg) na uzrastu od 7 do 18 godina (a posle kako hoće)! kad su radoznaliji, prijemčiviji, bolje memorije, sa manje obaveza i više vremena? kad postavljaju osnove svoje buduće ličnosti, profesije, čovečnosti? kako onda može nekog znanja da im bude višak? kako će znati šta žele, ako ne probaju od svega po malo i opismene se toliko da ne lupaju glavom u zid?

kako bez umetnosti da sutra ne budu samo brojevi u glasačkim mašinama, konzumenti i egocentrici?

Ovde nemam šta da dodam. Šteta što može samo jedan lajk.

Da, samo umesto da to nauče (pravilno) drndaju onom malom testericom šper ploču.

Ajd ne mora, ali Prva Pomoć, Vatrogasna zaštita (zaustavi 100 ljudi na ulici i daj im PP aparat, ako više od jednog uspe da ga upotrebi častim te pivom).

ma nemam problema sa tim da se plan i program malko osavremeni

a sto se drndanja testerice tice, sa sve sperplocom, ne vidim nista lose da deca bar jednom u zivotu probaju i to (naravno ukoliko to nisu radovi decjih roditelja, kada dodje vreme za ocenjivanje)

kako bez umetnosti da sutra ne budu samo brojevi u glasačkim mašinama, konzumenti i egocentrici?

svaka ti je zlatna na ovom blogu Bocvena!

sorry tsunade, ovde bih voleo malko da se usprotivim (oprosti jednom zakletom inzinjeru)

ma problema nema...

eh da bar uče kako da promene sijalicu... nego uče šta je flopi disk

kako bez umetnosti da sutra ne budu samo brojevi u glasačkim mašinama, konzumenti i egocentrici?

Их, баш од уметника ће научити да не биду егоцентрици

: ))

OTO takodje (treba da) razvija osecaj za detalje i deduktivnu logiku (ona inteligencija koju Srdjan voli pomalo da omalovazava u poredjenju sa emotivnom i socijalnom inlteligencijom), analizu. sto ne vidim da je lose, cak ni za one koji odluce da se bave umetnoscu i drustvenim naukama.

Tacno.
Meni je to jako interesantan predmet bio. Crtala sam odlicno a za kraj polugodja ili godine sam imala da napravim lampu/fenjer (onu koja se okaci ispred kuce, koja mora da radi, naravno:).

I ispala je super, radila sve po propisu.
(ruke su mi otpale dok sam sekla one rezbarene delove:)

Kod tog profana smo lemili i zice u tranzistorima sa otpada.

I slagali onu gigantsku 'mehanotehniku'.

Na ONO i DSZ rasklapali i sklapali (i glancali) puske.

Za muzicko i likovno (i dramsku sekciju) sam bas na jednom drugom blogu pisala o odlicnim uslovima u skoli i dobrim uciteljima i profesorima. Odlicno iskustvo. Nama sto smo pevali u horu (plus i ruski hor) posebne povlastice, putovanja i slicno.

Ja sam sklona bas tim predmetima od malena ali nije mi neshvatljivo da je nekome to smor.

Jos mi je i otac izrazito muzikalan i odrastao na klasicnoj muzici pa su se sve kocke tako sklopile i nije bilo dileme sta cu da biram kao profesiju.

E da, keva mi je sacuvala sveske iz biologije iz osnovne skole, crtezi iz anatomije su bili obavezni, kad sam ih videla sa tolike vremenske distance i sama sam se iznenadila koliko su bili dobri za taj uzrast. (profanka mi je davila kevu od odusevljenja).

Sta hocu da kazem, nekada je nastavni kadar bio daleko solidniji (bilo je i tada netalentovanih pedagoga, naravno, ali daleko manje), kreativniji, i uopste skolski program je bio daleko bolji od danasnjeg.

Moje iskustvo.

PS. Fizicko.
U razredu je samo jedno (ev. dvoje) dete bilo bucmasto. Gimnastika, atletika, penjanje uz konopce, kosarka, rukomet, klizanje, plivanje.
Obavezno.

nema nepotrebnog znanja (možda ima prečeg) na uzrastu od 7 do 18 godina (a posle kako hoće)! kad su radoznaliji, prijemčiviji, bolje memorije, sa manje obaveza i više vremena? kad postavljaju osnove svoje buduće ličnosti, profesije, čovečnosti? kako onda može nekog znanja da im bude višak? kako će znati šta žele, ako ne probaju od svega po malo i opismene se toliko da ne lupaju glavom u zid?

Apsolutno.

To iz vizure kad sve to prodjes pa vidis koliko srece imas da su te naterali takvim programom i ucinili ti debelu uslugu.
Da njih, decu, pitas (da mogu sami da odlucuju, dosta njih bi izabralo 2-3 predmeta) mnogi bi izrasli hendikepirani a nedostatak se posle tesko nadoknadjuje ako uopste; pa posle kukaj i protestvuj jer te ceka lose placeni posao koji te ni malo ne zanima.

pogubljeni odrasli vaspitavaju pogubljenu decu. kad napokon uhvatimo neki pravac i usaglasimo minimum standarda, onda nam čvrsta socijalistička prošlost neće izgledati kao raj. a ni AV onda neće moći da se predstavlja kao mesija:)

Pa naravno da se vremena menjaju ali nisam sigurna da odsustvo kvaliteta ima samo i iskljucivo veze sa danasnjim mesijama generalno. I na drugim mestima ume da izgleda losije u poredjenju sa proslim i bez socijalisticke proslosti.

bocvena

Sta hocu da kazem, nekada je nastavni kadar bio daleko solidniji (bilo je i tada netalentovanih pedagoga, naravno, ali daleko manje), kreativniji, i uopste skolski program je bio daleko bolji od danasnjeg.

ja uopšte nemam taj utisak, ali nemam vremena i energije da to sada detaljnije elaboriram. promenio se svet. naša deca su digitalni urođenici, a uče ih digitalni došljaci. promenio se odnos prema autoritetu, 'falim te bože, a i kuku nama.

pogubljeni odrasli vaspitavaju pogubljenu decu. kad napokon uhvatimo neki pravac i usaglasimo minimum standarda, onda nam čvrsta socijalistička prošlost neće izgledati kao raj. a ni AV onda neće moći da se predstavlja kao mesija:)

Pa svi su pogubljeni, zato što smo iz čvrste siocijalističke prošlosti naglo prešli u anarhiju zvanu liberalizam - i to transparentno.

Konkretno, ono što se tiče škole (i recimo dečjih prava), ne može samo da postoje prava, a da ne postoje obaveze.

Odgovornost mora svuda da postoji.

I još nešto, što se ne shvata, kada neka vlast (a i vreme) donese neke promene (bilo dobre ili loše), to se kusa tek posle 10-20 godina, jer toliko treba vremena da stasaju nove generacije.

Važno da nauče da pravilno kotiraju

da, ako ne razume kotiranje . đaba kedovi,,,, al zato automatsko osigurači postoje valjda već 40 godina i stvarno mu to ne treba....

PS. Fizicko.
U razredu je samo jedno (ev. dvoje) dete bilo bucmasto. Gimnastika, atletika, penjanje uz konopce, kosarka, rukomet, klizanje, plivanje.
Obavezno.

joj, ja sam navukao takav stra' od fizickog, posto sam za nastavnika u sonovnoj imao jednog manijaka, koji je svu decu, koja nisu bila na olimpijskom nivou sposobnosti bukvalno maltretirao i prilicno psihicki nipodastavao. zbog tog loodaka nisam nikada uspeo da razvijem ljubav prema sportu

u srednjoj skoli mi u prvih nekoliko nedelja naleti slican ludak, mislio sam da ce me iz skole zbog fizickog izbaciti. na svu srecu, lik ode vrlo brzo i onda sam dobio dvojicu ljudi, pravih pedagoga. uspeo sam neizmerno da popravim rezultate (ne brinite, nisam bio nikakav talenat) i da fizicko ne smatram za bauka.

usput sam zavoleo plivanje i to mi je ostalo kao jedini sport koji, hm, volim

da, ako ne razume kotiranje . đaba kedovi

jos davnih dana sam rekao drugarima da je sva sreca da nisam bio profan crtanja na masincu: bio bih gori od automaticara i hidraulike & pneumatike!

ukoliko neko nema osecaj za prostor, 3. dimenziju i osnovno tehnicko izrazavanje, nije mu mesto u inzinjerskoj struci!

mozete da me zovete manijakom koliko hocete, ali i dalje odgovorno tvrdim da je tako.

"baza i nadgradnja!"

Срећом па га нико ништа није питао те на једвите јаде преживесмо његово школовање.

jedan za roditelje

jedan za "dete"

8c_competizione

Срећом па га нико ништа није питао те на једвите јаде преживесмо његово школовање.

jedan za roditelje

jedan za "dete"

То пишем да родитељи знају да пазе мало шта причају пред децом ( оно за историју) ....а остало....ако дете жели и воли музику ( или неки други уметнички израз) наћи ће начин да то усаврши и волии касније..,ако не воли, ни три коња дебела га неће одвући на те часове милом, само силом "аргумената"

mariopan

То пишем да родитељи знају да пазе мало шта причају пред децом ( оно за историју)

Je l' misliš na to što sam ja spomenula istoriju? Ne kapiram baš.

Neceš verovati koliko to da li će svirati zavisi od toga ko ga se od nastavnila dohvati.
Imam primere iz kuće.

cassiopeia

mariopan

То пишем да родитељи знају да пазе мало шта причају пред децом ( оно за историју)

Je l' misliš na to što sam ja spomenula istoriju? Ne kapiram baš.

Неее, ја сам поменула историју у мом претходном коментару.

Едит

Сад сам читала и твој коментар

Имаш ти среће за историју, да видиш шта уче мали Грци.

Узео мој син да преслиша клинца његове жене ( из првог брака) уче први светски рат.
Мали каже буквално једну реченицу која гласи: "Један гладан Србин убио је једног Аустријанца и тако је почео рат"!

Ми збланути...син тражи опширније објашњење...које године..како се звао....ништа, мали ћути....овај мој се љути, клинац каже да тако пише у књизи.....узима уџбеник и тамо дословце стоји само та једна реченица, ништа више. Узраст ако се не варам био око 12 година, значи шести разред?

Сад дечко студира електротехнику, није да му је требала историја, али ипак........како су они били запрепашћени што ми знамо све њихове важније историјске чињенице, њихове споменике, битке, јунаке, пророчице....философе, научнике....вреди све то нечему.

zilikaka

Neceš verovati koliko to da li će svirati zavisi od toga ko ga se od nastavnila dohvati.
Imam primere iz kuće.

Да то је тачно.

Добро, мислим да музика ништа није изгубила, можда се тиме никад не би ни бавио овако предано како воли и ради свој посао.....само ми је било криво ....ајд да не зна..а и оно "нећу" је требало истерати из њега.

bocvena

уствари не би било ничега у школи осим електронике и компјутера.

deca su šampioni linije manjeg otpora. ma svako bi voleo da radi samo ono što mu dobro i lako ide, a ono teško zaobišao. često ljudi brkaju ideju individualizacije nastave sa učenjem samo onoga što ti se sviđa. ili što roditelji misle da ti je potrebno. individualizacija podrazumeva razvijanje osnovnog seta znanja u svim naukama kroz prilagođavanje metoda pojedincima da dostignu svoj maksimum.

Мени је стварно жао што тада није било неких програма ( може и ван наставе) за екстра талентовану децу из неких области.
За све остало се пдразумева да мора да се уучи јер је то основа свег будућег знања.

За опште образовање из свих уметничких предмета ( посебно или обједињено у један) гласам да мора да постоји у школама јер је то део опште културе. Волео не волео мораће бар основно да се научи и зна иначе ће им животи бити безбојни, безмирисни и досадни а да то неће ни знати.

bocvena

уствари не би било ничега у школи осим електронике и компјутера.

deca su šampioni linije manjeg otpora. ma svako bi voleo da radi samo ono što mu dobro i lako ide, a ono teško zaobišao. često ljudi brkaju ideju individualizacije nastave sa učenjem samo onoga što ti se sviđa. ili što roditelji misle da ti je potrebno. individualizacija podrazumeva razvijanje osnovnog seta znanja u svim naukama kroz prilagođavanje metoda pojedincima da dostignu svoj maksimum.

Eeee, po svoj prilici su mnoge naše estradne zvezde razmišljale tako, a vidi ih sad!

mislim da je ovo mozda najbolji komentar ovde!

ih da im je bila u skoli moja nastavnica muzickog, davno bi im objasnila da od pevanja leba zaradjivati nece!

cek, cek, ako je ona to izjavila za takve, a oni/one danas zaradjuju tolike pare, mozda sam ja ipak trebao da "studiram" Grand?

ih da im je bila u skoli moja nastavnica muzickog, davno bi im objasnila da od pevanja leba zaradjivati nece!

Verujem da današnjoj gardi nastavnika i ne pada na pamet da daju savete glede odabira karijere i zarađivanja za leba jer rizikuju da im učenici kažu: "Ali, nastavniče, vi radite u prosveti..." A i pitanje je koliko se toga stigne u pola sata (minus pet minuta za zapisivanje časa).

dobrosavljevic_m

ih da im je bila u skoli moja nastavnica muzickog, davno bi im objasnila da od pevanja leba zaradjivati nece!

Verujem da današnjoj gardi nastavnika i ne pada na pamet da daju savete glede odabira karijere i zarađivanja za leba jer rizikuju da im učenici kažu: "Ali, nastavniče, vi radite u prosveti..." A i pitanje je koliko se toga stigne u pola sata (minus pet minuta za zapisivanje časa).

Pa ono pridikovanje neke sumorne babe sa surovim izrazom lica koja misli da joj neki anđeo na nebu daje plusiće ako je surova prema deci (kao Konradinova tetka u Sredniju Vaštaru), naravno da više ne drži vodu

Verujem da današnjoj gardi nastavnika i ne pada na pamet da daju savete glede odabira karijere i zarađivanja za leba jer rizikuju da im učenici kažu: "Ali, nastavniče, vi radite u prosveti..." A i pitanje je koliko se toga stigne u pola sata (minus pet minuta za zapisivanje časa).

joj ovde ide jedna jako lepa pricica s pocetka moje radne karijere:

naime imao sam priliku da prvi posao radim u jednoj maloj programerskoj firmi. gazda i njegov kum iznajmili prostorije u nekoj baraci, s tim sto se kum bavio okovima ( ).

nebitno, imali smo super zajednicku sekretaricu i zezanja nikad nije bilo dosta. kada bolje razmislim, nikada nisam bio gore placen i vise uzivao sa kolegama.

elem, kum je imao sina jedinca, ponos i dika. Decko sportista, tipican Jock i jebivetar. Ne istkvareno dete, ali izigravao playboy-a onoliko koliko se to moglo iz skromnog budzeta privatne firmice.

dodju obojica jedan dan ko furije u office, kumu pritisak skocio na 200! ispostavi sed a je playboy podbacio na polugodju i nije uspeo da zavrsi vrlo dobar. matori ispizdeo do zla boga: te kako ce sada da ide na fakultet .....

i u tom trenutku klinja besno odgovara caletu: "koji ce mi qrac fakultet? ti si elektro inzenjer (ah, to sam zaboravio da pomenem?) i radis posao za koji ti treba samo kineski digitron!"

probajte da zamislite kako se kum osecao. oterao ga je (verovatno prvi put u zivotu) u PM i poslao kuci (gradskim prevozom)!

posle par minuta prisaberavanja, okrene se ka nama i kaze:

"nisam besan sto mi je to rekao, vec zato sto je u pravu!"

https://www.youtube.com/watch?v=fBSel9oQGP0 (ne znam kud se dede youtube na B92 blogu)

Matiš i fiziku ionako na faksu učiš ispočetka (ako se opredeliš za takve delatnosti), pošto na osnovnoškolskom i srednjoškolskom nivou učiš šta zapravo postoji u matematici i fizici, a tek kad ovladaš alatima onda možeš da povežeš fundamente i jednog i drugog.

Bogami, VI bgd. matematički smer, maturanti kraj 80ih ... sa matematikom koju sam naučio u srednjoj školi 'ladno sam mogao da prođem ispit iz Matematike I na fakultetu, a da ne kažem koliko mi je sredjnoškolsko znanje pomoglo da pratim nastavu na ET fakultetu, posebno na I godini.

Naravno, deo gradiva iz srednje škole se ponavlja na višem nivou i na fakultetu, ali bez predznanja, sve je mnogo teže.

Naravno, deo gradiva iz srednje škole se ponavlja na višem nivou i na fakultetu, ali bez predznanja, sve je mnogo teže.

Htedoh reći da u osnovnoj i srednjoj školi ne možeš da dopreš do temelja onoga što radiš, jer ne barataš alatima. Zato ih učiš iskustveno, da bi tek na faksu mogao da uđeš u suštinu.
Najelementarnije formule, možeš u školi da naučiš isključivo napamet, a tek na faksu da shvatiš da nisu elementarne i da skapiraš otkuda one tu.
Na primer, sećaš li se onolikih formula za površine i zapremine iz geometrije? Tek kada savladaš integrale, možeš da ih izvedeš, dotle ih učiš napamet.
Ili, prva formula koju naučiš iz fizike: V=S/T? Tek mnogo kasnije naučiš prvi i drugi izvod jednačine kretanja.
Tebi bar ne moram da pričam o Maksvelovim jednačinama, a da bi došao do njih na EM na trećoj godini ETF-a, moraš da dobrano vladaš diferencijalima, integralima, vektorima...
Sećam se nastavnice hemije u srednjoj školi, koja pokušava da predaje lekciju o atomskoj strukturi na prvoj godini. Lele majko, bar da je ona razumela šta priča. Ovako je na svako pitanje mogla da odgovori samo ponovnim čitanjem neke rečenice ili pasusa iz knjige.

Zato ih učiš iskustveno, da bi tek na faksu mogao da uđeš u suštinu.

Slažem se ... bliže si nekoj suštini, koliko to uopšte i može student da bude.

Mada, još uvek se ne mogu oteti utisku da nas naši strogi, vredni i uporni srednjoškolski profesori iz matematike (bilo ih je sedam manje više, kako u III, tako i u IV razredu) već i tada nisu držali nešto previše podalje od suštine o kojoj govoriš.

rade.radumilo

Naravno, deo gradiva iz srednje škole se ponavlja na višem nivou i na fakultetu, ali bez predznanja, sve je mnogo teže.

Htedoh reći da u osnovnoj i srednjoj školi ne možeš da dopreš do temelja onoga što radiš, jer ne barataš alatima. Zato ih učiš iskustveno, da bi tek na faksu mogao da uđeš u suštinu.
Najelementarnije formule, možeš u školi da naučiš isključivo napamet, a tek na faksu da shvatiš da nisu elementarne i da skapiraš otkuda one tu.
Na primer, sećaš li se onolikih formula za površine i zapremine iz geometrije? Tek kada savladaš integrale, možeš da ih izvedeš, dotle ih učiš napamet.
Ili, prva formula koju naučiš iz fizike: V=S/T? Tek mnogo kasnije naučiš prvi i drugi izvod jednačine kretanja.
Tebi bar ne moram da pričam o Maksvelovim jednačinama, a da bi došao do njih na EM na trećoj godini ETF-a, moraš da dobrano vladaš diferencijalima, integralima, vektorima...
Sećam se nastavnice hemije u srednjoj školi, koja pokušava da predaje lekciju o atomskoj strukturi na prvoj godini. Lele majko, bar da je ona razumela šta priča. Ovako je na svako pitanje mogla da odgovori samo ponovnim čitanjem neke rečenice ili pasusa iz knjige.

Formule, (u osnovnoj školi), svaku je objasnio slikovito, modelima (kvadrati, trouglovi, krugovi, pravougaonici, kocke, lopte, prizme, piramide... raznih veličina i boja...). Osnovna formula ostane u glavi a ostale smo izvodili. Naučio nas je da postavku zadatka skiciramo, kako da uprošćavamo... naš sjajni nastavnik Nikola Marić (rođak Mileve Marić). Kod njega nije moglo da se ne zna, da se ne razume. U srednjoj i na fakultetu, onako kako nam je objasnio, mi smo širili dalje na opšte zadovoljstvo.
Njemu sam rekla, pošto mi se narugao zbog priveska krstića oko vrata, da neko veruje da je bog stvorio čoveka a neko veruje da čovek i majmun imaju istog pretka... sledi, neko sebe smatra bogolikim, neko majmunolikim, (tautologija, primer). Pošto je bio strah i trepet u školi, drugari nisu mogli da veruju svojim ušima.
Znao je da nas izvede korak pored klupe da radimo vežbe, pogotovo ko sedi iskrivljen u klupi, da za kaznu radimo čučnjeve zbog vrpoljenja, domunđavanja, šuškanja, priče... neko je stajao u ćošku, ja sam često sedela u klupi koja je pomerena uz zid da gledam u isti... pričali smo viceve, prepirali ko je bolji Zvezda ili Partizan... Znao je da vikne, lupi šakom o sto, da podeli blic pismene vežbe... Vezu muzike i matematike, zlatni presek, proporcije u slikarstvu, o jinu i jangu, da sve može da se iskaže brojevima... A matematiku smo SVI njegovi učenici znali, razumeli, voleli. Imala sam još sjajnih nastavnika u osnovnoj školi. Mislim da su i oni krivi što mi je kasnije bio problem šta da izaberem.

Шта ће ми музичко?

.. шта рећи на овакво питање, једини одговор је можда: пробај да се мало упутиш, па ћеш или одустати, или схватити колико музика може улепшати живот - некима ништа лепше не постоји.

Уз сву одличну опрему за слушање, пре доста година схватио сам да ми није ни потребна: будим се и у глави се одмах укључује нешто, штагод; одмах мењам плочу, пуштам шта ми је по вољи (најчешће џез, импровизације моје) - и тако док не заспем.

Живот је леп

Шта ће ми музичко?

.. шта рећи на овакво питање

Mislim da je na takvo pitanje najpedagoskiji odgovor:
Zar ne mislis da su neki pametniji ljudi o tome razmisljali, diskutovali i odlucili.