Putovanja s Kočom do Londona

/ 26.05.2015. u 11:09

Komentari: 133
Čitanost: 18894
/
Preporuke: 4284
/

11136640_10206578421561363_2004135139003476925_n.jpg?oh=aa8eff673eac4007abc4f26cce6596c8&oe=55F61613

Pre nekih mesec i po dana bio sam na otvaranju samostalne izložbe jedne moje koleginice u Blok Gallery u Bloku 45, palo čestitanje, fotkanje, otvaranje... izađem ispred Galerije da zapalim, Vlada mi donese stolicu. Sedim, pušim, ispred mene Đole, Dorđe Arnaut, vajar, odličan vajar, crtač, plakater, eksperimentator, istraživač medija, moj omiljeni drugar! U jednom trenutku, pozdravljajući nekog odlazećeg: Da mahnem ovako i nasmeje se. Kao Tile, prepoznajem karakterističan gest. Kako, kako, pita Vlada, mlađi ohohoj od nas, posebno od mene. Pokaže mu Đole.

Vidiš, sad se setih, kažem, prvu godinu Akademije smo odrađivali na starom Vajarskom u Vojvode Putnika, preko puta Hajd park, često smo ga viđali kad se iz Užičke spušta naniže, ono išao svaki čas na neko putovanje. Sedimo jednom Vesa, Boban i ja na drvenim klupama na obodu parka, pijuckamo, pušimo, kad neka frka. Kroz žbunjarski gustiš vidimo plave gardijske uniforme, raspoređuju se duž puta. Evo ga opet, reče Vesa. Provirimo, gardisti već stoje u stavu mirno, udaljeni jedan od drugog, dvadeset, dvadestpet metara. U to kolona, u trećim kolima, otvoreni Mercedes koliko se sećam, Tito i Jovanka. Dal' piće, dal' moja luda glava, tek ja se izvukoh iz grmlja i stadoh uz ivicu puta nekako na sredinu između dvojice gardista. Sklanjaj se, beži odatle, kroz zube mi doviknuše gardisti. Ja jok! Već kola pored mene, mahnem i Jovanka mi odmahne. Očas prođe kolona a gardisti galopom ka meni. Ja pravac park, Vesa i Boban se već dali u trk, podbijem i ja tabane. Pretrčali ceo park sve do Kunovog Ateljea! Ne stigoše nas. Ali ima i nešto drugo, mnogo lepo. Šipčim jednom ja uzbrdo od Mila Milunovića ka Zvezdi, krenuo na Istoriju umetnosti koju nam je predavao legendarni i nikad zaboravljeni Profesor Moma Srefanović, kad!

Zaustavi se spaček i glas iz njega: Dokle momak? Do Londona, kažem, odatle ću trolom, sagnem se i pogledam! Bog te vid’o! Sedi Lepa Perović a za volanom Koča Popović! Upadaj, kaže Koča. Ma mogu ja i autobusom, hvala… Hajde ne skanjeraj se kao mlada, nasmeja se Koča, ionako idemo u tom pravcu. Mogao bi da napišeš blog i daš mu naslov: S Kočom do Londona, ubaci se Vlada. Odličan naslov, možda i napišem, kažem, nego da nastavim, udenem se na zadnje sedište kad se Lepa okrenu: Studirate na Akademiji? Da, slikarstvo… A ko ti je profesor, pita me Koča. Kažem. Čuo sam za njega ali ne znam njegove radove, mlađi čovek? Pa tako, oko pedeset i nešto godina. I jesi li zadovoljan njime? Nisam baš, obrazovan je ali mnogo pije i onda se istresa po nama, mislim studentima… Koča se nasmeja od srca: To je da ne biste bili bolji od njega. Meni to neće biti ni malo teško, izlete mi. Opa mladiću, samouveren do neba, za trenutak se okrenu Koča. Nije to loše ali znaš li ti šta te sve čeka u životu i u slikarskom životu, Scila i Haribda. Nemam pojma, ne znam ali znam da sam rođen kao slikar, crtam od svoje druge godine…Redak zver, nasmeja se Lepa, izvinite na izrazu. Ne morate se izvinjavati i ja sebe baš tako vidim. U to mi kod Londona, Koča parkira uz ivičnjak, izađem: Doviđenja i hvala. Živ bio i drugi put, nasmeja se Koča. Još desetak puta su me vozili do Londona a poslednji put kad sam bio na četvrtoj godini. Tada su bili u Ševroletu Korveti koliko se sećam? Gde nestade mladiću, nismo te viđali neko vreme, ima godinu dana, možda i više, hajde popij s nama piće, ostaviću Lepu i tebe kod Londona a ja ću potražiti mesto da se parkiram i eto me kod vas, važi? Biće mi čast… Mani se toga… Mikele, reče Lepa. E da Mikele, sednemo kao prijatelji, pijuckamo, razgovaramo i ne obraćamo pažnju na okolinu, ha, ha, ha. Seli Lepa i ja za sto, konobar priđe, Lepa poruči limunadu a ja Lozu, i običnu vodu, doviknuh odlazećem konobaru. Otpismo po gutljaj i evo ti Koče, tada nije bilo problema sa mestom za parkiranje, sede: A šta ti to piješ, Votku? Ne, Lozu. I kakva je? Odlična, moj najmlađi stric, školovan u Francuskoj je pravi po receptu najstarijeg strica od čistog Vranca, u 13 Julu… Kelner, okrete se Koča, donesite i meni jednu Lozu. Koča liznu Lozu, promućka je po ustima, odlična je, reče. Znači ti si Crnogorac? Jesam. Crnogorac, znači Srbin. Znaš sigurno, iako ja na nacionalnost ne dajem ni pet para, da su i Crnogorci Srbi i deo Bosanaca i Hercegovaca, Vojvođani... Mani se toga Kočo, nasmeja se Lepa, nego gde beste cele prošle godine, nismo vas viđali? Ne znam da li smo mi vama ali vi ste nama na neki način nedostajali, skoro da smo postali prijatelji. Treću godinu sam bio kod Cuce, pardon kod Profesorke Ljubice Sokić u Rajićevoj... A, u zgradi Akademije, a Cuca, kakva je kao profesor? Odlična, nenametljiva, rekao bih često i stidljiva, nikad nije rekla uradi ovo ovako ili onako, njeni komentari našeg brljanja bojama su bili pre svega dobronamerni i tek kasnije smo shvatali, svrsishodni. Umela je fantastično da oseti šta ko može, čemu teži, šta ga u slikanju zanima…Bilo nam je žao što se penzionisala, molili smo je da nas vodi bar do pete godine a znate šta nam je rekla, Deco moja draga, ovo malo života što mi je preostalo, želim da posvetim slikanju, nekim odavno zamišljenim a nenaslikanim slikama. Meni je kazala: Vas sam upisala kod Ćelića. Jao meni, izletelo mi je! Cuca je pocrvenela: Zašto jao Mikele pa Stojan je jedan od najboljih slikara, umetnika, koje ova zemlja ima, uz to je neverovatno obrazovan, od njega se može mnogo naučiti iz bilo koje oblasti. Mislila sam da ćete vi kao izuzetno racionalna osoba, sklon analitici biti zadovoljni… Profesorka, svi njegovi studenti, uostalom kao i Srbinovićevi, izlaze sa Akademije kao epigoni, mali Ćelići i mali Srbinovići… Prekinula me: Za to ne možete kriviti Ćelića, videćete kad dođete u klasu da svaki student može da slika šta i kako želi, s jedinim uslovom da to što radii ima umetničku podlošku i opravdanje. Činjenica što Ćelić ima dosta epigona, nije do njega nego do studenata koji ne mogu da se odupru njegovom snažnom i misaonom slikarstvu a nemaju talenta da stvore nešto svoje. Uverena sam da ćete vi uspeti da se izborite sa tim i stvorite sopstveno slikarstvo. Koliko puta sam vas samo zatekla u klasi zanetog sa knjigom u ruci, pa vaši neverovatno precizni crteži, kompozicija slike bez nepotrebnih detalja… ubeđena sam da sam uradila pravu stvar.

I koča i Lepa su me pažljivo slušali a ja sam laparao kao navijen! I šta bi, upita me Koča, kad sam se skoro ostao bez daha, kako ti je kod Stojana, da li je Cuca pogrešila? Nije, naprotiv, sve je bilo kako je rekla, jedan kolega, odavno je u Americi, slikao je tz foto realizam, slikao je tako dobro da nijedna kamera ne bi mogla bolje! Drugi je ispred klase/ateljea perom i tušem crtao vlati trave, maslačke, detelinu, treći je rezao panel ploče i na njima slikao nešto nalik na dugu... A ti, kako si se snašao, reče Koča? U početku sam bio paranoičan, jednom mi je prišao Ćelić i rekao: Odlično postavljeno! Samo to ali ja sam čim je otišao premazao sliku i počeo nešto drugo da radim. Kad je sledeći put došao, nije mi ništa rekao ali je shvatio o čemu se radi. Kasnije sam se opustio i osećam se odlično u njegovoj klasi. Poznajem Stojana i kad god se sretnemo izrazgovaramo se o svemu i svačemu, nikad kraja priči, smešeći se reče Koča.

Izvinite, rekoh, ja sam se raspričao i sve o sebi kao da sam centar Vasione…Nema potrebe da se izvinjavate Mikele, reče Lepa, ja sam uživala slušajući vas. Nemoj mladiću da se ženiraš, i ja sam u tvojim godinama mislio da je svet stvoren da bi se okretao oko mene, nasmeja se Koča. Mogu li ja vas da pitam… Samo izvoli. Znam da ste diplomirali Filosofiju na Sorboni i da ste bili Nadrealista, jeste li se družili sa Bretonom i ostalima? Jesam ali Marko Ristić je bio prvi od nas koji se još 1926 godine upoznao sa Bretonom. Tome je prethodilo nekolikokogodišnje dopisivanje ta dva vrlo zanimljiva čoveka. Moj utisak je, iako nisam sasvim upoznat s tim, da su srpski nadrealisti stajali barabar s francuskim Nadrealistima! U pravu si, čak je i Andre priznavao da su srpski Nadrealisti u mnogo čemu prednjačili, bivali idejno ispred francuskih. Mi smo mala zemlja pa su naši Nadrealisti za svet ostali nekako po strani. Naš prvi javni nastup je bio izdavanje almanaha Nemoguće 1930 godine u kojem smo izneli naš Manifest. Potpisali su ga Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedeinac, Mladen Dimitrijević, Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Petar popović, Marko Ristić i ja. U sledećim brojevima pored naših svojim prilozima sarađuju i francuski Nadrealisti Breton, Elijar, Aragon…Saradnja naših i francuskih Nadrealista je bila plodna, kako se to već kaže i potpuno ravnopravna. I mi smo se svojim tekstovima i radovima pojavljivali u njihovom Minotauru. Nego da te ne davim podacima…

Inače, to je bilo šaroliko društvo književnika, slikara, filmadžija, fotografa kao što je Man Rej a na čelu im je neprikosnoveno stajao Breton. Breton je bio veličanstven, plenio je pre svega svojom pojavom ali ne manje i svojim obrazovanjem i mentalijama koje su radile sto na sat! Mene je kao mladog, eh, da kažem i obrazovanog čoveka, njima privukao bunt i nekonvencionalnost, ideje koje su bile suprotstavljene svemu ordinarnom i uobičajenom. Što se mog doprinosa tiče, on se sastojao u pisanju nekakvih pesama, kritika, prikaza… Izvinite ali skromni ste kad govorite o svom radu! A Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog, koju ste zajedno sa Markom Ristićem izdali u Beogradu 1931 godine? Pa Nadrealizam i Postnadrealizam koji ste sami napisali? Ti si baš dobro upoznat s mojim radom, nasmejao se Koča, dopada ti se Nadrealizam? Iskreno da vam kažem i ne previše, kad to kažem pre svega mislim na Dalija kome mogu da priznam neverovatnu crtačku sposobnost, u nekim slikama čak odlične ideje i realizacije istih ali je vremenom postao to što je postao, marketniški pajac, bogat ali pajac! Pored Bretona, meni se dopadaju Ernst, Miro, Đakometi, Magrit, Man Rej, Pikabija… a da, nikako ne smem da izostavim mog omiljenog Bunjuela. Mogu da se složim s tobom ali bilo je još mnogo talentovanih i značajnih ljudi koji su makar i na kratko pripadali grupi Nadrealista, Buržua na primer, Pikaso koji je radio fantastične ilustracije, Kandinski neko vreme…

Skoro tri sata smo sedeli i razgovarali. Kad smo se rastajali, poželeli su mi uspeh u daljem studiranju i budućem radu a ja njima dobro zdravlje i miran život. Posle toga ih nikad više nisam sreo! Koča je umro 20. Oktobra 1992 godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Koča je bio Narodni heroj i bilo je normalno da bude sahranjen u Aleji Narodnih heroja! Srpska posla! Ubeđen sam da bi se nasmejao da može da pročita ovo.

Pre pet dana na izložbi našeg drugara Ljube Vučinića u Magacinu u Kraljevića Marka, posle pozdravljanja, prvo sa autorom a onda sa ostalim prijateljicama i prijateljima, kolegama, Đole i ja smo se izdvojili i po običaju počeli da ćakulamo i ćućorimo, čak smo seli na postament na kojem se nalazilo veliko Ljubino platno, na šta je Ljuba kasnije rekao: Postali ste deo instalacije. Ljuba nas je fotografisao, onada je prišla Nina, Nasmej se, rekla mi je i fotkala nas je i ona. Đole se okrenuo ka meni: Znaš li da su promenili ime Zagrebačkoj ulici, sad se zove Koče Popovića. Nikako da završim onaj tekst o Koči, Vlada me pitao kada ću ga objaviti a sad i ovo! Đole moj dobri, Koča će za mene zauvek ostati Koča a Zagrebačka ulica, Zagrebačka ulica! Da možemo da ga pitamo, s indignacijom bi odbio da se bilo šta nazove njegovim imenom! Bio je čovek u MaksimGorkovskom smislu, KAKO TO GORDO ZVUČI!

postavite na |

Komentari (133)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nowhereman 12:39 26.05.2015

* * *

"Konstantin Koča Popović"
dokumentarni film

režija: Goran Marković

2014.

"Ko je Koča Popović? Umetnik, pesnik, nadrealista, filozof, ratnik, general, cinik, državnik, razmaženi bogataški sin, genijalni vojskovođa ili bonvivan? Srbin koji je pre maternjeg naučio francuski jezik, ubeđeni komunista koji se podsmevao komunističkoj dogmi, sportista, potpredsednik Jugoslavije koji je na posao dolazio svojim Spačekom? Odgovor na ova pitanja bi mogao da glasi: sve ovo pomalo i ništa od ovoga sasvim. U stvari, ko je Koča Popović ostaje i dan danas tajna."

mikele9 19:27 26.05.2015

Re: * * *

Ne razumem kako nisam čuo za ovaj film a kao odlično sam obavešten

nowhereman 09:06 27.05.2015

Re: * * *

Ne razumem kako nisam čuo za ovaj film a kao odlično sam obavešten

Zato smo tu, sa se međusobno ispomažemo i saopštavamo lepe vesti.

Nažalost, nisam uspeo da pogledam film i saznam kako je autor filmova "Nacionalna klasa", "Tajvanska kanasta" i "Tito i ja" obradio lik i delo Koče Popovića.

Kako izgleda, Koča zaslužuje da, po motivima njegove impresivne biografije, bude snimljen i jedan igrani film. Samo, kojeg žanra? Biografski, ratni ili avanturistički?

princi 09:12 27.05.2015

Re: * * *

Samo, kojeg žanra? Biografski, ratni ili avanturistički?

Ne bi bio los ni ljubavni. Ova prica o njegovoj ljubavi, izgleda zivotnoj, Vjeri Bakotic, i zivotu, po svemu sudeci skladnom, sa zenom (a sve po nalogu partije) koju izgleda nije previse voleo ali je cenio je fenomenalna tema za film.

highshalfbooze 09:13 27.05.2015

Re: * * *

Nažalost, nisam uspeo da pogledam film i saznam kako je autor filmova "Nacionalna klasa", "Tajvanska kanasta" i "Tito i ja" obradio lik i delo Koče Popovića.

Odličan dokumentarac.

nowhereman 09:14 27.05.2015

Re: * * *

Goran Marković o svom filmu:

"Imao sam apsolutno lične motive za ovaj film. Poziv Filmskih novosti da radim film o Koči Popoviću odmah sam prihvatio jer gajim veliko lično poštovanje prema tom čoveku. Osim toga, smatrao sam da to mora neko da učini, da o njemu neće ostati ništa na platnu, osim par dobrih knjiga."

"Verujem da je Koča duboko u sebi morao da prebacuje sam sebi što je uopšte otišao u smeru politike. On je bio sposoban pesnik, koji se u Parizu družio sa Bretonom i nadrealistima. Kroz španski rat zalutao je u komunizam i partizanski pokret, izašavši iz toga ipak kao veliki borac i ratnik. Teško je nosio krst boljševizma i strogog komunizma koji je u Jugoslaviji imao veliko uporište."

"Ja nisam imao nikakav drugi pogled osim svog sopstvenog. Kada su Filmske novosti tražile da napravim film o Koči Popoviću, rekli su mi da bude kako ga ja vidim. Ako sam pogrešio, na meni je. Tako ga ja vidim."

link: "Danas"

predatortz 09:15 27.05.2015

Re: * * *

Kroz španski rat zalutao je u komunizam i partizanski pokret, izašavši iz toga ipak kao veliki borac i ratnik. Teško je nosio krst boljševizma i strogog komunizma koji je u Jugoslaviji imao veliko uporište."

Relativizacija zločina...

nowhereman 09:33 27.05.2015

Re: * * *

Relativizacija zločina...

Kojeg zločina? Čijeg zločina? Da li zločin bio boriti se protiv fašiste Franka u Španiji? Ili je zločin bio boriti se protiv Hitlera, po bosanskim gudurama?

predatortz 09:45 27.05.2015

Re: * * *

nowhereman

Relativizacija zločina...

Kojeg zločina? Čijeg zločina? Da li zločin bio boriti se protiv fašiste Franka u Španiji? Ili je zločin bio boriti se protiv Hitlera, po bosanskim gudurama?

Nije! To je čin vredan poštovanja.
Zločin je kada kao komandant GŠ za Srbiju tražiš bombardovanje gradova, pa se desi da gubici neprijatelja budu neznatni ili ih nema, a da bude hiljade civilnih žrtava. Neki gradovi ( Niš, Leskovac...) su bombardovani više puta i totalno razoreni. Za Leskovac, tvrde istoričari, Koča je tražio bombardovanje celog grada, ne određenih ciljeva, jer nije mogao da ostvari brz proboj na tom pravcu. Poginuo je svaki sedmi stanovnik.

Jedan spaček, dobro poznavanje umetnosti i ležeran stav, ne mogu izbrisati te činjenice.

nowhereman 09:55 27.05.2015

Re: * * *

Zločin je kada kao komandant GŠ za Srbiju tražiš bombardovanje gradova, pa se desi da gubici neprijatelja budu neznatni ili ih nema, a da bude hiljade civilnih žrtava.

Iz članka koji sam već citirao:

Na komentar iz publike da u filmu nema spornih detalja iz Kočinog života, poput onog da je planirao savezničko bombardovanje Leskovca i drugih gradova u Južnoj Srbiji septembra 1944. godine, Marković je rekao da nije našao dokumenta koja bi to potvrdila.
- Taj detalj bih sigurno stavio u film da sam našao dokaze da je to zaista i učinio. Našao sam se i pred pitanjem da li je znao za Goli otok i šta je mislio o tome. Morao sam da pređem preko toga, jer ne mogu da govorim o stvarima za koje nemam dokaze - istakao je Marković.

Nije! To je čin vredan poštovanja.

Drago mi je da se oko jedne tačke slažemo, barem.
Toliko.

nowhereman 10:01 27.05.2015

Re: * * *

Ne razumem kako nisam čuo za ovaj film...

Uzgred, malopre pročitah (kopajući, tu i tamo) da je Koča, u svojim pariskim danima, pisao - filmske kritike za Paris Soir!

Voleo bih to da vidim.

predatortz 10:02 27.05.2015

Re: * * *

Marković je rekao da nije našao dokumenta koja bi to potvrdila.

Da li je Marković našao validna dokumenta koja potvrđuju ko je JBT? Ako su komunisti nešto znali da rade kako valja, znali su da peru biografije i da uklanjaju tragove koji ih kompromituju. Imali su sasvim dovoljno vremena da to urade.

nowhereman 10:12 27.05.2015

Re: * * *

Da li je Marković našao validna dokumenta koja potvrđuju ko je JBT?

Promašio si temu.

Ako su komunisti nešto znali da rade kako valja, znali su da peru biografije i da uklanjaju tragove koji ih kompromituju.

Sasvim moguće. Zato je tu istorijska nauka da nas obavesti i da nas poduči.

Da nevolja bude veća, nisu komunisti jedini vični pranju biografija i uklanjanju tragova.

predatortz 10:13 27.05.2015

Re: * * *

Promašio si temu.

Moguće, dešava se...
Ti si promašio ideologiju!

nowhereman 10:21 27.05.2015

Re: * * *

Ti si promašio ideologiju!

Smatraš!?

E pa, tu si u zabludi, jer nisam poklonik niti jedne velike "priče", niti komunističke, niti kapitalističke, niti neke treće.

Velike ideologije, oko kojih se izgleda i dan-danas Srbi glože, zapravo više ne deluju, postale su isprazne i šuplje. Ima li, danas, u Srbiji iskrenih komunista? A ima li iskrenih monarhista? Nema, ni jednih, ni drugih.

Bilo bi ispravno na te "velike priče" gledati kao što gledamo, primera radi, na Francusku revoluciju, koja se odigrala 1789. godine.

princi 10:21 27.05.2015

Re: * * *

Sasvim moguće. Zato je tu istorijska nauka da nas obavesti i da nas poduči.

Mislim, bez zelje da ulazim u ideoloske rasprave, ali koja, bre, crna istorijska nauka... pa ovo je sve rekla, kazala. Ovo nije videlo nauku, Rekao Peko ovo, Tito ono, Centralna komiteja ovo, ono. Ljudi, pobogu, prestanite sa tim mitomanijama i stupifikovanim verovanjima u narative koji vam se serviraju. Probajte malo kriticki da razmisljate.

nowhereman 10:29 27.05.2015

Re: * * *

koja, bre, crna istorijska nauka... pa ovo je sve rekla, kazala. Ovo nije videlo nauku, Rekao Peko ovo, Tito ono, Centralna komiteja ovo, ono.

Koje "ovo"? Film Gorana Markovića?

Inače, osim filmova, novinskih članaka i blogova, postoji i istorijska nauka, a ima i istoričara koji ulažu ozbiljan trud da rasvetle ono što je nama, laicima, zacrnjeno.

Neki od njih pišu i za novine:

Borba za slobodu i pravdu

princi 10:40 27.05.2015

Re: * * *

Film Gorana Markovića?

Sta je sad, i film Gorana Markovica istorija? Daj, keve ti, napisi spisak pesama i filmova koje smatras istorijom. Covece, pucate sebi u nogu ovako glupavim argumentima, niko vas ne moze ozbiljno shvatiti.

nowhereman 11:00 27.05.2015

Re: * * *

Sta je sad, i film Gorana Markovica istorija?

Ne, opet grešiš, jer ja to nisam ni tvrdio.

Samo da preciziram - Markovićev film nije igrani, nije, dakle, fikcija. To je dokumentarac. A dokumentarni film sadrži, služi se se izvesnim dokumentima. Od autorovog poštenja zavisi da li će ta dokumenta zloupotrebiti. Takođe, neminovno je da dokumentarac sadrži i izvestan autorski stav.

Dokumentarac, dabome, nije to - istorija. Ali, ako je pošteno urađen, dokumentarac može da nas uputi na pravi trag.

Evo primera, odlomak iz Žilinkovih "Lipanjskih gibanja":

Sam ovaj filmski zapis jeste izvestan dokument.

Kao što rekoh, Markovićev film nisam još pogleda (uradiću to uskoro), pa ga ne bih komentarisao.

tyson 14:04 27.05.2015

Re: * * *

Bilo bi ispravno na te "velike priče" gledati kao što gledamo, primera radi, na Francusku revoluciju, koja se odigrala 1789. godine.

Još je rano da se sudi o efektima Francuske buržoaske revolucije.

tyson 14:04 27.05.2015

Re: * * *

Kroz španski rat zalutao je u komunizam i partizanski pokret

Hmm, član KPJ od 1933. godine...

predatortz 14:06 27.05.2015

Re: * * *

tyson
Kroz španski rat zalutao je u komunizam i partizanski pokret

Hmm, član KPJ od 1933. godine...

Rekoh, relativizacija...

sioux 14:15 27.05.2015

Re: * * *

nowhereman
"- Taj detalj bih sigurno stavio u film da sam našao dokaze da je to zaista i učinio. Našao sam se i pred pitanjem da li je znao za Goli otok i šta je mislio o tome. Morao sam da pređem preko toga, jer ne mogu da govorim o stvarima za koje nemam dokaze - istakao je Marković.

"- Стравично бомбардовање Лесковца Коча Поповић је са Меклејном посматрао са брда Петровац. О томе пише Меклејн у књизи „Рат на Балкану“, наводећи да су већ изјутра знали да ће Лесковац бити бомбардован тешким бомбардерима и да су то са оближњег брежуљка у ишчекивању посматрали. А, онда, „као да је читав Лесковац одлетео у ваздух у правом огранку прашине, дима и рушевина... Остаци Лесковца лежали су пред нама покривени димом... Чак су и партизани били потресени“ - наводи професор Момчило Павловић."---LINK

Mogao je Marković da "pređe i preko" snimanja "dokumentarca" koji slavi zlikovca (a sve to za narodne pare).

nowhereman 15:30 27.05.2015

Re: * * *

Kroz španski rat zalutao je u komunizam i partizanski pokret

tyson
Hmm, član KPJ od 1933. godine...

Priznajem, i meni je to isto prošlo kroz glavu. Ne samo da je bio "drug član", Koča je bio i španski borac.

Dakle, ni ja se ne bih - ovako, na prvu loptu - složio sa Goranom Markovićem.

Pre će biti da je Koča bio ubeđeni komunista. I da je, mnogo kasnije, kada je režim pokazao svoje mračno lice, dozvolio sebi da u komunističku ideju posumnja.

nowhereman 15:32 27.05.2015

Re: * * *

"- Taj detalj bih sigurno stavio u film da sam našao dokaze da je to zaista i učinio. Našao sam se i pred pitanjem da li je znao za Goli otok i šta je mislio o tome. Morao sam da pređem preko toga, jer ne mogu da govorim o stvarima za koje nemam dokaze - istakao je Marković.

Samo da napomenem: naveo sam reči samoga Gorana Markovića, kao što se jasno vidi.

nowhereman 16:35 27.05.2015

Re: * * *

Mogao je Marković da "pređe i preko" snimanja "dokumentarca" koji slavi zlikovca (a sve to za narodne pare).

Drugim rečima, pošto Marković slavi zlikovca i troši narodne pare - i sam je zlikovac.

A ja, pošto volim Markovićeve filmove i čitam redovno njegovu (inače, sjajnu) kolumnu u "Politici" - i ja sam zlikovac.

I uopšte, svi su zlikovci, dok se drugačije ne dokaže.

nowhereman 17:24 27.05.2015

Re: * * *

Daj, keve ti, napisi spisak pesama i filmova koje smatras istorijom.

Uh!

Čekaj, ima neka tv-serija, snimljena u "sepija" tehnici, neki Bajić je reditelj (al' nije Darko), nešto strašno sporo i razvučeno, tugaljivo dozlaboga... kako ono beše?

E, to, ta serija je istorija, u svom izvornom i nepatvorenom vidu.

A pesma... to je već lakše. Evo ti primer iz narodne poezije - "Oranje Marka Kraljevića". Sve što stoji u pesmi je sušta istina!

princi 17:37 27.05.2015

Re: * * *

Sine, ovaj baja je na nekim narkoticima.

nowhereman 17:41 27.05.2015

Re: * * *

ovaj baja je na nekim narkoticima.

Ne, nije Baja, nego Bajić. A jeste na nekim narkoticima, nema sumnje. Psihodelija!

highshalfbooze 19:52 27.05.2015

Re: * * *

Лесковац сравњен по жељи Коче Поповића

Ovde se iz naslova odmah vidi da je tekst apsolutno nepristrasan.

Milan Karagaća 10:02 28.05.2015

Re: * * *

Zločin je kada kao komandant GŠ za Srbiju tražiš bombardovanje gradova, pa se desi da gubici neprijatelja budu neznatni ili ih nema, a da bude hiljade civilnih žrtava. Neki gradovi ( Niš, Leskovac...) su bombardovani više puta i totalno razoreni.

Zemljače, ali pošteno odgovori, da li ti je poznato koliko je puta Draža tražio od saveznika da bolmarduju gradove u Srbiji.

predatortz 10:04 28.05.2015

Re: * * *

Milan Karagaća
Zločin je kada kao komandant GŠ za Srbiju tražiš bombardovanje gradova, pa se desi da gubici neprijatelja budu neznatni ili ih nema, a da bude hiljade civilnih žrtava. Neki gradovi ( Niš, Leskovac...) su bombardovani više puta i totalno razoreni.

Zemljače, ali pošteno odgovori, da li ti je poznato koliko je puta Draža tražio od saveznika da bolmarduju gradove u Srbiji.

Kako, kad je bio kvisling? Zar su saveznici slušali kvislinga?

Milan Karagaća 10:29 28.05.2015

Re: * * *

Neki gradovi ( Niš, Leskovac...) su bombardovani više puta i totalno razoreni. Za Leskovac, tvrde istoričari, Koča je tražio bombardovanje celog grada, ne određenih ciljeva, jer nije mogao da ostvari brz proboj na tom pravcu. Poginuo je svaki sedmi stanovnik.

Zemljače, ako nisi ranije našao, evo ti podatak iz Vojnoistorijskog arhiva:
"Dakle, general Draža Mihailović u depešama upućenim jugoslovenskoj vladi tražio bombardovanje ciljeva, u i oko, Jugoslavije. General Mihailović tokom1942/1943. uputio 30 depeša jugoslovenskoj vladi, od marta 1942. do 23. novembra 1943.godine, kojima traži bombardovanje.
Najintezivnije traženje je u proleće i naročito jesen 1942, kao i novembra 1943.
Ciljevi čije je bombardovanje tražio Mihailović, kako bi se destabilizao neprijatelj, bili su uopšteno vojni ciljevi: Maribor, Celje, Kranj, Metković, glavni italijanski saobraćajni čvor), Omiš (električna centrala), Zagreb, Mostar.
(ustaški severni logor), Ljubuški, neprijateljske kolone od Bihaća ka Kninu, Gračacu, Benkovcu, Šibeniku i Zadru, Perković, Sinj, Drniš, Bor, Beograd (Savski most, most na Dunavu prema Pančevu, put Zemun-Beograd, fabrike Ikarus, Zmaj, Teokarević, Rogožarski i Rakovica, kao i Topčider i Tašmajdan), Trepča, Sipski kanal, put Pančevo-Vršac, Sićevačka klisura, Paraćin (fabrika Teokarević), Jagodina (fabrika Klefis), Niš (železnička stanica), naselja prečanskih Nemaca, itd. Najviše je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu(13 zahteva), Borski rudnik (11 zahteva) i Metković (4 zahteva). U jednom zahtevu za Beograd (depeša br. 2221) traženo je da se vodi računa i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vrši „mitraljiranje" jer strada civilno stanovništvo."

predatortz 10:34 28.05.2015

Re: * * *

Milan Karagaća
Neki gradovi ( Niš, Leskovac...) su bombardovani više puta i totalno razoreni. Za Leskovac, tvrde istoričari, Koča je tražio bombardovanje celog grada, ne određenih ciljeva, jer nije mogao da ostvari brz proboj na tom pravcu. Poginuo je svaki sedmi stanovnik.

Zemljače, ako nisi ranije našao, evo ti podatak iz Vojnoistorijskog arhiva:
"Dakle, general Draža Mihailović u depešama upućenim jugoslovenskoj vladi tražio bombardovanje ciljeva, u i oko, Jugoslavije. General Mihailović tokom1942/1943. uputio 30 depeša jugoslovenskoj vladi, od marta 1942. do 23. novembra 1943.godine, kojima traži bombardovanje.
Najintezivnije traženje je u proleće i naročito jesen 1942, kao i novembra 1943.
Ciljevi čije je bombardovanje tražio Mihailović, kako bi se destabilizao neprijatelj, bili su uopšteno vojni ciljevi: Maribor, Celje, Kranj, Metković, glavni italijanski saobraćajni čvor), Omiš (električna centrala), Zagreb, Mostar.
(ustaški severni logor), Ljubuški, neprijateljske kolone od Bihaća ka Kninu, Gračacu, Benkovcu, Šibeniku i Zadru, Perković, Sinj, Drniš, Bor, Beograd (Savski most, most na Dunavu prema Pančevu, put Zemun-Beograd, fabrike Ikarus, Zmaj, Teokarević, Rogožarski i Rakovica, kao i Topčider i Tašmajdan), Trepča, Sipski kanal, put Pančevo-Vršac, Sićevačka klisura, Paraćin (fabrika Teokarević), Jagodina (fabrika Klefis), Niš (železnička stanica), naselja prečanskih Nemaca, itd. Najviše je bilo zahteva za bombardovanje ciljeva u Beogradu(13 zahteva), Borski rudnik (11 zahteva) i Metković (4 zahteva). U jednom zahtevu za Beograd (depeša br. 2221) traženo je da se vodi računa i ne bombarduje logor na Banjici zbog velikog broja zatvorenika i da se prilikom bombardovanja gradova ne vrši „mitraljiranje" jer strada civilno stanovništvo."

Primetiš li ti, kao vojnik, da se radi o čisto vojnim ciljevima kasarnama, fabrikama za proizvodnju naoružanja, važnim saobraćajnicama. Potom, vojnički jasno se naglašava da se izbegavaju civilne žrtve.

Kad Koča traži bombardovanje, onda to izgleda ovako, a pogine svaki sedmi stanovnik.

Nego, jesu ti saveznici glupi! Em postupaju po zahtevu kvislinga, em ga posle rata odlikuju...

Milan Karagaća 10:56 28.05.2015

Re: * * *

Nego, jesu ti saveznici glupi! Em postupaju po zahtevu kvislinga, em ga posle rata odlikuju.

Draaža je depeše upućivao izbegličkoj vladi a saveznici naravno nisu udovoljavali zahtevima, osim nešto u početku, jer su već znali na kojoj strani je Draža.
I u zahtevima VŠ NOVJ je zahtevano gažanje prvenstveno vojnih ciljeva.
Ako baš sitničariš nisu li amerikanci neselektivno tukli nemačke gradove pa su po tvome oni zločinci i još kao takvi odlikovali humanistu Dražu. Nemoj se zajebavati, ja te smatram ozbiljnim čovekom.Sada Draža je više voleo Beograd nego Koča koji je rođeni Beograđanin, mislim u tim relacijama govoriti je neutemeljeno.

predatortz 11:05 28.05.2015

Re: * * *

Draaža je depeše upućivao izbegličkoj vladi a saveznici naravno nisu udovoljavali zahtevima, osim nešto u početku, jer su već znali na kojoj strani je Draža.

Čekaj, tek sad mi ništa nije jasno! Bio sa nemcima, a tražio bombardovanje nemačkih i ustaških ciljeva?!

Sada Draža je više voleo Beograd nego Koča koji je rođeni Beograđanin, mislim u tim relacijama govoriti je neutemeljeno.

Koča se stavio na stranu onog koji je na Banjici rekao da Srbija nema čemu da se nada. Posle se, kao pičkica, povukao.

principessa_etrusca 11:33 29.05.2015

Re: * * *

- Taj detalj bih sigurno stavio u film da sam našao dokaze da je to zaista i učinio. Našao sam se i pred pitanjem da li je znao za Goli otok i šta je mislio o tome. Morao sam da pređem preko toga, jer ne mogu da govorim o stvarima za koje nemam dokaze - istakao je Marković.

Или је крајње наивно мислити да ико у врху власти "није знао" или је ово перфидан начин аболирања.

principessa_etrusca 17:05 29.05.2015

Re: * * *

Pre će biti da je Koča bio ubeđeni komunista. I da je, mnogo kasnije, kada je režim pokazao svoje mračno lice, dozvolio sebi da u komunističku ideju posumnja.

Колико је човеку потребно времена и искуства да посумња? Џорџ Орвел је све схватио још у Шпанији: Каталонији у част је написао 1938, а Животињска фарма је написана 1943 (објављана 1945).

Коча Поповић је 1945. имао тридесет седам година, имао је преко деценије партијског искуства и био је веома високо позициониран у титоистичком режиму. (Његов рођени зет је убијен после рата и ни гроб му се не зна, а он је пристао да се разведе од жене по налогу Тита и партије.)

nowhereman 08:45 30.05.2015

Re: * * *

Колико је човеку потребно времена и искуства да посумња?

Kada sam napisao to "mnogo kasnije..." nisam time hteo da kažem i da je komunistički režim "mnogo kasnije" pokazao svoje mračno lice.

Коча Поповић је 1945. имао тридесет седам година, имао је преко деценије партијског искуства и био је веома високо позициониран у титоистичком режиму,

Tačno tako.

Dodao bih: bio je i na čelu pobedničke Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, koja je stajala uz Staljinovu Crvenu armiju, armije Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država i drugih saveznika - koje su porazile Hitlera i njegove saveznike, u svetskom ratu koji je odneo približno 60 miliona ljudskih života.

Najveći doprinos pobedi nad Hitlerom i njegovim grozomornim režimom, najveće ljudske žrtve u tom ratu - dao je Sovjetski Savez, "prva zemlja komunizma".

Koča je bio ratni komandant i, verovatno, verovao u ispravnost svoje borbe.

Istorija je puna ironije!

highshalfbooze 12:42 26.05.2015

:)

Tvoji blogovi su nenadmašni.

mikele9 20:41 26.05.2015

Re: :)

Tvoji blogovi su nenadmašni.

Hvala ti, prija mi kompliment

predatortz 20:45 26.05.2015

Re: :)

mikele9
Tvoji blogovi su nenadmašni.

Hvala ti, prija mi kompliment

E, pa kad je već tako...

Ja ne volim da delim komplimente, nekako se ne osećam lepo kada to radim. Ali, tvoje blogove uredno čitam i uživam u njima.

mikele9 23:25 26.05.2015

Re: :)

Ja ne volim da delim komplimente, nekako se ne osećam lepo kada to radim. Ali, tvoje blogove uredno čitam i uživam u njima.

Nisu mi potrebni komplimenti ali me raduje što čitaš moje tekstove i kako kažeš, uživaš u njima. Meni puna kapa

sioux 12:43 26.05.2015

Umetnost

Koča Popović, sin industrijalca, švajcarski đak, sorbonski filozof postao komunjarski multi-funkcioner.
Lepa Perović, učiteljica, postala komunjarski multi-funkcioner.
Delili ljubav prema umetnosti, a to je najvažnije, zar ne?

myredneckself 13:00 26.05.2015

Re: Umetnost

tvoje crvene starke.
Lepo i jednostavno, obaška što govore o načinu i pristupu stvarima.

Post je super, Lepa i Koča su bili baš zanimljiv par.

angie01 16:06 26.05.2015

lepa secanja

mirelarado 16:13 26.05.2015

Re: Umetnost

Баш лепа прича, пуна шмека.

mikele9 20:43 26.05.2015

Re: Umetnost

Koča Popović, sin industrijalca, švajcarski đak, sorbonski filozof postao komunjarski multi-funkcioner.
Lepa Perović, učiteljica, postala komunjarski multi-funkcioner.
Delili ljubav prema umetnosti, a to je najvažnije, zar ne?

Crno belo! I nisam pisao o tome.

mikele9 20:46 26.05.2015

Re: Umetnost

tvoje crvene starke.
Lepo i jednostavno, obaška što govore o načinu i pristupu stvarima.

Post je super, Lepa i Koča su bili baš zanimljiv par.

Dušo moja, jedva dočekao tople dane!!!! Leti starke ili bos, zimi čizme

mikele9 20:46 26.05.2015

Re: lepa secanja

Baš tako Angie!

mikele9 20:48 26.05.2015

Re: Umetnost

Баш лепа прича, пуна шмека.

Ja ispričao kako sam doživeo ali ako ti tako kažeš

mirelarado 22:48 26.05.2015

Re: Umetnost

mikele9
Баш лепа прича, пуна шмека.

Ja ispričao kako sam doživeo ali ako ti tako kažeš

Кажем, кажем. Има атмосферу, трајање у времену, али и заокруженост.

mikele9 23:07 26.05.2015

Re: Umetnost

Кажем, кажем. Има атмосферу, трајање у времену, али и заокруженост.

mariopan 14:09 26.05.2015

..

I starke i majca, sve...

Odličan blog, mnogo zanimljivih ljudi poznaješ ( ili si poznavao).

Neke situacije su mi poznate, kad Tile prolazi tu je saobraćaj zatvoren pa sam često kasnila na prve časove u školi, i često sam ga mogla videti...samo mi nikada nije palo na pamet da uradim nešto tako ludo kao ti!

Od poznatih iz tog miljea ja sam jedino Lepu Pijade videla i deo Mošinih slika koje su bile na zidu salona gde su me poslužili voćnom salatom. Bila sam delegirana da joj odnesem cveće za osmi mart. Klinka.

ljubichasti_oblachic 15:25 26.05.2015

Zavist

Odličan blog, mnogo zanimljivih ljudi poznaješ

Mikele, tvoja socijalna intelegija i tvoja dobroćudnost je nešto na čemu ti zaista zavidim.
Učim od tebe. Hvala.

A pišeš kao bujica. Neka, pada kiša, neće valjda poplava.

mikele9 23:06 26.05.2015

Re: ..

I starke i majca, sve...

Odličan blog, mnogo zanimljivih ljudi poznaješ ( ili si poznavao).

Neke situacije su mi poznate, kad Tile prolazi tu je saobraćaj zatvoren pa sam često kasnila na prve časove u školi, i često sam ga mogla videti...samo mi nikada nije palo na pamet da uradim nešto tako ludo kao ti!

Od poznatih iz tog miljea ja sam jedino Lepu Pijade videla i deo Mošinih slika koje su bile na zidu salona gde su me poslužili voćnom salatom. Bila sam delegirana da joj odnesem cveće za osmi mart. Klinka.

Sve kako treba i kako nosim godinama a majcu mi donela žena sa Bijenala u Veneciji, matori Leonardo, taman mi pasuje

Blago tebi videla si Mošine slike!!!

mikele9 23:09 26.05.2015

Re: Zavist

Mikele, tvoja socijalna intelegija i tvoja dobroćudnost je nešto na čemu ti zaista zavidim.
Učim od tebe. Hvala.

A pišeš kao bujica. Neka, pada kiša, neće valjda poplava.

E pa šta da ti kažem, osećam se počašćenim, hvala ti

princi 16:46 26.05.2015

Sjajna pricica.

Sto je "zglajznuo" Koca Popovic? I kako se, tako rafiniran, sofisticiran i prefinjen, osecao kad su njegovi drugari, komunisti proganjali i pritvarali pisce, zabranjivali knjige? Jel se ikada bunio ili je mislio da je to u redu?

mikele9 23:17 26.05.2015

Re: Sjajna pricica.

Sto je "zglajznuo" Koca Popovic? I kako se, tako rafiniran, sofisticiran i prefinjen, osecao kad su njegovi drugari, komunisti proganjali i pritvarali pisce, zabranjivali knjige? Jel se ikada bunio ili je mislio da je to u redu?

Koliko ja znam i koliko sam mogao da doznam, Koča se manuo politike posle nategnute seče tz liberala u Srbiji, Marka Nikezića, Latinke Perović, Bore Pavlovića... Ta seča je bila Titov reakcija posle Hrvatskog proleća da bi tasove doveo u ravnotežu!
Inače znam da je Koča otvoreno razgovarao s Titom što ovome nije uvek bilo prijatno. Govorio mu je i o proganjanim piscima i zabranjenim filmovima. A kad je video da njegove reči odlaze u vetar, manuo se politike.

nowhereman 18:36 26.05.2015

Koča i Peko

Ah, kakvog li cinizma…To samo život i komedijant slučaj mogu da nameste i urede. Siniša Mali i Goran Vesić će u Beogradu dodeliti ulice Koči Popoviću i Peku Dapčeviću. I da ništa drugo ne urade, da zasvinje i upropaste sve čega se u prestonici dohvate, mandat će im se meriti i ovim gestom kojim će ispraviti veliku nepravdu. Ne zato što su pre njih u Beogradu ulice dobili i Kurta i Murta, nego zato što je ovakav čin neuporedivo važniji za nas kao društvo kome je potreban sistem vrednosti, nego za njihove potomke, tačnije Pekovu porodicu jer Koča naslednike nije imao.

Kad se nisu setili Miloševićevi komuno-socijalisti, niti Draškovićevi i Danini ravnogorci (bezobrazan sam, jel da?), niti Đinđićeve ni Tadićeve demokrate, lepo je da neko dvojici najznačajnijih partizanskih ratnih komandanata dodeli ulicu, tim pre što je jedan od njih, ne samo oslobodilac Beograda, nego i njegov prvi počasni građanin. U onoj Jugoslaviji niko ništa nije mogao steći pre Tita, samo ga je Peko Dapčević preduhitrio u zvanju počasnog Beograđanina – dobio ga je na prvu godišnjicu oslobođenja Beograda, a Titu je ova povelja dodeljena tek dve godine kasnije.

Koča iz bogate beogradske porodice, francuski đak i uticajni nadrealista, Peko sveštenički sin, student prava. Samo bi za biografije trebalo pisati desetak blogova, ali pomenuću samo najvažnije. Obojica su bili predratni komunisti, ratovali su u Španiji protiv fašiste Franka. Peko je u Španiji ranjavan tri puta. U ondašnjoj, staroj Jugoslaviji su zatvarani, tučeni, proterivani. Već prve godine rata i jedan i drugi su u partizanima, odmah se ističu ne samo hrabrošću nego i poznavanjem ratne veštine i umešnim komandovanjem. Koča u najkritičnijim bitkama Neretvi i Sutjesci predvodi Prvu proletersku diviziju, Peko Drugu. Upravo su pod komandom Peka Dapčevića na Neretvi četnicima naneti najteži gubici tokom čitavog rata. Mala digresija, imao sam školskog druga koji je na video rekorderu non-stop vrteo Bulajićevu „Neretvu“ jer je tvrdio da je to jedini film na kome se složno čuje „Spremte se, spremte…“, a ja sam baš najmanje voleo taj deo filma jer nisam nikako mogao da oprostim četnicima što su ubili Silviju Košćinu, onakvu ribu. Eh, što ti je rani pubertet i komunistička propaganda…

Elem, kad se u nemogućim uslovima na Sutjesci, Koča Popović odlučuje za proboj na Balinovcu ne čekajući direktivu Tita i Vrhovnog štaba, Peko prvi prepoznaje genijalnost svog ratnog druga. Kasnije će napisati: „Jedna od najsudbonosnijih odluka vrhovnog komandanta bila je ubacivanje u prodor Druge proleterske divizije na pravcu Prve proleterske divizije, kad je ona, smelom odlukom svog komandanta Koče Popovića otpočela proboj…“ Peko, šalje poruku Titu: „Ako mi najkasnije uveče ne izvršimo marš za Kočom, mi ćemo se pod mnogo nepovoljnijim uslovima morati ponovo probijati za Kočom.“

Posle bitke svi su generali, ali procena svih preživelih iz pakla Sutjeske je da nije bilo Kočinog proboja ne bi bilo ni Tita ni partizanskog pokreta. Ipak, odmah posle bitke, Tito sumnjiči Koču da je sa Sutjeske zapravo sa Prvom proleterskom pobegao ostavivši njega i Vrhovni štab na cedilu. Upravo je svedočenje i mišljenje Peka Dapčevića odlučujuće doprinelo da Koča ne bude tada smenjen. Ipak, Tito Koči nije zaboravio neposlušnost na Sutjesci. Zato je Koča Popović proglašen za Narodnog heroja tek osam godina po oslobođenju.

I jedan i drugi su još tokom rata stekli činove generala i dobili da komanduju armijama. Dapčević uz rame Ždanova i Crvene armije predvodi partizanske jedinice u oslobađanju Beograda. Koča ulazi u Zagreb. Posle rata i jedan i drugi bili su načelnici Generalštaba JNA. Dapčević je demobilisan sredinom pedesetih godina minulog veka, a Koča Popović već koju godinu ranije.

Koča odlazi u diplomatiju, Dapčević je elegantno uklonjen u Savezno izvršno veće. Mnogi smatraju da je takvom sklanjanju doprinelo delovanje njegovog rođenog brata Vlade Dapčevića, najpoznatijeg golootočkog sužnja i prisan odnos sa Đilasom.

Koča Popović biva ministar spoljnih poslova socijalističke Jugoslavije, a sa Titom i svim državnim funkcijama se razilazi posle pada srpskih liberala. Odlazi tiho, ne pravi od sebe slučaj. Legendarna je već priča o njegovom putu na obeležavanje tri decenije bitke na Sutjesci. Odlazi među svoje borce nepozvan, sam u spačeku, konači u šatoru.

Potonji raspad Jugoslavije i jedan i drugi doživljavaju teško. Koča se oglašava, Peko ćuti. Popović prezire nacionaliste, otvoreno je protiv Miloševića. Koča piše: „Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji.“

Peko Dapčević, prema svedočenju upućenih, toliko teško preživljava građanski rat da omiljenu „Politiku“ čita tako što prvi deo baca, ima snage samo za sport i ukrštene reči.

Koča Popović umire u oktobru devedeset i druge, a Peko Dapčević u martu devedeset i devete. I jedan i drugi su sahranjeni u Beogradu. Poslednja Kočina želja je bila da na odru ispred krematorijuma bude sam, „da pored njegovog kovčega izostane defile hipokrita“. Pekov amanet je da ga nipošto ne sahranjuju u Aleji velikana niti zaslužnih građana, nego u običnoj grobnici na Novom groblju.

I tako će ova dva heroja ove godine, na sedamdesetogodišnjicu oslobađanja Beograda od fašista dobiti svoje ulice. Koča dve decenije, a Peko deceniju i po posle smrti. Srbija i Beograd samo su Titu dodeljivali ulice za života, ali danas gotovo da nigde nema nijedne, bezmalo su sve preimenovane. Popović i Dapčević ih dobijaju sada, uveren sam da ih niko neće menjati. Može biti da je to čuvena „istorijska distanca“. Svejedno, to je plus za Vučićevu vlast, ma šta o njoj inače mislili.

Stojan Drčelić

Izvor: Dva u jedan

mikele9 23:20 26.05.2015

Re: Koča i Peko

Koča piše: „Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji.“

To je Koča kojeg sam upoznao i o kome sam napisao ovaj tekst!

tyson 02:43 27.05.2015

Re: Koča i Peko

Kad se nisu setili Miloševićevi komuno-socijalisti, niti Draškovićevi i Danini ravnogorci (bezobrazan sam, jel da?), niti Đinđićeve ni Tadićeve demokrate, lepo je da neko dvojici najznačajnijih partizanskih ratnih komandanata dodeli ulicu,

Pretpostavljam zato što su svim nabrojanim režimima bili na svoj način "kontroverzni"

Koča bi na takvu inicijativu verovatno pobesneo, da je živ; Peko bi, mnijem, u dubini duše ipak bio zadovoljan. U decenijama posle rata kao kakav patrijarh skupljao je svoje Crnogorce, strateški raspoređene u strukturama, u Mažestiku na referisanje i sovjetovanje.

tim pre što je jedan od njih, ne samo oslobodilac Beograda, nego i njegov prvi počasni građanin. U onoj Jugoslaviji niko ništa nije mogao steći pre Tita, samo ga je Peko Dapčević preduhitrio u zvanju počasnog Beograđanina – dobio ga je na prvu godišnjicu oslobođenja Beograda, a Titu je ova povelja dodeljena tek dve godine kasnije.

Tipično; titula počasnog građanina Beograda zvanično je ustanovljena tek 1954. godine.

Preporučujem za čitanje zanimljiv intervju sa Dušanom Čkrebićem iz "Vremena", od pre par godina: Tajna Koče Popovića, takođe i intervju sa Kočinom sestričinom Milicom Polićević Jevtić Kako sam premontirala ujaka; neupućenima otkrivaju neke manje poznate, kontroverzne događaje i detalje iz života Koče Popovića, suštinsku prizemnost politike u nekadašnjoj Jugoslaviji, i sveprisutno zlo.

princi 05:45 27.05.2015

Re: Koča i Peko

Tajsone, sjajni linkovi, po običaju. Ovo na kraju drugog nekako najupečatljivije.

Na kraju, šta da kažem, ceo život smo se svi pravdali... Mi zbog njega, on zbog nas.

Koca kao da je istovremeno bio i dzelat i talac. S jedne strane su ga kinjili zbog tog izdajstva Rankovica, ali ga nisu ubili. On je, opet, sa svoje strane cinio sve sto je mogao da se opravda, ali izgleda da nikad nije bas bio skroz na "suvom" i da mu je stalo visila sekira nad glavom. Interesantan je ovaj detalj sa ping pongom koji govori koliko je bezakonje vladalo po Beogradu tih godina i koliko je Koca u stvari bio mafijas: jedan pogled je bio dovoljan da njegovim rodjacima ostavi tu kucu na koju su se namerili oslobodioci.

Meni je interesantno zasto nije jednostavno emigrirao. Da li su u pitanju bili ideoloski ili materijalni motivi. Ili, jednostavno, linija manjeg otpora. Ili ubedjenost u ispravnost ideje. Mnogo pitanja na koja verovatno nikad necemo dobiti odgovor. Slazem se, kompleksan lik (mislim da se treba cuvati jednostranih i osuda i pohvala), dobar materijal za film. Da pocnem ja jos jedan scenario?

Milan Karagaća 11:06 28.05.2015

Re: Koča i Peko

Koča piše: „Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji.“

Ovo bi trebalo da stoji u svim udžbenicima istorije i čitankama za osnovne škole, a bilo bi sjajno kada bi imali političku stranku u čijem programu je to kao preambula.

principessa_etrusca 11:39 28.05.2015

Re: Koča i Peko

Preporučujem za čitanje zanimljiv intervju sa Dušanom Čkrebićem iz "Vremena", od pre par godina: Tajna Koče Popovića, takođe i intervju sa Kočinom sestričinom Milicom Polićević Jevtić Kako sam premontirala ujaka; neupućenima otkrivaju neke manje poznate, kontroverzne događaje i detalje iz života Koče Popovića, suštinsku prizemnost politike u nekadašnjoj Jugoslaviji, i sveprisutno zlo.

Одлични линкови и драгоцена сећања.

Ја сам Кочу виђала углавном у Дубровнику током осамдесетих, најчешће на Гундулићевој пољани где је обилазио тезге или куповао пржене папалине у једној малој радњи на северној страни трга, иза угла од улице од Пуча. Био је непосредан у разговору са продавцима и намерницима, многи су га препознавали и понекад га је пратио шапат "оно је Коча Поповић". Мање упућенима је могао да изгледа као неки беневолентни чика, скромни револуционар у омладинском ауту, љубитељ уметности итд.

Ипак, мислим да га савременици, без обзира на идеологију, нису много ценили, већ су га видели као особу без много интегритета, односно морално дефицитарну. Неки због издаје у полицији, неки неоправдано, због очевог непоштеног богаћења, неки због преговарања са Немцима (заједно са Ђиласом и Велебитом) и истицања да су четници, а не Немци приоритетни непријатељ, неки због "савезничког" бомбардовања, а неки због развода од Вере Бакотић, што је ужасна лична издаја.

Ево шта о Вери Бакотић каже Кочина сестричина:

Iz porodičnih priča pamtim kako je ta neka cedulja naškrabana navodno Kočinom rukom došla u ruke Steve Vuča i mame. Kao poziva Koča Veru da dođe na neko mesto u šumu gde su se nalazili valjda, pojma nemam. Steva, mama i Aleksandar Vučo su mislili da Nemci preko nje hoće da namame Koču da ga ubiju. Aleksandar joj je rekao da ne ode, da bi to bilo pametnije, jer ako ode oboje će nastradati. Posle rata je Koča saznao šta je bilo, ali bilo je kasno, partija je stavila svoju šapu na njega i na njihov brak, tu se pojavljuje dotična drugarica (Lepa Perović, prim. n.) i bi što bi. O raznim verzijama priče o njegovom isključenju iz partije ja ne bih mogla da govorim. O tome je toliko pisano, ali je jasno da, kad su ga već "pomilovali" i vratili u partiju, posle rata nije više smeo da bude s teta Verom. Nju je morao da žrtvuje. Vrlo je to tužno i žalosno bilo. Nije više dolazila kod nas. Moju mamu je srela nekoliko godina kasnije, mama je zagrlila, pita: "Vera, što ne dolaziš više...?" Ona kaže: "Ne mogu Koču da zaboravim, tamo sam bila najsrećnija, ne mogu da dođem..."

Nikada od majke niti od bilo koga u porodici nisam čula da je tetka Mara izbacila iz kuće teta Veru (Bakotić, prim. n.) za vreme okupacije jer se bojala da ih ona, kao venčana supruga ne kompromituje kod Nemaca. Ali, ako je tako, kažete, kazala teta Vera, to nije nemoguće. Tetka Mara je bila poznata po svojoj nezgodnoj, plahoj i naopakoj naravi, i to je moglo da se desi, ali ja stvarno nisam čula.

O Lepi Perović porodica nikad nije želela da govori. Tek kasnije, kad Koča pada u Titovu nemilost, onda su počeli i zajedno da dolaze. Pre toga, nikako. On je tih godina dolazio sam. Nisu tačne priče kako je s Kočom bilo prekida u odnosima pa je decenijama kasnije usledilo "veliko pomirenje". Nit je bilo prekida, nit je bilo "veliko pomirenje", mi smo ga svi voleli i tako je ostalo. Tu ne mogu da govorim o delu porodice koji je otišao u Urugvaj.

milisav68 07:44 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Milan Karagaća

Ovo bi trebalo da stoji u svim udžbenicima istorije i čitankama za osnovne škole, a bilo bi sjajno kada bi imali političku stranku u čijem programu je to kao preambula.

Uh da, bitno da je partija bezgrešna.

Evo malo činjenica da revidiraš neke stavove:

Kad su došli Nemci, Koča je, dok još nije pohvatao svoje partizanske veze, dolazio i spavao kod nas. Imali smo jedan antre, a nad antreom fini prazan prostor, a on se gore uvuče u tu rupu, da ga Nemci ne uhvate. Tako je malo noćio kod nas, pa kod Vučovih, šetao naokolo, dok nije otišao u partizane. Steva Vučo, moja mama i glumica Žanka Stokić, izvukli su ga iz grada. Mama mi je pričala da ga je Žanka obukla u seljačko odelo, bila je to filmska operacija, imala je vezu u nekom selu, poslala ga da čuva ovce tamo na neko imanje. Posle su pričali: "Eto kako se Žanki nije odužio nego je pustio da strada kao žrtva komunizma." Pretpostavljam da nije mogao. Isto su pričali zašto nije pomogao najmlađem našem teči, Tatjaninom mužu Vojimiru Popoviću, svome zetu, Ozna ga je odvela i ne zna mu se ni grob. Bio je službenik Agrarne banke. Mnoge su tako eliminisali, da se nikad ništa o njima nije saznalo. Porodica je uvek ćutala o tome, ali je okolina, čaršija stalno pričala. Pamtim kako pitaju moju mamu a zašto on nije to, a zašto nije ovo, moja mama samo kaže: "O tome ne razgovaram."

Vreme - Kako sam premontirala ujaka

principessa_etrusca 09:34 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Milan Karagaća
Koča piše: „Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji.“

Ovo bi trebalo da stoji u svim udžbenicima istorije i čitankama za osnovne škole, a bilo bi sjajno kada bi imali političku stranku u čijem programu je to kao preambula.

Не знам, Карагаћо, како је промакло твом оштром оку да имамо и политичку(е) странку(е) и лепезу политичких личности које ово Кочино становиште 'јесам Србин, али нисам Србенда' потписују до последњег словца.

nowhereman 10:03 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Не знам, Карагаћо, како је промакло твом оштром оку да имамо и политичку(е) странку(е) и лепезу политичких личности које ово Кочино становиште 'јесам Србин, али нисам Србенда' потписују до последњег словца.

Meni to, takođe, nije poznato, kao ni drugu Karagaći.

Meni se sve čini da je koda nas to "Srbin" i "Srbenda" izjednačeno, pa čovek ne može da tvrdi da je jedno, a da se ne podrazumeva da je i ono drugo.

principessa_etrusca 10:24 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Meni se sve čini da je koda nas to "Srbin" i "Srbenda" izjednačeno, pa čovek ne može da tvrdi da je jedno, a da se ne podrazumeva da je i ono drugo.

Зависи шта подразумеваш под тим "бити Србин".

nowhereman 10:36 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Ипак, мислим да га савременици, без обзира на идеологију, нису много ценили, већ су га видели као особу без много интегритета, односно морално дефицитарну. Неки због издаје у полицији, неки неоправдано, због очевог непоштеног богаћења, неки због преговарања са Немцима (заједно са Ђиласом и Велебитом) и истицања да су четници, а не Немци приоритетни непријатељ, неки због "савезничког" бомбардовања, а неки због развода од Вере Бакотић, што је ужасна лична издаја.

Baš lepo opisaste Koču Popovića, kao: varalicu, profiterovog sina, izdajnika i kolaboranta, ubicu i nevernika.

Onda može biti da je strašna greška što je Koči Popoviću dodeljana jedna ulica u Beogradu.

Uzgred da pitam: Da li je taj isti Koča Popović bio španski borac? Da li je čovek pod tim imenom bio i borac protiv nemačkih okupatora?

Uopšte, da li je to jedan isti čovek?

Jer, može biti da je navodno učešće nekog ko se navodno zvao Koča Popović u nekim izmišljenim borbama, u kojima je on, kao, rizikovao sopstveni život - čista fikcija.

Sve je to, dakle, moguće.

nowhereman 10:40 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Зависи шта подразумеваш под тим "бити Србин".

Pod time svakako ne podrazumevam "biti četnički vojvoda" ili "biti partizanski komesar".

A vidim da takvo, pogrešno mišljenje među Srbima preovlađuje.

predatortz 10:47 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Uzgred da pitam: Da li je taj isti Koča Popović bio španski borac? Da li je čovek pod tim imenom bio i borac protiv nemačkih okupatora?

Ti meni deluješ kao pametan čovek, ali kad su ove teme u pitanju razmišljaš jednodimenzionalno.

To što je neko bio španski borac, borac protiv nacizma, ne abolira ga od nekih drugih, loših stvari, koje je taj pokret činio.

Komunisti jesu bili aktivniji u borbi protiv Nemaca, mislim da ćemo se oko toga svi složiti. Da li im to daje za pravo da čine stvari koje su posle činili? Logori, politički progoni, uzurpacija imovine...
Razmisli, da li je moguće da su baš sve privatne firme i radnje u Kraljevini stečene na nepošten način? A sve su nacionalizovane. Da li su baš svi seljaci nepošteno stekli posede, pa je određen zemljišni maksimum i zemlja im oduzeta? Da li je komunistička ideologija, zbog toga što su se oni borili protiv okupatora, trebala da bude jedina dozvoljena politička misao u zemlji nakon rata?
Komunisti jesu imali veliku zaslugu u borbi protiv Nemaca, ali su tu zaslugu umanjili već tokom rata prelazeći na 'drugu fazu revolucije' u kojoj su krenuli u obračun sa političkim neistomišljenicima.

principessa_etrusca 10:54 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Uopšte, da li je to jedan isti čovek?

Jer, može biti da je navodno učešće nekog ko se navodno zvao Koča Popović u nekim izmišljenim borbama, u kojima je on, kao, rizikovao sopstveni život - čista fikcija.

Да, nowherman-e, то је један исти човек. Ја немам проблем са тиме, али ти изгледа имаш.

Прилично је наивно не узимати у обзир комплексност људске природе уопште и комплексност сваког човека појединачно.

А када би улице звале једино по безгрешнима, претпостављам да бисмо били ограничени на свеце. Извесно је да Коча Поповић није био један од њих.

predatortz 10:57 29.05.2015

Re: Koča i Peko

А када би улице звале једино по безгрешнима, претпостављам да бисмо били ограничени на свеце. Извесно је да Коча Поповић није био један од њих.

I to ne sve svece, sv. Petar je bio priličan kavgadžija.

nowhereman 10:59 29.05.2015

Re: Koča i Peko

To što je neko bio španski borac, borac protiv nacizma, ne abolira ga od nekih drugih, loših stvari, koje je taj pokret činio.

Ne, ne abolira, slažem se.

Ali, samo da utvrdimo: je li bio španski borac i borac protiv nacizma? Ili je to obična podmetačina? I ne samo to - da li je bio jedan od čelnih ljudi vojske koja se borila protiv okupatora? Da li je bio na ispravnoj strani ili na strani zlotvora?

Komunisti jesu bili aktivniji u borbi protiv Nemaca, mislim da ćemo se oko toga svi složiti. Da li im to daje za pravo da čine stvari koje su posle činili? Logori, politički progoni, uzurpacija imovine...

Ne daje im nikakvo pravo. Slažem se.

Zalažem se, jedino, da se kaže cela istina.

predatortz 11:03 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Ali, samo da utvrdimo: je li bio španski borac i borac protiv nacizma? Ili je to obična podmetačina?

Bio je.

I ne samo to - da li je bio jedan od čelnih ljudi vojske koja se borila protiv okupatora?

Jeste.

Da li je bio na ispravnoj strani ili na strani zlotvora?

Složeno pitanje! Bio je na obe strane. Borio se protiv jednog zlotvora, sledio je drugog zlotvora. Borio se protiv Hitlera, sledio je Staljina. Staljinovi i Hitlerovi metodi i rezoni bili su gotovo istovetni. Razlikovala im se samo ideologija.

nowhereman 11:06 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Borio se protiv Hitlera, sledio je Staljina. Staljinovi i Hitlerovi metodi i rezoni bili su gotovo istovetni. Razlikovala im se samo ideologija.

Ma, daj!

A, onda je, pošto je sledio Staljina - završio na Golom otoku 1948. godine!?

predatortz 11:12 29.05.2015

Re: Koča i Peko

nowhereman

Borio se protiv Hitlera, sledio je Staljina. Staljinovi i Hitlerovi metodi i rezoni bili su gotovo istovetni. Razlikovala im se samo ideologija.

Ma, daj!

A, onda je, pošto je sledio Staljina - završio na Golom otoku 1948. godine!?

KPJ je bila sovjetska ekspozitura, za to postoji niz dokaza i nadam se da o tome ne treba voditi neku raspravu. Koča se '48. opredelio za Tita, a Tito je one koji to nisu počistio čistim staljinističkim metodama. Koča nije završio na Golom otoku, ali nije ni bio protiv njega. Kakav je to liberal, umetnik, borac za slobodu, kojem je ok da tako nešto postoji u njegovoj zemlji? A bio je visoko u vlasti, kada se sve to događalo... Bio je poslušnik. Pismeniji, šarmantniji od ostalih - ali bio je diktatorov poslušnik!

principessa_etrusca 11:23 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Bio je poslušnik. Pismeniji, šarmantniji od ostalih - ali bio je diktatorov poslušnik!

Пристајање на развод од комунистикиње Вере Бакотић је један пример тог послушништва и прављења компромиса.

principessa_etrusca 11:37 29.05.2015

Re: Koča i Peko

nowhereman

Зависи шта подразумеваш под тим "бити Србин".

Pod time svakako ne podrazumevam "biti četnički vojvoda" ili "biti partizanski komesar".

A vidim da takvo, pogrešno mišljenje među Srbima preovlađuje.

Постоји и мишљење да "бити Србин" значи да ти се десило да се родиш у Србији и проговориш српски.

gedza.73 11:40 29.05.2015

Re: Koča i Peko

predatortz
sv. Petar je bio priličan kavgadžija.

Zlopamtilo.

principessa_etrusca
Пристајање на развод од комунистикиње Вере Бакотић је један пример тог послушништва и прављења компромиса.

Prava, izvorna Srbenda.
Rekao mu tata da ne ženi curu koju voli, već miraždžiku za koju se opredelila porodična zadruga.
A on, kao i svaki sorbonski đak od integriteta, posluša.

Ja imam tinivini problem sa velikašima-tajkunima.
Malo je truba da mom detetu na traktoru (ili bilo čijem) sutra soli pamet dete nekog ratnog profitera koji mu je marifetlucima sa državom (pre, za vreme i posle rata) omogućio da se školuje u Ženevi.
Posebno ako mu se životni izbori kose sa etikom i moralom.

nowhereman 11:58 29.05.2015

Re: Koča i Peko

KPJ je bila sovjetska ekspozitura, za to postoji niz dokaza i nadam se da o tome ne treba voditi neku raspravu.

I sa time se slažem. Tu nemamo nikakav problem. Ne KPJ, nego je svaka evropska komunistička partija bila to, tih godina.

Problem je to što ti zaoštravaš, nepotrebno, i izjednačavaš pojmove "komunista" i "staljinista". A to nije tek razlika u nijansama.

Staljinista je neko ko stoji iza zločinačke ličnosti Staljina i za te zločine nalazi nekakvo opravdanje. Verujem da je znatan broj komunista bio postiđen i razočaran saznanjima o Staljinovim grandiznim zločinima.

Po svemu što o njemu znam - Koča Popović jeste bio komunista, ali ne i staljinista.

Bio je poslušnik. Pismeniji, šarmantniji od ostalih - ali bio je diktatorov poslušnik!

To, verovatno, stoji. Verovatno je verovao i u "Jugoslaviju", "nesvrstanost", "socijalizam sa ljudskim likom" i druge besmislice.

Bio je poslušnik do trenutka kada je odlučio da se mane politike.

nowhereman 12:02 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Постоји и мишљење да "бити Србин" значи да ти се десило да се родиш у Србији и проговориш српски.

Ih, daleko od toga!

Toliko ih ima koji ispunjavaju oba ova uslova, a voze se nemačkim džipovima, plove francuskim jahtama i lete ruskim avionima!

vera.nolan2 12:17 29.05.2015

Re: Koča i Peko

predatortz

...претпостављам да бисмо били ограничени на свеце...
I to ne sve svece, sv. Petar je bio priličan kavgadžija

"A one moje neprijatelje, koji ne htjedoše, da ja kraljujem nad njima, dovedite ovamo i pogubite ih pred očima mojim! "Luka (29:27)

principessa_etrusca 12:19 29.05.2015

Re: Koča i Peko

nowhereman

Постоји и мишљење да "бити Србин" значи да ти се десило да се родиш у Србији и проговориш српски.

Ih, daleko od toga!

Toliko ih ima koji ispunjavaju oba ova uslova, a voze se nemačkim džipovima, plove francuskim jahtama i lete ruskim avionima!

Па шта онда ти подразумеваш под "бити Србин"?

nowhereman 12:54 29.05.2015

Re: Koča i Peko

Па шта онда ти подразумеваш под "бити Србин"?

Mogu to da objasnim samo očiglednim primerom:

principessa_etrusca 14:17 29.05.2015

Re: Koča i Peko

nowhereman
Mogu to da objasnim samo očiglednim primerom

Да ли ово значи "бити Немац"?

nowhereman 21:59 30.05.2015

Re: Koča i Peko

Прилично је наивно не узимати у обзир комплексност људске природе уопште и комплексност сваког човека појединачно.

Pa, upravo na tome, na toj kompleksnosti ja insistiram!

А када би улице звале једино по безгрешнима, претпостављам да бисмо били ограничени на свеце. Извесно је да Коча Поповић није био један од њих.

Nije bio svetac!

hajkula1 23:53 30.05.2015

Re: Koča i Peko

mikele9
Koča piše: „Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji.“

To je Koča kojeg sam upoznao i o kome sam napisao ovaj tekst!

Naplata ratne štete, za mlinove, izdavanje kuće i stanova, život u Dubrovniku, sve ima svoju cenu. Malo intelektualac, malo avanturista, malo pragmatizma.
Svakako upečatljiva ličnost. Neko bi danas rekao i, šmeker, faca, cool.

sioux 11:34 31.05.2015

Re: Koča i Peko

nowhereman
Pa, upravo na tome, na toj kompleksnosti ja insistiram

Koča Popović je bio klasični komunjarski zločinac.
Nazivanje ulice u Beogradu imenom tog krvoloka je samo jedan od očiglednih indikatora da u Srbiji nije prekinuto komunjarsko ispiranje mozga.

Ovo je sa poznatog pojilišta komunjarske falsifistorije pa ne verujem da ti nije poznato, ali pošto se praviš nevešt:
Ficroj Meklejn, Rat na balkanu: "Partizani, sa svoje strane, primali su četničke dezertere koji su im prilazili, ali su se trudili da eliminišu sve zaostale četničke formacije, bilo da su sarađivale sa neprijateljem ili ne. Ni u jednom trenutku, nijedna strana nije gubila iz vida svoj konačni politički cilj, naime, odstranjenje svih protivničkih stranaka i svoj dolazak na vlast."

Znao je odlično navedeni britanski zločinac da Mihailovićeva organizacija nije bila partijska...
Jasno je da se navedeno odnosi na komunjare - da im je cilj bio "odstranjenje" a zapravo - ubijanje političkih neistomišljenika.

"Zatim sam razgovarao sa Kočom Popovićem o podrobnim planovima za operaciju "Retvik"."
"Zatim sam razgovarao sa Kočom Popovićem o podrobnim planovima za operaciju "Retvik"."
Treba li još jednom da citiram gorenavedenu rečenicu?

"Veoma sposoban, iako je govorio da želi da se povuče i proučava filozofiju, vrlo ambiciozan, bio je očigledno očaran ovim novim komandnim položajem i mogućnošću koja mu se pružila da prvi uđe u Beograd."

"Donete su karte i prešli smo bez oklevanja na posao. Pokazao mi je najnoviji raspored neprijateljevih i svojih snaga i rekao koje ciljeve sami partizani mogu da napadnu, a gde je potrebna i podrška Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Rekao sam mu kakvu im pomoć možemo pružiti iz vazduha i koji materijal dostaviti. Zajednički smo izradili plan koji je obuhvatio gotovo sve važnije puteve i pruge u Srbiji, posebnu pažnju poklanjajući, prirodno, pruzi Beograd - Solun. O svemu ovome preko radio-stanice obavestio sam Bila Eliota, kako bih saznao njegovo mišljenje."
" - Šta mislite, pukovniče, kakve šanse ima sada Nemačka da pobedi u ratu? - Nema više dobrih izgleda - rekao je - jer nećemo moći još toliko dugo da se održimo da bismo iskoristili sukob koji će neizbežno nastati između Rusije i njenih zapadnih saveznika. - U ovim okolnostima, ovo je bio isto tako jasan izgovor kakvom se svak od nas nadao, i to smo shvatili i Koča i ja."

A evo šta kaže BBC:
"...Operation Ratweek. BAF fighter attacks - co ordinated with Partisan operations on the ground and 15th USAAF heavy bomber raids - destroyed aircraft, lorries and locomotives as well as severely damaging the rail and road network."
Ne pominju uopšte britanski zločinci hiljade civilnih žrtava - Srba, koje su poubijali pomažući komunjarskim ubicama Srba.
Fajlove o Operaciji Ratweek su klasifikovali kao trajno tajne...

"Jedan od tih saveta, sećam se, odnosio se na kolektivizaciju poljoprivrede. — Moj prijatelj maršal Staljin — počeo je (i ja sam prosto primetio kako se Tito uspravio pri samom pomenu ovog imena) — moj prijatelj maršal Staljin rekao mi je pre neki dan da je njegova borba sa seljacima bila opasniji i veći poduhvat od same bitke za Staljingrad. Nadam se da ćete Vi, Maršale — dodao je — dvaput promisliti preno što se upustite u ovakvu borbu sa vašim tvrdokornim srpskim seljacima."

Krvoloci Koča i Tito su itekako bili staljinisti, samo su se svog idola kao i svaka prava komunjara, odrekli ili "odrekli", čim su se osetili dovoljno jakima da postanu Staljini umesto Staljina, a i po cenu, ponovo, tuđih života.

Rusi su u tom broju u 2. sv. ratu poginuli najviše zahvaljujući zločincu Staljinu. Tvoje hvalisanje tuđom smrću je u maniru ortodoksne komunjare.

Infantilna demagogija kakva je i tvoja, mogla je da se održava samo staljinističkim ubijanjima, premlaćivanjima, silovanjima, otimanjima, zloupotrebom vlasti. Ovo su zadnji trzaji.

vera.nolan2 07:45 27.05.2015

pita me

sinoć drugarica telefonom,koja samo čita zanimljive blogove(e,tvoj redovno!),a nije ulogovana,je li Mikele stvarno sreo Koču? jer on se druži i sreće i žive i mrtve...,
e sad,stvarno jeste,kažem ja samouvereno!
Da, vi umetnici ste posebni,bogom pogledani ljudi(i ovi moji ovde),zadovoljstvo je poznavati se i družiti se sa vama,a izgleda slikari su baš,posebni među posebnima...
Bogata li vam i raskošno ispunjena života... i nije iznenađenje da takva ličnost kao Koča primeti i pokloni pažnju nekom,nadrealno primetnom, mladom slikaru.

U povodu tvog bloga,sinoć prelistah njegove dve knjige nadrealističkih tekstova(zajedno stoje sa 3 manifesta nadrealizma),a pročitah ponovo:„Pohvalu osrednjosti“, upućenu mediokritetima...tako je Radomir Konstantinović kasnije, zaokružio studiju palanačkog duha na našim prostorima...
Koča Popović je nedovršena priča i neko će,nadam se, ispisati zaokruženu studiju te neverovatne ličnosti...mnogo je kod nas Zaboravljenih umova.
Blagoslov je da si sa Kočom razmenjivao misli i stavove,kao što je nama blagoslov dobra duha da tebe čitamo!

mikele9 13:46 27.05.2015

Re: pita me

sinoć drugarica telefonom,koja samo čita zanimljive blogove(e,tvoj redovno!),a nije ulogovana,je li Mikele stvarno sreo Koču? jer on se druži i sreće i žive i mrtve...,
e sad,stvarno jeste,kažem ja samouvereno!
Da, vi umetnici ste posebni,bogom pogledani ljudi(i ovi moji ovde),zadovoljstvo je poznavati se i družiti se sa vama,a izgleda slikari su baš,posebni među posebnima...
Bogata li vam i raskošno ispunjena života... i nije iznenađenje da takva ličnost kao Koča primeti i pokloni pažnju nekom,nadrealno primetnom, mladom slikaru.

U povodu tvog bloga,sinoć prelistah njegove dve knjige nadrealističkih tekstova(zajedno stoje sa 3 manifesta nadrealizma),a pročitah ponovo:„Pohvalu osrednjosti“, upućenu mediokritetima...tako je Radomir Konstantinović kasnije, zaokružio studiju palanačkog duha na našim prostorima...
Koča Popović je nedovršena priča i neko će,nadam se, ispisati zaokruženu studiju te neverovatne ličnosti...mnogo je kod nas Zaboravljenih umova.
Blagoslov je da si sa Kočom razmenjivao misli i stavove,kao što je nama blagoslov dobra duha da tebe čitamo!

Kaži drugarici da sam napisao sve kako pamtim, što reče Brana Petrović: Pamćenje je bolest moga uma! Inače, mislim da nije teško primetiti kad napišem izmaštan tekst o nekom poznatom, mada mi se desilo nekoliko puta da ljudi poveruju pa mi na PP napišu da su tražili na internetu, recimo Borhesovu priču a ja ih razuverim

Pozdravljam te Vera moja verna čitateljko

mikele9 14:44 27.05.2015

Re: pita me

Istine radi dajem i podatak da sam i pored slonovskog pamćenja, morao da potražim na mreži potpisnike Manifesta srpskih Nadrealista. Znao sam da su ga potpisala trinaestorica: Ristić, Noe, Vane Bor, Oskar Davičo,Koča, Matić ali nisam mogao da se setim ostalih

vera.nolan2 07:15 28.05.2015

Re: pita me

nisam mogao da se setim ostalih

...da dovršimo spisak,kad ih se već sećaš;
Potpisnici manifesta su: Aleksandar Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Mladen Dimitrijević, Vane Živadinović - Bor, Živanović - Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Dušan Matić, Branko Milovanović, Koča Popović, Petar Popović(ili Petrović) i Marko Ristić.
Krug beogradskih intelektualaca je uveo srpsku književnost u vrh evropske avangarde!!!
...uvek smo imali pravu intelektualnu elitu,...gde je sada,zanimljivo je pitanje.Da li ih je politika i ekonomija savremene globalizacije razdrobila samo na individualne prodore?!

nowhereman 09:23 27.05.2015

Spaček

Zaustavi se spaček i glas iz njega: Dokle momak?

Ivan Ivanji je u svojoj knjizi "Titov prevodilac" napisao, poredeći džip Peka Dapčevića i Kočin spaček, da je za razliku od Dapčevića, koji je svojim autom želeo da se kamuflira, Popović naprotiv tražio izazov. "Mislim da je time hteo da kaže: Ja nisam kao oni! Ali ja nisam ni buržuj, ja sam običan francuski intelektualac", piše Ivanji.

( "Danas" )

principessa_etrusca 10:50 28.05.2015

Re: Spaček

Ivan Ivanji je u svojoj knjizi "Titov prevodilac" napisao, poredeći džip Peka Dapčevića i Kočin spaček, da je za razliku od Dapčevića, koji je svojim autom želeo da se kamuflira, Popović naprotiv tražio izazov. "Mislim da je time hteo da kaže: Ja nisam kao oni! Ali ja nisam ni buržuj, ja sam običan francuski intelektualac", piše Ivanji.

Површно гледано, Кочин избор спачека је слао поруку о неконвенционалности, скоро побуни (нешто као рецимо ношење фармерки и старки), али истовремено, мислим да је у том избору био и позамашан елемент позерства. (Спачек је био прилично неудобан ауто, неудобнији напр. од непретенциозног фиће који је био масовно превозно средство "од Вардара, па до Триглава", али Коча није возио фићу.)

mariopan 12:59 28.05.2015

Re: Spaček

(Спачек је био прилично неудобан ауто, неудобнији напр. од непретенциозног фиће који је био масовно превозно средство "од Вардара, па до Триглава", али Коча није возио фићу.)

Skoro da sam zaboravila kako je spaček neudoban auto, a ne da je bio....

Kupio moj sin pre neku godinu jedan spaček sa svim originalnim delovima, čak i onaj platneni krov je imao originalan. On oduševljen ko nenormalan, ja zabezeknuta. Šta će mu to?

Meni je ličio na kršinu i verovala sam da to nikad provozati neće. Naručio delove iz Nemačke, stigle neke kutije, stajalo to negde po sobama i ne znam kada je on to sve ugradio. Ima drugi auto za svoje potrebe tako da mi je ovo ličilo na luksuziranje, šta će mu to?

Elem, javi on meni da će doći po mene kolima i da ne mrdam od ćerke, sad će on.
Eto njega u spačeku.
Samo što nisam pala u nesvest jer je sinak baš pozamašan, ispunio auto pa skoro da nemam gde ja da sednem, ono sedište tesno i tvrdo...malo.... Pitam ga kako je ušao u spačeka, jel pomoću kašike za obuvanje?

Sednem ja ali mi ono prozorče sa desne strane izgleda kao polomljeno ( tu se uhvatim sa obe ruke da se držim), duva vreo vazduh (Atina gori od vrućine, nema spaček klimu a mi valjda postali razmaženi), on onim menjačem samo mlati po mojim nogama ( tesno unutra), zanosimo se u krivinama kao da ćemo se svaki čas prevrnuti....jedva živa ostadoh od te vožnje!

Šta mi je bilo pa da ga volim nekada, u davna vremena kada sam bila mlada?

predatortz 13:04 28.05.2015

Re: Spaček

Šta mi je bilo pa da ga volim nekada, u davna vremena kada sam bila mlada?

Stvarno, što ti je to trebalo?
Moj kolega tvrdi, a on čovek mnogo toga prošao, da je najbolji seks bio u fići.

mariopan 14:28 28.05.2015

Re: Spaček

predatortz
Šta mi je bilo pa da ga volim nekada, u davna vremena kada sam bila mlada?

Stvarno, što ti je to trebalo?
Moj kolega tvrdi, a on čovek mnogo toga prošao, da je najbolji seks bio u fići.

Potvđujem, zato smo mi imali fiću prvih 25 godina života, kud ćeš ako nemaš svoju sobu a deca mala?

nikvet pn 18:37 28.05.2015

Re: Spaček

mariopan
spaček

Синоћ сам био на прослави 89-тог рођендана. Чикица је упамет жишка а и телесно није лабав. И даље вози спачека '75. који изгледа као из излога, савршено. Звали га у клуб и поставили га за почасног председника. Редовно иде на клупска годишња окупљања.

Иначе није спачек тако неудобан; добро, за данашње стандарде јесте али у оно време у односу на фићу то је била лађа.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

mikele9

RSS Feed Saznajte više o autoru