U Srbiji se uporno i bezobrazno prećutkuje politički program SIRIZE, dok se Cipras i Varufakis u potplaćenim medijima nazivaju demagozima i šarlatanima. Čak ni rezultati nedeljnog referenduma grčkog naroda, kome su glavni ton dali mladi, pretežno nezaposleni, nisu objektivno prikazani ovdašnjoj javnosti, već se tumače na manje-više tupav i manipulativan način.
Zato ovaj blog posvećujem prof. dr Kostasu Duzinasu, koji je bio gost Beograda krajem marta ove godine, gde je održao nekoliko predavanja. Javnosti se obratio 25. marta 2015. u Medija centru, ali su ovdašnji mediji veoma slabo preneli njegove glavne poruke. Iako je po nacionalnosti Grk, Duzinas je napustio Grčku tokom tzv. Pukovničke diktature i nastavio svoje studije na Londonskom univerzitetu, gde je stekao najviša univerzitetska i akademska zvanja. On je veoma poznat i po svojim novinskim kolumnama, posebno onim pisanim za "Gardijan". U poslednje vreme u njima je podržavao masovne demonstracije u Grčkoj protiv politike stroge štednje i permanentnog zaduživanja.
Posle dolaska Sirize na vlast postao je njen savetnik ne samo zbog pomenute podrške, već i zbog velike reputacije koju uživa u svetskim intelektualnim krugovima.
"Jануарска победа Сиризе историјски je моменат за остатак Европе и Балкан, јер од њеног успеха зависи будућност ЕУ, левице (не само радикалне као Сириза, већ и мањих партија као што су оне у Немачкој) укључујући социјалистичке партије и заустављање похлепног и агресивног неолибералног капитализма који је постао ортодоксија ЕУ.
Европска историја има три циклуса: капитализације и провинцијализације, па XX век грађанског рата и трећи циклус од 1989. од када имамо крај комунизма, најаву новог светског поретка и краја историје.
Први циклус је од Европе, кроз освајања, направио економску, филозофску и духовну престоницу. Та Европа је створила идеју националне државе и извезла је у колоније и на периферију. Управо је та национална држава (у САД и деколонизованом свету), сада претворила Европу у продужетак Азије и поставила данашњу Европу на - друго место. Током другог циклуса, конфликт капитализма и комунизма, гурнуо је европске земље ка социјализму: постојању одређеног стандарда и социјалних права, као (из западног угла) бољем друштвеном уређењу од комунизма. Тако је Европа од капитала постала простор државе благостања.
А где смо сада?
Грчка види Немачку као главни проблем, а Немачка Грчку и ако се тако настави, цела Европа ће бити простор етнонационалистичке борбе.
После победе Сиризе, многи Грци који су се борили против немачких окупационих снага, сада осећају да су освећени и да је дошло до размиривања.
Шта се десило у Европи? Читајући европске новине, видимо неразумевање онога шта доноси Ципрас или шта поручује Веруфакис. Десет дана после избора, у Европи је почела и још траје постмодерни „coup d` etat", односно напад на државу са јасном поруком да владу треба збацити или је толико потценити да постане смешна у очима грчког народа. То је понављано стално и то није била порука само Грцима већ европској јавности.
Од Тачерке смо то научили: нема алтернативе! Али има - и важна је како у Београду, Паризу и Лондону, тако и у Атини, ако не и шире.
Томас Кун је написао да када постојећа парадигма не може да објасни неки феномен, тај феномен се гура под тепих. Али, с времена на време се јавља нова парадигма - као што је било са Коперником.
Нова парадигма је таква да је потпуно нова и некомпатибилна са претходном. Нови начин на који се гледа на оно што се дешава у стварности. То се дешава и са појавом Сиризе - на нивоу социјалне и економске теорије.
Идеја да треба да развијамо економију кензијанским мерама је потпуно несхватљива људима који су ишли у Лондонску или Харвардску бизнис-школу, имају исто схватање света и недостатак икаквог обзира према сиромашнима и незапосленима. Истовремено, разговарајући са људима у Скандинавији, Немачкој, Британији стално је искрсавало питање: како да и ми овде добијемо Сиризу, сличну партијску и идеолошку структуру? Зато сам и рекао да је појава Сиризе можда важнија за Европу него за Грчку.
Да ли је „coup d` etat" успео? Наша влада се 20. фебруара 2015. договорила са Еврогрупом (министри финансија) да се у следећа 4 месеца настави кредитирање, да добијемо раније уговорених 7 милијарди евра, да за то време од Грчке не траже да примени нове мере штедње, али да Влада не сме да уводи мере које имају фискалне последице, тј. да повећавају буџетски дефицит.
То значи да је „coup d` etat" успео: Сириза је заозбиљно пустила низ воду предизборна обећања и углавном напустила за следећих пар месеци други део програма (рестарт економије кензијанским мерама, јавним инвестицијама, и стварањем 300.000 радних места итд).
Али, „coup d` etat" је делимично и пропао: Влада је у овим преговорима усвојила тактику герилског рата (а лекцију је научила из југословенског искуства) - купила је време (четири месеца) и преместила терен борбе.
Која је то промена терена? Прво: консолидовала је позицију владе на домаћем фронту који представљају симпатизери. Друго: пошто није могла да примени фискалне мере, најавила је серију мера за смањење хуманитарне кризе и то им је био први закон (Закон о заштити сиромашних).
Одмах је реаговао холандски министар Дајселблум и рекао да немамо хуманитарну кризу. Али, грчка влада је рекла да криза постоји и консолидовала домаћи фронт, од тога ће 300.000 људи имати директну корист, средња класа је схватила да радимо нешто против воље Немаца, али ће то помоћи сиротињи.
Друго што се постигло је то да је хуманитарна криза, која је на Западу до сада схватана као природна катастрофа, сада прихваћена као катастрофа која је настала од људске руке - као резултат политике стезања каиша. Сада, чак и у праву можемо да примењујемо мере у циљу да имамо пуну одговорност, да тражимо моралну и правну одговорност за ову хуманитарну катастрофу која се десила као резултат мера које су предузеле европске власти и ММФ.
Истовремено, влада повезује хуманитарну кризу са злочинима против човечности.
Ципрас је пре неки дан на конференцији у Берлину ставио на сто питање грозота које су нацисти починили према Грчкој, а за које још није добијена примерена одштета. Мислим да исто важи и за вас овде, у Србији.
Грчки парламент је направио два комитета: за испитивање злочина и захтев за репарације, и комитет за отпис дугова насталих од 1990. до данас, са задатком да преиспита сваки зајам и сваки уговор између поверилаца и Грчке да бисмо видели да ли има неморалних, односно незаконитих уговора - како би такви били поништени.
Еквадор је 70 одсто дуга тако отписао јер су дугови били прихваћени против народне воље.
Дакле: повежете хуманитарну кризу као последицу штедње са злочинима против човечности, од пре 70 година, за које Немачка није платила адекватну репарацију ни Србији ни Грчкој, ни другим деловима Европе који су били окупирани и уништени.
И, коначно, који се други део терена променио дејством Варуфакиса? Шта хоћете кад сте Давид, а друга страна је Голијат?
Тада уведете трећу страну која вам је ближа, макар и да вам није савезник, само нека вам је ближа. Тако смо посетили Француску, Италију и Шпанију да бисмо створили некакав савез са људима који би подржали грчку владу против мера штедње. И треће: хоћете да у преговоре увучете европску јавност и да од ње направите - не само гутача вести- него тачку активног притиска на њихове сопствене владе, јер не можете да пустите да деца умиру од глади, од хладноће или зато што немају кров над главом.
За то је потребно да имате глумце - актере, који ће изнети неку улогу. То ради Варуфакис.
Он је човек који преговара са Шојблеом, али је он и актер који прича са немачком, француском или српском јавношћу. Својом личном атрактивношћу (добро изгледа, има лепу жену, вози јапански мотор ), користећи тај свој „лајф стајл" привлачи европску јавност да саслуша кукање, проблеме и тешкоће грчког народа.
Као што човек никада није спреман да се заљуби, тако никада није спреман за револуцију. Она те удара у главу.
Грци су прихватили Сиризу. Да будем искрен, 2009. су дали јој око 4 одсто, прошлог јануара 37, а сада се подршка попела на преко 50 одсто, а да се Сириза при том није много мењала у свом деловању, али су је људи прихватили јер је радила демократски и отворено, није покушавала да се наметне или да злоупотреби окупацију или друге делове отпора како би регрутовала чланове (као што се ради на левици преко штрајкова и других јавних протеста или отпора).
Зато ћу да кажем: Сириза ће успети - јер мора. То је њена нормативна односно морална обавеза према народу Грчке, али и ЕУ и левици.
Али, шта значи успех? Да ли постоји приручник како постати демократски социјалиста за 21. век? Наравно да не!
Ми смо сада у првом полувремену - то је ово што се дешава са дугом, Немцима и прављењем простора за Владу да влада (а није владала док није протурила закон о хуманитарној кризи), односно стварањем простора за друго полувреме у којем ће почети да озбиљно говори шта значи демократски социјализам у 21. веку у Грчкој, ЕУ и Европи.
А то значи да морамо да будемо апсолутно принципијелни и брутално прагматични по питању средстава којима ћемо остварити принципе.
Који су то принципи које снажно намећем?
Идеја комунизма која нема ништа са комунистичким странкама или таквом државом, то је хоризонт који никада не можете да достигнете, то је циљ који се стално надограђује. То значи да кад завршите са хуманитарном кризом, па цела популација, укључујући имигранте, има довољно хране, здравствену заштиту и бесплатно образовање и кров над главом, следећи корак мора да буде стварање услова за једнако учешће у економији.
Други принцип је демократија, али не као гласачки механизам у коме си суверен читавих пет секунди колико ти треба да убациш листић у кутију, а када одеш са биралишта, суверенитет се враћа на своје место - елити властодржаца.
Демократија мора да постане начин живота, део свакодневног живота: дневних, културних и економских питања.
Како ће се то операционализовати, то неће смислити филозофи или политичари, већ то долази из самог народа.
У последњих пет година отпора, народ у Европи и свету је показао да је по питању креативности у пружању отпора испред својих политичара и теоретичара. Морате да зароните у могућности и да се држите својих принципа и прагматизма - тако ћете постићи успех.
Али, успех не лежи у томе да просто постанете режим!
За крај: пут пред Грчком је пун рупа. Зато, важна нам је и помоћ која долази од пријатеља као што су Срби - који су до сада ради револуционарног туризма морали да иду на Кубу. Сада вам је таква дестинација ближе и дођите".
После овог обраћања, Дузинас је одговарао на питања публике, а прво је било - шта би посаветовао српској Влади поводом изазова на путу ка ЕУ.
„Нисам у позицији да саветујем српску Владу, иако је премијер Србије хтео да саветује Грчку владу. Мислим да то није начин на који се пријатељи опходе. Када је Хрватска ушла у ЕУ, Гардијан је написао: „Добродошли на периферију Европе" и управо је то ситуација: направили смо Европу Севера и Југа. А Србија ако уђе у ЕУ, биће део варварског југа - како о нама мисле. Север хоће да нас искористи као јефтине раднике да би наставили га раде то што раде.
Програм приватизације је у Грчкој био немачки покушај пљачке, пошто су по багателној цени купили преостау велику имовину. Плашим се да се то сада дешава у Србији.
Европа није успела да се европеизује. Не постоји европски народ. Постоје само елите у Атини, Београду, Риму које одлазе на викенде у Брисел или Стразбур и постају део комитологије: а то значи да посећују комитете, ту добијају зајмове, њих дају својим пријатељима. Тако постају космополите у смислу да постају део светских бизнис путника! Они су чланови клуба бизнис путника! Међутим, народ није постао европски, није део исте културалне фамилије.
Некада смо говорили да желимо Европу народа, а не Европу капитала, али нам то није успело. Зато, ако не буде значајних промена - а зато ЕУ може да има користи од експеримента званог Сириза - имаћемо коалицију северног дела ЕУ са елитама југа са циљем експлоатације радног народа севера и југа.
Демократија не постоји ни на једном нивоу: парламент није законодавац, комисије имају законодавни ауторитет, имате комитет министара који доноси одлуке у Бриселу које не може да донесе у Лондону или Атини и онда дође Атину са речима: „Нисмо ми то одлучили, али морамо да спроведемо нове мере".
Дакле: за Грчку би било боље да изађе из ЕУ, не из Европе. У ЕУ не треба ни улазити! Она је издала све принципе - у њој нема ни демократије, ни солидарности, ни социјалне правде и једнакости. У ЕУ имате ситуацију да се економска криза лако претвара у међунационални конфликт.
Тако да је савет Балкану: ако очекујете да вам улазак у ЕУ буде карта за скупе британске и немачке клубове и ресторане, то је химера.
На питање о односима са Русијом и Немачком, као и томе шта ће бити када истекну 4 месеца, Дузнас је рекао да многи Грци не би желели да живе ни у руском ни у кинеском систему.
„Путин и Кина, то су агресивни капитализам и комунистички једнопартијски систем. Мој избор између Орбана и Путина је као између рака или шлога, срчаног удара или тровања. Не желимо ни једно. Већ сам рекао да је ЕУ издала своје принципе, али немамо алтернативу у Орбану који је меки фашиста. А Путин има глобалне аспирације. Ипак, Ципрас ће бити у мају на прослави у Москви.
Министар спољних послова је сада у Москви, а заменик премијера иде следеће недеље у Кину. Кинези су пре три недеље купили државне обвезнице Грчке, односно купили су део грчког дуга, не велики, али је то сигнал. Оно што поручујем је да морамо бити мултиполарни у спољној политици. Све земље БРИКСА долазе у обзир, како за позајмице, тако и за друга питања", рекао је Дузинас и инсистирао да „нема шансе да прихватимо да ишта политички имамо са фашистима - а међу фашисте не убрајам Путина, као ни Национални фронт у Француској".
Говорећи о Србији, истакао је да је последња посета Ципраса пре избора у јануару била Србији. Србија је у грчком пројекту есенцијална и Ципрас ће „бити савезник Србији, већи него други, а ако неко овде мисли да ће Меркелова своју љубав да преусмери са Загреба на Београд, то се неће десити". Тако исто ће Атина више да воли Београд него Берлин, рекао је Дузинас.
Упитан да ли ће Грчка изаћи из ЕУ или еврозоне, Дузинас је казао да неће.
„Добровољни излазак би био политичко самоубиство. Стандард је пао у просеку за 30 одсто. Изласком би дошло до девалуације драхме и новог пада стандарда, што значи да бисмо средњи слој имали на улици. Ако постанемо непријатељи са ЕУ, онда 80 одсто трговине мора негде другде да се прода. Тешко се можемо преместити са Немачке и Холандије на Кину и Русију", рекао је Дузинас и указао да влади тек предстоји да реши проблем: она је сада влада у егзилу - има изборну подршку, али нема средства."
P.S.
Poštovana kancelarka Merkel,
Beskrajni diktat štednje koji je Evropa nametnula grčkim građanima nije doneo očekivane rezultate. Sada je Grčka rekla glasno „Ne".
Kao što su mnogi predviđali, evropski finansijski zahtevi se urušili grčku ekonomiju, doveli do masovne nezaposlenosti i sloma bankarskog sistema i značajno zaoštrili dužničku krizu. Zaduženost Grčke je skočila do neotplativih 175% BDP-a. Njena ekonomija je kolabirala, poreski prihodi su u slobodnom padu, proizvodnja i zaposlenost se iz dana u dan smanjuju, a njene kompanije su ostale bez kapitala.
Humanitarne posledice su porazne: 40 odsto grčke dece živi u siromaštvu, smrtnost novorođenčadi je vrtoglavo porasla, dok je nezaposlenost među mladima gotovo 50%. Korupcija, izbegavanje poreza i knjigovodstvene mahinacije prethodnih grčkih vlada značajno su doprinele problemu prezaduženosti. Međutim, grčki građani su sproveli politiku štednje - smanjili su plate, državnu potrošnju i penzije, privatizovali su, deregulisali i podigli poreze. Serija takozvanih „programa prilagođavanja", kojima su se podvrgnule Grčka i druge zemlje, prouzrokovali su posledice koje u Evropi nismo videli od velike svetske ekonomske krize 1929. Lek koji su propisali Brisel i Berlin pokazao se opasnijim od same bolesti. On je oštetio čak i one koji nisu bili rođeni u vreme izbijanja svetske ekonomske krize 2008.
Pozivamo vas i članove Trojke da promenite kurs kako bismo izbegli dalju štetu. Trenutno se vrši pritisak na grčku vladu da prisloni pištolj na glavu i pritisne obarač. Ali taj metak ne bi usmrtio samo grčku budućnost u Evropi. Kolateralna šteta bi bila i evrozona kao svetionik nade, demokratije i blagostanja. Čitav svet bi osetio posledice ovog čina.
U temelje Evropske zajednice 50-ih godina prošlog veka, ugrađen je otpis dugova - nemačkih dugova. To je bio ključni doprinos nemačkom ekonomskom čudu i miru u Evropi posle Drugog svetskog rata. Danas treba da restrukturiramo i otpišemo dugove Grčkoj kako bi se njena ekonomija oporavila. Treba joj omogućiti dugoročnu otplatu duga. Sada je idealan trenutak da odbacimo propalu politiku štednje. Istovremeno, deo grčkih dugova mora biti oprošten kako bi se u ovoj zemlji sprovele neophodne reforme.
Gospođo kancelarka, naša poruka je jasna: Molimo vas da preuzmete važnu vodeću ulogu za Grčku, Nemačku i svet. Vaše odluke tokom ove nedelje biće istorijske. Nadamo se da ćete učiniti hrabre i velikodušne poteze prema Grčkoj i tako zadužiti buduće generacije.
S poštovanjem,
Heiner Flassbeck, bivši sekratar u nemačkom ministarstvu finansija i vodeći ekonomista Organizacije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj.
Thomas Piketty, profesor ekonomije na Pariskoj školi ekonomije.
Jeffrey D. Sachs, profesor održivog razvoja, zdravstvene politike i upravljanja i direktor Earth instituta na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.
Dani Rodrik, profesor Ford fondacije za međunarodnu političku ekonomiju na Kenedi školi na Harvardu.
Simon Wren-Lewis, profesor ekonomske politike na Blavatnik školi upravljanja na Oksfordu.