Mali miševi u politici i kulturi

   

Nedavno su se majstori ovlašćenog Kia servisa danima mučili da otkriju zašto moj auto ne može da upali iako mu je dijagnostika besprekorna. Tek nakon pažljivog pregleda na kanalu otkrili su da su mi miševi pregrizli kablove jer auto nisam palio dobrih deset dana. Setio sam se Miše Blama koji je poslednjih godina redovno prozivao - male miševe  u kulturi - od direktora domova  kulture do aktuelnog ministra, ukazujući na nemerljivu štetu koju nanose kulturi svojim nestručnim činjenjem ili totalnim nečinjenjem. Ti mali miševi su gotovo po pravilu dolazili do svojih funkcija članstvom u jednoj ili više partija bez neophodne kilometraže u struci.

   Poslednjih dana ne mogu da verujem da republički zavod zaštitu spomenika u Nišu ima na funkciji direktora jednog takvog miša koji nagriza kablove Nišvila i ne da mu da upali svoje motore. 

    Novinari bi  verovatno senzacionalistički najavili otkazivanje Nišvila jer direktorica zavoda za

zaštitu spomenika za razliku od prethodnih godina ne da saglasnost za korišćenje Tvrđave, desno od  šetališta, gde godinama održavamo besplatne programe na radost svih posetioca tvrđave koji nemaju novac da plate ulaznicu za levu stranu tvrđave. 

     Paradoks je da je prethodnih godina isti zavod uredno davao saglasnost za levu i desnu stranu uz simboličnu nadoknadu od 36 000 dinara. Prethodnih meseci su za isti prostor dali saglasnost i izložbi pasa svih rasa kao i izložbi ovaca i koza.

     Ove godine nam je zavod umesto uobičajnih 36.000 svoje stručno mišljenje kako da se ophodimo prema zaštiti spomenika u tvrđavi naplatio 48.000 jer tražimo još dve male površine jednu pored dečje igraonice iza letnje pozornice za program -jazz for kids- gde bi deci uz igru muzičari davali besplatne časove za većinu instrumenata koji se koriste u džezu i drugu livadu pored davno izgorelih slikarskih ateljea za jazz dance  sa namerom da kvalitetnim izborom

muzičkih setova utičemo na ukus onog dela omladine koja preferira elektronsku muziku. tj soul funk swing umesto svevladajuće komercijale u toj oblasti. Umesto ulaznice predvideli smo prikupljanje dobrovoljnih priloga za obnovu ateljea koji sablasno zjape bez krovova prepuni visokog samoniklog drveća koje je od 2003. do danas nadraslo preostale odžake. Narednih godina verujem da ce ateljei  biti obnovljeni i na konkursu dodeljeni zaslužnim slikarima a Niš dobiti svoj „Monmartr“.

Prihvatili smo da platimo povećanje takse za uslove korišćenja Tvrđave sa 36.000 RSD na 48.000, s obzirom da smo zatražili dve dodatne površine mada na njima nije bilo nikakvih spomenika. Malo nas je zbunila insajderska informacija da je Aci Lukasu izdato mišljenje besplatno pod izgovorom da je Grad pokrovitelj njegovog koncerta . Nakon uplate vrlo brzo smo dobili mišljenje i šokirali se skicom po kojoj možemo da koristimo samo deo tvrđave levo od šetališta za programe koji se naplaćuju ali ne i deo tvrđave desno od šetališta gde u cilju edukacije i privlačenja turista poslednjih godina poklanjamo brojne koncerte , izlozbe , strip radionice i ostale prateće programe. Zatražili smo objašnjenje priložili prošlogodišnje rešenje i skicu pozvali se na odluku Skupštine Grada Broj 43 iz 2005. godine o posebnom znaćaju za kulturu Grada ali nismo dobili nikakvo objašnjenje niti razloge od potpisnice rešenja. Rok za žalbu je isticao i mi smo se žalili Zavodu u Beogradu. Pozvao sam njihovu pravnu službu i oni su se iznenadili što uopšte plaćamo mišljenje, rekli da će rešavanje naše žalbe potrajati i savetovali nas da to pokušamo da rešimo u svom dvorištu. Zamolio sam gradonačelnika da popriča sa njom ali je i on naišao na odbijanje. Za Open i Youth stage nije imala objašnjenje ali je rekla da  nam nikada neće odobriti dečju igraonicu niti livadu pored izgorelih ateljea jer može neko da nastrada u njima. Pitao sam ga u neverici kako je moguće da se prethodnih 12 godina nijedan ovisnik tamo nije povredio i  da li je ona direktorica zavoda za

bezbednost građana ili kulturnih dobara a on mi je rekao da nije prva situacija gde imaju nesporazume sa njom. Pitao sam ko je nju postavio – i sve mi je bilo jasno! Shvatio sam da sam moram da rešavam i taj problem u moru sličnih saplitanja prethodnih godina.

Ne tako davno zbog nereagovanja istog zavoda ja sam iselio  Nisvil sa prelepog prostora Letnje pozornice sa kompletnom infrastrukturom na praznu livadu jer niko nije primetio da su tamošnji zakupci  ušrafili džinovsku Tuborg tendu na mesti našeg Sky stejdža iako su tu strogo zabranjeni bilo kakvi montažni objekti. Iako su im kancelarije udaljene samo 200 metara nisu primetili ni kada je ugtađena kompletna kuhinja za restoran ni kada su zastakljene istorijske niše i ukrašene lusterima i ostalim inventarom. Vrhunac brige za kulturna dobra tvrđave gde navodno ne sme ni ekser da se zabode je rešenje kojim je direktorica jednom od zakupaca dozvolila da izgradi kompletan wc u Beogradskoj Kapiji iako se na udaljenosti od 30 metara nalaze javni toaleti tvrđave . U međuvremenu je zakupac otišao a wc je ostao  da svedoči o ovom delu istorije..

            Dok čekamo reakciju na našu žalbu njenih pretpostavljenih zabrinuti za nastupe umetnika kojima su već isplaćeni honorari i avio letovi  poprilično zavidim kolegama iz Exita koji nemaju ovaj vid saplitanja i mogu da koriste celu Petrovaradinsku tvrđavu a mi moramo da trošimo uludo erengiju na pisanje žalbi. Kad smo silom prilika napustili Letnju pozornicu koju smo plaćali sa kompletnom infrastrukturom 400 000 i prešli na praznu livadu dobili smo od tadašnje vlasti fakturu na 4.5 miliona za praznu livadu. Žalba nam je tadasrećom, posle dugog procesa usvojena.

     

      Neverica u apsurdnost čitave ove situacije uticala je da nemam strpljenja za sve male miševe koji svojom nesposobnošcu za obavljanje javnih funkcija sapliću nas koji pokušavamo da od svog grada i svoje zemlje napravimo pristojno mesto. Nemam želju ni da se susrećem sa njima i slušam priče o njihovoj borbi za opštu kulturu.a da pritom moram da im crtam da će trenutak u kome im se čini da su na krovu sveta proći i da im mentori neće pomoći da se suoće sa ignorisanjem kolega i sugrađana.

 

     Ako miševi uspeju da pregrizu kablove i iskasape ovogodišnji mukotrpno skrpljen program Nišvila potražiću sledeće godine prvu slobodnu livadu na periferiji ovog ili nekog drugog grada  daleko od nebuloznih tumačenja zakona malih miševa iz politike i kulture.