Tako mislim

Izgorela mi licna. Previše istih i 'istih' mišljenja o temama. Možda je nekome važno i šta ja mislim. Možda i nije, pa ne mora da čita. Ja ću reći, kako god.

Srebrenica je bila krešendo jedne manje ili više udružene svinajrije. Ali to što je bilo svega pre tog groznog 11. jula nije opravdanje onima koji su ubijali ljude. Nema opravdanja. Brojke su su tu, ljudi na žalost, nisu. Tako mislim i to je to.

Oluja' je bila epilog. Isto tako manje ili više udruženih svinjarija. Ta 'Oluja' je samo epilog svega toga. I nema opravdanja ,ni za jednu ni za drugu, ni za treću, četvrtu ... stranu. Brojke su tu, ljudi, na žalost, nisu. Tako mislim i to je to.

Možda ne znamo zašto su se dogodile svinjarije? Možda zbog toga što smo ih previše tolerisali. Možda zbog zavere, možda zbog toga što smo se nadali da će sve biti dobro. Možda zbog toga što je šljam smatran nebitnim. Možda zbog toga što smo se pravili da smo OK a takvih je, odokativno-šacometrijskom metodom ocenjeno, možda 15%. Optimistička procena. Brojke su su tu, ljudi na žalost, nisu. Tako mislim i to je to.

Razgovarati sa nekim o politici, naciji, ekonomiji je gubljenje vremena. Svako ima svoje mišljenje i od njega ne odstupa. Argumentacija nije važna. Argumenti 'čvršći od reči' se lako upotrebljavaju. Ako ne odmah, stavlja se greh drugačijeg mišljenja na račun i čeka se naplata. Tako mislim i to je to.

Možemo tolerisati različitost ali je možemo i , većinski mrzeti. Tolerisanje različitosti se, većinski, podrazumeva kao da neko toleriše naše nacionalne grandomanske mitove i smatra ih prihvatljivim. Tako mislim i to je to.

Za to vreme, deca uče, u trećem razredu osnovne škole, da je Kosovo u Srbiji ali da istovremeno u toj istoj Srbiji NEMA Albanaca. Za to vreme se laži smatraju ultimativnom istinom. Za to vreme menjamo prošlost, sadašnost, budućnost, virtuelno. Za to vreme od prostitutki pravimo zvezde. Za to vreme uniformišemo decu u prostitutke i u kriminalce. Za to vreme nemamo vremena da vidimo koliko zalivamo mržnju. Tako mislim i to je to.

Za to vreme bar 2000 ljudi koji beže od ratova dnevno ilegalno ulaze u Srbiju. Koliko ih zaista ulazi i koliko ih zaista već ima u ovoj zemlji niko ne zna . Stidljivo smo čuli da je samo 64.000 njih tražilo azil. Grad u Srbiji. Tim ljudima je potrebna pomoć. Priča se o 'seobi naroda' priča se o skoro 2.000.000 (dva miliona , koga mrzi da broji nule) a ideje se nema kako da im se pomogne. Humanitarna pomoć je jedan vid ali ...ide zima, da li je dovoljna? Koliko njih ide do Nemačke i ostalih zemalja koje dobro stoje , a koliko ostaje ovde? Da li neko misi o njima? O društvukoje će se uvećati za nekoliko desetina , stotina hiljada ljudi. Koji ne znaju jezik, nemaju ništa. Nismo spremni. Važnije je da čačkamo , brutalno i izazivački po mržnjama koje su nam uzrokovale gore pomenute užase. Tako mislim i to je to.

Zašto mislim? Pa 44 godine živim ovde, bar 24 sam 'u prvom redu' i gledam ljude koji misle da je dovoljno reći nešto na internetu , slaviti ovog ili onog, verovati u budalaštine smišljene da bi se u njih verovalo do sledećeg ručka. Moje mišljenje nije bitno. Ali je moje. Tako mislim i to je to.