GRADONAČELNIKU NEMA KO DA SUDI

Piše: Rodoljub Šabić
"Po zahtevu za izuzeće koji je podneo okrivljeni doneto je rešenje o izuzeću sudije te je predmet predat pisarnici suda kako bi u daljem postupku raspodele predmeta bio dodeljen drugom sudiji."
Ovo stoji u obaveštenju koje je Prekršajni sud dostavio Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti o stanju predmeta koji je Poverenik pokrenuo protiv odgovornog lica pre više od godinu dana a zbog nezakonite obrade podataka o ličnosti, odnosno korišćenja podataka iz zbirke primaoca jednokratne novčane pomoći u svrhu dostavljanja propagandno političkih poruka. A još je "zanimljiviji" drugi deo obaveštenja:
"Po zahtevu okrivljenog da po predmetu ne postupa niko sa lokacije na kojoj je postupala izuzeta sudija zastalo se sa raspodelom predmeta do stupanja na funkciju novoizabranih sudija što će uslediti nakon polaganja zakletve u Narodnoj skupštini"!!
Ne mislim da sam subjektivan kad kažem da mi ovo deluje kao, najblaže rečeno, ekstremno problematično. Mislim da i površan pogled na član 112. Zakona o prekršajima koji uređuje osnove za izuzeće sudije upućuje na takav zaključak.
Okolnosti iz prvih pet tačaka, nesporno je, ne postoje pa bi (makar samo hipotetički), u obzir mogla doći samo tačka 6) "ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost".
Ali, "problem" je što je postojanje takvih okolnosti isključeno saglasnim izjavama sudije i okrivljenog. U spisima predmeta je izjava sudije da je "u svemu postupala po zakonu i da ne postoji nijedna okolnost iz člana 112", a u samom zahtevu okrivljenog da on "nema nikakav razlog da sumnja u nepristrasnost postupajućeg sudije".
O čemu se radi?
"Objašnjenje" dato u obrazloženju rešenja o izuzeću sudije je da je okrivljeni u toku postupka "došao do saznanja da se postupak vodi od strane sudije koji obavlja svoju funkciju u zgradi u Makedonskoj ulici br. 42, a koja zgrada pripada lokalnoj samoupravi na čijem čelu je okrivljeni." Polazeći od navedenog "zamolio je" da "u cilju izbegavanja eventualnih negativnih konsekvenci koje mogu nastati ukoliko bi postupak mogao biti okončan od strane nekog od sudija Prekršajnog suda u Beogradu koji postupaju u prostorijama lokalne samouprave" uvaži zahtev za izuzeće!
I sud je prihvatio ovu molbu gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Prihvatio, mada definitivno nije jasno ni o kojim ni o kakvim "eventualnim konsekvencama" se radi, pa samim tim ni u kakvoj vezi su one sa članom 112 Zakona o prekršajima koji je jedini mogući osnov za izuzeće sudije.
Nije jasno još štošta. Npr. gde su granice eventualne šire primene ovog novog "principa" i da li se on odnosi npr. samo na gradonačelnika, ili i na druge gradske funkcionere? Predsednik skupštine, odbornici, članovi Gradskog veća...? Kako bi stvari stajale sa odnosom drugih gradonačelnika i sudova i sudija koji sude u zgradama u "njihovom" vlasništvu? Ili šta bi tek bilo ako bi princip podigli i na državni nivo i odnos funkcionera sa redovnim sudovima (razlozi za izuzeće su manje više isti i u krivičnom postupku)? Ko bi, odnosno da li bi iko mogao suditi npr. predsedniku Republike ili Vlade?
Ali, "šalu" na stranu, vreme je da završavam post.
Ovakvim postupkom jedna stvar je učinjena izvesnom - prekršajni postupak protiv gradonačelnika Beograda neće biti okončan nikakvom sankcijom već nastupanjem zastarelosti. I, samo sa stanovišta ishoda, budući da se na taj način izvesnim čini nešto što je i inače bilo vrlo verovatno, mogli bi se složiti da to nije ništa "posebno strašno", ništa vredno posebne pažnje.
Ali, shvaćen na drugi mogući način, kao makar i samo eventualni nagoveštaj afirmacije "principa" po kome, pored zakonom utvrđenih razloga, osnov za izuzeće sudije predstavlja i "molba" visokog funkcionera, ovaj postupak je itekako vredan i pažnje i reakcije nadležnih.