Sessantanove

Kako se datum približavao, u glavudži mi se sve češće vrzmalo ovo:

Pravni fakultet sam upisao 1965 godine. Želeo sam da upišem Akademiju likovnih umetnosti ali sam podlegao želji mog oca: Obrazovan si, obrazovaćeš se još, imaš jezičinu i kad budeš diplomirao, mislim da možeš da budeš jedan od najboljih advokata ove zemlje i činjenici da je gomila mojih drugara iz Titograda a i iz Beograda koje sam vrlo brzo stekao, upisivala Pravni fakultet. Da ne lažem, na Pravnom sam se osećao kao kod kuće, oko mene poznata i draga lica a bogami i nova, posebice devojčurci! Samo iz Šest kaplara nas je bilo petnaestak. Iz sedmice, mog solitera, Prava smo upisali Peca, Ljuša i ja, iz trinaestice Buda, Miljenko, Vatra, iz devetke Duća.... Nije prošlo ni pola prvog semestra, u klubu u podrumu sam upoznao, Peca i ja smo upoznali, naški bi to zvučalo: Inajat Amahravali, momka iz Avganistana, prinčevske krvi iz roda Kralja  Mohameda Zahira i dva njegova brata od strica. Brzo smo se sprijateljili i često su nas pozivali a mi se rado odazivali, u svoju rezidenciju na Senjaku. Iako s pedigreom, bili su sasvim prirodni, ljubazni, druželjubivi. Sećam se da nisu voleli, nije im bilo prijatno kada bi neko u društvu pomenuo njihovo kraljevsko poreklo. Želeli su da nam budu ravni a ne da ih posmatramo kao čudo ili nedajbože, strašila. Uvek su nas dočekivali radosno i razdragano. Kod njih sam prvi put u životu probao Remy Martin i zauvek se odrekao ostalih francuskih konjaka. Pitao sam ih zašto nisu otišli da studiraju u Kembridž ili Oksford, odgovorili su mi da su njihove porodice smatrale da treba da studiraju u zemlji vođe nesvrstanog pokreta. Prethodno su pohađali kurs srpskog jezika i govorili su ga dosta dobro sa ipak primetnim naglaskom.

U januaru 1967 godine, dva, tri dana pre početka zimskog raspusta, Peca je u klub doveo momka u kožnoj jakni, okovanim čizmama i kacigom u ruci: Ovo je Massimo, predstavio ga je i uoznao nas s njim. Massimo je bio sin italijanskog ambasadora u SFRJ pa pošto je i njemu predstojao raspust, odlučio je da ga provede u Beogradu i to nije bilo prvi put, saznao sam kasnije. Iz Rima je došao jašući Harley Davidsona. Peca je bio čudo od čoveka! Ubeđen sam da je poznavao i sve Kineze i to poimenice! S Massimom se družio već nekoliko godina, nikad nisam saznao a nisam ni pitao, kako su se i gde upoznali. U prvi mah sam s Massimom počeo da razgovaram na francuskom ali mi je on posle nekog vremena rekao: A zašto ne pričamo srpski? Govorio ga je bez greške sa umekšavanjem nekih naših rogobatnih reči punih suglasnika.

Nego da se na čas vratim Peci. Pored italijanskog, govorio je engleski i francuski. Kasnije je naučio holandski, portugalski, španski i ne znam još koliko jezika! Nije se dugo zadržao na Pravnom, čim je JAT raspisao konkurs za stjuardese i stjuarde, prijavio se i bio odmah primljen. Fizički privlačan, baršunastog bas bariton glasa, ljubazan, uvek nasmejan, predusretljiv, vrlo brzo je napredovao. Kao stjuard je obišao ceo svet, u smenama je znao da ostane i po dvadesetak dana u Njujorku, Hong Kongu, Singapuru... Na kraju se obreo na mestu JAT-ovog predstavnika u Briselu. Tu je upoznao svoju drugu ženu Kristijanu koja je radila za OUN pa je i s njom obišao seleći se, Varšavu, Amsterdam, Karakas, Sao Paolo, Buenos Aires, Vašington, Njujork... Čuvam jednu malu požutelu crno belu fotografiju iz tog doba, na kojoj je Peca na moru u kupaćim gaćicama, nasmejan, koju mi je poklonio. Na pozadini je crvenom hemijskom olovkom napisao: Dragom Mikeleu, zato što je od mene napravio čoveka! Fotka je iz 1968 godine i nikad ni njega ni sebe nisam pitao, kako sam ja to od Pece napravio čoveka!

Peca je bio seksualac par excelance! Donosio je holandskodanskošvedske porno magazine i časopise. Bio je esteta, kupovao je samo najskuplje sa prelepim devojkama. E tu se opet vraćamo na Massima. Sedimo nas trojica u Pecinoj sobi, napolju snežurina, pijuckamo i prelistavamo magazine. U jednom trenutku nas je prekinulo kucanje na vratima, bila je to tetka Bosa Pecina mama, donela nam je kafu. Massimo i ja smo pokušali da magazine zguramo pod jastuke ali je tetka Bosa smešeći se rekla: Nemojte se deranžirati deco, navikao je mene moj Peca na to. A onda, široko se osmehujući dodala: Iako sam kći Pančevačkog Prote, da nije seksa ne bih imala svog Pecu. Kad je tetka Bosa izašla, nastavili smo s listanjem i komentarisanjem. Nije bilo teško primetiti da da su se u svakoj storiji ponavljale, bez obzira na različite aktere, iste scene, on njoj liže ribicu a ona njemu dudla mačora. Pomenuh to svoje zapažanje na glas a Massimo reče Sessantanove, Peca obožava položaj 69 i nasmeja se. Kao na šlagvort, Peca poče da govori kako je to položaj koji partnerima pruža vrhunsko zadovoljstvo istotrenutno, kako on voli da leži na leđima a devojka je oslonjena na kolena i laktove, iznad njega. Nezamisliv je i neopisiv taj prizor, uzdahnuo je. Pre nego što počnem da joj ljubim i ližem ribicu, gledam je, divim joj se, njušim je a počnem tako što joj lako kao lahor vrhom jezika liznem klitoris. Uživam i uzbudim se kad zadrhti! I ako vam nešto znači, najvažnije mi je da ona bude zadovoljna i zadovoljena, ja sam na drugom mestu. O'ma sam se složio s njim i ostatkom života to i dokazao.

E pa drage moje i dragi moji, ovaj dugačak uvod napisah zbog sessantanove, šezdeset devet, naime danas, za pet minuta, tačno u podne, punim toliko godina!

Zdravi i veseli mi bili i ja sa vama do moje devedeset šeste mi godine, kako sam zacrtao.