Igranje igrom

 

 

 

 

"Sreća se igra" je slogan narednog Beogradskog festivala igre. Ne zato što je on onaj trinaesti, već pre svega zbog mogućnosti da svako od nas ovih par reči razume i tumači na svoj način. Vrednost jedne plesne predstave, između ostalog jeste u paleti različitih emocija i želji da se pokret doživi i prepričava na milion načina. Za našu publiku je spremno 15 svetskih kompanija, sa 23 uglavnom sasvim nova koreografska dela, među kojima i par međunarodnih premijera. Odnosno, ukupno 24 celovečernje predstave u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu i Somboru. Ulaznice su, po ugledu na svetske festivale, već u prodaji. I zaista, iako je naredno proleće još uvek daleko, ima onih koji svoja mesta u pozorišnim salama žele da obezbede na vreme .

 

Svečano otvaranje festivala, tradicionalno se održava u Centru Sava. Ovoga puta, ono označava i peto po redu gostovanje kultnog Holandskog plesnog teatra u Beogradu. NDT 1 donosi dva komada u koreografiji Pola Lajtfuta i Sol Leon, ali i rad Gabrijele Karizo, umetnice koja predvodi belgijsku trupu Peeping Tom koju je beogradska publika imala priliku da upozna. Francuski Le Figaro navodi da je "svega pet minuta ove predstave dovoljno da budemo sigurni da je Holandski plesni teatar jedno od sedam svetskih čuda pozorišne scene!". Sava Centar će ugostiti i predstavu „Istočna senka" u koregrafiji slavnog Jiržija Kilijana i u produkciji njegove nove trupe. Komad je inspirisan pričama Samjuela Beketa, i u njemu igra, muzika i dekor, pletu dirljivo pozorišno iskustvo... Na istu pozornicu stiže i Dimitris Papajoanu, jedan od najcenjenijih grčkih savremenih umetnika, planetarno poznat kao tvorac ceremonija koje su otvorile olimpijske igre u Atini, Londonu i Bakuu. Kombinujući svoja znanja i iskustva iz oblasti vizuelnih i scenskih umetnosti, Papajoanu kreira spektakularne prizore, nakon kojih ostajemo sigurni da pozorište još uvek može da ponudi magiju. "Mrtva priroda" je komad koji donosi opustošenu scenu pod rastegljivim nebom, na kojoj optičku iluziju stvaraju skladna ljudska tela u Sizifoskom pokušaju potrage za smislom. Njujork Tajms navodi da je "ovo delo koje podjednako pripada slikarstvu, arhitekturi, filozofiji, teatru i umetničkoj igri". Dugo očekivana Forsajt kompanija iz Frankfurta, zakazala je međunarodnu premijeru komada "Primarna trilogija" u koreografi Jakopa Godanija, upravo na Beogradskom festivalu igre. Ovo je ujedno i delo koji najavljuje novu epohu čuvene trupe, ali i prilika da se beogradska publika upozna sa atraktivnim stilom i posebnom plesnom estetikom koreografa za koga je scena sinonim beskrajnih mogućnosti. Trupa će nastupiti u Centru Sava, ali i u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu.

 

U Pozorištu na Terazijama, gledaćemo trupu La Veronal iz Barselone, sa komadom "Sijena", vrstom uznemirujućeg eseja o ljudskom telu, ispričanog u prostoru galerije renesansnih majsora jednog naizgled običnog toskanskog muzeja. Na istoj sceni, uživaćemo u savršenim igračima njujorške trupe Complexions, i u atraktivnim postavkama Dvajta Rodena i Dezmonda Ričardsona. Iako ih iskusna baletska publika prepoznaje kao partnere Dijane Višnjeve i najatraktivnije igrače sa scene Metropoliten Opere, ovi koreografi su najširem broju gledalaca poznati po magičnim numerama iz velikog broja američkih filmova, televizijskih i muzičkih spotova ili nastupa Madone, Prinsa, Lenija Kravica, Patrika Svejzija... Danska Kompanija Kristjana Ingimarsona, sa spektakularnom predstavom "Tres!!!", verovatno je jedan od onih događaja fizičkog teatra koji će festivalska, ali i neka nova publika, dugo prepričavati. Komad čudnog naziva, nagoveštava energičan i neverovatan udar za sva čula, a zbog velikog interesovanja publike iz regiona, na programu je dve večeri.

 

U Beogradskom dramskom pozorištu će se predstaviti francuska kompanija koreografa Juvala Pika, sa komadom na muziku sastava Kraftverk. Nekadašnji igrač Holandskog plesnog teatra, a sada popularni evropski koreograf Vaclav Kuneš, dolazi sa svojom trupom 420PEOPLE iz Praga, nudeći fascinantnu priču o životu pozorišnih umetnika, rađenu po principu plesne stand-up komedije. Montrealska trupa Rubberbandance predstaviće se takođe po prvi put u Beogradu, upravo na Krstu, i to sa komadom "Empirijski kvocijent" u koreografiji Viktora Kihade. U istom teatru je na programu i jedna od najboljih predstava ovogodišnjeg Festivala u Edinburgu, „4 i 5" u izvođenju Plesnog teatra Tao iz Pekinga. Dolazak Tao Jia, jednog od najpopularnijih kineskih umetnika, apsolutne zvezde modne i plesne industrije ove države, učiniće da Beograd i naredne godine poseti veliki broj evropskih producenata i predstavnika stručnih medija. Balet Rima će za svoj prvi nastup u Srbiji izvesti dela dvojice izuzetnih koreografa, Paola Manđole i Itamara Serusija, i to 7. aprila. Radi se o kompaniji koja se nedavno oprostila od tradicionalnog repertoara, i hrabro zakoračila u svet mladih koreografa, birajući upravo Beogradski festival igre za prvu međunarodnu promociju svog novog programa. Kao poseban događaj za mladu festivalsku publiku, a u okviru projekta Vip talenti, ova trupa će 6. aprila na maloj sceni izvesti komad "Sam u kući", u koreografiji Alesandra Skjaronija.

 

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, očekuje nas izraelska predstava u koreografiji Icika Galilija, nastala u koprodukciji Suzan Delal centra i Opere iz Tel Aviva, i dva festivala igre - beogradskog i amsterdamskog. U Operi Madlenianum, planirano je zatvaranje 13. Beogradskog festivala igre, 10. aprila, uz priliku da se upoznamo sa Baletom iz Lucerna i novim postavkama Kajetana Sota i Andonisa Fonjadakisa.

 

Zadovoljni programom i zvezdama koje najavljuju svoj dolazak, u ovoj fazi okupljamo tradicionalne i nove partnere, i pokušavamo da osmislimo realizaciju svakog detalja. "Privatni festival", kako nas često iz loše namere nazijaju naša gradska sabraća, jeste onaj na čijem programu od selekcije do aplauza rade samo dve osobe (i to svaka iz ćoška svoje dnevne sobe), bez privilegija putovanja i istraživanja, regionalnih povezivanja kroz uzvraćanje poseta i usluga, i u stalnom nedostatku vremena, posebno onog za kukanje nad trenutkom i uslovima. Nama ostaje da uvek trčimo kao da je prvi put, da ne spavamo zbog preuzetog rizika, i da uvek iznova opravdamo poverenje publike sa kupljenom ulaznicom i donatora koji je pomogao da se program dogodi. Ona strana koja je festivalu naklonjena, ne ostavlja prostor za neuspeh. A ona suprotna, ne oprašta uspeh. Do trinaeste godine smo stigli uglavnom gurkani ili gaženi, ali nasmejani pred punim salama i umetnicima o kojima priča ceo svet. O misiji i uticajima Beogradskog festivala igre koji je hrabro otvorio najveća vrata i uveo savremenu igru na naše kaldrme, raspravljaće se u godinama koje dolaze. Mentalitet nalaže da tek naredna generacija prepozna da smo u nekim retkim stvarima, zahvaljujući nečijem entuzijazmu, energiji i vremenu, bili u korak sa svetom.