Religija| Život

благо невидећим, а верујућим

Черевићан RSS / 12.10.2015. u 22:07

наспрам традиционалних облика веровања и језичких формализација их,они,духом у потрази, теже да дају подршку сумњивцима који не следе језик Цркве као пуки одјек прошлости,у размерама језичких слика и освешталих сижеа,него наслућујућ сложене поступке религиозне игре и драматизација,ироније,патоса,меланхолије и нарације која излаже каталоге постисусовског постојања,јалов труд улажу да се дорека Догме домогну.

e сад, овако када би реченичким бравурама (и мени додуше нејасним) ал' надођоше подсвешћу (ваљда) командоване наставио слутим да би се загубио у жуљавој теми раздробљених поимања мог погледа на Православну Цркву којој породичном традицијом припадам.


елем,

црквеноисторијска прича понуђена (нам) приликом ходочасничког обиласка светих локација по Јерусалиму намах ме је у противречје сагласности са мојим информацијама напабирченим у мноштву текстова по тој теми одредила.јасно ми је да на прошла времена морамо гледати очима прошлих времена но током 2000 година очи се отворише,знатижељније посташе,те сваког поимању истине склоног нешто копкали копка па стога и ја већ ево по' године од повратка из Свете земље битишем дилемичан зарад наглашене ми толерантности према радикалним идејама те у тињајућој невери о узајамном односу знања и Вере,јер указује се на неограниченост знања,Вере такође, уз наглашено отсуство њиховог узајамног ограничавања. даље,читајући текстове религиозне филозофије наслутих да је супротност знања и Вере само заблуда слабог сагледавања јер ако Веру посматрамо као подвиг одрицања од промишљене рационалности притом не укидајући истину знања тјст дужности да се сазнаје,научно знање је проницање у реалну али ограничену стварност јер је хоризонт сагледавања скучен, оно истинито казује о законима природе али погрешно о немогућности чудесног (да живот поседује многе димензије,дубине,текстуре и значења далеко изван домашаја наших уобичајених сазнања).

                           3fa67ec1-2095-4659-8da3-c21834d35072.jpg

још је Берђајев указивао да се у скромности знања манифестије узвишеност науке док је скептицизам пре свега недостатак воље да се проникне у дубину свог карактера, а у жељи да самовољом уреди се Свет. Само умно сагледавање општих идеја као реалности постиже победу над ограниченом чулношћу ,што гносис Вере чини.у Еванђељу по Томи се јасно указује да је Царство Божје стање самоспознаје , а не неко . . . одређено место.

У нашем маловерном веку, веку широке распростањености неверовања, од Вере се тражи гаранција, па многи веле да би веровали,али не могу. Такви треба да се одрекну својих захтева према Вери а што би био пут да би о Вери уопште могли размишљати.П.Џилет пак верује да када би нестао сваки траг религија тако да се ништа од њих не пренесе наредним генерацијама,људи је никада не би створили на потпуно исти начин а када би са верницима могли водити аргументовану расправу,верника не би ни било.

на све претходно надовезује се и недорек смрти као узрок веровања, јер оно као појединачна неминовност људском роду пружа (лажну) наду крају трајања тјст у живот и после живота (у макаквој форми он био).религија одговара на онтолошку празнину коју открива свако ко схвати да ће једном умрети , да му је боравак на земљи ограничен,да се сваки живот кратко уписује између два ништавила.смрт се обично смешта на земљу у име вечности на небу.

 

Наравно ту је и незаобилази Ф.Ниче који јасно указује да . . уколико желиш смиреност онда веруј, уколико пак истину тражиш . . . . онда трагај.К.Саган на то додаје...не желим да верујем,желим да знам.

 

Ајд' па сад . .. (не)веруј.



Komentari (42)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

malasneki malasneki 23:16 12.10.2015

cvrst u veri

cesto cujemo da je neko cvrst ili nije u veri. sama po sebi vera je misaona i mislim da cvrtina nikako ne moze biti prilog ove reci. ljudi cesto veru dozivljavaju tako il nikako, al vera je i ovako i onako, sve kako se ko umisli i kako se prezentuje.
Черевићан Черевићан 23:58 12.10.2015

testantibus actis

sama po sebi vera je misaona


...нико нека се не вара, ако ко међу Вама мисли да је мудар на овоме свету,нека буде луд да буде мудар . . јер премудрост овога света лудост је пред Богом.
(кор.18,19.)


драга гђице Снеки хвала на јавки
malasneki malasneki 00:05 13.10.2015

Re: testantibus actis

Черевићан



драга гђице Снеки хвала на јавки


uvek :)
zemljanin zemljanin 05:01 13.10.2015

Izvor



interesantna je ta "izreka" Hajzenberga ... da li imaš neki relevantan izvor ... mislim predavanja, javni nastupi, prepiska, izdanja, biografija i sl. ... znam da je bio mistik i imao neki svoj transcendentalni "uvid" ali mi je ipak nespojiv sa takvom izjavom pa me zato zanima širi kontekst ... ako je tako nešto rekao ili napisao, jedino smisleno bi bila njegova "Physics and Philosophy: THE REVOLUTION IN MODERN SCIENCE" i za svaki slučaj potražih tu rečenica ali je nema ...zato pitam ako imaš neki relevantan izvor ...

PS. a tiu je i link ka knjizi Physics and Philosophy

PSS. Apropo tih navoda koji su svima poznati ali ih je teško potvrditi a i osporiti, ima jedna čuvena kvota koja je iluzija a iluziju je kreirao vrlo ugledan publicista i naučnik ... nakon što je to objavio, taj navod je postao toliko popularan i "istinit" da je morao javno da ga dematuje zajedno sa dokazima ali avaj ... potražiću link kasnije ...
Черевићан Черевићан 18:10 13.10.2015

neinformisanost

za link i komentar HVALA,g zemljaninu,a saznanja mi o delu g Hajzenberga su posve povrsna.ovu njegovu misao posve slucajem nabasah na internetu pa mi se prigodnom ucinila.otud je.

emsiemsi emsiemsi 05:48 13.10.2015

Шта рећи ?!

Тешко ми је да читам твоје писање, пошто пишеш, поприлично нејасно (додуше, можда је другима твој стил, и не само стил, јасан), но, оно што бих ја рекао о вери је --- да је вера иманентна у сваком од нас и да то није наш избор.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 06:17 13.10.2015

Re: Шта рећи ?!

emsiemsi
Тешко ми је да читам твоје писање, пошто пишеш, поприлично нејасно (додуше, можда је другима твој стил, и не сасм стил, јасан), но, оно што бих ја рекао о вери је --- да је вера иманентна у сваком од нас и да то није наш избор.


Čer piše jasno, dobro, ja ga poznajem i lično, pa znam kakav je i lep i duhovit kao Hristos (barem kada Rvaćani i Rusi predstavljaju sebi da je jedan Semita plavook). nego, boga ti, kako nije naš izbor? nego čiji je?

gos'n Čer, mislim da bi trebalo korigovati Vaše mišljenje malo istočnjačkom literaturom, mislim ne ovom pseudognosom iz potonjih stoleća, nego malo prvim stolećima, malo patristika, hasidistika, kabalisti, rišćanski pravoslavni mistici, pa judejski (pa lakapo, pa red derviša, pa loma po Buddha pošto smo iz Bačke a ovaj brat деб'о а срећан , lakapo, razotkrije se the heavenly Kingdom, ili se već ne razotkrije, Bože moj , ali ne može niko da kaže da nismo pokušali...) ovo kod Vas je potpuno Zapadna Misao, a uzev u obzir da je ona iskorenila Boga iz čoveka, nije ni čudo da stvara konfuziju kod ljudi. baš kaže i gos'n Teo juče - "taj duh konfuzije i dolazi sa post-hrišćanskog Zapada, ali mi (jerusalimska crkva) smo opušteni jer je kod nas nikada mirnije, nikada zračnije energijom mira, koja je opet saglediva očima Theoria-e" - θεωρία. u njoj, Theoria-i, mi posmatrama fizičkim očima, as he, Theo, put it, "by our physical eyes, but we observe as well by our inner, that is by the eyes of our soul, that is by our spiritual eyes; thus, Theoria is not only observation, but it is also contemplation, the experiencing of the subjects of inner reality"...

dobar je deda Teo, ja ga gotivim, Phd Atinjanin i PostPhD Oksfordljanin...

пс. једна композиција од мог најбољег друга из јерусалимске младости (неважно за причу, али Израелац, Муслиман из Босне пореклом, и атеиста)... Злајон, Иза Лажних Имена




zemljanin zemljanin 07:31 13.10.2015

Re: Шта рећи ?!

emsiemsi
... бих ја рекао о вери је --- да је вера иманентна у сваком од нас и да то није наш избор.

Vera je širok pojam ali ako se odnosi na religijsko opredeljenje tj ima uporište u nekom transendentalnom biću tipa stvorotelj, Buda, Alah, bogovi, boginje, bog i sl. ne vidim na osnovu čega iznosiš takav stav ... u širem smislu vera može biti i vera u "bolje sutra" a tu je tanka linija između mašte, samohipnoze i verovanja ... ljudska vrsta je usavršila tu samohipnozu pa je, naravno, sve moguće za onog koji u nešto veruje jer je to realno njegov svet i njegova stvar/problem/ponos.
Sa druge strane, okolina i interakcija sa njom, određuje naše postojanje pa je pitanje izbora u domenu kao i verovanje ... iluzija ... daklem, očekivano je da upravo vera glorifikuje izbor jer su u istoj kategoriji imaginacije ...
emsiemsi emsiemsi 10:05 13.10.2015

Re: Шта рећи ?!

zemljanin
emsiemsi
... бих ја рекао о вери је --- да је вера иманентна у сваком од нас и да то није наш избор.

Vera je širok pojam ali ako se odnosi na religijsko opredeljenje tj ima uporište u nekom transendentalnom biću tipa stvorotelj, Buda, Alah, bogovi, boginje, bog i sl. ne vidim na osnovu čega iznosiš takav stav ... u širem smislu vera može biti i vera u "bolje sutra" a tu je tanka linija između mašte, samohipnoze i verovanja ... ljudska vrsta je usavršila tu samohipnozu pa je, naravno, sve moguće za onog koji u nešto veruje jer je to realno njegov svet i njegova stvar/problem/ponos.
Sa druge strane, okolina i interakcija sa njom, određuje naše postojanje pa je pitanje izbora u domenu kao i verovanje ... iluzija ... daklem, očekivano je da upravo vera glorifikuje izbor jer su u istoj kategoriji imaginacije ...

Разводњаваш причу и непотребно проширујеш глупостима !
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 10:42 13.10.2015

Re: Шта рећи ?!

emsiemsi
но, оно што бих ја рекао о вери је --- да је вера иманентна у сваком од нас и да то није наш избор.

Religioznost, vera u boga ili bogove, pripada grupi socijalnih stavova, a socijalni stavovi nisu urođeni (imanentni - bitni, unutrašnji, neodvojivi od čoveka), već se stiču vaspitanjem i socijalizacijom od ranog detinjstva. Baš zato što se stiču u ranim godinama oni su čvrsti i rezistentni na promene.
emsiemsi emsiemsi 10:49 13.10.2015

Re: Шта рећи ?!

Vojislav Stojković
emsiemsi
но, оно што бих ја рекао о вери је --- да је вера иманентна у сваком од нас и да то није наш избор.

Religioznost, vera u boga ili bogove, pripada grupi socijalnih stavova, a socijalni stavovi nisu urođeni (imanentni - bitni, unutrašnji, neodvojivi od čoveka), već se stiču vaspitanjem i socijalizacijom od ranog detinjstva. Baš zato što se stiču u ranim godinama oni su čvrsti i rezistentni na promene.

Ниси у праву !
Социјализација веру потискује или аугментира. Вера је иманентна.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 11:14 13.10.2015

Re: Шта рећи ?!

emsiemsi
Ниси у праву !
Социјализација веру потискује или аугментира. Вера је иманентна.

Pokušajmo korak po korak:
1. Dete činom rođenja nije ni teista ni ateista, kao što nije ni šovinista ili homofob.
2. Sa sobom na svet donosi samo predispozicije - za učenje, usvajanje stavova, razvoj emocija, rast i razvijanje.
3. Od porodice i najbliže okoline, tj. agenasa socijalizacije, zavisi kakve će stavove dete usvojiti npr. da li će verovati u boga ili ne i kako če svoju veru ispovedati (hrišćanstvo, islam etc).
4. Deca rođena u ateističkim porodicama u detinjstvu nisu vernici, a da li će kasnije to postati zavisi od niza činilaca. Najčešće ostaju ateisti. Istovremeno deca rođena u religioznim porodicama postaju vernici i pripadaju crkvi kojoj pripada i njihova porodica (pravoslavnoj, katoličkoj, islamu...). Da li će i kao odrasli ostati vernici zavisi od njhovog obrazovanja i okolnosti u kojima žive, a naravno i od ličnosti u kakvu se razviju.

Da zaključim, imanentna čoveku jeste predispozicija za razvoj socijalnih stavova, pa i vere. Međutim, kakve će stavove pojedinac usvojiti i razviti zavisi od uslova u kojima odrasta i živi. Naravno, ni vlastiti uticaj na izbor u kasnijim godinama nije zanemarljiv, a zavisi od obrazovanja, životnog iskustva etc.

Sve gore navedeno se smatra opštim mestom u socijalnoj psihologiji.



emsiemsi emsiemsi 11:50 13.10.2015

Re: Шта рећи ?!

Vojislav Stojković

...
Da li će i kao odrasli ostati vernici zavisi od njhovog obrazovanja i okolnosti u kojima žive, a naravno i od ličnosti u kakvu se razviju.
...

Глупости !
zemljanin zemljanin 17:17 13.10.2015

Re: Шта рећи ?!

emsiemsi


Vera nemože biti imanentna niti osnova/baza jer je po svojoj prirodi - posledica ... vera je mogući odgovor na bazična pitanja i nikako jedini ... veza religije i vere je direktna ali je dok je vera - lična sloboda i pravo i ne treba je dokazivati, nasuprot tome, religija, potpada pod mnoge kategorije i uvek je treba posmatrati sa aspekta istorijske i društvene kritike ...

i sad, voleo bih da pročitam i tvoje obrazloženje navedenog stava jer je prepiska nastala na bazi širokih pojmova koji se mogu različito tumačiti, pa da preciziramo o čemu zapravo diskutujemo ...
Черевићан Черевићан 17:41 13.10.2015

napisah shto rekoh

hvala na druzenju g emsiemsi.tema ovog bloga je delikatna pa otud (valjda) i moj malko drugaciji recenicki pristup istoj (mis'im na uobicajena mi blogopostiranja),pa ne zamerite,molim.
emsiemsi emsiemsi 19:25 13.10.2015

Re: napisah shto rekoh

Черевићан
hvala na druzenju g emsiemsi.tema ovog bloga je delikatna pa otud (valjda) i moj malko drugaciji recenicki pristup istoj (mis'im na uobicajena mi blogopostiranja),pa ne zamerite,molim.

Наши смо !
Све најбоље --- веровао или не.
Черевићан Черевићан 21:33 14.10.2015

g Stojkovicu,

.. bas zato sto se sticu u ranim godinama oni su cvrsti i rezistentni na promene


nekako mi se namece misao g Frenklin B.
...svi smo rodjeni kao neznalice,ali ostati glup zahteva naporan rad.
Черевићан Черевићан 21:48 14.10.2015

g Fuchs

...lep i duhovit kao Hristos


negde procitah.....ako razmisljate o tome da postanete ateista procitajte Bibliju od korica do korica,ali bez tumacenja iz druge ruke,uputstava tjst religioznih vodicha.
Черевићан Черевићан 23:25 17.10.2015

гос'н Фукс,

.......gos'n Čer, mislim da bi trebalo korigovati Vaše mišljenje malo istočnjačkom literaturom,


40ак година трајања ми живех Јогу,примакох се (хатха асанама) медитацији, наслутих (не)могућност теле транспорта, процуњах у књигама да у будизму не постоји почетак и крај него бесконачни круг рађања и смрти (живот препун патње и боли) а што ме упиту усмери да ли то има икаквог смисла.у будизму нирвана је највише стање постојаности,она одбацује рационално објашњење и поредак па се не може научити него само доживети.Буда је указивао да човек нема душу и да је човеково ја само илузија.
насупрот томе Исус је пак говорио да човеково тело умире али душа одлази у небо,код њега и да је живот много више од патњи и умирања .....и то ме полако удаљи од будизма.

.
ljubichasti_oblachic ljubichasti_oblachic 14:21 13.10.2015

...

Mislim da Crkva, verom, promoviše podaništvo: Bog na Nebu, gospodar na Zemlji.

Nauka otima od prirode da razvije tehnologiju.

Tako se trošimo, i mi i planeta
emsiemsi emsiemsi 14:40 13.10.2015

Re: ...

ljubichasti_oblachic
Mislim da Crkva, verom, promoviše podaništvo: Bog na Nebu, gospodar na Zemlji.

Nauka otima od prirode da razvije tehnologiju.

Tako se trošimo, i mi i planeta

Појасни !
mr.fogg mr.fogg 17:40 13.10.2015

благо невидећим, а верујућим

Poštovani господине Черевићан, odavno nisam primetio zanimljiviji blog na B-92 od ovoga.
Hvala Vam na tome.

Pokušaću da budem 'koncizan':
на све претходно надовезује се и недорек смрти као узрок веровања, јер оно као појединачна неминовност људском роду пружа (лажну) наду крају трајања тјст у живот и после живота (у макаквој форми он био).религија одговара на онтолошку празнину коју открива свако ко схвати да ће једном умрети , да му је боравак на земљи ограничен,да се сваки живот кратко уписује између два ништавила.смрт се обично смешта на земљу у име вечности на небу.

Наравно ту је и незаобилази Ф.Ниче који јасно указује да . . уколико желиш смиреност онда веруј, уколико пак истину тражиш . . . . онда трагај.


Ovo je veoma važno, zato što svaki čovek ima izbor:

ili će da prihvati da će jednom umreti,
ili neće, pa zbog toga veruje da i posle smrti ima života.

Zašto? Zato što je najveći ljudski strah - strah od smrti.
Ovo je osnovni razlog zbog kojeg sve religije i sekte zloupotrebljavaju 'plebs' da bi imale što više vernika, tako što im nude 'oproštaj' za SVE loše što su uradili u 'ovozemaljskom' životu, da bi dobili večnost na Nebu.
O čemu se tu radi: o manipulaciji ili o nečemu drugom?

Nisam siguran ... ja tražim istinu.
Черевићан Черевићан 21:00 14.10.2015

u nadi je spas

.......da bi dobili vecnost na nebu


g.mr fogg,

...mnogi se ljudi tuze da im prodje ceo vek trazeci zivotu njegov smisao,ako uopste postoji i nije drugdje nego u samom trazenju..... g.Duchic pribelezi,ima tome
G.Cross G.Cross 17:47 13.10.2015

Science Vs God




tasadebeli tasadebeli 21:04 13.10.2015

Буцко лазмисла - па стога не замерите ми

Шта га знам...

Код мене су вазда то били некако нераскидиво повезани делови једне Целине...

Језик - Митологија - Религија (< Вера) - Наука - Уметност

И никако нисам успевао да их супротставим једне другима колико год то понеки пут и покушавао.

А све то, опет, барем код мене, полази некако из емоције... Размишљање долази после...

Можда је то тако баш због тога што


живот поседује многе димензије,дубине,текстуре и значења далеко изван домашаја наших уобичајених сазнања


?
?
?

Шта га знам...


Черевићан Черевићан 21:27 14.10.2015

zaBucka

...razmisljanje dolazi posle


g.tasodebeli,
sto kazao kadgod Tven......ne uznemiravaju me delovi Biblije koje nisam razumeo,vec oni koje jesam
Черевићан Черевићан 22:29 13.10.2015

zahvalan

sam komentatorima gospodi stojkovicu,fuchsu,tasidebelom,mr.foggu,g.grossu te ljubicastom oblacicu shto doprinose zivahnosti ovog bloga,narav no uz ostale ranije vec pomenute mojim uzvratnim komentarom.
emsiemsi emsiemsi 12:57 14.10.2015

Re: zahvalan

Черевићан
sam komentatorima gospodi stojkovicu,fuchsu,tasidebelom,mr.foggu,g.grossu te ljubicastom oblacicu shto doprinose zivahnosti ovog bloga,narav no uz ostale ranije vec pomenute mojim uzvratnim komentarom.

Хвала !
Черевићан Черевићан 21:21 14.10.2015

ups

nedoreci religije umeju da slude
(pa i verovanje stoga nije lako)
umisljajem sebe samo zaludjujes
a unapred slutish da to nije tako
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 12:33 15.10.2015

Kratko

Черевићан Черевићан 17:20 15.10.2015

uKratko

zahvalan na ukazanoj saglasnosti sa tekstom,g Kralju no neodolih strofi u meni kljucajucoj

znanje u sukobu sa Verom je vazda
i ta se cinjenica vekovima vrti
krucijalno pitanje odgovor zahteva
dal zivota ima pre,ne posle, smrti
Черевићан Черевићан 17:20 15.10.2015

empatija.....

procitah da je moguce objasnjenje veze izmedju stepena religioznosti i siromastva,po misljenju sociologa,u cinjenici da siromasni utehu za zivotne nedace pronalaze u religiji.... pa mi iz podsvesti sevnu misao R.Dokins-a koji ukaza da bez religije ne bi postojale oznake za raspoznavanje koga treba ....ugnjetavati .
Черевићан Черевићан 21:52 15.10.2015

o necemu

i nasu epohu obelezava blogotraziteljstvo no da li se oseca mogucnost izlaza tjst da li sazreva unutrasnja snaga za sagledavanja istine o znanju i veri i moze li biti prepusteno subjektivnim raspolozenjima tjst birati izmedju znanja i vere,nuzno birati znanje ili veru ili pak odredjenu razmeru znanja tjst vere koje se uzajamno ogranicavaju.da li smo se konacno oslobodili ostataka proslosti,da li proterasmo iz svoje duse seme vere i prepustili se svemocnom znanju?
treba imati na umu da znanje ne moze unistiti i zamenuti veru jer to pre svega mora biti psiholoski prihvaceno.trazenje naucnog zasnivanja vere tjst dokazivanja istinisti vere psiholoski je besmisleno jer pokazuje nerazumevanje same prirode vere dok u svakom od nas je prisutan metafizicki i mitoloski odnos prema svetu.medjutim ni vera ne moze znanje da zameni, jer nemoguce je tekstovima svetih spisa protestvovati protiv naucnih zakljucaka,pa stoga sledi da je dualisticki tip resenja pitanja o uzajamnom odnosu znanja i vere jedino prihvatljiv i da takav najvise odgovara savremenom stanju covecanstva i njegovoj rascepljenoj svesti. no da li se savremeni covek miri sa poricanjem vere,u dubini srca zudeci za verom ali bez snage da prevazidje racionalizam svesti te uspostavi lazni mir znanja i vere?

mr.fogg mr.fogg 17:15 16.10.2015

Re: o necemu

da li se savremeni covek miri sa poricanjem vere,u dubini srca zudeci za verom ali bez snage da prevazidje racionalizam svesti te uspostavi lazni mir znanja i vere?


Ovo pitanje je toliko zanimljivo i kompleksno, da bi svaki ozbiljan odgovor bio veoma dugačak. Pokušaću da ne 'smaram' (komentarisaću od kraja prema početku):

- Lažni mir znanja i vere pokušavaju da uspostave političari samo zbog ličnih interesa.

- Racionalizam svesti i veru kod svakog čoveka treba razlikovati po tome što je 'racionalno' ono što je današnja nauka (logičko razmišljanje, koje podrazumeva i kritičnost), a vera je dogma (prihvata se ili ne, bez kritike). S obzirom na ove razlike između nauke i vere ne bi trebalo da postoji potreba koja od njih će da nadvlada. Mislim da je harmonija moguća i da niko ne mora da nadvlada.

- Ipak, savremeni čovek radi to što radi, tako da bi moj odgovor na ovo pitanje ipak bio:
DA
Черевићан Черевићан 23:53 17.10.2015

ajd ija Re: o necemu

da li se savremeni covek miri sa poricanjem vere


+философ г.Ратко Нешковић (у књизи Соgito i Credo) написаo је да одбрана вере почива на епохалној (схоластичкој) идеји ,credo ut intelligam (Верујем да бих разумео) односно на уверењу да се човек мора подвргнути неком ауторитету у току своје индивидуације и/или обожења,тјст покушати да нађе релативно успешно решење односа и сукоба између „природног и духовног човека” у њему самом.
Када верујемо и знамо (?) да је у сваком човеку присутан Бог(homo religiosus) онда понирање у себе искрено и дубоко може (и треба) да доведе до откривења Боgа у себи. „Куцај и отвориће ти се” – стална је и спасоносна Христова порука свим људима, и у свим временима па би одговор (нажалост неусаглашен са Вашим), поштовани г. mr.fogg,био . . . НЕ
Черевићан Черевићан 13:03 18.10.2015

симболике маам

кад смо код религије не може се превидети улога симболике у истој.наиме свет ранијих цивилизација доспео је до нас посредством митова,симбола и обичаја,који и поред многих трансформације и даље чувају свој првобитни смисао јер религиозни човек је у сваком историском периоду помоћу њих постајао свестан свог места у космосу и на тај начин одређивао предмет свог унутрашњег живота.у мраку историје сакрални објекти мамили су својом раскоши у поређењу са посве скромним боравиштима савременика и није чудо да су били окупљалишта народа јер у њима је човек добијао одговоре божанства за своје понашање.у њима су чувани амулети,реликвије или мошти светаца.они који су са собом носили крстић или иконицу веровали су да су тако заштићени од несреће.значај ових елемената давно су схватили свештеници и обилно их примењивали . . .
данашњи црквени ритуали додуше осавремењени мало се разликују од давнашњих што сугерира да се ради о једној димензији друштвене свести а не периоду наставка примитивне свести.ово свакако није оптимистички и указује да је оно Хорацијево Sapere aude још увек актуелно али тражи храброст и напор интелекта да се промени.
Черевићан Черевићан 13:16 18.10.2015

лепршави указ

мајку-Земљу сјебшћемо олако
немогућ је помак из хаоса тог
рокамо се грешни, неподобни
а с'облака мотри свемогући Бог
jasnaz jasnaz 20:16 18.10.2015

čokolada

Черевићан Черевићан 22:14 18.10.2015

наранџасто

дирљива судбина, драга гђо jasnaz,ХВАЛА да ми текста уочисте.да, како нам се глобално све потаман дешава, не треба да сретнике који преостану на Планети Плавој изненади како се . . наранџа једе ил' . . . у сласти чоколаде ужива.
jasnaz jasnaz 23:43 18.10.2015

: наранџасто

.. dragi Čer, uvek ja vas pročitam, a ponekad i čokoladu donesem: na oltar rečima :)
tasadebeli tasadebeli 00:51 19.10.2015

7 секунди - две цртице

Черевићан

философ г.Ратко Нешковић... Соgito i Credo



Мој професор!

Питао ме у оно време једаред да ли ја мислим да ови у Династији (оној популарној серији) и у некој радничкој породици која гледа ту серију исто воде љубав.

Ја се збунио, поцрвенео, замуцао и једва некако исцедио:"Технички... Да."

(Пред учионицом пуном женског света...)

На то ми мој професор рекао:"Ала сте ви, колега, наивни!"

Е, сад извол'те, гос'н Чер, смејте ми се слободно... Било ми 19 година и тек сам био изашао из ЈНА.

данашњи црквени ритуали додуше осавремењени мало се разликују од давнашњих што сугерира да се ради о једној димензији друштвене свести



Прошле недеље ме једно дете у школи за време одмора питало зашто је црква била толико нетрпељива рема Вуку Караџићу. (То уче у 8. разреду.)

Кренуо да објашњавам:"Знаш, црква страшно споро мења своје мишљење о нечему, своје ставове... Црква ти је једна конзервативна институција..."

У том моменту млади вероучитељ у пролазу нам добаци:"Јесте, зато и трајемо 2000 година."


лепршави указ
мајку-Земљу сјебшћемо олако
немогућ је помак из хаоса тог
рокамо се грешни, неподобни
а с'облака мотри свемогући Бог




Черевићан Черевићан 09:10 19.10.2015

terminus ante quem

захвалан за прилог г. tasоdebeli .одабир Вам прави.

елем,окасних у животу са трудом да се мамљивим недорецима религије детаљније посветим и сад олињо се ето копрцам у разноликошћу компилација те евергрин теме које Вам постирем а још вазда у раскораку између путоградње ,свог позива, и потребе за духовном надградњом. није ми лако . . .

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana