Umetnost mora da se izbori za vlastiti bunt

Novi Sad dodatno je marginalizovan činjenicom da se srpska kultura potpuno beogradizovala - tako su prestonički mediji danas gotovo apsolutno nezainteresovani za ono što se ovde dešava. Baš kao i kad su u pitanju umetnička dešavanja u, na primer, Kragujevcu ili Nišu.

Upravo tako - gledajući tzv. nacionalne TV ponekad deluje kako Srbija izvan Beograda uopšte ne postoji!

Što nije uspela da ućutka cenzura - odradila je autocenzura. Kako sedamdesetih - tako i danas.

reanimator

Најобичније тлапње !
Мучио сам се читајући ово док нисам стигао како је, ето, дух интернационализма био достигнут у Словенији и бла, бла, бла ...
Сећам се случајног сусрета у Монте Карлу, мислим да је било 1987., и, угледавши Словенце, спонтаног узвика - Ево их наши - те, одговора једног Словенца - нисмо ми наши, ми смо само своји итд...
Ако је игде у бившој Југославији била интернационална средина, то је био Београд - и само Београд.
Успут - додатне аутономашке тлапње.

Ако је игде у бившој Југославији била интернационална средина, то је био Београд - и само Београд.

Koji se, dodaću, još nije oslobodio te šarene laže.

predatortz

Ако је игде у бившој Југославији била интернационална средина, то је био Београд - и само Београд.

Koji se, dodaću, još nije oslobodio te šarene laže.

Taman htedoh da kažem da to, kad mcmc napiše - zvuči kao da je nešto loše...
Što, jel i tebi smeta ijekavica?

Koji se, dodaću, još nije oslobodio te šarene laže.

zašto bi je se oslobađao?
To je potreban uslov da bi grad bio velegrad.
Svi Zagrebi, Sarajeva, Skoplja, Ljubljane i Novi Sadovi su kasabe za Beograd, baš iz tog razloga. I akobogda sreće da bude mira, svaka velika svetska kompanija bira takve lokacije za svoja predstavništva.

Što, jel i tebi smeta ijekavica?

Jesi li ti siguran da znaš sve što bi trebalo da znaš o srpskom jeziku?

Svi Zagrebi, Sarajeva, Skoplja, Ljubljane i Novi Sadovi su kasabe za Beograd,

Izvini Blogi, ali lupaš! Za Sarajevo ćemo se složiti, ali u ostalim mestima je daleko više elemenata grada nego u Bg. Kad kažem 'elemenata grada', ne mislim na građevine nego na sociološke i kulturološke navike.
A sad -streljajte!

predatortz

Što, jel i tebi smeta ijekavica?

Jesi li ti siguran da znaš sve što bi trebalo da znaš o srpskom jeziku?

Niko ne zna sve što bi trebalo da zna ni o čemu.
Ali sam prilično siguran da znam šta čini jednu metropolu i šta grad čini velikim, bez obzira na broj stanovnika. I šta čoveka čini malim, bez obzira na visinu i težinu.

blogovatelj

Koji se, dodaću, još nije oslobodio te šarene laže.

zašto bi je se oslobađao?
To je potreban uslov da bi grad bio velegrad.
Svi Zagrebi, Sarajeva, Skoplja, Ljubljane i Novi Sadovi su kasabe za Beograd, baš iz tog razloga. I akobogda sreće da bude mira, svaka velika svetska kompanija bira takve lokacije za svoja predstavništva.

Bez ljutnje, ali kvalitetan dijalog isključuje nadgornjavanje ekstremima.

Jedno je kosmopolitizam Beograda, što je sjajno i jedan od razloga što je Bg poželjan i kao destinacija i kao mesto za život mnogima. Nešto sasvim drugo je autošovinizam i (nekima) zauvek utuvljeno uverenje da su Srbi i Srbija nešto manje vredno i nešto u šta se ne treba ulagati jer je nepopravljivo itd. - nije lako definisati, ali je lako prepoznati o čemu (pokušavam da) pričam. Kad bi čovek pratio samo medije (ovaj i još neke koji se smatraju merodavnim) mislio bi da je ovo drugo baš jak mainstream; a kad dođu izbori, opciju koja okuplja ove druge združene ambasade preguravaju preko cenzusa od 5%, više ne mogu ni to.

Znam da zvuči otrcano, ali ima li neke sredine?

I šta čoveka čini malim, bez obzira na visinu i težinu.

Na primer, neko iznese suprotan stav a ti mu na nos 'natrljavaš' ijekavicu jer znaš da je sa tog govornog područja?
Jesi li siguran da se tako ponaša stanovnik metropole?
Ja, evo, nisam neki 'metropolista, ali volim tu mešavinu narečja i dijalekata. Volim čak, u šali, da ih i 'skidam' - bar da pokušam.

No, vratimo se temi...
Kada sam rekao da se Beograd još nije rešio te šarene laže, mislio sam da se nije rešio kompleksa nekog ozbiljnog 'centra', a svi znamo da to nije - niti je ikad bio. Uprkos toj činjenici, Beograd se ignorantski ponaša spram ostatka Srbije. Kao da je se srami. Kao da se srami i šljive, i opanka, i traktora, i štale... Takav sam utisak stekao došavši ovde. Mnogo, brate, naduvanih 'veličina'.

Volim ja Beograd, Free, ali volim i Srbiju.

Успут - додатне аутономашке тлапње.

Šta znači to 'autonomaške tlapnje'?
Vojvodini autonomiju sporiti ne možeš, svojom je voljom unela u Srbiju.
Ako imaš situaciju da je najveći broj 'autonomaša' upravo među Srbima, onda treba da sedneš i da razmisliš gde grešiš a ne da kopaš rovove prema njima. A Beograd greši i prema Novom sadu, i prama Nišu, i prema Kragujevcu, i prema Valjevu...
Kinta, brate, ne stiže do unutrašnjosti proporcionalno. To je suština 'autonomaštva'.

Kada sam rekao da se Beograd još nije rešio te šarene laže, mislio sam da se nije rešio kompleksa nekog ozbiljnog 'centra', a svi znamo da to nije - niti je ikad bio.

Kako brate, pa ko je regionalni centar ako ne Beograd?
I to baš sociološki i kulturološki, za arhitekturu se slaže da je na delu apsolutna dominacija Skoplja :)

Kako brate, pa ko je regionalni centar ako ne Beograd?

Ako misliš na Balkan, onda je to Ankara. Ako misliš na prostor ex SFRJ, ne savetujem ti da odeš u Zagreb, Sarajevo ili Podgoricu sa sledećim stavom:

Dobar dan, ja sam tajitaj iz regionalnog centra.

Centar je ono što svi priznaju za centar. Prostor ex SFRJ je policentričan. Kad sam u RS, meni je 'centar' u Beogradu. Na samo desetak kilometara od mene, ljudima je centar u Sarajevu i Ankari. Malo dalje, centar im je u Zagrebu i Berlinu...

predatortz

Kako brate, pa ko je regionalni centar ako ne Beograd?

Ako misliš na Balkan, onda je to Ankara. Ako misliš na prostor ex SFRJ, ne savetujem ti da odeš u Zagreb, Sarajevo ili Podgoricu sa sledećim stavom:

Dobar dan, ja sam tajitaj iz regionalnog centra.

Centar je ono što svi priznaju za centar. Prostor ex SFRJ je policentričan. Kad sam u RS, meni je 'centar' u Beogradu. Na samo desetak kilometara od mene, ljudima je centar u Sarajevu i Ankari. Malo dalje, centar im je u Zagrebu i Berlinu...

Razumijemo se, prika, al' đe nađe Angoru? Valjda carski Stambol, centar mnogo šireg reda veličina od Balkana.

Nešto mi nije blisko pameti da je Bosanskim muslimanima životni san da odu da žive u Ankaru ili bem li ga Adanu; biće pre u Istanbul.

Nešto mi nije blisko pameti da je Bosanskim muslimanima životni san da odu da žive u Ankaru ili bem li ga Adanu; biće pre u Istanbul.

Slažem se. No, govorio sam o formalnim centrima političke moći. Nećeš verovati, ali sve više mojih Bosančerosa srboćetnićkih se odlučuje za kupovinu nekretnine u Novom Sadu. Cena nije presudan faktor.

Na primer, neko iznese suprotan stav a ti mu na nos 'natrljavaš' ijekavicu jer znaš da je sa tog govornog područja?
Jesi li siguran da se tako ponaša stanovnik metropole?
Ja, evo, nisam neki 'metropolista, ali volim tu mešavinu narečja i dijalekata. Volim čak, u šali, da ih i 'skidam' - bar da pokušam.

Ja nisam stanovnik metropole, a ijekavicu sam - znam da je to teško domašiti, zapetljano je i zamumuljeno - pomenuo kao oblik durgog i drugačijeg.
No da se ne bismo opet zapetljavali - ne znam kako si posle došao do "regioonalnog centra", ali je počelo od mcmc-jeve konstatacije o Beogradu kao "internacionalnoje sredini" što si ti nazvao šarenom lažom. Ja sam na to reagovao.
A inače - da, Beograd jeste i reginalni centar, makar jedan od.

A inače - da, Beograd jeste i reginalni centar, makar jedan od.

Čega? Kog prostora? I ko ga, sem nas Srba, tako doživljava? Ne valja lagati sebe. Treba raditi na tome da jačamo, ne da se lažemo da smo jaki.

predatortz

A inače - da, Beograd jeste i reginalni centar, makar jedan od.

Čega? Kog prostora? I ko ga, sem nas Srba, tako doživljava? Ne valja lagati sebe. Treba raditi na tome da jačamo, ne da se lažemo da smo jaki.

A da se držimo "internacionalne sredine"? O tome je bila reč. :)
Dosadno je već svaku temu navlačiti na iste modele kvazipolitičlkih diskusija i trvenja sa vazda istim argumentima i svađom na kraju.
Kultura, umetnost, SIZ-ovi, kulturno-prosvetne zajednice - to je tema.
Šalim se.
Ćutanje je tema, koliko sam ja razumeo.

Ćutanje je tema, koliko sam ja razumeo.

Knez Miloš Obrenović je jednom pitao svoje savetnike šta narod kaže,dobio je odgovor da narod ćuti.Premudri knez tada reče:
"Popuštaj kajase,'lebac vam jebem!Dok raja ćuti nešto muti!"

Nebojša Milenković

Beograd ovde nije bio tema, dodao bih nažalost. Iskreno meni je mnogo tužno kada o Beogradu govorim kao o prestonici ničega - a opet, razloga za drugi pristup nažalost ima malo... I ne, naravno, nisam mislio na arhitekturu, ni na Beograd kao kulturnu metropolu pošto on to, takođe nažalost, već odavno nije. Mislim na Beograd kao hegemon, na centar koji je, zagledan u vlastiti pupak, potpuno prevideo da ostatak Srbije uopšte postoji.
Naravno, ovde se može pitati i: da li taj ostatak, to jest ostaci ostataka Srbije uopšte postoje... Mislim, pogledajte prestoničke medije sa tzv.nacionalnim frekvencijama ili ove tzv.ozbiljnije listove (tipa: Nin, Vreme, etc...) kada njih čitate lako možete steći utisak da u ovoj zemlji ljudi koji o nečemu misle ili koji imaju šta da kažu žive samo u Beogradu. Što će na kraju, jamačno, i postati slučaj...
Inače, ja Beograd mnogo volim - i kad god treba da biram svoj grad - uvek bez dvojbe biram: svoj Beograd

Beograd se fizički nalazi na jednoj od glavnih raskrsnica ljudske vrste kroz istoriju i od toga ne može pobeći. Dušan, Sulejman, princ Eugen - postali su carevi, veličanstveni, opevani junaci tek posle krljanja oko Beograda. Naravno da se možemo pitati: gde smo mi Srbi u tom društvu Kelta, Rimljana, Austro-Ugara, Otomana u smislu doprinosa veličini i slavi Beograda? Realno pri dnu. Još bolje pitanje: šta će državi dimenzije Srbije tolika metropola? Realno, ne treba joj ič; često su interesi Beograda kao takvog direktno suprotni interesima ostatka Srbije ili ostalih krajeva u kojima su Srbi kao narod bitna stavka. Ali, ponavljam, tako je i to nam je sudbina, lutanje i traženje u tom trouglu po sistemu najmanje štete.

U svakom slučaju:
- npr. Zagreb je ono što je oduvek i hteo da bude: ušuškani, skockani Mali Beč (ili Minhen, svejedno). I to je lepo. Ali Zagreb je isto tako lagana ajde 45-minutna šetnja od Kamenitih vrata do recimo Lisinskog, sa sve pivom s nogu u Okrugljaku. Bio i biće. U Beogradu za to vreme možeš samo da se popneš Balkanskom, popiješ pivo u Kasini pa smišljaš gde dalje.
- ako nam uspe da razje.emo bilo šta: Beograd - Srbiju - Srbe u okolnim krajevima/zemljama zbog nekih kratkoročnih interesa ili prosto nesposobnosti, i ako zbog toga "mudro" oprostimo sami sebi, istorija neće; kazniće nas samo tako, mislim i nestajanjem, i biće potpuno u pravu.

- ako nam uspe da razje.emo bilo šta: Beograd - Srbiju - Srbe u okolnim krajevima/zemljama zbog nekih kratkoročnih interesa ili prosto nesposobnosti, i ako zbog toga "mudro" oprostimo sami sebi, istorija neće; kazniće nas samo tako, mislim i nestajanjem, i biće potpuno u pravu.

Nebojša Milenković

... Kako sedamdesetih - tako i danas. Uostalom, znate li za još neki narod, osim ovih naših balkanskih, koji se toliko dosledno pridržava izreke: Ćutanje je zlato!? ...

Ja znam ove sa engleskih govornih područja - oni ti iaju na stotine lepo sročenih misli o ćutanju.

Nebojša Milenković

Beograd ovde nije bio tema, ...

Beograd je prosto mnogo veći grad od ostalih u regionu pa se sjatilo mnogo više svega i svačega. Po svoj prirodi je, prosto, od kada ga ja znam, bilo jedina metropola u regionu.

Nebojša Milenković

... pobedila je Vojvodina širokih gaća, gastronomskih specijaliteta i slikarstva idiličnih pejzažića ...

Ja, npr, volim široke gaće, gastronomske specijalitete i pejzažiće.

Da pojasnim, tu je i naslov:

- Ćutanje jeste blago, ćutanje bez mrdanja, kretanja je veći izazov nemajstorima. Dobar čovek može da ćuti, bude miran i teško mu je prilepiti etiketu umornog pantomimičara - on je (co)definisao svoju užu okolinu i ta okolina uživa u njegovom postojanju.

- Beograd je veliki, po prirodi. Primer, ako Docs može da uradi 100 sklekova sa rođakom na leđima, a ja samo 30 sa mačkom Bendžaminom na leđima on je, Docs, prosto, veći da prostiš, u ovom domenu. To ne znači da je agresivan ili bučan, kao što i nije, ali se dalje čuje. Ovo je prirodni "zakon" koji ne mora ništa da znači - ovde je London metropola, ali mnogi Englezi odoše u seoca zato što im tako prija.

- Što se tiče gaća, gastronomskih specijaliteta i pejzaščića - lep pejzaš još i ume da mi ublaži bol uskih, neelastičnih gaća u lošem restoranu, mnoge druge vrste umetnosti nešto teže.

A što se tiče reči "pejzaščići" (meni nešto više prija, pošto je toplija i zvučnija, od "pejzažići":

Ako pogledaš ovaj deminutiv, i stisnute, stroge, neopuštene oči na svojoj avatar fotografiji, oprostićeš nama koji u ovom pan-kulturološkom i trans-istorijskom prostor-vremenu mlate ručicama i nožicama deceniju ili dve duže od tebe, oprostićeš nam što nas opet podsećaš na drugosrbijance koji misle da imaju pravo da drugima nameću kriterijume, ideje, ili kanonične forme svega i svačega. Ima li čudnije postavke od kanona i umetnosti u istom timu?!

Podsećaš samo, ni za šta te ne optužujem

Ovde kad pitaš tinejžd devojčicu (ili dečaka nego su moje dvoje starije dece devojčice) šta misli o lošoj pesmi koju peva žena sa neobojenim visokim glasom, uopšte uskih spektralnih karakteristika, pa još pomerenim ka nazalnom, ona se malo začudi, kaže da ne misli ništa pošta su pesma i pevačica (ima i pevača još više nego meni posebno smeta odsustvo dubokih tonova) loši pa što bi gubila vreme razmišljajući o tome.

Ta deca nešto kreiraju i veselo i neobuzdano pričaju o tome, ne o lošem, i prosto su "osuđena" na druženje, to je mreža koju u kreativnom okruženju teško možeš da pocepaš.

Treba neko da kritikuje loše, navarno, samo meni se ponekad čini da je tamo cela sredina u transu od dijagnostifikovanja problema i kritikovanja...

...i davanja saveta, što nas, onda, sve pomalo dokači

, a ijekavicu sam - znam da je to teško domašiti, zapetljano je i zamumuljeno - pomenuo kao oblik durgog i drugačijeg.

A zašto je ijekavica 'drugo i drugačije'? Ona je srpska koliko i ekavica. Neki bi rekli da je i malo starija od ekavice, ali na tom polju nisam dovoljno stručan pa ne bih da tvrdim. No, skoro polovina Srba je govori. ne vidim ja u ijekavici ništa 'internacionalno'.

predatortz

, a ijekavicu sam - znam da je to teško domašiti, zapetljano je i zamumuljeno - pomenuo kao oblik durgog i drugačijeg.

A zašto je ijekavica 'drugo i drugačije'? Ona je srpska koliko i ekavica. Neki bi rekli da je i malo starija od ekavice, ali na tom polju nisam dovoljno stručan pa ne bih da tvrdim. No, skoro polovina Srba je govori. ne vidim ja u ijekavici ništa 'internacionalno'.

Pa Predatorz, druže moj, ksenofobima je svaka razlika dobrodošla i dovoljna kad treba naći razlog. Džaba ćeš ti njima držati ta predavanja ako zapnu da razbucavaju štetnu i antisrpsku internacionalnu sredinu.

Džaba ćeš ti njima držati ta predavanja ako zapnu da razbucavaju štetnu i antisrpsku internacionalnu sredinu.

A ko je govorio o razbucavanju? I čemu razbucavanje? Kad ceniš svoje i drugi će više da te cene. To je moja, hajlenderska, logika. Nije fensi, ali je praktična.

Dobar dan, ja sam tajitaj iz regionalnog centra

A zamisli da neki iz Podgorice sa ovakvim stavom dođe u Berane :) Msm, kad nastupiš tako besmisleno dobiješ batine gde god i odakle god da si došao i to zato što si bezobrazan, a ne zato što demonstriraš elitističku silu.
Beograd je centar regiona (ne računamo Ankaru, samo Evropa) zato što, čak i kada diktira ultimativni šabanizam, region to uredno prepisuje i konzurmira.
Ne računa se kratak period sa početka devedesetih, kada je Nikšić diktirao modu, a ceo region defilovao u Fila trenerkama :)

Da ne bude zabune - niko nije sporio to da Beograd jeste centar...

Centar je ono što svi priznaju za centar. Prostor ex SFRJ je policentričan. Kad sam u RS, meni je 'centar' u Beogradu. Na samo desetak kilometara od mene, ljudima je centar u Sarajevu i Ankari. Malo dalje, centar im je u Zagrebu i Berlinu...

Beograd je centar regiona

Tigar sa Balkana.

Mislim da vam je tema otišla u lošem pravcu - osnovno pitanje bi možda moglo biti to: šta je razlog zbog kojeg ljudi koji ne žive u Beogradu taj grad više ne osećaju kao svoj?! A, podsetimo se, nije oduvek bilo tako!

šta je razlog zbog kojeg ljudi koji ne žive u Beogradu taj grad više ne osećaju kao svoj?!

A zašto bi ljudi koji ne žive u gradu taj grad osećali kao svoj?

Inače, ja Beograd mnogo volim

(zanemarite sto je vlasnica vokala Suzuki)

potpuno prevideo da ostatak Srbije uopšte postoji.

pa malo je tu krivica ljudiiz tih sredina-lokalnih mocnika- i tendencija da se svi u Bgd presele, to je glavni zivotni cilj.

Tigar sa Balkana.

Pritajeni!

sine, nekad ne mogu da razlikujem Milenkovića od Mladenovića.

reanimator

Tigar sa Balkana.

Pritajeni!

Speak softly and carry a big stick.

sine, nekad ne mogu da razlikujem Milenkovića od Mladenovića.

stef, dragi, to se ti nesto zbunio.

stefan.hauzer

sine, nekad ne mogu da razlikujem Milenkovića od Mladenovića.

Milence, Mladence, Grofica, sve slicna ekipa.
Dobar je Milence, ne znam da li je lepsi sa ili bez cvidza.

Milan Novković

Nebojša Milenković

... Kako sedamdesetih - tako i danas. Uostalom, znate li za još neki narod, osim ovih naših balkanskih, koji se toliko dosledno pridržava izreke: Ćutanje je zlato!? ...

Ja znam ove sa engleskih govornih područja - oni ti iaju na stotine lepo sročenih misli o ćutanju.

Nebojša Milenković

Beograd ovde nije bio tema, ...

Beograd je prosto mnogo veći grad od ostalih u regionu pa se sjatilo mnogo više svega i svačega. Po svoj prirodi je, prosto, od kada ga ja znam, bilo jedina metropola u regionu.

Nebojša Milenković

... pobedila je Vojvodina širokih gaća, gastronomskih specijaliteta i slikarstva idiličnih pejzažića ...

Ja, npr, volim široke gaće, gastronomske specijalitete i pejzažiće.

Da pojasnim, tu je i naslov:

- Ćutanje jeste blago, ćutanje bez mrdanja, kretanja je veći izazov nemajstorima. Dobar čovek može da ćuti, bude miran i teško mu je prilepiti etiketu umornog pantomimičara - on je (co)definisao svoju užu okolinu i ta okolina uživa u njegovom postojanju.

- Beograd je veliki, po prirodi. Primer, ako Docs može da uradi 100 sklekova sa rođakom na leđima, a ja samo 30 sa mačkom Bendžaminom na leđima on je, Docs, prosto, veći da prostiš, u ovom domenu. To ne znači da je agresivan ili bučan, kao što i nije, ali se dalje čuje. Ovo je prirodni "zakon" koji ne mora ništa da znači - ovde je London metropola, ali mnogi Englezi odoše u seoca zato što im tako prija.

- Što se tiče gaća, gastronomskih specijaliteta i pejzaščića - lep pejzaš još i ume da mi ublaži bol uskih, neelastičnih gaća u lošem restoranu, mnoge druge vrste umetnosti nešto teže.

A što se tiče reči "pejzaščići" (meni nešto više prija, pošto je toplija i zvučnija, od "pejzažići":

Ako pogledaš ovaj deminutiv, i stisnute, stroge, neopuštene oči na svojoj avatar fotografiji, oprostićeš nama koji u ovom pan-kulturološkom i trans-istorijskom prostor-vremenu mlate ručicama i nožicama deceniju ili dve duže od tebe, oprostićeš nam što nas opet podsećaš na drugosrbijance koji misle da imaju pravo da drugima nameću kriterijume, ideje, ili kanonične forme svega i svačega. Ima li čudnije postavke od kanona i umetnosti u istom timu?!

Podsećaš samo, ni za šta te ne optužujem

Ovde kad pitaš tinejžd devojčicu (ili dečaka nego su moje dvoje starije dece devojčice) šta misli o lošoj pesmi koju peva žena sa neobojenim visokim glasom, uopšte uskih spektralnih karakteristika, pa još pomerenim ka nazalnom, ona se malo začudi, kaže da ne misli ništa pošta su pesma i pevačica (ima i pevača još više nego meni posebno smeta odsustvo dubokih tonova) loši pa što bi gubila vreme razmišljajući o tome.

Ta deca nešto kreiraju i veselo i neobuzdano pričaju o tome, ne o lošem, i prosto su "osuđena" na druženje, to je mreža koju u kreativnom okruženju teško možeš da pocepaš.

Treba neko da kritikuje loše, navarno, samo meni se ponekad čini da je tamo cela sredina u transu od dijagnostifikovanja problema i kritikovanja...

...i davanja saveta, što nas, onda, sve pomalo dokači

Само да истакнем своју сагласност са Миланом Новковићем - шта ту има више да се прича.
Успут --- тако ја, док сам ишао по ресторанима, никада нисам волео да први наручујем, него увек при крају - сачекам да сви кажу шта хоће, онда ја кажем - хоћу исто што тај и тај.
Успут 2 - додуше, Милан га некада развезе као Таса Дебели, но, шта да се ради.
Додао бих само нешто о односу индивидуалног и колективног, а то је --- буди човек, у датом контексту, колико год је то могуће - и још 10% више.

Ne računa se kratak period sa početka devedesetih, kada je Nikšić diktirao modu, a ceo region defilovao u Fila trenerkama :)

e, to su bila vremena, to je bio stajling, fristajling ...

stef, dragi, to se ti nesto zbunio.

nisam, Endži bejb :)


ovaj blog je tako Novi Sad state of mind:

Милан га некада развезе као Таса Дебели

Ok, evo u Tasino (bez odobrenja) i moje ime, okačeno na mom FB zidu iako nisam ja autor.

I u ime mladih, i onih koji se tako osećaju, udarnika na pejzažima

Milan Novković

Милан га некада развезе као Таса Дебели

Ok, evo u Tasino (bez odobrenja) i moje ime, okačeno na mom FB zidu iako nisam ja autor.

I u ime mladih, i onih koji se tako osećaju, udarnika na pejzažima

Сагласан !
То исто радим и ја (и не само на блогу) --- дајем све од себе да људи (и они који настоје да то постану) спознају да није узалудно бити човек.
Вероватно је та моја амбиција глупост, но ја сам са тиме сагласан.

To bi se dalo pri sledecoj reviziji navodnog Beograda ispraviti-zar ne!?

Kao što se današnjom tabloidizacijom medija (u čitavom regionu) dovršava ono što je ratovima devedesetih uspešno započeto. Rijalitizacija koja je sada na delu u funkciji je oslobađanja "građana" potrebe da misle i promišljanju društvo u kom žive - samim tim i da: reaguju, kritikuju, protestvuju, opominju...

A opšta tabloidizacija na planetarnom nivou dovršava nešto što je započeto nekim novijim ratom ili se odnosi na drugi svetski?

Uostalom, znate li za još neki narod, osim ovih naših balkanskih, u kojem postoji izreka Ćutanje je zlato!?

У ћутању је сигурност - турска изрека

Ovo za ratove možda jeste malo preterano - sve ostalo, verujem stoji...

Slažem se sa tobom, situacija je najblaže rečeno tužna za posmatranje.
Samo ne bih zanemarivao globalni faktor, gde takođe prodire u sve pore društva.
Msm, selfi na sahrani..gde ćeš dalje..

Gospodine Milenkoviću,

Da li je po vama danas angažovana Marina Abramović?

abraham_linkoln

Gospodine Milenkoviću,

Da li je po vama danas angažovana Marina Abramović?

Mogu ja? Nije, danas je imala neku glavobolju, prehlada neka, pa je ostala kod kuće. Mada smišlja novi projekat, takva ti je ona.

Nebojša Milenković
Rijalitizacija koja je sada na delu u funkciji je oslobađanja "građana" potrebe da misle i promišljanju društvo

A odlazak u cirkus sa žena bradom, kepecom i mađioničarem? U arenu?
'Rijaliti' postoji od kad je sveta i veka samo ga je televizija učinila daleko pristupačnijim (ne mislim samo na Srbiju).

U tom kontekstu priča o umetnosti. Što se pak umetničkog bunta tiče - njega, naravno, ima i danas

Svi pravi umetnici su, u prošlosti, za života bili cenjeni, poštovani i bogato nagrađivani za svoj trud.
Umetnik izlaže presečene, odrane, iskasapljene životinjeu formaldehidu.
Nag umetnik seče svoju kožu i pusta da krv teče.
Gledajući tako i rijaliti je vrsta 'umetničke forme koja pomera granice'.
I sve ima svoju publiku, svoje navijače, pravovernike.

Ja sam, za razliku od većine normalnih roditelja, naterao sina da odgleda ponešto od rijalitija (kratko i uz diskusiju).
Malac već ima grubo forimran karakter pa se opirao vrlo bučno.
-Sine tatin, na ovakve ljude češ kroz ceo život da nailaziš, sa takvima češ da živiš i da sarađuješ.
Prodavci, politiačir, umetnici... I njihovi navijači.
To su ljudi koji će za sebe tvrditi da su najpametniji, prepuni veština i znanja, ljudi koji će sve uraditi za pare, kojima je bitno da su u centru pažnje po bilo koju cenu, koji će ti palamuditi šta i kako treba dok svojim delima pokazuju baš suprotno...

Mene su neki (delovali mi kao fin, kulturan svet) iznenadili načinom na koji su se uneli u sve delove rijalitija u stilu 'onaj dobarvredanpametanalmurekoštamuuradio' dok su drugi pokušavali da misle kako to ne postoji.

E pa postoji i tu je.
I neće svet baš da propadne.
Jesu se devedesetih ubijali ovi odrasli na turbo folku i rijalitima ili oni na 'Nedeljnom zabavniku' i 'Opstanku'?

Svi pravi umetnici su, u prošlosti, za života bili cenjeni, poštovani i bogato nagrađivani za svoj trud.

Ne zajebavaj, Gedžo. Van Gog nije bio veliki umetnik, hoćeš da kažeš.

Malac već ima grubo forimran karakter pa se opirao vrlo bučno.
-Sine tatin, na ovakve ljude češ kroz ceo život da nailaziš, sa takvima češ da živiš i da sarađuješ.
Prodavci, politiačir, umetnici... I njihovi navijači.
To su ljudi koji će za sebe tvrditi da su najpametniji, prepuni veština i znanja, ljudi koji će sve uraditi za pare, kojima je bitno da su u centru pažnje po bilo koju cenu, koji će ti palamuditi šta i kako treba dok svojim delima pokazuju baš suprotno...

Što se malca tiče, saznaće on sve što treba da zna i bez tvog uvođenja u taj brlog. Srešće sve vrste i tipove, i ja mislim da je bolje da to ide onako kako je život odredio, kroz tempo i način.
Nije problem sa rijeliti programima njihovo postojanje, nego je problem što je to postao dominantni kulturni model. Model koji se usvaja, svesno i nesvesno, iz koga se uči, koji se kopira i preimenjuje.
Postojao je taj obrazac i u nekadašnjoj državi, postojao je i Diskos i Radio šabac, Džarovski i Raka Marić, samo što to nisu bili državni projekti nametani kao poželjni obrasci.

abraham_linkoln

Odličan intervju - posebno ukazivanje na društveni i politički značaj koji su umetnost i kultura imale u SFRJ - i, malo je reći, tužno stanje danas.

Otud bi gospodin Milenković, recimo, mogao da se izjasni da li je vatra umetničkog bunta o kom govori živa i danas?

:))))))))))))), koji car ovaj A_L!
Imam utisak da je ovo Milenkovicev cale ili keva, mozda i oboje.

Svi pravi umetnici su, u prošlosti, za života bili cenjeni, poštovani i bogato nagrađivani za svoj trud.

Ne zajebavaj, Gedžo. Van Gog nije bio veliki umetnik, hoćeš da kažeš.

Bio sam ironičan. Oni pravi umetnici (ne ovi današnji što navuku gaće na glavu pa se žale kako niko ne razume njihov performans) su zavisili od nekadašnjih Arkana, Ceca i Kačavendi.
Il' je morao da umre u bedi od bolesti i gladi pa da svet uvidi veličinu njegovog talenta.

freehand
Što se malca tiče, saznaće on sve što treba da zna i bez tvog uvođenja u taj brlog. Srešće sve vrste i tipove, i ja mislim da je bolje da to ide onako kako je život odredio, kroz tempo i način.

Taman na vreme. Rijaliti su Tom i Džeri politike (opet ironično).

Nije problem sa rijeliti programima njihovo postojanje, nego je problem što je to postao dominantni kulturni model. Model koji se usvaja, svesno i nesvesno, iz koga se uči, koji se kopira i preimenjuje.

Šta da radimo.
Bio potop, desila se Sodoma i Gomora pa smo opet pretekli.

Moja sestra nije dozvoljavala ćerci FB.
-Može. Ima. Na našem nalogu.
-Ajde, ne zajebavaj. Znaš kakva su deca. Ima da je zavitlavaju da je mamina maza. mala (šesti razred) je ona. Oće da se povuče u sebe.
-Jeste. Al' znaš šta pričaju, svašta ima, slike...
-Zar ti nije pametnije da joj polako objasniš i kontrolišeš izokola. Pa kad pogreši malo vikneš, malo fino, opet objasniš. Kontrolišeš a ona kao ima slobodu.
-Ne može.
-O.k.

Sad joj dozvolili.
Šta li će biti sa polaganjem za auto, živ nisam.

mali trolić

Ajde, molim te, nemoj da se "baviš" nečim što, očigledno, nisi u stanju da razumeš, šta lupetaš, kakve gaće, koji performans

Nisam hteo da te uvredim, niti se moj komentar (ovaj deo sa gaćama) odnosio na tvoj blog.
odeš u neki fensi restoran, posluže ti perverziju od jela a ti
-Hebiga, kume, meni se ovo ne sviđa. Ja volim vruću pogaču i kajmak.

Tako to ide sa ukusima i emocijama. Što moram da se razumem da bih znao šta mi se a šta ne dopada? 'el treba da imam završenu akademiju umetnosti? Šta ću ako prokomentarišem neku zgradu meni ružnu? Didem i na arhitekturu?

Meni se sviđaju crteži praistorijskih ljudi. Skandalozni izlivi modernih umetnika ne.



Možda zato ovo traje 10 000 i kusur, a ovih potonjih dva dana dok se ne pojavi neko luđi.

I š'a ćemo sad?

Meni se sviđaju crteži praistorijskih ljudi. Skandalozni izlivi modernih umetnika ne.

jbg, gedžo, moj utisak je poprilično različit.

u svakom istorijskom razdoblju mogu da pronađem (likovne) umjetnike čije mi se stvaralaštvo dopada.
no, najviše njih pripada aktuelnom kulturnom trenutku.

rekao bih da postoje dva(tri) razloga za to.
prvi je taj što sa savremenicima djelim najveći broj preklapajuće-poklapajućih tema/interesovanja/problema-koje-nas-muče, a takođe njihov izražajni jezik i senzibilitet su mi po prirodi stvari bliskiji u duhu , i u nijansama.
drugi razlog je čisto statističke prirode, današnja art produkcija je neuporedivo masovnija od svih predhodnih, i najmanji je problem naći tih "nekoliko" umjetnika čija mi poetika leži.
od lowbrow scene, preko neonedrealizma i fantastike, moderne apstrakcije, fraktalne digitalne psihiodelije, japanske skulpture, kineskih instalacija, fristajlera, grafita i uličnog slikarstva, post postmodernista, na današnjoj likovnoj sceni, globalnoj i onoj najlokalniojoj (u mom rodnom malom HN-u) ima toliko dobrih, sjajnih, pa i (pokojih) genijalnih autora, da sam čak i nekoliko blogova posvećivao tim svojim dopadanjima i otkidanjima.

a akcenat je upravo na mojim. znači nikakvi oficijalni, izvikani, "odozgo" nametnuti autoriteti, već upravo lično dopadanje i interferencionisanje.

ima još jedna stvar koja mi se dopada na savremenoj umjetničkoj sceni, a glede pozicije art produkcije u društvu, u najšitrem smislu.
u doba internetske širokodostupnosti (bar što se tiče informativnosti na prvu, tj. osnovnog upoznavanja sa "likom i djelom" ), te masivne masovnosti art scena , enormne razuđenosti po žanrovima i stilovima, umjetnost sve više postaje oslobođena od umjetnika, od zvučnih imena i autoriteta genija.
ne znam za druge, al' meni se to jako dopada.

po prirodi stvari, biološkim zakonitostima, i statističkoj raspodjeli genijalnosti po vremenskoj osi, neminovno je da među nama žive talenti, pa i nosioci dostignute kreativne moći reda veličline jednog Mikelanđela, Betovena, Šekspira, Hendriksa ...
međutim mi njih ne uočavamo kao takve.

da li moderno društvo, po difoltu, ubija, guši, u startu ukopava takve jedne grandiozne ličnosti?
moje mišljenje je da ne, samo im ne daje povoda (duhovnog, kulturnog, intelektualnog...) da se fenomenološki ispolje.
no more heroes any more.

u suštini, smisao umjetnosti i nije u veličini autora, već u komunikaciji i interakciji (što kvalitetnijim i globalno rasprostranjenijim) na nivou, odnosno spektru, tih nekih posebnih duhovnih frekvencija koje umjetnost generiše i na kojima sama funkcioniše.
smisao umjetnosti (koliko god ta fraza zvučala nesuvislo i pretenciozno tupoliko) nije u veličini jednog Pikasa (bog da mu dušu prosti, bio je teška i po svoje žene fatalna figura) već u njegovoj stvaralačkoj zaostavšti i uticaju koji je imao na generacije umjetnika, sve do današnjih dana.

prava veličina pikasovih ( i ne samo jegovih) slika je ona koja ostane kada se sa njih ukloni umjetnikov potpis.

slike bez potpisa, koji im daje (nameće) tržišnu težinu, to je ona prava oslobođena suština umjetnosti, koja će, čini mi se, biti sve prisutnija u nadolazećim vremenima.

Pikaso, po meni, dođe nešto kao Anštajn u svjetu slikarstva.
no, kao što je danas teško zamisliv novi Anštajn u fizici tako je teško zamisliv i novi Pikaso u slikarstvu.
i fizika i umjetnost su ušli u posve novu evolucionu fazu. pod istim imenom dešavaju se posve nova dešavanja. i nije nimalo jednostavno uhvatiti smisao onoga što se upravo dešava pred našim očima, nogama, rukama.
lako (daleko lakše) je trućati o, recimo, mjestu i značaju impresionista u modernom slikarstvu.

a o fizici i slikarstvu XXIII vijeka teško nam je da i zamišljamo na šta će ličiti.


PS možda je motiv klasične likovne slike, pomalo neadekvatan alegorijski prilaz za ono što sam htio da rečem (performansi i instalacije su daleko demokratskiji art fenomeni ) ali se nadam da sam bio dovoljno jasan.

Savremenu umetnost ne možeš razumeti izvan konteksta u kojem nastaje...

Ovo se ne odnosi samo na umetnost. Svaka pojavnost se stavlja u kontekst vremena i prostora u kom se događa(la).

predatortz

Savremenu umetnost ne možeš razumeti izvan konteksta u kojem nastaje...

Ovo se ne odnosi samo na umetnost. Svaka pojavnost se stavlja u kontekst vremena i prostora u kom se događa(la).

ne stavlja se, već je ona (pojavnost) imanantno uronjena u istorijsko-kulturni kontekst, baš kao što nema fizičkih događaja izvan prostoro-vremena.

misim, ne kontriram ti, samo podebljavam

docsumann

predatortz

Savremenu umetnost ne možeš razumeti izvan konteksta u kojem nastaje...

Ovo se ne odnosi samo na umetnost. Svaka pojavnost se stavlja u kontekst vremena i prostora u kom se događa(la).

ne stavlja se, već je ona (pojavnost) imanantno uronjena u istorijsko-kulturni kontekst, baš kao što nema fizičkih događaja izvan prostoro-vremena.

misim, ne kontriram ti, samo podebljavam

Jasno. Pričamo o istoj stvari. Kada sam rekao stavlja, mislio sam u stvari na to da se sagledava u kontekstu vremena kada se događala. Primera radi, ljudi najčešće greše kada sagledavaju istorijske događaje. Govore o zbivanjima od pre n godina ili vekova, a vrednuju ih kroz današnja moralna ili politička načela.

Primera radi, ljudi najčešće greše kada sagledavaju istorijske događaje. Govore o zbivanjima od pre n godina ili vekova, a vrednuju ih kroz današnja moralna ili politička načela.

istorija, tačnije istorijska interpretacija događaja, je s striktno naučne tačke gledišta redovito bremenita greškama.
gotovo uvijek se tu radi o narativnoj aproksimaciji kojom se u kauzalno-slijedstveni odnos pokušavaju dovesti manje-više faktografski nesporni podaci.

da pojednostavim, i za primjer uzmem završnicu vojno-političke borbe crnogoraca za oslobođenje i državno priznavanje teritorija koje su držali pod kontrolom.
ono se u svojoj finalnoj fazi svodi na niz bitaka odigranih na tačno utvrđen datum s nedvosmislenim ishodom ... bitka na Vučjem dolu 1876, oslabađanje Nikšića (9 krvavih dana na Šobajićima) 1877, oslobađanje Bara, sjevernih krajeva ... koja su rezultiurala političkim priznavanjem Crne Gorena kao države na berlinskom kongresu.
međutim sam tok bitaka, a tek ono između i oko njih, tačne namjere velikih sila, te unutrašnja politička previranja između gospodara i vojvoda, i najključnije, i politički nadelikatnije i najrizičnije pitanje - "sugestija" hercegovcima (tri dana nakon priznavanja CG, a upravo radi samog priznanja) da spuste oružje i tako okončaju ustanak poznat kao Nevesinjska puška ... misim ko će sve to precizno rekonstruisati, i sva dešavanja uvezati u nesporan, jedinstven, a beskrajno kompleksan tok ideja, psihologija, delanja i svega onoga što čini normalnu i redovnu ljudsku aktivnost, svih mnogobrojnih učesnika tih burnih vremena.

toliko je toga nezabilježenog, neuhvatljivog, a opet dramatičnog na ličnom i kolektivnom planu, s nepoznatim (nemjerljivim) uticajem na konačni ishod glavnog procesa, da istoričarima presotaje samo mašta i literarni talenat da slikovito i sugestivno "islikaju" kompletan pejzaž (da se sad poslužim slikarskim metaforama, tematike bloga radi) za koje pouzdano znaju samo poziciju dva velika hrasta u podnožju brijega i informaciju da je vrijeme tog dana bilo pretežno vedro.


EDIT: i naravno da će se s vremena na vrijeme pojaviti neki istoričar s "drugačijim likovnim ukusom" i kritikovati postojeću interpretaciju (pejzažnu sliku) kao kičastu, koloristički neusklađenu, s kontradiktornim i nelogičnim odnosom svijetla i sjenki, a da ne pričamo o tome da taj puteljak uopšte nije prolazio s te strane šumarka ...

docs
jbg, gedžo, moj utisak je poprilično različit.

a akcenat je upravo na mojim. znači nikakvi oficijalni, izvikani, "odozgo" nametnuti autoriteti, već upravo lično dopadanje i interferencionisanje.

Baš to. Lično dopadanje. I slobodno izražavanje tog stava.
Ja mnogo volim skice (ugalj, olovka). Na par blogova ste postavljali apstraktne radove. Skrolujem i onda poneki zapadne za oko.
Dal' je linija il' je boja, kad bi znao bio bi bogat čovek.
Hteo sam da kažem kako deo (za Milenkovića naglasak na 'deo') skorašnje umetnosti liči upravo na rijalitije za 'odabranu' publiku 'menenikonerazume'

A i ovaj filozof me nagrdi.
Lepo reče jedan pametan čovek 'odvedeš filozofa na igranku, igra kao kamila, na proslavi mudruje ili sumorno ćuti pa pomuti raspoloženje gostiju, kad se pogađa ili pokušava da se snađe u običnom životu bude sličan panju'

Nebojša Milenković

Hvala za info - s tim da je to ovde nacionalna himna!

Naši smo

Uostalom, znate li za još neki narod, osim ovih naših balkanskih, koji se toliko dosledno pridržava izreke: Ćutanje je zlato!?

Švajcarci?

Cutati ima puno prednosti. Znas onu Lincolnovu: "Better to remain silent and be thought a fool than to speak out and remove all doubt."

princi

Cutati ima puno prednosti. Znas onu Lincolnovu: "Better to remain silent and be thought a fool than to speak out and remove all doubt."

Ili stara narodna : Staying quiet doesn't mean I have nothing to say

reanimator

princi

Cutati ima puno prednosti. Znas onu Lincolnovu: "Better to remain silent and be thought a fool than to speak out and remove all doubt."

Ili stara narodna : Staying quiet doesn't mean I have nothing to say

Mislim da je, ipak, u pitanju ovo:

Cutati ima puno prednosti. Znas onu Lincolnovu: "Better to remain silent and be thought a fool than to speak out and remove all doubt."

Kad me već citirate, mislim da bi se u povodu ovog Nebojšinog intervjua i tema koje se u njemu pokreću, na umu mogle imati još neke moje misli. Na primer:

Svet nikada nije imao dobro definisan pojam slobode.

Ameriku (čitaj: Srbiju / Beograd) nikada neće uništiti spolja. Ukoliko propadnemo i izgubimo svoje slobode to će biti samo zato što smo već uništili sami sebe.

Ne brini ukoliko nisi prepoznat, međutim, teži ka tome da zaslužiš prepoznavanje.

Eto, tako sam govorio

"Better to remain silent and be thought a fool than to speak out and remove all doubt."

Kad me već citirate,

moje misli

Ameriku (čitaj: Srbiju / Beograd)

:))))))))))))))))), car!

Kad me već citirate,

moje misli

Ameriku (čitaj: Srbiju / Beograd)

:))))))))))))))))), car!

A ne, nikakav car - ja sam samo jedan preko svake mere
ostareli predsednik koji je već odavno zreo za

abraham_linkoln

Kad me već citirate,

moje misli

Ameriku (čitaj: Srbiju / Beograd)

:))))))))))))))))), car!

A ne, nikakav car - ja sam samo jedan preko svake mere
ostareli predsednik koji je već odavno zreo za

Ma sve je ok, samo se pazite da vas neko ne upuca.

reanimator

Uostalom, znate li za još neki narod, osim ovih naših balkanskih, koji se toliko dosledno pridržava izreke: Ćutanje je zlato!?

Švajcarci?

И Сицилијанци, omertà синдром.

Tako i Žilnik, recimo, jeste skrajnut ovde ali, primera radi, u ovom trenutku upravo ima retrospektivu u Lisabonu. Ono što palanka nikada ne oprašta jeste uspeh.

Оно што паланка исто ради је да свашта проглашава за успех. Који је успех да имаш неку ретроспективу у неком опскурном бискишу у Лисабону. Србију ће убити тај провинцијални стејт оф мајнд, то да је нешто велико и добро само зато што је у Лисабону, Лондону, Њујорку... Дајте, бре, људи, дозовите се памети.

Дајте, бре, људи, дозовите се памети.

beacause it's 2015.

stefan.hauzer

Дајте, бре, људи, дозовите се памети.

beacause it's 2015.

:)

Dude, cini mi se da je ovim izborom kabineta stvorio neki pozitivan vibe! :)

Nisam 100% siguran, ali mislim da je svaka provincija dala bar po jednog ministra, a najvise ih ima iz Kvebeka (7) i Ontarija. Cetvoro ministra su Kanadjani cije je poreklo sa indijskog podkontinenta (dvojica Sika, jedan od njih je ministar odbrane), dvoje su pripadnici Prve Nacije (Aboridzini), dok je jedan od njih osoba sa posebnim potrebama (paralizovan je).

LINK

:) on je sve ono što Chadda želi da bude; tj. sve ono što bi LDP-ovci želeli da jeste:




Šalim se, naravno.

stefan.hauzer

:) on je sve ono što Chadda želi da bude; tj. sve ono što bi LDP-ovci želeli da jeste:

Šalim se, naravno.

pazi ovo. Na blogu pre neki dan pričali o životu u SF, danas o tome na Simpsonovima, a noćas već na redditu. Blog, još uvek, ide ispred vremena! Ipak je San Diego bolji:)

stefan.hauzer

pazi ovo. Na blogu pre neki dan pričali o životu u SF, danas o tome na Simpsonovima, a noćas već na redditu. Blog, još uvek, ide ispred vremena! Ipak je San Diego bolji:)

Slusaj ovu pricu, jedan moj drugar zivi u Bay Area i za bliznakinje je placao vrtic u iznosu od oko 30,000$ na godisnjem nivou! To mu je bilo negde oko 30-40% od prosecne plate. Srecom pa je njegova supruga zaradjivala vise od njega. Ono, ovo, farmaceutkinja! :)

Ne znam kakav je San Dijego (verujem ti da je bolji! :)), ali meni je San Francisko, onako, nesto posebno.

Kazu da je Santa Barbara raj na Zemlji

petargli

stefan.hauzer

pazi ovo. Na blogu pre neki dan pričali o životu u SF, danas o tome na Simpsonovima, a noćas već na redditu. Blog, još uvek, ide ispred vremena! Ipak je San Diego bolji:)

Slusaj ovu pricu, jedan moj drugar zivi u Bay Area i za bliznakinje je placao vrtic u iznosu od oko 30,000$ na godisnjem nivou! To mu je bilo negde oko 30-40% od prosecne plate. Srecom pa je njegova supruga zaradjivala vise od njega. Ono, ovo, farmaceutkinja! :)

Ne znam kakav je San Dijego (verujem ti da je bolji! :)), ali meni je San Francisko, onako, nesto posebno.

Kazu da je Santa Barbara raj na Zemlji

Ја бих волео да живим у Нишу !
Успут --- одем 1993. у Електронску индустрију у Ниш, 1993. година санкција, лудости, чуда ... у Београду људи готово попадали од депресије, а у Нишу, беда 100 пута већа, али људи 1000 пута ведрији ... замислите, људи се и тих година смејали и шалили (међусобно, без обзира у којој партији били).

Sloboda kao takva ne postoji - to jest nikada nije unapred data/ponuđena. Ona se stvara i osvaja stalnim proširivanjem i razmicanjem granica slobode. Znam da ovo pomalo deluje demagoški - ali je, naprosto, tako.

I uslovi neslobode po istorijskom iskustvu, kao i glad - rađaju najdivljije i najdivnije umentičke krike. A mecenat i sloboda nemaju dodirne tačke.

Da, sa većinom se stavova slažem, odličan intervju, Milenkoviću.

Kao što je ideologija komunizma dovela do rušenja Berlinskog zida, tako je ideologija profita rasturila društva.

Na krhotinama takvih društava biti angažovan ili subverzivan znači samo mentalno - onanisati.