Gost autor| IT| Literatura| Umetnost

Prvi vek posle interneta

Vojislav Stojković RSS / 13.11.2015. u 23:55

 Gost: Amika - Milivoj Anđelković, književnik

Постоји читава плејада дела и писаца који су претече Интернета и у којима су коришћење многе карактеристике Велике Мреже па се може рећи да су је они »предвидели» и користили Интернет пре Интернета. То су венци прича и поема, приповести, романи и хронике које се надовезују, преплићу, укрштају и даље рачвају: Библија, Приче из 1001 ноћи, Декамерони Кантенберијске приче Чосера (14. век), Дон Кихот (17.век), Тристрам ШендиЛоренса Стерна (18. век), колажне песничке збирке Аполинера, романи Џон Дос Пасоса и Бориса Пилњака, Уликс, Хазарски речник, а посебно Борхесова Вавилонска библиотека и Пешчана књига, Кортасарове Школице... 


Основна новина коју је Интернет донео својим развојем је интерактивност.  То није само «линковање», коментарисање, укључивање ауторских текстова у веће целине већ и активирање старе, велике дилеме племена читалаца коме сви припадамо: да ли као читаоци желимо да будемо АКТИВНИ и тиме, у већој или мањој мери АНГАЖОВАНИ или само ОЧАРАНИ, односно «ХИПНОТИСАНИ» текстом, како је то дефинисао Кортасар? 

Јединственог одговора чини се да нема – ангажовање нашег креативног потенцијала за стварање самосталне, коментаторске, коауторске и друге целине, као и објављивање на Мрежи и сајту, подоста зависи од наше претходне «очараности». Најважнији подстицај активном укључивању читалаца на Мрежи су велики догађаји и иницијални текст који их коментарише и смешта у неки контекст. То је најбоље изражено у Савршеном злочину, првом интернет-роману у нашој књижевности, објављеном и у класичном облику 1999. године, када је био у ширем избору за НИН-ову награду, који можете видети ОВДЕ.    

          Множина и разноврсност ауторских гласова на Мрежи у први план истиче питање које је често проблем научника и филозофа у тумачењима света и појава у њему, а које је одавно разрешено у књижевности и један је од основа њене теорије, као и приступа књижевном и уметничком делу. То је позиција приповедача -  тачка гледишта, односно његово место у комплексу простор-време. Постоји много модела стварности и њених слика, зависно од позиције са које се посматра, оно што је још Бодлер формулисао: «Модерна уметност је стварање сугестивне магије која садржи у исти мах предмет и субјект, свет изван уметника и самог уметника». Измештену позицију читаоца дословно је спровео Милорад Павић готово у свим делима, од Хазарског речника – романа-лексикона до Униката – романа-делте са 101 могућим завршетком, тако да читалац постаје активни учесник у креирању књижевног дела, а детаље можете нађи ОВДЕ.

          Умножена стварност Интернета продукује све – од дневничко-«физиолошких» текстова младих, преко аматерских, скрибоманских, фрагментарних, позерских... до обећавајућих наговештаја, будућих целина и озбиљних дела у радној фази непосредног стварања на Мрежи. Од «песмуљака» и «имиџ-записа», преко традиционалних дела пренетих на Мрежу до књижевности која користи одлике новог медија и истражује његове могућности: сигналистички текстови, интернет романи, визуелни и фрактални роман, «имејл» и «блог» књиге, албуми фотографија, слика, путописно-визуелних, па и картографских романа. Ауторски сајтови писаца, сликара и дизајнера најчешће су презентације  досадашњег рада и резултата. Други су «живи» јер емитују дела у настајању, експериментишу и истражују. Трећи су едији (е-дневници) новинара, младих политичара, теоретичара и коментатора књижевности – и оне «папирне» и електронске.      

          Слетање на електронски Месец 

          То су тек наговештаји, остаје питање како ће изгледати уметност и књижевност будућности? 

“Сплет наративног и интерактивног, да истовремено прича причу и "архивира" искуство, обележиће нову медијску реалност”, предвиђа  Владислава Гордић – Петковић.   

Мирољуб Тодоровић прецизно утврђује: “Уметност у новој технолошкој ери неће нестати него ће се њена функција радикално трансформисати.  Од првобитно магијско-религијске функције преко нововековне стварностно-приказивачке, уметност будућности, са оним што јој пружа електронска цивилизација и сасвим нова технолошка реалност, постаће инструмент за модификовање људске свести и организовање нових начина сензабилитета’” 

У «Фрагментима о сигнализму, још из 1969 – 1975. године, Тодоровић предвиђа феномене који се данас догађају и пише о отвореном делу и «тексту који је тело», машини и мишљењу, стварању нових облика, замени «технике интерпретације» једном «техником опажања», новим масовним и електронским медијима који су «продужење свих човекових чула» и који «успостављају равнотежу свих чула», одбацују посредну комуникацију и доводе човека поново у центар акције и збивања, постављајући питање да ли је то крај устаљених «модела мишљења», понашања, креације?

Какви су одлике онога што се може, условно, назвати поетиком будуће електронске уметности? То су

- комуникативност и сажетост текста – наставака на неколико «екрана»;

- жанровска разуђеност и нове, мултимедијалне стваралачке  структуре, необавезне уметничке форме и естетика игре;

- фрагментарност и креативна отвореност;

- отворено дело за своје и туђе интервенције и слободу интерпретације;

- отварање многоструких истовремених могућности у којима се додирују слобода, игра и креативност;

- интерактивност која активира читаоце и текст ослобађа «принуде» непроменљиве странице;

- текст/дело добија тродимензионалност тела у покрету, «ради» допуњујући и мењајући значења и емитује енергију која призива сродне садржаје; 

- дематеријализација уметности која се све више догађа у сфери мишљења, надограђујући или рушећи традиционалне системе вредности;

- вишесмерност комуникације и креативно - сараднички однос аутора и читалаца /гледалаца;

- интерактивност и различити облици учешћа у процесу стварања и рецепције дела до разних облика коауторства;

- вишеструкост значења сегмената, целине и структуре, планетарна уметност са планетараном рецепцијом и учешћем у стварању... 

Прва стваралачка искуства потврђују наведено:

"Упознавање Интернета донело ми је задивљујући осећај: да сам открио инструмент за рад са сопственом свешћу. Моја свест је коначно дошла до технике која јој омогућује да се искаже на свој начин, из ма које тачке и у ма којем следу, не спутавајући се временском поступношћу излагања”, каже Михаил Епштејн, руски писац који живи и ради у САД. 

Борис Акуњин, аутор пројекта “Електронска књижевност” закључује: “Електронска књига је неупоредиво јефтинија, бржа и лакша за издавање. Заузима 30 пута мањи простор (40 томова Енциклопедије Британика стаје на 3 диска), лакше се чита (бира се врста, величина и боја слова и стране), садржи слику и звук, лако се претражује, са екрана може да се пренесе на папир и да се одштампа за сваког купца као посебан примерак.” 

Недавно, исказан је податак да данас четвртина британских издавача послује по том принципу штампе наручених примерака књиге.         

          Да електронска књижевност може да буде веома исплатива показује  пример “Симон-Шустера” који су, после медијске припреме, објавили електронско издање новеле Стивена Кинга “Узјаши метак”. За улаз на сајт са новелом плаћало се у вредности часописа на киоску и у првих 24 сата регистровано је 400.000 улазака! 

То је још један пример који доказује да је процена Рејмонда Федермана, по свему судећи, тачна:

"Интернет није ни рај ни пакао. То је зачарани простор... Могућности књижевности су бескрајне, још нисмо ни почели да их истражујемо, бар не онако како то чине трговци и пословни људи. На прагу смо велике електронске књижевности, баш као што смо на прагу истраживања свемира. Слетели смо на Месец, литератури то тек предстоји."         

          Џек Лондон је у “Мартину Идну” описао тренутак када су издавачи масовно враћали руком писане текстове. Слична ситуација је и данас. Све што није електронски обрађено, убрзано одлази у архиве бивше културе; знаћемо да то постоји али ће бити делатно и утицајно колико и необјављени рукописи у разноразним депоима. Већ сада на Мрежи постоје веома озбиљне и висококвалитетне студије, и на српском, чија се целокупна научна апаратура ослања на електронске текстове; све напомене, белешке и фусноте се позивају на бројне интернет-адресе сличних текстова и књига које су, већином, на енглеском језику. 

Да ли у класично штампаним текстовима и књигама има нечег другог па и бољег, то је већ данас тема за дуготрајан и мучан истраживачки рад “на терену” где моћни електронски претраживачи не могу да помогну. Колико њих ће бити спремно да замене неколико минута потребних за активирање интернет-претраживача, који дају десетине текстова и књига на задату тему и то одмах на радном столу, да ли ће било ко ту погодност заменити за недеље рада по библиотекама “на терену” да би у мојој, вашој или некој другој класично штампаној књизи можда нашао другачије или боље податке и решења или раскошнију стваралачку зрелост? 

Посредници и поседници 

Развојем рачунарства и Интернета у датотеке светских музеја, галерија и бројних сајтова смештена су дела целокупне историје ликовних уметности. Међутим то благо је постало изазов за комерцијализацију па су највредније колекције, аутори и дела «заштићене» од злоупотребе, али и од могућности да их сагледате на екрану. Уместо слике добићете смањену слику – «икону» - доказ да је дотична институција поседује, али у тој величини је не можете сагледати, репродуковати, па ни користити. Од вас се очекује да се пријавите, дате своје основне податке, пристанете да се они могу даље користити за потребе институције или сајта, а новији захтев је обавезно давање броја мобилног телефона на који ће вам стићи «линк» за регистрацију са упутствима за даље кораке, надокнаде и слично. Повремено се организују седмодневне «изложбе» неког светског уметника, што постаје вест дана на Интернету, где можете видети његова изабрана дела у оригиналној и свим осталим форматима, само уз остављање свог имејла. Међутим, само ако поседујете потребна хакерска знања, можете их преснимити у свој рачунар, што вам и препоручујемо без имало гриже савести. 

Ауторе фотографија Интернет је већ «узео под своје». Фотографије можете лако наћи и видети кроз развијене системе за претраживање, али најчешће нећете сазнати име и презиме аутора. Они су се у изгубили, већином их нема у електронским адресама и називима радова. Лиценциране фотографије су именоване протоколима и називом сајта који их објављује и који “штити” њихово ауторство тиме што ауторе скрива. Дозволу за коришћење тако «заштићене» ауторске фотографије треба да тражите од сајта који вам најчешће и не одговори јер нисте спремни да то и платите. 

Нове интернет-мреже или оне на које нисте пријављени шаљу вам информацију да имате имејл или фотографију, честитку... од тога и тога, али да би то прочитали и видели претходно се морате пријавити и на тој мрежи, са давањем података, броја мобилног, пристанком на коришћење тих података... тако да је све већи број имејла које никад нећу прочитати. 

Продужено је важење «копирајта» - бесплатног штампања, а тиме и читања  на Мрежи - са 50 година после смрти аутора померено је на 70 година. И поред тих и других мера, Интернет у великој мери угрожава профитабилност музичке продукције, филма и забаве уопште. 

Своју улогу ПОСРЕДНИКА у размени, велики сајтови су успешно заменили ПОСЕДНИШТВОМ, уз сву бахатост великих. До скора, када вам истекне уплаћено време или прекорачите количину преузетих података предвиђену уплаћеним «пакетом», једноставно вам укину везу, често без опомене или обавештења, остављајући вас у недоумици: «вирус», квар рачунара, грешка у програму, прекид на везама... Велика конкуренција је допринела да се у томе „уљуде“, сада добијате опомену или право да користите Мрежу са споријим протоком. Али свог самопроглашеног поседништва се нису одрекли. Они не само да су слетели на електронски Месец већ свакодневно шире већ освојени посед.

 

Гијом Аполинер: Калиграми

Мирољуб Тодоровић:Визуелна-песма и Степениште

Сајмон Бигз: Анђели

Atačmenti



Komentari (73)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mariopan mariopan 00:22 14.11.2015

..

"Они не само да су слетели на електронски Месец већ свакодневно шире већ освојени посед."

Šta misliš, da li dolazi vreme u kome će i nas posedovati? Na neki način smo očarani i začarani i već polako pristajemo na takvu pogodbu?
edit

Opravila komentar, neće valjda biti tako loše kako zamišljam da može?
edit2

Pozdrav Amika
amika amika 07:20 14.11.2015

Re: ..

Šta misliš, da li dolazi vreme u kome će i nas posedovati?


Мариопан, драго ми је да си се јавила.
Усмераваће нас, сигурно, а када мало ојачају и оснују своје банке - понеког ће и поседовати. Када је Брехт рекао да је, од пљачке банке, већи злочин основати банку, већина је мислила да претерује. Сада их је много мање који тако мисле.
mariopan mariopan 10:29 14.11.2015

Re: ..

amika
Šta misliš, da li dolazi vreme u kome će i nas posedovati?


Мариопан, драго ми је да си се јавила.
Усмераваће нас, сигурно, а када мало ојачају и оснују своје банке - понеког ће и поседовати. Када је Брехт рекао да је, од пљачке банке, већи злочин основати банку, већина је мислила да претерује. Сада их је много мање који тако мисле.

Već postoje i banke i novac.. i usmeravaju nas, itekako, već sada, samo to još ne primećujemo toliko. Još verujemo da nas niko ne može menjati ako mi to ne želimo.
Ljudi se menjaju pod uticajem medija, menjaju mišljenje i stavove ako veruju nekome, a taj neko može biti i bot kome je posao da nas u nešto ubedi...sve to postoji već sada.

Mislila sam više na "dušu" koju smo dobrovoljno predali mašinama jer im sve više verujemo i zato što nam je zabavno da se igramo po ovoj šarenoj livadi gde svako može da bira svoju igru i gde za svakoga ima mesta( svi smo mi još uvek deca a decu je lako prevariti)....a onda jednog dana shvatimo da nas je neko, čovek ili mašina, sve vreme kupovao i preprodavao, i da je naš gospodar bezdušna mašina?
U mnogim SF romanima mašine (u budućnosti) preuzimaju planetu i vladaju životima ljudi.
Na to mislim.
angie01 angie01 11:08 14.11.2015

Re: ..

Када је Брехт рекао да је, од пљачке банке, већи злочин основати банку, већина је мислила да претерује.


je l se racuna, kada se u filmovima navija za pljackase banaka, a ne za policiju?
mariopan mariopan 11:18 14.11.2015

Re: ..

angie01
Када је Брехт рекао да је, од пљачке банке, већи злочин основати банку, већина је мислила да претерује.


je l se racuna, kada se u filmovima navija za pljackase banaka, a ne za policiju?


To ja često radim.
amika amika 13:30 14.11.2015

Re: ..

je l se racuna, kada se u filmovima navija za pljackase banaka, a ne za policiju?


Ако је режисер добар, рачуна се.
amika amika 13:40 14.11.2015

Re: ..

zato što nam je zabavno da se igramo po ovoj šarenoj livadi gde svako može da bira svoju igru i gde za svakoga ima mesta


Као Ивица и Марица и кућа од колача, а зла Вештица им за то време узима податке, породичне слике, шифре, лозинке, бројеве телефона и интересовања и распоређује у интересне и потрошачке групе за употребу и у пакете за препродају заинтересованим.
mariopan mariopan 13:49 14.11.2015

Re: ..

amika
zato što nam je zabavno da se igramo po ovoj šarenoj livadi gde svako može da bira svoju igru i gde za svakoga ima mesta


Као Ивица и Марица и кућа од колача, а зла Вештица им за то време узима податке, породичне слике, шифре, лозинке, бројеве телефона и интересовања и распоређује у интересне и потрошачке групе за употребу и у пакете за препродају заинтересованим.

Eto, razumemo se.
anonymous anonymous 00:38 14.11.2015

Интернет ....


".... није ни рај ни пакао. То је зачарани простор.....



.....а да ли смо то и ми .....

....треба да одговори свако од нас појединачно ....

...себи ...и другима....

Оно што је сигурно ....је само то.....да се ниједно уметничко дело више не може разумети, без уважавања глобалног контекста и утицаја...


...одличан текст...
amika amika 07:31 14.11.2015

Re: Интернет ....

...себи ...и другима....


То већ иде много теже, посебно ово - другима. Индивидуализација све мање брине о другима, једино када им се ти други супротставе.

А утицај глобалног је помодан, мења се. Контекст је опаснији, он је тиха вода која мења свет.
emsiemsi emsiemsi 09:30 14.11.2015

Re: Интернет ....

amika
...себи ...и другима....


То већ иде много теже, посебно ово - другима. Индивидуализација све мање брине о другима, једино када им се ти други супротставе.

А утицај глобалног је помодан, мења се. Контекст је опаснији, он је тиха вода која мења свет.

Ауууу, колики уводни текст !
Успут - занима ме (не зезам се), да ли то, тако дугачко, ико прочита (осим, можда Тасе Дебелог и Боцвене) ?
amika amika 09:45 14.11.2015

Re: Интернет ....

да ли то, тако дугачко, ико прочита


Пет страница, краће од кратке приче. А сваки нови пасус је пауза за одмор и кафицу...
mariopan mariopan 10:07 14.11.2015

Re: Интернет ....

emsiemsi
amika
...себи ...и другима....


То већ иде много теже, посебно ово - другима. Индивидуализација све мање брине о другима, једино када им се ти други супротставе.

А утицај глобалног је помодан, мења се. Контекст је опаснији, он је тиха вода која мења свет.

Ауууу, колики уводни текст !
Успут - занима ме (не зезам се), да ли то, тако дугачко, ико прочита (осим, можда Тасе Дебелог и Боцвене) ?

Ja sam pročitala.
Kako misliš da znam šta piše ako ne pročitam?
emsiemsi emsiemsi 10:26 14.11.2015

Re: Интернет ....

mariopan
emsiemsi
amika
...себи ...и другима....


То већ иде много теже, посебно ово - другима. Индивидуализација све мање брине о другима, једино када им се ти други супротставе.

А утицај глобалног је помодан, мења се. Контекст је опаснији, он је тиха вода која мења свет.

Ауууу, колики уводни текст !
Успут - занима ме (не зезам се), да ли то, тако дугачко, ико прочита (осим, можда Тасе Дебелог и Боцвене) ?

Ja sam pročitala.
Kako misliš da znam šta piše ako ne pročitam?

Нећу да ти одам тајну - ти читај !
amika amika 13:28 14.11.2015

Re: Интернет ....

Нећу да ти одам тајну - ти читај !


Може и да се преприча, али то дуже траје.
srdjan.pajic srdjan.pajic 21:08 14.11.2015

Re: Интернет ....

emsiemsi

Ауууу, колики уводни текст !
Успут - занима ме (не зезам се), да ли то, тако дугачко, ико прочита (осим, можда Тасе Дебелог и Боцвене) ?


Ja nisam, emsi, tako da smo ovog puta na istoj strani. Ali probao sam, i nije mi išlo. Možda i zato što usput teram neke MoM simulacije layout-a, ovaj USB3.0 signal stvarno nije lako proterati kroz štampu, izgiboh mlad.

A evo, ovde sam se onesvestio:

У «Фрагментима о сигнализму, још из 1969 – 1975. године, Тодоровић предвиђа феномене који се данас догађају и пише о отвореном делу и «тексту који је тело», машини и мишљењу, стварању нових облика, замени «технике интерпретације» једном «техником опажања», новим масовним и електронским медијима који су «продужење свих човекових чула» и који «успостављају равнотежу свих чула», одбацују посредну комуникацију и доводе човека поново у центар акције и збивања, постављајући питање да ли је то крај устаљених «модела мишљења», понашања, креације?


Ne toliko zbog ovih duplih zagrada, koje valjda treba da glume navodnike, nego zbog uzaludnog pokušaja razumevanja izrečene misli koja, po svoj prilici, daleko prevazilazi moj intelektualni kapacitet.

Inače, tekst me podseća na skriptu iz sociologije iz koje smo polagali (najteži) ispit na faksu.
amika amika 22:33 14.11.2015

Re: Интернет ....

nego zbog uzaludnog pokušaja razumevanja izrečene misli koja, po svoj prilici, daleko prevazilazi moj intelektualni kapacitet.


Недостају ти предзнања из теорије књижевности, а и немаш баш воље да то разумеш јер, на пример, "замена «технике интерпретације» једном «техником опажања» би требало да је јаснија теби него многима од нас који не возимо мотор.
tasadebeli tasadebeli 23:25 14.11.2015

Re: Интернет ....

mariopan
emsiemsi
amika
...себи ...и другима....


То већ иде много теже, посебно ово - другима. Индивидуализација све мање брине о другима, једино када им се ти други супротставе.

А утицај глобалног је помодан, мења се. Контекст је опаснији, он је тиха вода која мења свет.

Ауууу, колики уводни текст !
Успут - занима ме (не зезам се), да ли то, тако дугачко, ико прочита (осим, можда Тасе Дебелог и Боцвене) ?

Ja sam pročitala.
Kako misliš da znam šta piše ako ne pročitam?




Ма пусти га, молим те, користи сваку прилику да ме прозива зато што спадам у епске типове...

А ево, сада је и Боцвену узео на зуб.

Епски карактер је бре, Емси, одлика свакога ко је Србин и српскога рода!

Само су неки од нас изгубили стрпљење и не могу да слушају оне друге... Да не кажем, потурчили су се.

А јеси вид'о ово, Емси?





Изгледа да Матијина беседа није била довољно интерактивна званицама на Светосавском балу...

А и морамо сада да идемо на блок реклама, па ћемо се вратити у пренос...
amika amika 23:47 14.11.2015

БЛОК РЕКЛАМА

блок реклама


Читајте МБ, он ту није патетичан, а и можете га прекинути кад год то зажелите!
mariopan mariopan 11:02 15.11.2015

Re: Интернет ....

srdjan.pajic
Inače, tekst me podseća na skriptu iz sociologije iz koje smo polagali (najteži) ispit na faksu.



Čitaj opušteno, pusti mašti na volju, nije ti ovo faks da moraš da polažeš ispit posle?

Ili moramo?
mariopan mariopan 11:29 15.11.2015

Re: Интернет ....

amika
nego zbog uzaludnog pokušaja razumevanja izrečene misli koja, po svoj prilici, daleko prevazilazi moj intelektualni kapacitet.


Недостају ти предзнања из теорије књижевности, а и немаш баш воље да то разумеш јер, на пример, "замена «технике интерпретације» једном «техником опажања» би требало да је јаснија теби него многима од нас који не возимо мотор.

Nemam ni ja to predznanje, i šta sam znala to sam zaboravila, ali volim da čitam i imam puno mašte.
srdjan.pajic srdjan.pajic 18:07 15.11.2015

Re: Интернет ....

amika
nego zbog uzaludnog pokušaja razumevanja izrečene misli koja, po svoj prilici, daleko prevazilazi moj intelektualni kapacitet.


Недостају ти предзнања из теорије књижевности, а и немаш баш воље да то разумеш јер, на пример, "замена «технике интерпретације» једном «техником опажања» би требало да је јаснија теби него многима од нас који не возимо мотор.


U pravu si, i za jedno i drugo, prosto me nije zanimala tema teksta, i to mi je bilo jasno od početka, ali sam pokušao na silu da pročtam. A i pomalo suvoparan način na koji je napisan blog nije baš pomogao da se zainteresujem. Meni je neobično da neko ko je po struci književnik nije u stanju da napiše tekst koji će biti interesantan širem krugu blogera, raznih profila, što je valjda i motivacija za gostovanje na ovom blogu. Ili je to slučaj samo sa mnom i Čarlijem?
tasadebeli tasadebeli 00:57 15.11.2015

Одисејеве сумње

Захваљујем на овој изузетној систематизацији:

- комуникативност и сажетост текста – наставака на неколико «екрана»;
- жанровска разуђеност и нове, мултимедијалне стваралачке структуре, необавезне уметничке форме и естетика игре;
- фрагментарност и креативна отвореност;
- отворено дело за своје и туђе интервенције и слободу интерпретације;
- отварање многоструких истовремених могућности у којима се додирују слобода, игра и креативност;
- интерактивност која активира читаоце и текст ослобађа «принуде» непроменљиве странице;
- текст/дело добија тродимензионалност тела у покрету, «ради» допуњујући и мењајући значења и емитује енергију која призива сродне садржаје;
- дематеријализација уметности која се све више догађа у сфери мишљења, надограђујући или рушећи традиционалне системе вредности;
- вишесмерност комуникације и креативно - сараднички однос аутора и читалаца /гледалаца;
- интерактивност и различити облици учешћа у процесу стварања и рецепције дела до разних облика коауторства;
- вишеструкост значења сегмената, целине и структуре, планетарна уметност са планетараном рецепцијом и учешћем у стварању...


И признајем да сам и сам опчињен чињеницом да сада испред себе уместо једне ливаде на којој само пасем и преживам, имам ливаду са травом, али и са гомилом справа за скакање, клацкање, љуљање, верање, спуштање низ тобоган и слично која је још уз то неким уским пролазима између два брда повезана са мноштвом других ливада...

Радује ме што могу да екпериментишем, играм се, склапам и расклапам, трчнем тамо, па се врнем 'вамо... (Јасно је да сам велики заљубљеник у Павићеву поетику. )

Али исто тако признајем да се испод те радости подвлачи, као под тепих, нека тиха зебња.

Има више разлога за то...

Први је тај однос посредник/поседник који је прилично замршен и довољно закукуљен и замумуљен да себе већ видим у стаду оваца предвиђеном за шишање.

Други разлог је управо ово што Мариопан каже:

Mislila sam više na "dušu" koju smo dobrovoljno predali mašinama jer im sve više verujemo i zato što nam je zabavno da se igramo po ovoj šarenoj livadi gde svako može da bira svoju igru i gde za svakoga ima mesta( svi smo mi još uvek deca a decu je lako prevariti)....a onda jednog dana shvatimo da nas je neko, čovek ili mašina, sve vreme kupovao i preprodavao, i da je naš gospodar bezdušna mašina?


Некако сам читавог живота мислио да се Мефисто може појавити у свакојаким облицима, али заиста никада нисам помислио да се може појавити из облака сумпора узевши на себе облик RAM меморија, матичних плоча, хард дискова,... Некако сам неспреман за таквог Мефиста.

И последње чега се плашим, а то је највећи страх од свих, јесте што је то море, по којем лутамо док нам сирене заводљиво певају са хриди свако мало, заиста бескрајно, па примећујем на многима од нас, а нарочито на деци, да та превелика могућност избора и интеракције доводи по правилу до хиперактивности.

("Трава је увек зеленија са друге стране... Ко зна шта све пропуштам док овде дангубим" итд. итд.)

И онда, следствено томе, хиперактивност доводи до површности.

Не бих никако волео да наставим свој живот у једној површној цивилизацији. Ту би могућности за манипулацију људским бићима биле огромне...

И тако... Схватате већ и сами... Никада нисам умео да се радујем било чему до краја безусловно...





amika amika 09:33 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

И онда, следствено томе, хиперактивност доводи до површности.


... а неактивност до летаргије. Нађимо оптималну средину, коришћење компа зависи од власника, а машине, па оне нас већ подуже удаљавају од природе и све више зависимо од њих. Ту имамо "командну одговорност".
tasadebeli tasadebeli 10:13 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

amika

Ту имамо "командну одговорност".






То и ја стално причам деци у школи.

Па сад, неки чују, а неки неће да чују.

Али искуство ми каже да се такви што неће данас да чују, обично касније у животу сете да су то ипак чули.

У томе је наша нада.
angie01 angie01 11:03 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Али искуство ми каже да се такви што неће данас да чују, обично касније у животу сете да су то ипак чули.




pa takvi smo bili i mi, kad smo pustali krila i pokusavali da se oslobodimo "stega", misleci da smo najpametniji,...a posle, kada stignes pred problem, dilemu, posegnes obicno za onim sto si nakada dozivljavao kao smaranje, zvocanje, nepotrebno solenje,....ja mojoj deci ne uskracujem:) nista od pomenutog, sa nadom da ce ostati pohranjeno negde, do momenta kada ce poceti spasonosno da blinkuje,

У томе је moja нада.

amika amika 11:13 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

misleci da smo najpametniji


Најчешће то и данас мислимо о оном кругу питања са којима смо свакодневно...
angie01 angie01 11:23 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Најчешће то и данас мислимо о оном кругу питања са којима смо свакодневно...


stvari imaju svoju dinamiku, menjaju se, covek mora da se preispituje,....evo npr. ja od svoje dece ucim neke od tih promena i spremna sam da usvojim i da se sama menjam, jer bi inace bila u stalnom raskoraku sa njima, nerivirala se oko necega sto sada vise ne funkcionise onako kako sam ja naucila.
mariopan mariopan 11:26 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01
Најчешће то и данас мислимо о оном кругу питања са којима смо свакодневно...


stvari imaju svoju dinamiku, menjaju se, covek mora da se preispituje,....evo npr. ja od svoje dece ucim neke od tih promena i spremna sam da usvojim i da se sama menjam, jer bi inace bila u stalnom raskoraku sa njima, nerivirala se oko necega sto sada vise ne funkcionise onako kako sam ja naucila.

Kakav raskorak, to je za vas mlađe, ja moram da trčim.
angie01 angie01 11:45 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

ja moram da trčim


meni je dovoljna svest o tome i volja- to je kljucno:))

ja srecom, nisam zaboravila moje konflikte sa straijima u tim istim situacijama, i svaki put se vratim tamo, da bih bolje razumela o cemu se radi, kada vidim da uzaludno guram nesto, a neprijatna mi je disharmonija sa decom, tesko je podnosim, pa je i motiv jaci:))),...i onda vidim kako sam ja negde bila i dramaticnija od njih i secam se zasto, a sada i razumem,...pri tome, vremena i razni parametri u njima su se promenila i ja zelim da ne stojim na drugoj obali.
mariopan mariopan 12:23 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01
ja moram da trčim


meni je dovoljna svest o tome i volja- to je kljucno:))

ja srecom, nisam zaboravila moje konflikte sa straijima u tim istim situacijama, i svaki put se vratim tamo, da bih bolje razumela o cemu se radi, kada vidim da uzaludno guram nesto, a neprijatna mi je disharmonija sa decom, tesko je podnosim, pa je i motiv jaci:))),...i onda vidim kako sam ja negde bila i dramaticnija od njih i secam se zasto, a sada i razumem,...pri tome, vremena i razni parametri u njima su se promenila i ja zelim da ne stojim na drugoj obali.



Ja više nemam disharmonije i konflikata, samo u svemu slušam decu.

angie01 angie01 12:26 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

samo u svemu slušam decu


dobro, ti si stigla do potpune slobode, ja jos nisam,...to mi je valjda sledeci stupanj!
milisav68 milisav68 12:49 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01
samo u svemu slušam decu


dobro, ti si stigla do potpune slobode, ja jos nisam,...to mi je valjda sledeci stupanj!

Seka Sablić je jednom to mnogo lepo rekla:
-Postoji trenutak u životu kada treba da počnemo da slušamo svoju decu, i mnogo je bitno prepoznati taj trenutak.
mariopan mariopan 12:56 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

milisav68
angie01
samo u svemu slušam decu


dobro, ti si stigla do potpune slobode, ja jos nisam,...to mi je valjda sledeci stupanj!

Seka Sablić je jednom to mnogo lepo rekla:
-Postoji trenutak u životu kada treba da počnemo da slušamo svoju decu, i mnogo je bitno prepoznati taj trenutak.

To.
angie01 angie01 13:11 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

-Postoji trenutak u životu kada treba da počnemo da slušamo svoju decu, i mnogo je bitno prepoznati taj trenutak.


meni je to stvar postovanja- i sebe i drugih!


( ja sam se prema svojoj deci uvek ophodila sa uvazavanjem,... s pravom da imaju misljenje, stav, izbor,...bez nametanja autoritteta- svega sto ja ne dozvoljavam, ne moze,...valjda im ti svojim primerom najbolje pokazes, usmeravas objasnjenjima, bez da to moraju, jer su ovisna i time slabija).
emsiemsi emsiemsi 14:59 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01



...
misleci da smo najpametniji,
...

Ја сам и сада.
emsiemsi emsiemsi 15:00 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01
samo u svemu slušam decu


dobro, ti si stigla do potpune slobode, ja jos nisam,...to mi je valjda sledeci stupanj!

Каква ти је ово смешна реч - ступањ ?
milisav68 milisav68 15:16 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01
-Postoji trenutak u životu kada treba da počnemo da slušamo svoju decu, i mnogo je bitno prepoznati taj trenutak.


meni je to stvar postovanja- i sebe i drugih!


( ja sam se prema svojoj deci uvek ophodila sa uvazavanjem,... s pravom da imaju misljenje, stav, izbor,...bez nametanja autoritteta- svega sto ja ne dozvoljavam, ne moze,...valjda im ti svojim primerom najbolje pokazes, usmeravas objasnjenjima, bez da to moraju, jer su ovisna i time slabija).

To je tzv kućno vaspitanje, i nema veze sa ovom tvrdnjom.

Postoje neke odluke u životu...

Banalan primer, kada su bili prvi izbori moji su bili za Miloševića (i ne samo moji, već većina matoraca), a ja za DS.Nisu se vodile žučne rasprave, ali se razgovaralo o tome.

Znamo šta je bilo posle, i meni je stigao poziv za mobilizaciju.....na sledećim izborima su me pitali za koga da glasaju.

I nije to bilo tako samo kod mene.

Da je tada više matoraca poslušalo svoju decu, možda bi se stvari drugačije odvijale.
angie01 angie01 16:20 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Banalan primer


milisave, tvoj primer je vezan za period kada si ti vec odrastao i nekako je normalno da samostalno odlucujes, imas stav,...ja govorim da sam se tako postavljala od pocetka, kada vecina roditelja ustanovljuje pravila i uslovljava,...naravno, prvo na malim stvarima, pa vremenom na sve vecim.


I nije to bilo tako samo kod mene.


znam i ja gomilu primera- ono, bili mali kucni ratovi u kojima roditelji nisu shvatali, bili su ukalupljeni u neke svoje sablone i vecinu zivota se ponasali po toj datoj inerciji.


Da je tada više matoraca poslušalo svoju decu, možda bi se stvari drugačije odvijale.


apsolutno tacno!

uvek se setim one tragicne scene iz filma Majkla Mura o ratovima koje je vodila Amerika, gde dolazi kod majke jednog vojnika i pokusava da joj objasni obmanu, gde ona potpuno hipnotisana odbija da ga slusa i izjavljuje kako je ponosna , jer njen sin brani svoju zemlju, pravdu, demokratiju, bl, bla,...do momenta kada joj dete vracaju u kovcegu i ona se sa istinom suocava na najsuroviji nacin.
mariopan mariopan 16:24 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Da je tada više matoraca poslušalo svoju decu, možda bi se stvari drugačije odvijale.




Sa Izuzetkom nas matoraca koji su na svim demonstracijama bili zajedno sa decom i širom nam familijom (i matoraca i dece).

Nismo tada imali mobilne pa se sećam kako smo se svako malo gubili u gužvi a moj brat se peo na žardinjeru i prozivao nas redom, setim se i kordona i mraza i pištaljki i šerpi - bilo nam je ludo i nezaboravno.

I sad nam je na neki način tako.

milisav68 milisav68 16:35 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01
milisave, tvoj primer je vezan za period kada si ti vec odrastao i nekako je normalno da samostalno odlucujes, imas stav,...

Pa Seka o tome i priča, mislim, deca su za rodtelje uvek deca, ali dođe trenutak kada deca odrastu, a roditelje malo "pregazi" vreme.

Naveo sam primer politike, a može da bude i recimo porodična radnja.I tu imam dva primera, jedan je pekara, gde je otac prepustio sinu radnju, ovaj je proširio, unapredio posao....a drugi, koradžijska radnja, gde otac to nije hteo, iako je sin bio ok (ono, pametan, vredan, sa idejama kako da se unapredi posao)....i na kraju je sin napustio i kuću i radnju, i sad živi i radi u inostranstvu, radnja zatvorena.....

Da ne pominjem primere ženidbe/udaje, ili tako nekih običnih kućnih stvari, gde treba da se krene napred, a roditelji to propuste da shvate.

angie01 angie01 16:45 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Da ne pominjem


ma, slazem se, to je onaj deo u kome smo se odmah usaglasile mariopan i ja- da dodje vreme da ti njih slusas- ako si dovoljno normalan da to shvatis,...a ja sam dodala i deo, gde sam im od malena davala dosta slobode u odlucivanju, mi smo stajali kao bedemi oko opasnosti, ali nismo ih puno uslovljavali, ...ako me razumes,....ne bas slobodna deca Samerhila fazon, al pustis da ima stav i odluku u okviru nekih mogucnosti, postijes njegovu licnost.
amika amika 17:06 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

neprijatna mi je disharmonija sa decom, tesko je podnosim


У детету треба поштовати нову личност која се ствара, подстицати га и помагати у ономе што је перспективно. Онда стичеш право да некад кажеш: - Чекај, ово ти није паметно...
mariopan mariopan 17:12 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Evo šta mene brine, citiram

"Roboti bi u narednih 100 godina mogli da dostignu nivo razvoja dovoljan da preuzmu kontrolu nad čovečanstvom, tvrdi čuveni fizičar Stiven Hoking i upozorava da ne treba da brinemo o tome ko će kontrolisati veštačku inteligenciju, već o tome da li će kontrola uopšte biti moguća."
mariopan mariopan 17:14 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

mariopan
Evo šta mene brine, citiram

"Roboti bi u narednih 100 godina mogli da dostignu nivo razvoja dovoljan da preuzmu kontrolu nad čovečanstvom, tvrdi čuveni fizičar Stiven Hoking i upozorava da ne treba da brinemo o tome ko će kontrolisati veštačku inteligenciju, već o tome da li će kontrola uopšte biti moguća."


edit

Čitala sam roman 2009. i tu su mašine preuzele planetu, čak je i krtica bila mašina.... ali ne mogu da se stim ko je napisao, Pekić mislim?
amika amika 17:52 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Čitala sam roman 2009. i tu su mašine preuzele planetu, čak je i krtica bila mašina.... ali ne mogu da se stim ko je napisao, Pekić mislim?


Није Пекић, али не знам аутора. Више не читам ту врсту фантастике, превише је екстремна да би била уверљива. И не верујем у такав развој, можда да обављају прљаве и опасне послове, да ратују и контролишу, али команда ће увек бити људска. Или неких одрођених људи, које интересује само профит и власт, то је могуће.
angie01 angie01 17:57 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње


У детету треба поштовати нову личност која се ствара, подстицати га и помагати у ономе што је перспективно. Онда стичеш право да некад кажеш: - Чекај, ово ти није паметно.


ypravo, deca su licnosti za sebe, roditelj je tu da pazi i moderise, da ukaze na mogucnosti i podrzi ih u odabiru.

isto sam primetila, da i u slucaju kada odbijaju svaku sugestiju i naizgled "preziru" misljenja starijih, narocito u pubertetu, ona ipak ostaju pohranjena u njihovim glavama i posezu upravo za njima kao mogucim resenjima.
emsiemsi emsiemsi 18:00 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01


ypravo, deca su licnosti za sebe, roditelj je tu da pazi i moderise, da ukaze na mogucnosti i podrzi ih u odabiru.
...

Успут --- одвратан ми овај термин модерисати - има ли неки нормалнији термин ?
milisav68 milisav68 18:24 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

angie01
ma, slazem se, to je onaj deo u kome smo se odmah usaglasile mariopan i ja- da dodje vreme da ti njih slusas- ako si dovoljno normalan da to shvatis,..

Pa to je Seka i rekla.
angie01 angie01 18:26 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Pa to je Seka i rekla


dobro!:)
milisav68 milisav68 18:29 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

mariopan
mariopan
Evo šta mene brine, citiram

"Roboti bi u narednih 100 godina mogli da dostignu nivo razvoja dovoljan da preuzmu kontrolu nad čovečanstvom, tvrdi čuveni fizičar Stiven Hoking i upozorava da ne treba da brinemo o tome ko će kontrolisati veštačku inteligenciju, već o tome da li će kontrola uopšte biti moguća."


edit

Čitala sam roman 2009. i tu su mašine preuzele planetu, čak je i krtica bila mašina.... ali ne mogu da se stim ko je napisao, Pekić mislim?

Jel` si gledala film "Terminator"?
mariopan mariopan 20:35 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

milisav68
mariopan
mariopan
Evo šta mene brine, citiram

"Roboti bi u narednih 100 godina mogli da dostignu nivo razvoja dovoljan da preuzmu kontrolu nad čovečanstvom, tvrdi čuveni fizičar Stiven Hoking i upozorava da ne treba da brinemo o tome ko će kontrolisati veštačku inteligenciju, već o tome da li će kontrola uopšte biti moguća."


edit

Čitala sam roman 2009. i tu su mašine preuzele planetu, čak je i krtica bila mašina.... ali ne mogu da se stim ko je napisao, Pekić mislim?

Jel` si gledala film "Terminator"?

Naravno...a jesi li ti čitao 20 000 milja pod morem?
I jesi li video helikopter koji se skicirao Leonardo da Vinči?

U ono vreme kada je to pisao Žil Vern ili crtao Leonardo isto bi mi se Milisav smejao da sam slučajno poverovala da neko može da leti helikopterom ili vozi podmornicu ispod vode i da to preživi.

HA!

Aj sad ti.
mariopan mariopan 20:51 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

amika
Čitala sam roman 2009. i tu su mašine preuzele planetu, čak je i krtica bila mašina.... ali ne mogu da se stim ko je napisao, Pekić mislim?


Није Пекић, али не знам аутора. Више не читам ту врсту фантастике, превише је екстремна да би била уверљива. И не верујем у такав развој, можда да обављају прљаве и опасне послове, да ратују и контролишу, али команда ће увек бити људска. Или неких одрођених људи, које интересује само профит и власт, то је могуће.

Borislav Pekić naziv romana "1999".

Ja sam pogrešila naziv romana pa sam cimnula ćerku da zaviri u svoju biblioteku i saznala kako se zove.

Što je tehnika, hm?
milisav68 milisav68 21:12 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

mariopan
U ono vreme kada je to pisao Žil Vern ili crtao Leonardo isto bi mi se Milisav smejao da sam slučajno poverovala da neko može da leti helikopterom ili vozi podmornicu ispod vode i da to preživi.

Nisam ti se smejao, nego je bila šala (valjda zato i služe smajlići )

mariopan mariopan 21:15 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

milisav68
mariopan
U ono vreme kada je to pisao Žil Vern ili crtao Leonardo isto bi mi se Milisav smejao da sam slučajno poverovala da neko može da leti helikopterom ili vozi podmornicu ispod vode i da to preživi.

Nisam ti se smejao, nego je bila šala (valjda zato i služe smajlići )


Pa nešto ti se mnogo smejao onaj smajlić?

amika amika 21:19 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Borislav Pekić naziv romana "1999".

Ja sam pogrešila naziv romana pa sam cimnula ćerku da zaviri u svoju biblioteku i saznala kako se zove.


"i kroz pet priča i pet čovečanstava udaljenih milonima godina sjediniti ih u zajedničku kataklizmu. „Ako je i ne opažaju, niti njene antropološke posledice razumeju, ljudi je osećaju. Ako su pravi, naravno. Ako i oni nisu već androidi...“

То је збирка прича, не роман, о различитим човечанствима,и машине нису компјутери или машине већ андроиди.

Боље да се плашиш таквих, далеких ствари, него нечег близу или већ присутног. На пример: ако сада добијемо подршку Брисела у спору са Косовом, где смо морали да попустимо? У броју примљених избеглица?
amika amika 21:19 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Borislav Pekić naziv romana "1999".

Ja sam pogrešila naziv romana pa sam cimnula ćerku da zaviri u svoju biblioteku i saznala kako se zove.


"i kroz pet priča i pet čovečanstava udaljenih milonima godina sjediniti ih u zajedničku kataklizmu. „Ako je i ne opažaju, niti njene antropološke posledice razumeju, ljudi je osećaju. Ako su pravi, naravno. Ako i oni nisu već androidi...“

То је збирка прича, не роман, о различитим човечанствима,и машине нису компјутери или машине већ андроиди.

Боље да се плашиш таквих, далеких ствари, него нечег близу или већ присутног. На пример: ако сада добијемо подршку Брисела у спору са Косовом, где смо морали да попустимо? У броју примљених избеглица?
mariopan mariopan 21:33 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

amika

"i kroz pet priča i pet čovečanstava udaljenih milonima godina sjediniti ih u zajedničku kataklizmu. „Ako je i ne opažaju, niti njene antropološke posledice razumeju, ljudi je osećaju. Ako su pravi, naravno. Ako i oni nisu već androidi...“

То је збирка прича, не роман, о различитим човечанствима,и машине нису компјутери или машине већ андроиди.

Davno čitala pa dosta toga i zaboravila, samo znam da nisu ljudi i da ni krtica nije prava a ni maslačak...sve su ljudi uništili.


Боље да се плашиш таквих, далеких ствари, него нечег близу или већ присутног. На пример: ако сада добијемо подршку Брисела у спору са Косовом, где смо морали да попустимо? У броју примљених избеглица?

To ćemo teško saznati, ako ikad?
Ne mora da bude to, može da bude još jedan mandat AV Av-a jer su njime veoma zadovoljni i neće da ga ruše kad tako lepo sarađuje?
Pu, pu, pu
Boj se, boj se, jako se boj mariopan. (alf vanzemaljac)
tasadebeli tasadebeli 22:13 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

tasadebeli tasadebeli 22:30 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

mariopan
milisav68
mariopan
U ono vreme kada je to pisao Žil Vern ili crtao Leonardo isto bi mi se Milisav smejao da sam slučajno poverovala da neko može da leti helikopterom ili vozi podmornicu ispod vode i da to preživi.

Nisam ti se smejao, nego je bila šala (valjda zato i služe smajlići )


Pa nešto ti se mnogo smejao onaj smajlić?




Е, то је мој проблем у интернетској комуникацији!

Осим оног основног смајлија, најчешће немам представу шта тачно значе они остали.

Покушавам да укачим понешто гледајући друге шта раде, али у ствари никада нисам сигуран какву сам поруку послао смајлићем.

Лупим неки емотикон, а онда се мислим:"Боже, боже, шта ли сам сад рекао? Шта ће ови људи да мисле о мени? Увредићу некога зато што сам тупсон!"






Ишло то и по интернету, распитивало се, тражило, али мрка капа...

Заузврат, тек да не останем ненаграђен за труд, нашао сам ово:




mariopan mariopan 23:10 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

tasadebeli

Taso, lepa ti ona video školica za dva minuta.

Ja obožavam smajliće jer odgovaraju mojoj prirodi.
Volim da se smejem i šalim a baš ima zgodnih smajlića da to prikažu.

Vidi ovaj:

(pazila sam na pravopis kao što savetuju iz ove školice)
amika amika 23:28 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Осим оног основног смајлија, најчешће немам представу шта тачно значе они остали.


Ја их уопште не користим јер покушавам да се бавим озбиљнијим текстовима, а ту они делују иронијски, као да негирам оно што сам управо написао.

Они одговарају младима, а пошто сте овде сви млади, слободно их користите што се мене тиче.

Ево, горе видим једног, да покушам, можда се предомислим:
amika amika 23:32 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

alf vanzemaljac


И ја сам ванземаљац, бар се тако осећам, али то пажљиво кријем.
mariopan mariopan 23:56 15.11.2015

Re: Одисејеве сумње

amika
И ја сам ванземаљац,

Ortaci vanzemaljci
amika amika 00:03 16.11.2015

Re: Одисејеве сумње

mariopan
amika
И ја сам ванземаљац,

Ortaci vanzemaljci

Ортаци ванземаљци
играју у дуету
да разбију
животну сету...
mirelarado mirelarado 00:51 16.11.2015

Re: Одисејеве сумње

Е, то је мој проблем у интернетској комуникацији!

Осим оног основног смајлија, најчешће немам представу шта тачно значе они остали.

Покушавам да укачим понешто гледајући друге шта раде, али у ствари никада нисам сигуран какву сам поруку послао смајлићем.

Лупим неки емотикон, а онда се мислим:"Боже, боже, шта ли сам сад рекао? Шта ће ови људи да мисле о мени? Увредићу некога зато што сам тупсон!"


Готово никада не користим оног што се плази, као и његов приказ помоћу двотачке и латиничног слова p. Научена, ваљда, да је плажење непристојно и непожељно, не баш колико и показивање средњег прста, али за мене ту негде.
emsiemsi emsiemsi 06:44 16.11.2015

Re: Одисејеве сумње

tasadebeli

...
Осим оног основног смајлија, најчешће немам представу шта тачно значе они остали.
...

Па да !
Најлакше се правити луд !
Черевићан Черевићан 21:42 15.11.2015

тишине пулсирања

Интернет није ни рај ни пакао. То је зачарани простор..


има скоро деценија како сам суочен са окружењем, дилемичан у којој форми мој роман (првенац) да се објави обзиром да се кроз време и мојe схватање као писца мења, самом потребом да текстом покушам да променим размишљања око себе, односно да, у комуникацији са околином покушам да изразим и пренесем писаном речи дубљи смисао личног доживљаја теме коју обрађујем .ово је нарочито присутно данас, с обзиром да „модерност писања“ тежи ка томе да прекине све преостале нити и везе са традиционалношћу, и базира слободу речног израза параметрима нарави света у коме се брзо живи, а прочитано још брже заборавља.генерално, мислим да се класично писање у овом новом добу прилично губи последицом муњевитог напретка технологије те је потребно изнаћи неку средину, да би се успоставио склад између конзумента и ствараоца. умножена стварност Интернета,пак,  као прелазна форма, у томе . . одмоћи свакако неможе.
amika amika 23:41 15.11.2015

Re: тишине пулсирања

покушам да изразим и пренесем писаном речи дубљи смисао личног доживљаја теме


То је најважније, и у класичној, и у електронској, и у будућој књижевности. Нови угао виђења и тумачења света, то ће нам помоћи да га боље разумемо ако већ не можемо да га мењамо...

Везе са традицијом се не могу прекинути, само се из ње бира нешто друго, запостављено раније. Елиот: сваки геније стоји на раменима претходника.

Сада је много лакше објавити, постоји Интернет, па се добију неке реакције на текст што само може да помогне писцу.

Snezana Radojicic Snezana Radojicic 13:54 17.11.2015

Dilema

Slažem se sa svim pomenutim prednostima e-izdavaštva, ali šta sa onima koji i dalje imaju veliki otpor prema čitanju sa monitora? Poznajem mnoge takve.

amika amika 14:04 17.11.2015

Re: Dilema

šta sa onima koji i dalje imaju veliki otpor prema čitanju sa monitora? Poznajem mnoge takve.


И ја избегавам монитор кад год то могу. Једноставно, књига је много "удобнија" за читање и рад. Ипак смо ми у некој прелазној фази до правих читача е-текста. Верујем да ће они бити приступачни колико и књиге данас, и исто толико "удобни", а онда ће ове предности доћи до изражаја,
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 17:31 17.11.2015

Re: Dilema

amika
šta sa onima koji i dalje imaju veliki otpor prema čitanju sa monitora? Poznajem mnoge takve.


И ја избегавам монитор кад год то могу. Једноставно, књига је много "удобнија" за читање и рад. Ипак смо ми у некој прелазној фази до правих читача е-текста. Верујем да ће они бити приступачни колико и књиге данас, и исто толико "удобни", а онда ће ове предности доћи до изражаја,


Nalazim da je Kindle jako 'udoban', i ne razumem zašto nije u široj upotrebi kod nas. Više nije ni toliko skup a ima već na desetine gigabajta .epub i .mobi naslova na srpskom (hrvatskom) koji se mogu skinuti besplatno -- što klasika, što novih izdanja. Čini mi se da postoji 'otpor na neviđeno' prema e-čitačima, jer se sećam koliko sam i sama bila protiv njih, tvrdeći da ništa ne može da zameni papirnatu knjigu. A onda sam, sticajem okolnosti, morala da se naviknem na Kindle i začuđujuće brzo mi je postao podjednak ugođaj čitanje digitalnih naslova, kao ranije štampanih.
amika amika 18:28 17.11.2015

Re: Dilema

i začuđujuće brzo mi je postao podjednak ugođaj čitanje digitalnih naslova, kao ranije štampanih.


То је лепа вест, а зашто није у широј употреби? Издавачи га не пропагирају јер им је конкуренција, у штампи је било више текстова о временски ограниченој употреби књига у читачу, нема ТВ реклама, за њега знају тек пасионирани читаоци.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana