Svuda pođi ali bez mobilnog niđe!

jednarecfonmoi

Da li to znas mozda koliki su ti tacno odlomci koje pustaju?

Не знам, нисам то видео, него сам чуо Дејвида Кристала у овом разговору који је Радумило окачио да се ради о наставцима за око 4-5 минута читања.

Mada,romani u nastavcima su postojali po magazinima ranije,valjda da ljudi kupe novi broj.

Shvatam da ovde nije taj slucaj,naravno.

Јесу, јесу... Достојевски и Дикенс су тако писали у 19. веку (претеча телевизијских сапунских опера?), па би од тих наставака објавили читав роман.

Али јесте ово другачије... Не улазим у квалитет такве књижевности данас, то не могу... Али јесте у сваком случају другачија перцепција током читања са екранчића и читања са папира.

Ма мене је највише погодила она тврдња обојице лингвиста да је најважнија чињеница то што деца ипак читају и пишу у том новом виду комуникације, а да није важно шта то читају и пишу.

Ако читањем и писањем током живота култивишемо свој начин размишљања (cultivation - 2.the process of trying to acquire or develop a quality or skill; socialization through training and education to develop one's mind or manners), онда треба и да признамо да током тог процеса један Достојевски или Шекспир имају много већу тежину и значај од порука типа:

C U L8R

које нас помалкице враћају у доба цртежа по пећинама... Барем мени то тако изгледа. Разлика у размишљању у логичким исказима, реченицама, и размишљања у сличицама (попут Хомера Симпсона) и јесте оно што човека треба највише да удаљи од његовог животињског порекла, зар не?

mirelarado

али имам утисак да друштвене мреже управо тој врсти површности највише погодују и подстичу је.

"Сврачији" модел понашања,

Да се придружим Микелеу

jednarecfonmoi

Kad sam bila mala,tata nas je vodio nekad da setamo pored reke.Tada sam prvi put cula za poruke u boci.Cini mi se da je pricao i o mornarima koji su ponekad stavljali cigaru unutra za onog koji je nadje.Mislim da i dan danas mozda moze da se pronadje neka poslata boca ko zna kad i odakle,negde sam to i procitala da se tako nesto i desilo.
Od tada reka ~~~~~ za mene vise nije bila ista,dan danas u granama koje prolaze vodenim purtem ponekad pogledom potrazim zalutalu bocu sa porukom.
Znate,mozda vam je nekad neko napisao nesto lepo i ta boca putuje ka vama~~~~

Сад сам се баш вратио из шетње по Ади... (Нисам био са Брајом, мајке ми!) Док сам обишао круг око језера, поред мене су неколико пута прошле, што претичући ме, што у сусрет, мајка која држи за руку ћерку од десетак година. И мама је сваки пут када сам их угледао буљила у сокоћало куцкајући се са неким или је разговарала са неким, а дете иде онако поред ње и ћути, ћути, ћути... док је мама цима за руку. (Врло често видим такву слику по улицама или у ресторанима и слично.)

То се њих две шетају и проводе време заједно?

Ми смо, драга моја, ипак одрастали у времену у којем су важили неки сасвим другачији међуљудски односи. Чак и у оквиру породице...

Ipak svako bira put kojim ce hodati.
Postojanje dok drugog sveta,brojnijeg,ne smeta mi da gradim svoj,nekad lakse,nekad teze.

Ма мене је највише погодила она тврдња обојице лингвиста да је најважнија чињеница то што деца ипак читају и пишу у том новом виду комуникације, а да није важно шта то читају и пишу.

Oni su samo svesni činjenice, u njihovom govornom području, da deca ništa živo nisu čitala.

Ако читањем и писањем током живота култивишемо свој начин размишљања (cultivation - 2.the process of trying to acquire or develop a quality or skill; socialization through training and education to develop one's mind or manners), онда треба и да признамо да током тог процеса један Достојевски или Шекспир имају много већу тежину и значај од порука типа:

Mislim da si promašio Kristalovu poentu. On objašnjava da je zahvaljujući mobilnim tehnologijama, čitanje kao mehanički proces poboljšano u Engleskom govornom području. Zaboravljaš ključnu razliku:
- Onaj ko je u Srpskohrvatskom govornom području eskivirao i obaveznu lektiru u školi je samo neišlifovan i verovatno mu gramatika i pravopis nisu na zavidnom nivou.
- Onaj ko u Engleskom izbegava da bilo šta čita, je defakto nepismen i nije u stanju da prati ni dnevnu štampu.

rade.radumilo

Zaboravljaš ključnu razliku:

Богами, Раде, и то де факто писмен и неписмен код нас се доводи у питање после објављивања резултата прошлогодишњих испитивања у Србији да је 65% становништва функционално неписмено.

EDIT:


ЛИНК 1

ЛИНК 2

Што ће рећи да је проблем глобалне природе?

Дакле, у Србији је званично само 3,45% неписмених, али зато чак 65% знају сва слова, могу да прочитају све речи (чак и оне који које имају више од три слога) у тексту, али не схватају шта су то прочитали. Не разумеју... За такве, слова и речи све више постају некакви цртежи, а све мање слова и речи. (Цртежи у пећинама?)

Зато нам је и овај матурски испит (за разлику од некадашњег пријемног при упису у средњу школу) сада више фокусиран на употребу језика и разумевање текста него на неко суво знање граматике и књижевности.

П.С. - И да не буде забуне, дубоко поштујем Кристала и његов рад... Имам у кући неколико његових књига (не баш 16 као његов саговорник на клипу, али неколико почев од Речника лингвистике па надаље...)

Препоручујем ти књигу о историји енглеског језика коју је писао са својом супругом, Хилари (Wordsmiths and Warriors - The English Language Tourist's Guide to Britain) која је, у ствари, занимљива комбинација лингвистике, географије и историје писана питко и разумљиво и онима који се баш и не интересују много за лингвистику, али може да им буде занимљива та прича о енглеском језику кроз време и простор јер је то у ствари уједно и прича о Енглезима и Британији.

Једино ми се не допада тај некакав став који имају многи "модерни" педагози (а Кристал то и јесте као професор енглеског језика) да се избегава да се каже пуна истина, него се ствари непотребно ублажавају и облажу еуфемизмима.

Хоћу рећи, Раде, ако је неко неписмен и некултуран (некултивисан?) као што то млади врло често и јесу у великом броју данас зато што, захваљујући таблоидним медијима, са презиром гледају на културу и образовање, онда им то треба и рећи у лице, а не покушавати да их оправдаш тамо где су ти недостаци очигледни.

Ако мени вуковац, дете са свим петицама, отворено каже да нема стрпљења да прочита текст на пола стране А4 формата и да не може да испрати шта ту уопште пише, ја му онда у лице и кажем да је неписмен и да не заслужује све те петице које је добио са његових препаметних дигиталних 15 година старости.

Не пада ми на памет да га помилујем по "паметној" главици (гомила информација у тој главици при чему се појмови не повезују не назива се знањем) и да то што он не може да схвати шта пише на пола стране (то је мање од 1000 карактера) на његовом матерњем језику ублажавам тиме што ћу рећи да је створена лажна митологија о томе да млади ништа не читају када, ето, читају СМС, твитер и остало на сокоћалима.

Разумеш?

jednarecfonmoi

Ipak svako bira put kojim ce hodati.
Postojanje dok drugog sveta,brojnijeg,ne smeta mi da gradim svoj,nekad lakse,nekad teze.

Ух, не смета ни мени док та девојчица не доспе до мене, на часове у школи, па се онда од мене очекује да будем и наставник српског и мама и тата и друг,...

А за пут и избор тог пута којим ће се ходати си у праву.

tasadebeli

jednarecfonmoi

Ipak svako bira put kojim ce hodati.
Postojanje dok drugog sveta,brojnijeg,ne smeta mi da gradim svoj,nekad lakse,nekad teze.

Ух, не смета ни мени док та девојчица не доспе до мене, на часове у школи, па се онда од мене очекује да будем и наставник српског и мама и тата и друг,...

А за пут и избор тог пута којим ће се ходати си у праву.

Sve si rekao sto mislis ovom kantri pesmom:)

Za mnoge stvari koje pises,imam jos dodatnoh primera,ali mislim da cu stati.Rado cu procitati tvoje postove.

Moj put ovde vidim da piskaram povremeno svoje romanticne txtove,trenutno napisane(90%) ili donesene iz nekog magazina gde pisah ranije.Pisala sam malo ovde,malo kod Jelice,kod I.Knezevic,negde gde osetim da je to moja staza a da ne ugrozim tudj blog.
Da,jesam malo na pocetku dala neka vidjenja stvarnosti,glas vs pisanije,i verovatno cu opet tako,ali mrzi me da se uzivljavam na neke teme koje su vec x puta pricane,sem kad vidim neki detalj koji do sad nisam cula.

tasadebeli

један Достојевски или Шекспир имају много већу тежину и значај од порука типа:

C U L8R

које нас помалкице враћају у доба цртежа по пећинама...

Ма, није, човече, ово ти дође као ребус, а ребус није само стрип. Ово развија друге способности, бар нама који први пут видимо. Мени је требало неколико секунди да ово растумачим. Као пре једно осам година када сам добио пословни мејл у коме ме кореспондент моли/захтева да нешто урадим ASAP. Шта овај 'оће, питао сам се гласно, а нико у канцеларији нема одговор... капирам ја да је нека скраћеница... и открих је само по смислу, контексту. А ако ћемо право, језик се тако и учи, тако и ја и колегинице ми научисмо нешто ново.

Други невиђени колега је у неком другом тренутку послао фотографију извесне директорке, уз објашњење да је "шефица променила имиџ, па би требало да променимо слику на сајту".

као што то млади врло често и јесу у великом броју данас зато што, захваљујући таблоидним медијима, са презиром гледају на културу и образовање

Meni se nekako čini da u ovim komentarima provejava stav, da su mladi nekad bili pismeniji i da su drugačije gledali na kulturu i obrazovanje. Ja samo mislim da je to priča za malu decu. Ništa manje nepismenih i "priprostih" nije bilo tada nego sada. Šta više, mislim da je situacija sve gora kako ideš dalje u prošlost iz jednostavnih razloga: ekonomskih. Naravno, globalno. Ne uzimam u obzir naše govorno područje koje je u fazi urušavanja civilizacijskih normi, nakon raspada države.

са презиром гледају на културу и образовање, онда им то треба и рећи у лице, а не покушавати да их оправдаш тамо где су ти недостаци очигледни.

Ova rečenica govori koliko stvari uzimaš zdravo za gotovo (i ne samo ti) i zbog čega je školstvo u celom svetu zglavljeno u ćorsokaku.

rade.radumilo

Meni se nekako čini da u ovim komentarima provejava stav, da su mladi nekad bili pismeniji i da su drugačije gledali na kulturu i obrazovanje.

Не само млади, читаво људско друштво је раније у свом систему вредности образовање сврставало на мало вишу лествицу.

А зашто кажем млади данас? Па ако узмеш у обзир могућности за образовање и описмењавање које су млади имали некада и ове које имају данас, доступност информација, књига, услова у којима се изводи образовни процес, мораш признати да би ови данас требало да буду ипак на мало вишем ступњу од онога што смо имали некада. А нису, на жалост, на вишем ступњу... На истом су, како ти кажеш. А ја бих чак и додао да су мање самостални и мање способни од својих родитеља да повезују појмове у том мору информација у којем тону свакодневно.

Ova rečenica govori koliko stvari uzimaš zdravo za gotovo (i ne samo ti) i zbog čega je školstvo u celom svetu zglavljeno u ćorsokaku.

Не узимам ствари здраво за готово, него живим са тим свакога дана.

Покушај ти на све могуће начине, врло често правећи свакодневно од себе мајмуна "да би дечици било занимљиво градиво и учење кроз игру" (као да сам неки естрадни телевизијски канал, а не профа у школи), да их убедиш да прочитају макар један једини роман годишње колико отприлике и имају у лектири просечно за сваки разред основне школе од 5. до 8.

Баш би ме занимало да видим какав би ти то оригинални начин смислио да изведеш образовање из ћорсокака када је разумевање текста у питању.

(Ја не знам ни за један други начин да се разумевање текста побољшава него читајући. Још нисам видео нигде да се разумевање текста побољшава пасивним блејањем у екран са повременим укључивањем прстију да би се написала понека скраћеница.)

Мени за сада успева само понекада да понеке од њих убедим у тако нешто. А када се реше да коначно нешто и прочитају, онда ми усхићено саопштавају да сам им открио неке сасвим нове светове. ('Ајде! Ко би то рекао! мислим се ја тада без снаге да се радујем са њима заједно јер је сва снага отишла на убеђивање.)

И онда се питам који је смисао таквог образовања ако све то тако изгледа и буде ми жао што су то само понеки и само понекада јер имам утисак да је то премало за сав онај уложени труд и време, моје и њихово, да им се укаже на то шта су културне вредности, а шта је цивилизацијско ментално и комуникацијско ђубре којим их засипају свакога дана.

И ти онда мислиш да им то не треба рећи отворено?

А зашто?

Од чега ћемо их то поштедети?

И зашто је, уосталом, сер Кен на крају свога излагања читао Јејтса ако је књижевност, поготово поезија, баш толико застарела и досадна у овом новом, дигитализованом и бољем добу револуције у образовању?

Нисам ја баш толико старомодан, Раде, ма шта год ти закључивао на основу овога што ти овде причам.

Сер Кена Робинсона сам гледао и слушао више пута. И све је то лепо замишљено и речено. Али ни једном једином речју сер Кен нам не каже како ту револуцију у образовању конкретно спровести у образовним системима широм света који се поприлично разликују. Ово о чему он прича је прилично уопштено и без икакве потврде да је покушано било где да се практично спроведе. Некако више служи сер Кену да побере апалузе и забави и насмеје своје слушаоце (и мало промовише себе, зар не?) него што може да се примени и искористи у учионици.

Наслушао сам се ја тога, мој Радумило... И начитао научних радова и књига и домаћих и страних аутора. Још од студентских дана. И то је мени одавно јасно, то о чему сер Кен прича. И лепо све то звучи. Али...

Проблеми настају када то о чему он и остали "оригинални мислиоци" о образовању причају треба спровести у учионици са 25-30 ученика различитих интересовања, надарености, интелигенције, тренутних расположења, искустава која доносе из својих породица и из вршњачког окружења... И онда све њих такве треба уклопити у људско друштво као нормална и социјализована људска бића која ће бити испуњена задовољством због живота који живе.

Ни сер Кен, ни било који други револуционарни мислилац о образовању не даје конкретна упутства како то извести. А баш бих волео да чујем како су они то радили током својих живота и каријера када су били професори од 25, 35, 50, 60,... година старости.


Узгред, само да ти кажем, за разлику од сер Кена Робинсона (и многих у његовој публици), ја ни данас, иако имам 51 годину, не носим ручни сат. Неко би можда помислио да ми треба јер како ћу знати да ми је час трајао 45 минута.

Ма не треба ми... Моји часови не трају 45 минута... Они трају онолико колико је потребно да бисмо сви заједно, и клинци и ја стигли тамо куда смо се запутили...

Hansel

моли/захтева да нешто урадим ASAP. Шта овај 'оће, питао сам се гласно, а нико у канцеларији нема одговор... капирам ја да је нека скраћеница... и открих је само по смислу, контексту. А ако ћемо право, језик се тако и учи, тако и ја и колегинице ми научисмо нешто ново.

Ма и ја учим... Разне скраћенице...


Ови моји мали дрипци пишу по зидовима, свескама, где год стигну

ACAB

(all cops are bastards).


Онда ме питају да ли знам шта то значи. Ја им кажем да знам и да би, што се мене тиче, требало по зидовима, књигама и свескама да пишу

ATAB


(all teachers are bastards).

Онда они рашире окице и гледају ме пар секунди запањено, па мало о'ладе са том лекцијом из своје умјетничке наобразбе. Почну да цртају и пискарају нешто друго по зидовима и свескама.

И тако... Учимо се и они и ја... Свакодневно...

tasadebeli

...
Ако мени вуковац, дете са свим петицама, отворено каже да нема стрпљења да прочита текст на пола стране А4 формата и да не може да испрати шта ту уопште пише, ја му онда у лице и кажем да је неписмен и да не заслужује све те петице које је добио са његових препаметних дигиталних 15 година старости.
...

Све што би ти требало да урадиш је да своје вуковце "натераш" да читају твоје постове --- онда им нити "Рат и мир" не би били предугачки.

emsiemsi

Све што би ти требало да урадиш је да своје вуковце "натераш" да читају твоје постове --- онда им нити "Рат и мир" не би били предугачки.

Е, то ја зовем добром идејом!

Ето начина како да се ти 140-карактерни претворе у 1840-карактерне!

Алхемија, човече, алхемија! Тако се добија и злато од олова!


EDIT: И само још да додам...

Можда по овим мојим постовима испада да се ја не слажем са Радумилом по питању тог ћорсокака.

То није тачно.

Једино бих ја ту додао још да је у ћорсокаку читава ова наша цивилизација (барем њен Западни круг којем и ми припадамо).

А на школи и образовању се то само најбоље види.

И зашто је, уосталом, сер Кен на крају свога излагања читао Јејтса ако је књижевност, поготово поезија, баш толико застарела и досадна у овом новом, дигитализованом и бољем добу револуције у образовању?

E tu je kvaka. Čast izuzecima, ali obrazovni sistem pokušava deci nametnuti čitanje lektire koja ni na koji način ne može da dopre do njih, a pri tome još u papirnom formatu što je većini već "brate mili".

1. Zašto taj Jejts i Tenison i Bajron ne bi bili u elektronskom formatu (na Srpskom jeziku)? Zašto im ne bi dao link na .epub i rekao pročitajte? Zašto ne bi bili ukršteni sa delima koja su nastala u savremenom dobu, na motivima klasične književnosti? Zadaš im da pronađu Šekspira u filmovima Akira Kurosave?

2. Zašto ta ista lektira ne bi bila prožeta delima koja bi klincima bila bliža? Zašto umesto "Kroz Pustinju i Prašumu" koje sam sestriću morao prevoditi (izdanje na Srpskom jeziku) i koje ga je ostavilo potpuno ravnodušnim nakon toga, ne bi bilo zamenjeno Gospodarem Prstenova?

Izvini, meni je motivacija ljudi da urade nešto za šta generalno ne mare u opisu posla, a način na koji se pristupa tome će pokrenuti neke od klinaca. Pitanje je: da li može dopreti do većine?

И ти онда мислиш да им то не треба рећи отворено?

А зашто?

Од чега ћемо их то поштедети?

Ne mogu biti svi akademski obrazovani, a u svetu je trenutno akademsko obrazovanje postavljeno na pijedestal dok su stručna zanimanja "nižerazredna" zanimanja. Hebi ga, društvu je potrebno varilaca, vodoinstalatera, elktričara itd. u odgovarajućoj srazmeri sa filmskim kritičarima, dramskim piscima i istoričarima umetnosti.
Ne vidim zašto bi neko bio nipodaštavan zato što ga ne interesuje književnost ili umetnost bilo koje vrste? Šta, zbog toga će sutra biti manje sposoban da te izvuče iz smrskanog automobila? Ko tebi daje za pravo da mu nabijaš na nos to što on u životu teži takvim stvarima, a ne Čehovu i Kafki?

rade.radumilo

'Ајде идемо редом, а ти чекирај.

Zašto taj Jejts i Tenison i Bajron ne bi bili u elektronskom formatu (na Srpskom jeziku)? Zašto im ne bi dao link na .epub i rekao pročitajte?Zašto ne bi bili ukršteni sa delima koja su nastala u savremenom dobu, na motivima klasične književnosti?

Урадио. Додуше не Јејтса и Тенисона, ови моји су основци, али Шекспира, Петрарку, Молијера, Бајрона, српску књижевност (она ту и претеже, такав је програм за основну школу), то да.

Zadaš im da pronađu Šekspira u filmovima Akira Kurosave?

Урадио. Додуше, не баш Шекспир код Куросаве, ови моји су основци, али Молијер код Стерије и Нушића и код Душка Ковачевића, то да...

Zašto ta ista lektira ne bi bila prožeta delima koja bi klincima bila bliža? Zašto umesto "Kroz Pustinju i Prašumu" koje sam sestriću morao prevoditi (izdanje na Srpskom jeziku) i koje ga je ostavilo potpuno ravnodušnim nakon toga, ne bi bilo zamenjeno Gospodarem Prstenova?

Урадио. И Хобита, такође. Чак и Хари Потера иако га органски не подносим, али сам због клинаца читао те баљезгарије.

И знаш шта добијем после свега?

Pitanje je: da li može dopreti do većine?

Затражим да ми напишу састав (англоамерички лингвисти би рекли есеј)... Ликови, о писцу, препричавање радње, сопствено виђење књижевног дела,... шта год.

Добијем 90% састава које су писале маме, баке, тате, тетке,... Или је састав од слова до слова преписан са неког сајта.

Осмацима сваке године задајем да раде за домаћи истраживање по интернету на тему Живот и дело Вука Караџића. Имају месец дана времена. Па ми задатке шаљу на мејл.

А они онда започну истраживање и писање "свог" задатка последњег дана задатог рока и добијем 95% копи/пејст састава, без једне једине реченице коју је дете само написало. (Чујем да то раде и студенти масовно, чак и студенти књижевности.)

Не схватају они, мој Радумило, какву предност по питању образовања имају над претходницима зато што имју интернет.

Њима интернет, као и већини њихових родитеља и наставника, служи искључиво само за забаву. И ту им се, отприлике, и завршава интересовање и за дигиталну писменост.

("Зашто ниси урадио оно на нету што сам тражио?" - "Нисам стигао, висио сам на фејсу са наставницом руског." - "Па јесте ли се барем дописивали о руском језику?" - "Јок, о Карлеушином стајлингу..." - ето тако то изгледа у учионици када закопкаш испод површине тог модерног, дигитализованог електронског доба у којем су млади препаметни за школу.)

Ko tebi daje za pravo da mu nabijaš na nos to što on u životu teži takvim stvarima, a ne Čehovu i Kafki?

И ти то кажеш мени, човеку који иначе и не воли лепу књижевност.


Слушај, читао сам и ја у њиховим годинама и Горилу Савковића, и Ратове звезда и Десперадоси Сијера Неваде,... Али сам читао и Чехова и Кафку (кад му је дошло време за читање) и Црњанског и Андрића.

А њих не могу да убедим да није довољно (нити добро за њихов развој) да прочитају само Љубав у доба хероина оне "књижевнице" Симониде Какосезваше (ако уопште и то читају јер обично не знају да ми кажу шта су то тамо прочитали), већ да би требало поред Симониде ипак да прочитају и Чехова...

Али, немој погрешно да ме разумеш. Не кривим ја клинце за све ово о чему ти пишем.

Кривим нас старије... И школу, али и родитеље. Какав смо им то па свет пружили да одрастају у њему. Какав смо им ми па модел. Колико клинаца види своју маму или тату да у кући чита било шта друго осим новина (ако и то читају) или евентуално на плажи оно 50 нијанси сиво...

Схватам ја, мој Радумило, да је грешка пре свега у нама, а не у клинцима.

Једино ти се жалим овде на тежину борбе коју водим сваки дан.


П.С. - А знаш ли како учимо падеже и питања за падеже у 5. разреду?





После на матурском сви репују шапућући и млатарујући рукицама као Паблик Енеми...


Не можеш рећи да нема нас који се не трудимо. Није баш сер Кен Робинсон измислио рупу на саксији.

Само тешко то иде, Радумило, тешко...

Раде, ово што ти предлажеш и ово што Таса покушава – људи, то је некакав напредни курс. Ви бисте да дете у основној школи има неке формалне увиде, ако сам добро разумео? Па, Раде, да би неко препознао Шекспирове мотиве у неком каснијем делу, он мора прво да познаје Шекспирово дело (које, видим, сада почиње у основној школи да се обрађује, као и штошта друго, нпр. ја мислим да о хипоталамусу ни у средњој природног смера нисам учио из биологије, а сада то раде седмаци). Мислим да клинци прво морају да осете неку блискост са тематиком да би са имало интереса ушли у читање. Нека погледају неки модерни филм с транспонованим Шекспиром, нека погледају и "Заљубљеног Шекспира"... не знам, шта год... нека се направи мала представа на часу, као "читајућа проба" – једино тако, ја бар мислим, можеш ефикасно да их извучеш из тих безобалних вода интернета које и јесу проблем. Да ли ико децу (стигне да) учи како да траже, бирају и како да обрађују податке које на интернету нађу? Да скратим: најбитнија је мотивација – без ње, све је узалудно.

Ipak da dam konkretan primer.

Pre nekog vremena u sada nepostojecoj vikendici,sedim i slusam komsijku lokalca kako kuku na cerku od valjda devet godina kako ima keca iz engleskog,i kako je mala uzasna,Ja sve vreme mislim suprotno da je dete inteligentno,znam po razgovoru,idejama.
Predlozim da joj odrzim par casova,iz stosa,eto tako.
Ogradjujem se,imala sam zivaca,vremena,i odabranu ekipu oko sebe.
Dodje mini komsijka,koja me i inace volela,i pocinjemo jedan suludi teatar gde ukljucih prisutnu mi familiju.Pocinjemo da glumimo recenice iz knjige,pretvarajuci se u tigrove,zmajeve,negde korisceni rekviziti,vise se i ne secam.Odjednom,gadne,suvoparne recenice izgledase potpuno drugacije,u celoj konstalaciji ona ni ne primeti da je guram da prica,ispravljam je u letu,da ni ne oseti i navuce se straha od gramaticke greske,najveceg uzasa vecine nasih prifesora kojima je izgovor uglavnom ~bljak a nametanje pravila i insistiranje na istim,glavni pokretac.
Da skratim,sa tom suludom predstavom tog leta i par casova(!!!),za koje je posle morala da se pripremi,devojcica je zavolela jezik i od keca otisla na cetvorku.

Па, да! Свашта се код нас погрешно учи, а страни језик понајвише (не знам као је у свету, знам да је код нас то неприродан систем). Један проф. математике је од једног "јединичара" из математике "направио" "петичара", а касније студента ЕТФ-а који је био првопласиран на пријемном, а потом студент-демонстратор, верујем да му је даља професионална будућност била и остала светла.

Hansel

Па, да! Свашта се код нас погрешно учи, а страни језик понајвише (не знам као је у свету, знам да је код нас то неприродан систем). Један проф. математике је од једног "јединичара" из математике "направио" "петичара", а касније студента ЕТФ-а који је био првопласиран на пријемном, а потом студент-демонстратор, верујем да му је даља професионална будућност била и остала светла.

Ovo je lepa prica za matematiku i profu.
Dobri Vil Hanting,bas o tome je.Ima i tih legendi kao da je Ajnstajn imao jedinicu iz matisa.

Postoje ljudi(deca) koja se kasnije probude,ali sigurno je da profesor moze da ima ogroman uticaj.

Pogotovo za strani jezik.Ako te neko polako uvede u neki drugi jezik,kroz sopstvenu ljubav prema istom,kroz pesme i ko ima nerava i kreativnosti, kroz dopunske price uz gradivo,mozda dobije jedno srecno lice onog koji se sprema da progovori na "stranjskom"

jednarecfonmoi

Ipak da dam konkretan primer.

Pre nekog vremena u sada nepostojecoj vikendici,sedim i slusam komsijku lokalca kako kuku na cerku od valjda devet godina kako ima keca iz engleskog,i kako je mala uzasna,Ja sve vreme mislim suprotno da je dete inteligentno,znam po razgovoru,idejama.
Predlozim da joj odrzim par casova,iz stosa,eto tako.
Ogradjujem se,imala sam zivaca,vremena,i odabranu ekipu oko sebe.
Dodje mini komsijka,koja me i inace volela,i pocinjemo jedan suludi teatar gde ukljucih prisutnu mi familiju.Pocinjemo da glumimo recenice iz knjige,pretvarajuci se u tigrove,zmajeve,negde korisceni rekviziti,vise se i ne secam.Odjednom,gadne,suvoparne recenice izgledase potpuno drugacije,u celoj konstalaciji ona ni ne primeti da je guram da prica,ispravljam je u letu,da ni ne oseti i navuce se straha od gramaticke greske,najveceg uzasa vecine nasih prifesora kojima je izgovor uglavnom ~bljak a nametanje pravila i insistiranje na istim,glavni pokretac.
Da skratim,sa tom suludom predstavom tog leta i par casova(!!!),za koje je posle morala da se pripremi,devojcica je zavolela jezik i od keca otisla na cetvorku.

Свака ти част !
Ја се теби дивим.

Свака ти част !
Ја се теби дивим.


Mnogo hvala za lepe reci Emsi

Урадио. Додуше не Јејтса и Тенисона, ови моји су основци, али Шекспира, Петрарку, Молијера, Бајрона, српску књижевност (она ту и претеже, такав је програм за основну школу), то да.

Zašto sam ja tripovao da si u srednjoj? OK, onda računaj da je predlog dolično korigovan. Uzgred, voleo bih da neko digitalizuje Đorđa Lobačeva.

Али, немој погрешно да ме разумеш. Не кривим ја клинце за све ово о чему ти пишем.

Ni ja. Na stranu degradacija društva, u nas, nakon raspada države. U kvazi državi u kojoj su obrazovani na dnu društvene lestvice, bespredmetno je raspravljati o tome.
Obrazovni sistem u celom svetu je totalno promašio temu, jer još uvek počiva na principima s kraja XVIII i početka XIX veka.

Не можеш рећи да нема нас који се не трудимо. Није баш сер Кен Робинсон измислио рупу на саксији.

On i ne priča o vama.

Само тешко то иде, Радумило, тешко...

On priča o ukorenjenim dogmama, koja postavljaju prepreke upravo takvim pokušajima.

Да ли ико децу (стигне да) учи како да траже, бирају и како да обрађују податке које на интернету нађу?

ето тако то изгледа у учионици када закопкаш испод површине тог модерног, дигитализованог електронског доба у којем су млади препаметни за школу.

Ja i dalje tvrdim, da to nema veze sa modernim i sa digitalnim dobom. Tu smo gde jesmo sa olovkom ili sa smartfonom u ruci. Budemo li krivili tehnologiju za socijalne probleme koje smo stvorili, nećemo ništa rešiti.
Upravo si pričao o 65% funkcionalno nepismenog stanovništva u Srbiji. Niti su to sve današnji klinci, niti je procenat bio različit pre dvadeset-trideset godina.
U društvu u kom hajduci/vojvode/gazde/biznismeni i njihove konkubine čine elitu društva, visoko obrazovani se tolerišu samo ako potpadaju pod "poštenu inteligenciju" a sveštenstvo već dvesta godina ratuje sa čovekom koji je preduzeo da opismeni običan narod, mrka kapa od bilo čega.
Jelica je imala interesantan blog o tome kako su učitelji vazda bili beda na ovim prostorima. Uporedim to sa Turskom i time kako su tamo od Ataturka na ovamo, najveće plate iz budžeta u prosveti, pa uporedim Tursku i Srbistan danas... Tuga.

rade.radumilo

Uzgred, voleo bih da neko digitalizuje Đorđa Lobačeva.

Нисам ништа нашао.

А знаш ли да су убацили одломак његовог стрипа и у читанку за 5. разред, Женидба Душанова? (ЛИНК)

И баш зато што смо ми главни кривци за то како клинци третирају нове могућности у образовању, онда не смемо да им подилазимо ублажвајући слику тренутног стања ствари јер смо, заправо, од тога и почели читаву причу.

Ако то радимо, онда много подсећамо на оне родитеље који ускраћивање пажње и љубави својој деци покушавају да надокнаде тиме што им купују све на шта дете покаже прстом.

Uporedim to sa Turskom i time kako su tamo od Ataturka na ovamo, najveće plate iz budžeta u prosveti, pa uporedim Tursku i Srbistan danas... Tuga.

Ја се бојим, Раде, да ту ни највеће плате из буџета не могу променити много.

Ради се ту најпре о стању духа. А оно се не може купити на пијаци.

Ако учитељица која у учионици изгледа као да је пошла у ноћни провод пушта 4 године на својим часовима музику типа сузама сам лепио тапете, знаш ли колико је после времена и напора потребно да се у ту малу главицу обликовану таквим поступком од њене 7. до 11. године, убаци идеја о предностима образовања и могућностима које има на располагању?

А школу у облаку је, иначе, радила и моја жена са својим средњошколцима, али је у последњих годину дана прешла на

Едмодо (ЛИНК)

Имала је помака у мотивацији ученика (установили смо да је то најважније, зар не?), али ни то једноставно није довољно. Тек сваки трећи ученик је заинтересован за такав рад, а њих око 10-15% се жестоко буни тражећи повратак на класичне часове и методе рада (на којима су иначе били исто тако неуспешни). Неки од њих при томе (ученици и њихови родитељи) чак прете и тужбама Минстарству...

(За шта нас, да будем искрен и опрости на вулгарности, баш заболе... Ти клинци и маме и тате навикли да се школа завршава тако што се профа одмах повлачи на сваки помен власти, па цимају ли цимају тај конопац... )

Ja i dalje tvrdim, da to nema veze sa modernim i sa digitalnim dobom.

То сам и ја хтео да истакнем овиме што си цитирао. Човек је човек, са смартфоном или са оловком у руци.

И због тога, такође, не смемо (што сам досадан!) да подилазимо клинцима говорећи им како су они "модерни" и "напредни" као да је свет почео са њима и као да ће се завршити са њима.

Не причам ја овде, Раде, уопште о технологији. Причам све време о педагогији...

Hansel

Раде, ово што ти предлажеш и ово што Таса покушава – људи, то је некакав напредни курс. Ви бисте да дете у основној школи има неке формалне увиде, ако сам добро разумео?

А не, све је то у некој рудиментарној форми... Много важније у свему томе је оно што следи, усмено и писано изражавање, а у вези са тим. И не очекујем ја ту не знам ни ја какве саставе или исказе, али само да их добијем... Само да их добијем... А не ћутање и празне листове папира док се при томе куцка преко телефона са неким...

jednarecfonmoi

mozda dobije jedno srecno lice

А шта мислите, шта је то што ме и поред све ове моје кукњаве већ 25 година држи у учионици?

Само ето, морам некоме да се искукам, па је избор пао на вас... Шта да вам радим, то нам је што нам је...

tasadebeli

rade.radumilo

Uzgred, voleo bih da neko digitalizuje Đorđa Lobačeva.

Нисам ништа нашао.

А знаш ли да су убацили одломак његовог стрипа и у читанку за 5. разред, Женидба Душанова? (ЛИНК)

И баш зато што смо ми главни кривци за то како клинци третирају нове могућности у образовању, онда не смемо да им подилазимо ублажвајући слику тренутног стања ствари јер смо, заправо, од тога и почели читаву причу.

Ако то радимо, онда много подсећамо на оне родитеље који ускраћивање пажње и љубави својој деци покушавају да надокнаде тиме што им купују све на шта дете покаже прстом.

Uporedim to sa Turskom i time kako su tamo od Ataturka na ovamo, najveće plate iz budžeta u prosveti, pa uporedim Tursku i Srbistan danas... Tuga.

Ја се бојим, Раде, да ту ни највеће плате из буџета не могу променити много.

Ради се ту најпре о стању духа. А оно се не може купити на пијаци.

Ако учитељица која у учионици изгледа као да је пошла у ноћни провод пушта 4 године на својим часовима музику типа сузама сам лепио тапете, знаш ли колико је после времена и напора потребно да се у ту малу главицу обликовану таквим поступком од њене 7. до 11. године, убаци идеја о предностима образовања и могућностима

jednarecfonmoi

mozda dobije jedno srecno lice

А шта мислите, шта је то што ме и поред све ове моје кукњаве већ 25 година држи у учионици?

Само ето, морам некоме да се искукам, па је избор пао на вас... Шта да вам радим, то нам је што нам је...

Neko je spomenuo da je pisano o profesorima u nekom blogu.Ne nadjoh.

Kad smo vec otisli daleko od teme,postoji i termin koji svi znate " legendarni" profesor.To su ljudi koji su iz nekog razliga ostali upamceni,zbog mudrosti ili visprenosti,zbog duhovitosti,ili jednostavno dobre duse,sto nije zanemarljivo
Daleko u vremenu sad vec,postojao je profesor Lukic sa Pravnog.Ne znam puno o njemu,sem par beogradskih prica.Jedna od tih je kad u tramvaju vidi studenta koji bistri njegov predmet,ne dize glavu.Profesor ga pita kod koga polaze,ovaj ovlas kaze.." Ma kod Lukica".Mic po mic,stanicu po stanicu dok se tramvaj kretao ka Pravnom,profesor njemu postavlja pitanja.Ovaj ni ne primecuje nista,verovatno misli,znatizeljni advokat,ili opstinski cata.Silaze zajedno,kod Pravnog,a Lukic kaze:" Daj indeks,polozio si"

И због тога, такође, не смемо (што сам досадан!) да подилазимо клинцима говорећи им како су они "модерни" и "напредни" као да је свет почео са њима и као да ће се завршити са њима.

To i ne zagovaram. S druge strane, kao ineko sa iskustvom u rukovođenju ljudima, znam da ukoliko nastupiš antagonistički samo ćeš da dobiješ izvršavanje naredbi "preko ku**a" što će povući nekoliko stvari za sobom, između ostalog izostanak inventivnosti i kreativnosti, mnogo veći nivo grešaka i sakrivanje istih.
Ukoliko ljudi (mladi i stari) bilo koji visoko kognitivni posao treba da obave zato što im je naređeno, a ne zato što oni to žele onda si u startu zahebao stvar.



Odličan film: To Sir, with Love

А не ћутање и празне листове папира док се при томе куцка преко телефона са неким...

Да сам профа, 'ладно бих користио ометач мобилних телефона, има их за стотинак евра, како видим (чак и за 25–40!). Проверио бих само да ли је забрањено, колико подручје омета... не могу да верујем да то толеришете.

П.С. Тасо, не знам да ли си клинцима кад радите "Капетана Џона Пиплфокса" пуштао радио-драму, има на Јутјубу, да знаш (питала ме једна бивша колегиница, професорка српског иначе, да ли имам снимак... таман сам био спреман на неке "подвиге", али онда нађох...)

mikele9

Професор Академик Радомир Лукић рођен је и одрастао у скромној сељачкој породици. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1937. године, на који је, по сопственој причи, због мањка новца долазио само на испите. Две године касније докторирао је на париској Сорбони одбранивши дисертацију Обавезна снага правне норме - проблем објективног права. Занимљиво је да се Лукић на одбрани докторске дисертације појавио у српској, шумадијској, народној ношњи, што је изазвало чуђење код чланова комисије, а након тога је уследило Лукићево питање „Да ли желите да браним рад на француском или енглеском језику?"

I da dodam anegdotu kojoj sam prisustvovao: Istoriju prava nam je predavala Profesorka Ružica Guzina. Jednom, bila je zima 1996, januar, Ružica je sela na veliki radijator i predavala nam, kad se otvoriše vrata i pomoli se Profesor Lukić, porazgovara s Ružicom i odlazeći reče: Pazi Ružice da ti ne izgori prezime!

Mikele:)))) odusevila sam se sad.

Ovu pricu za Guzinu,znam,samo je nestala bila u secanju.

Nisam znala za Sorbonu i francuski,bas lepo da si nasao te podatke.

Hansel

Тасо, не знам да ли си клинцима кад радите "Капетана Џона Пиплфокса" пуштао радио-драму, има на Јутјубу,

Јесам. Имам је и у мом "архиву" за школу. Ради се у 5. разреду.

Уз то им пустим и илустрације које иду као презентација на видео биму. Рецимо, овако нешто:











и слично.

Много им се, рецимо, свиђа и ова анимација Косовске битке одавде(ЛИНК) коју сам скинуо и превео на српски. То им пуштам када радимо народне епске песме о Косовском боју у 6. разреду, па онда у оној већ поменутој рудиментарној форми повлачимо паралеле између књижевног дела и историјских чињеница. Покажем им и тај сајт, па после стално иду на њега када уче историју. Убедио сам и колегу историчара да га користи где може.

(Накупило ми се до сада негде 4-5 гига сировог материјала за часове, текстови, презентације, аудиозаписи, слике, цртежи, видео клипови, кратки филмови,... које после комбинујем, "сецкам", "лепим" итд. у припреми за часове. Играм се и ја, што само клинци да се играју...

Али никако да смислим начин како да их натерам да говоре, читају и пишу - то ми је првенствени задатак као наставника српског, зар не? - што они вазда доживљавају као тежак робовски рад. Никако да од њих таквих какви су, 140-карактерни и пасивни посматрачи сличица, дођемо до оних активних 1840-карактерних учесника у процесу. На то се жалим ја овде... )

Да сам профа, 'ладно бих користио ометач мобилних телефона,

Нашао сам на нету нека упутства за прављење... Кажу да може од старих даљинских управљача да се направи, па ево сада баш покушавам један за жену да саставим. Њој је потребнији, она има велике ђаке.

Ови моји су мали, па је за сада углавном довољно да се нарогушим у таквим ситуацијама, то даје позитивне ефекте. Ови моји још увек реагују на оног горе Чака Нориса што сам ти га већ окачио...