Kucanje

Sa čisto neurofiziološkog stanovišta, bilo koje kretanje, a samim tim i podizanje čaše ima tri komponente:

1. Kinetičku, koja se odnosi na samu mišićnu kontrakciju, odnosno generisanje mišićne sile, jedine sile koja se nalazi pod našim direktnim uticajem, odnosno kontrolom. Ova komponenta predstavlja uslov da bi do kretanja uopšte i došlo i kompletno se odigrava u  centralnom nervnom sistemu, prvo senzornim putevima ( Neko je podigao čašu za stolom i viknuo:”Živeli!” ) dakle kroz čula informacija dolazi do mozga gde se vrši odabir koje ćemo mišiće angažovati da bi se prihvatila, zatim podigla čaša. Informacija, zatim, ide motornim putevima do mišića koji će biti angažovani u podizanju čaše i izvođenju specifičnog kretnog zadatka koji se naziva kucanje.

1. Kinematičku, koja se odnosi na mehaničke karakteristike kretanja, bez obzira na uslov, tj intenzitet generisane sile. Tu imamo dejstvo različitih sila, npr silu težine ruke i čaše, pa zemljine teže, inercije, reakcije podloge ( inače ne bi imali stabilan stav pri kucanju ), obrtne momente ukoliko želimo specijalne efekte podizanja čaše kružnom putanjom bez prosipanja itd. Dakle put koji će puna čaša preći od stola, vođena rukom, u zglobu ramena uz izometrijsku kontrakciju stabilizatora lakta i zgloba šake, ni prebrzo ni presporo, ( da ponovim, bez prosipanja po sebi i drugima ), do druge čaše, gde će uz opružanje u zglobu lakta, dakle aktivacijom tj koncentričnom kontrakcijom m.triceps brachiii  i koaktivacijom m.biceps brachii koji je antagonista tricepsu i koji će obezbediti da kucanje ne bude razbijanje svoje i tuđe čaše, zatim fiksiranje zgloba ramena i fleksija u zglobu lakta prilikom prinošenja čaše ustima i na kraju ispijanje uz rotaciju u zglobu šake ( u izuzetnim slučajevima i zglobu lakta i ramena, ali se ne preporučuje jer ukazuje na lošu tehniku, odnosno nedostatak stila ). Vraćanje čaše na sto takođe zahteva motornu kontrolu, ali zbog više različitih tehnika; od nežnog spuštanja do bacanja u vis, u dalj i o pod; nećemo ulaziti u mehaničke karakteristike ove faze kretanja.

1. Energetsku, koja opisuje koliko dugo možemo da obavljamo ovu aktivnost bez smanjenja radnog učinka. Energetska komponenta može se jednom rečju opisati kao kondicija i napominjem da dobra kondicija utiče na prethodne dve komponente i to na različite načine: Upravo je srazmerna kinetičkoj, odnosno što se duže rad izvodi, to je generisanje mišićne sile veće, jače i obrnuto je srazmerna kinematičkoj: sa produžavanjem rada, gubi se efikasnost kretanja na račun koordinacije, odnosno preciznosti kretanja i dolazi do propratnih efekata prolivanja pića, lomljenja čaša itd.

Adekvatnim treningom, odnosno opštim i specifičnim vežbama, može se pozitivno uticati na svaku komponentu pojedinačno, ali paralelno treba razvijati i inhibitorne spoljašnje mehanizme, npr u vidu paralelnog uzimanja kisele hrane, ali i inhibitorne unutrašnje mehanizame, pre svega ignorisanjem i samokontrolom.

Treba napomenuti da muzika nepovoljno utiče na inhibiciju.

Živeli !