Gost autor| Kultura| Satira

VOL STRIT U BEOGRADU

Vojislav Stojković RSS / 22.01.2016. u 16:17

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

Кафић “Вол стрит”, сав у црвеном плишу и бордо кожи, ушушкан у меку атмосферу и снабдевен свим врстама оштрих пића, био је омиљено место бизнисменима различитих профила. Они мали, чија је фирма била ташна-машна-мобилни знали су да је бити у “Вол стриту” ствар престижа – имиџ, бре, ортак, то ти је пола бизниса! Они моћнији, које су пратиле дугоноге секретарице изабране међу запосленима, ту су заказивали састанке, уговарали проценте, рабате и проналазили извршиоце за ситније послове којима нису желели да “прљају” своје пословање. “Видимо се у “Вол стриту”! – била је реченица коју су сви радо изговарали јер је тако пословно и светски звучала.

Двојица бизнисмена, Стева звани “Паљевина” и Миланче, познатији као “Херц-Шверц” седели су за истим столом, једним оком погледали мобилне телефоне пред собом а другим суседни сто, напрежући се да чују разговор који се тамо водио. А тамо су двојица моћних гарагана, у друштву својих ћутљивих секретарица, одмахивали главама, ширили руке, грабили мобилне, хватали један другог за ревере и најзад се договорили. Проценти су подељени, рабати договорени, руке чврсто стиснуте. Први је, у пратњи секретарице чије су бутине севале, журно изашао. Други је отхукнуо, протрљао дланове, загледао се у утегнуту секретарицу, наредио: - Наручи ми пиће! - и одгегао у тоалет.

- Договорили су се да нешто заједно купе! – прошапутао је Миланче и привукао мобилни к себи.
- Јесу, вала! Нешто крупно и ново! Мада некако невољно, једва! – појаснио је Стева.
- Али – шта? Шта се то продаје? – питао се Миланче.
- Могао би да дознаш – предложи Стева. – Ти си стари шмекер. Иди, мало се набаци госпођици и гвирни у папире на столу!
- Ма, није то за нас!
- Можда баш јесте! Видео си како су читали податке? – убеђивао га је Стева. – Као преко оне ствари! Ситно за њих, таман за нас! Гвирни, шта те кошта!
- Гвирни ти!
- Па ти си шмекер! Онда, ја треба да мењам очале да могу да прочитам, а ти ћеш то у трену, као што видиш карте у покеру. Колико њих си опељушио на тај штос?
- Добро, де, - прихвати Миланче поласкан. – Докле ћеш да се вадиш на мене…

Он заглади косу, притегну панталоне и нехајним каубојским кораком приђе суседном столу. Наклони се, ослони руком о сто и заокружи очима. Девојка одмахну главом, слеже раменима, енергично одби покретом руке и демонстративно окрете главу. Миланче настави до шанка, покупи пар тврдо скуваних јаја и неке грицкалице и у повратку се обрати госпођици, обиђе око стола, поклони јој грицкалице дуго их смештајући међу папире и врати се до нестрпљивог Стеве “Паљевине”.

- Шта је? – нестрпљиво упита Стева.
- Нећеш веровати – Миланче задовољно заглади косу. – Мало је фалило да је смувам, онако успут. Није лоша, а?
- Ама шта се продаје!
- Ни то нећеш веровати! – Миланче погледа около, наже се над Стевана и у пола гласа, поверљиво, најзад изрече: - Народни музеј!
- Молим?!
- Да, да! То! И ја сам се зачудио, али лепо пише, видео сам неколико пута: продаје се Народни музеј у Београду!

- Народни музеј??? – зачуди се Стева, завали у фотељу и дубоко замисли: - Па и јесте логично. Чим је народни, треба да добије газду. А кад је народни, није скуп… Али све оне слике…
- Продаје се зграда – објаснио је Миланче. – Слике остају државне, уз обавезу адекватног чувања.
- То је! – разумео је најзад Стева. – Слике на зидовима, одговарајућа “клима” свуда, а купац користи простор. И то оне велике зграде на Тргу Републике!
- У нај-центру Београда! Балкана! Јужне Европе! – сладио је Миланче. – Јес` да је запуштена, али добро изгледа. Има и имиџ! Знаш ли да је грађена за банку?

Стева се наже напред, зграби Миланчета за ревер и значајно прошапта: - `Ајде да то купимо заједно! Фифти – фифти!
Миланче се замисли: - Шта ће ми? Није за магацин. Можда хотел, али зграда је под заштитом државе. И још све оне слике!
- Слике збијеш у две-три сале и тамо направиш лукс-салоне! – комбиновао је Стева “Паљевина”– На сваком спрату два-три хај-де лукс апартамана и пословних простора за странце и нашу елиту. У приземљу комерцијално и продавнице…
- Та ти није лоша! Шмекер си. Умеш и да ствараш, а не само да палиш, као оне магацине са бофл-робом.
- Шта је, завидиш ми што ти ниси наплатио толико осигурање? – узнемири се Стева “Паљевина”. - То је била лова, човече! Прави бизнис! Да су ми сада те паре!
- Слушај, можемо ми да набацимо лову! Ове шлепере што долазе, и твоје и моје, појуримо, за одмах! Разлетимо се да их обрнемо и оним папанима узмемо посао испред носа. За кеш и одложено! Али има један проблем…

- Ма нема проблема, можемо ми то!
- Има, има… Музеј се продаје у комплету са УКС!
- Шта ти је то?
- Не знам тачно. Удружење књижевника Србије…
- То ти узми! – одлучи Стева у трену.
- Или Удружење козметичара Србије…
- Е, то ћемо да делимо! У приземљу козметички салони, парфимерије, фитнес сале… Да се и ми дигнемо до правих гарагана!

- Али шта ако је Удружење књижевника? Списи, књиге, надобудни људи који све знају… Да се бавим и секундарним сировинама па ђене-ђене, али овако… Нећу да прљам пословање! – вајкао се Миланче.
- Поклони их Министарству културе. Или градској влади! Знаш оно: српској култури од… Подићи ће ти споменик!
- Неће, неће… Они их и продају… Пише: како се не слажемо са њиховом традицијом и концепцијом које су различите од онога што смо ми у министарству и граду замислили, стављамо их на тендер!
- Аух, побогу… Тако пише?
- Тако некако. Читао сам на брзака, знаш и сам… - објашњавао је Миланче.

- Па то не вреди куповати. Сећаш се како то даље иде? Купиш их, они наставе са истом традицијом и концепцијом па радници, не, не радници, сада ће то акционари, одбију да штампају њихова издања јер су контра мишљењу министарства и градске културе! И ти постанеш непријатељ, истина културе, али ипак непријатељ! Е, то нам не треба!
- Јес`, јес`… - забринуо се Миланче. – Штета! Пропаде посао!

Тада Стеви сину лице. Прорадило је његово искуство комерцијалисте који је увек “на задатку” и који је одавно схватио најважније – да су времена увек иста, само се мењају они који нама управљају: - Али постоји међупотез! – објави он победоносно. – Велемајсторски! Онај који добија партију!
- Који то?
- Уходана варијанта! Узмемо Удружење књижевника, осигурамо га као екстра значајну институцију а нас двојица одемо на пут! У Грчку или Турску. За то време удружење мистериозно плане и претвори се у гареж! Старе инсталације, деценијама нису обнављане, није било пара… Штета, али шта да се ради…

Миланче живну: - Та ти је добра! Наплатимо осигурање, а од непријатеља постанемо спасиоци министарства и српске културе! Заслужни грађани који су дебело задужили власти… Е, јеси махер! Можда нам подигну и споменике!
- Ортак, ми смо прави тим! – Стева скромно све пребаци у заједничке заслуге. – Заједно знамо шта треба и умемо да то чисто изведемо!
- Значи – идемо? Фифти-фифти?
- Договорено! Ево руке!

И њих двојица се чврсто руковаше преко стола, куцнуше тврдо куваним јајима, значајно се погледаше и орно зграбише мобилне телефоне.

 



Komentari (14)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zemljanin zemljanin 17:59 22.01.2016

kao nekad

dobra priča ... crnjak je da su slične priče zaista i pričane u "Mažestiku" nekada davno
amika amika 18:04 22.01.2016

Re: kao nekad

crnjak je da su slične priče zaista i pričane u "Mažestiku" nekada davno


Бојим се да се још увек причају. Осигурање је било извор многих богатстава и финансијска подлога разних фирми, па и код издавача.
tyson tyson 20:11 22.01.2016

Re: kao nekad

Бојим се да се још увек причају. Осигурање је било извор многих богатстава и финансијска подлога разних фирми, па и код издавача.

Ništa o tome nisam do sada video na fejsbuku; dakle verovatno nisi u pravu.


amika amika 21:24 22.01.2016

Није било на ФБ

Ništa o tome nisam do sada video na fejsbuku


Нисам ни ја, сем индиректно, у оквиру неке општије теме. Зато сам и писао причу - пародију приватизације и наших "бизнисмена" чија имена довољно говоре о њима.
nsarski nsarski 10:57 23.01.2016

Re: Није било на ФБ

Зато сам и писао причу - пародију приватизације и наших "бизнисмена" чија имена довољно говоре о њима.


Mислиш, њихов дијалог не открива довољно о њиховом карактеру па си морао да појачаш? И текст је намењен апстрактном читаоцу који се зове Мирко Цмиздрић, а аутор би могао да пише под псеудонимом Дадоје Романовић. Да се истакне поента.

П.С. Један Француски писац (не могу тренутно да се сетим имена) је изговорио огњене речи: Књижевност није река већ дестилација.

П.П.С. Уосталом, нема потребе да ја овде лаички дробим - постоји сјајна књига те мудре жене, Тање Поповић, Стратегије приповедања у којој све пише.
amika amika 12:06 23.01.2016

Re: Није било на ФБ

Mислиш, њихов дијалог не открива довољно о њиховом карактеру па си морао да појачаш? И текст је намењен апстрактном читаоцу који се зове Мирко Цмиздрић,


Дијалог је заиста довољан, али у пародији треба мало појачати због читалаца који су различитих нивоа и односа према тексту.

Књижевност није река већ дестилација.

Тачно је, а ово је нека врста дестилата.
docsumann docsumann 23:18 24.01.2016

Re: Није било на ФБ

Књижевност није река већ дестилација.


destilacija je destinacija u sferi kvaliteta
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 20:56 22.01.2016

Profil srpskog biznismena

U Srbiji je registrovano blizu 350.000 aktivnih privrednih subjekata (privredna društva i preduzetnici). Dakle, isto toliko ljudi vodi svoj privatni biznis i to su biznismeni ili u prevodu poslovni ljudi.

Nije mi poznato da li je do sada napravljeno bilo kakvo istraživanje o tim ljudima, o njihovom obrazovnom i profesionalnom profilu, godinama starosti, polu ...

Ipak, jedno je sigurno slika koja je o njima stvorena u javnosti nije pozitivna. Vrlo često su predstavljeni kao prevaranti, zlikovci, podlaci, krvopije, izrabljivači, a gotovo uvek kao polupismeni primitivci nekulturnog ponašanja koji se razbacuju lako stečenim novcem.

S druge strane, ti poslovnih ljudi, koji predstavljaju tzv. realni sektor, u svojim firmama zapošljavaju blizu milion građana Srbije i kroz različite dažbine (porerze, doprinose, takse...) pune državnu kasu iz koje se finasira tzv. javni sektor u kome je zaposleno ostalih gotovo 800.000 ljudi.

Već sama ta činjnica ukazuje na suprotnost slike u javnosti i društvene funkcije i značaja poslovnih ljudi u Srbiji. Jer, ako budućnost ovog društva zavisi od ljudi sa profilom kakav je u javnosti stvoren o njima, crno nam se piše.

Naravno, da je slika o profilu poslovnih ljudi u Srbiji iskrivljena i netačna. Ona je stvorena prema uzoru na one najgore, kakvh također ima, ali koji su nužni deo tranzicionog procesa i čije je trajanje u poslovnom svetu ograničeno.

Moja lična saznaja o ljudima koji decenijama vode svoj privatni posao sasvim su suprotna od slike o njima koja je u javnom opticaju (mediji, društvene mreže...). To su, gotovo po pravilu, ljudi iznadprosečnih spobnosti, najčešće sa diplomom visokog obrazovanja ili stručnjaci u svojoj oblasti sa velikim iskustvom i koje, pored opštih sposbnosti, krase osobine kao što je upornost, odlučnost, istrajnost, hrabrost...

Dovoljno je da se zapitamo kako je moguće da polupismeni neobrazovani pojedinac započne privatni biznis sa malo sredstava, a većina je u Srbiji tako počela, da osnuje preduzeće i vodi ga uspešno i pritom zapošljava još nekoliko drugih, u mikro i malim preduzećima od jednog do stotinu, u srednjim i velikim firmama i do nekoliko stotina ili hiljada ljudi, i tako godinama, a kod dobrog broja i decenijama.

PS: Gore napisano ne odnosi na ratne profitere i deo tajkuna koji su se obogatili koristeći svoj prethodni visoki položaj u državnoj ili privrednoj hijerarhiji.

PPS: Stevo Paljevina i Milanče Herc-Šverc iz priče mog cenjenog gosta amike, su samo povod za komentar. Ima, naravno, i takvih i to ne mali broj, ali nadajmo se da će ih u privatnom biznisu biti sve manje a iza rešetaka sve više.

amika amika 21:45 22.01.2016

Re: Profil srpskog biznismena

Dovoljno je da se zapitamo kako je moguće da polupismeni neobrazovani pojedinac započne privatni biznis sa malo sredstava, a većina je u Srbiji tako počela, da osnuje preduzeće i vodi ga uspešno i pritom zapošljava još nekoliko drugih, u mikro i malim preduzećima od jednog do stotinu, u srednjim i velikim firmama i do nekoliko stotina ili hiljada ljudi, i tako godinama, a kod dobrog broja i decenijama.


Мислим да им је брзоплета и хаотична приватизација оставила празан простор јер има много производа који могу да се производе и продају за потребе Србије и региона, или да се унапреди дотадашња производња. Већина таквих фирми је пропала, због окошталог друштва неспремног да прихвати ново, а велике фирме због притисака да се продају и купе по ниској цени.


berman berman 09:34 24.01.2016

Re: Profil srpskog biznismena

Uopšte u 21.veku nedopustivo je da su privatici bez kontrole i nadzora.Ako se i dozvoli taj privatnik jasno mu treba stavit nadzorni odbor od kulturnjaka . Čak štaviše treba im onemogućit svaki profit van zajamčenog dohotka,Te promjenit svu tu patrijarhalnu paradigmu. Gotovo je zasrašujuće da svi ti "poduzetnici" imaju stereotipne heteroseksualne sekretarice koji sa prezirom gledaju na kulturu, koliko transrodnih osoba i homoseksualnih muškaraca ima među sekretaricama,,ej u 21 veku mi nemamo niti jednu tradžu među sekretaricama. svi znaju da kultura i nauka stvaraju blagostanje , a mi danas imamo situaciju da jedan pjesnik ili sociološkinja rodno neutralnog stočarstva nemaju pristup privatnom biznisu.Šta reći nego strašno,strašno
u 21 veku
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 12:21 24.01.2016

Re: Profil srpskog biznismena

Možda treba razmisliti o zakonu kojim bi se patrijarhalnim preduzetnicima smanjio porez na dobit ukoliko zaposle sekretaricu/sekretara LGBT orjentacije?
Ili je bolja, i našoj poreskoj politici, bliža opcija da se tim preduzetničkim nazadnjacima uvede dodatna taksa kada zaposle stereotipnu heteroseksualnu sekretaricu. Visina takse, primera radi, mogla bi da varira u zavisnosti od dužine nogu heteroseksualnih sekretarica - što duže noge viša taksa.

Nadzornog odbora što se tiče najbolje bi bilo da bude obavezan i što brojniji, da ga plaća preduzetnik i da se određuje iz sastava NVO koje se brinu o rodnoj ravnopravnosti i drugim manjinskim pravima.
amika amika 18:55 24.01.2016

Re: Profil srpskog biznismena

Visina takse, primera radi, mogla bi da varira u zavisnosti od dužine nogu heteroseksualnih sekretarica - što duže noge viša taksa.


Ко би мерио дужину? НВО, шеф пореске службе, победници на конкурсу за мераче?
nsarski nsarski 10:36 23.01.2016

Bogavac

Zanimljiva postavka predstave "Lica" u Ateljeu 212 se bavi temom "dobitnika" u tranzicionom periodu (stagod to znacilo), i vidjenju sveta iz njihove, dobitnicke, perspektive.
Premijera je bila 22. decembra 2015., a rezirala je Jelena Bogavac, jedna od dve Sestre Bogavac blogerki ovdasnjih.

angie01 angie01 20:49 24.01.2016

Re: Bogavac

Sestre Bogavac


Sjajne svesterke!

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana