Можда неће бити највећа тема на овим изборима, можда ни на следећим али питање пензија је већ дуже једна од најважнијих тема српског а и не само српског друштва. Шта су тачно желели у Политици пре неки дан са нападима на тзв други пензиони стуб који и не постоји у Србији није ми до краја јасно. Колико сам нахватао примедбе су да су људи који су у Хрватској прешли на други стуб примали мање пензије (што је тачно али они су примали реалне пензије а ове државне су мало "дохрањиване" па су биле веће али на трошак неког другог - питање је наравно колико је то фер). Другу примедбу је изнела Гога Матковић а своди се на то да јој нико није презентовао довољно уверљиво колики би били транзициони трошкови па није желела да се залеће у маглу (тиме је још једном показала зашто ми спада у круг топ 5 министара последњих деценија).
Да подсетим ко зна: први пензиони стуб је ово што имамо сада и што не функционише, други је када је послодавац у обавези да за запосленог на његов лични рачун уплаћује неки ниво уплата и трећи ступ је тзв добровољни где свако себи уплаћује у складу са потребама, жељама, могућностима и осталим сличним нахођењима. Дакле први и други стуб повезује обавезност а дуги и трећи повезују лични рачуни, тј исплате су директно везане за то колико се раније уплаћивало.
Систем који је у Србији је у проблему. Практично је у питању проточни бојлер. Фонд нема ни мало средстаа са којима би могао да управља у стицању добити из које би се касније исплаћивале пензије. Број осигураника (оних који уплаћују) и оних који су корисници пензија скоро да је исти и могло би се рећи да је демографија узрок проблема. Да на једног пензионера има 5 или још боље 10 запослених проблема не би ни било. Али нема, Србија је старо друштво а и они што су млађи не раде баш сви. Укупни трошак пензионог фонда у овом тренутку у Србији је скоро 5 милијарди € (0.6% на запослене у Фонду - да ли може мање од тога не знам али свакако не утиче суштински). Од тога се 40% већ обезбеђује из буџета Србије јер уплате запослених нису довољне да се испуне обавезе.
Проблем је огроман. Да би се смањили трошкови зарада тражи се смањење намета на њима. За пензије се уз зараде прикупи 3 милијарди €. Уколико би се тај приход смањио за толико би се морало повећати давање из буџета. Или поново смањити пензије а то је (без обзира што је Уставни суд одбио да се изјашњава о томе) под великом сумњом да ли је уставно. Пензије су имовина. Стечена имовина а не социјално давање. Гарант права уживања те имовине је држава, отуд и додавања из буџета. Реорганизација пензијског система је неопходна, то је јасно свима мислим а о томе се шире не прича јер нико не зна како да се спроведе.
Постоје предлози да се свима да иста пензија као неки вид социјалне помоћи, без обзира да ли се радило и уплаћивало или не а да се сваком остави да ли ће себи уплаћивати неку пензију за више прихода у "трећем добу". Лепа прича, волео бих њено остварење јер уједно разрешава и питање социјале за старије, али не може се назвати предлогом док се не изађе са неком проценом транзиционих трошкова. Пензионери који сада примају пензије њих примају на основу стечених права и те пензиеј су њихова имовина, као што смо већ рекли. И они који сада нису у пензији а нешто су уплаћивали имају нека права која ће почети да ућивају када се стекну други услови (старосни) .Можемо данас почети да исплаћујемо свим становницима Србије по 100 € (или 500 € потпуно је исто) месечно али мораћемо да исплаћујемо и ове пензије сада. Јер су стечене. И када ја одем у пензију за неку годину остаће обавеза на основу уплата које сам до сада имао (па макар не уплатио ни динар више у Фонд).
Трошак тог прелазног периода назива се транзициони трошак и ко га израчуна па преко тога смисли из чега га финансирати има предлог за реформу пензионог система. А таквог ни на Давосу није било а чини ми се неће га бити ни на Копаонику за месец, два а сигуран сам да га неће бити ни у макети Давоса на води када га буде.