Kultura| Reč i slika

без поезије, да ли је стварност, стварност,

Черевићан RSS / 21.03.2016. u 17:31

или овако . . . данашње време уопште не разуме у чему је смисао поезије и уопште га не интересује да ли поезија има смисла.додуше историјски гледано поезија је увек била на друштвеној маргини мада је имала часове славе када се појављивала у средишту и била извикивана на трговима,маргина је њена стална природна позиција.цветала је у доба боемије које су спољни знаци били пиће,кафане,скандали ,била је она побуна против задатих духовних и социјалних околности живота а најважнија јој институција била кафана ,место за слободу,социјалну равноправност,људску комуникацију.међутим у времена данашња, транзициона, логично је да таква институција изумире.формално слободе су све веће а у суштини тоталитаризам јача.у таквом окружењу појединац без помоћи бога тржишта је губитник без икакве могућности за боемску побуну па сњим је и поезија остала у простору празном.. ..

 

сажето наслутих, док се са Песником данас* хотелски дружих .

 

            52c28352-1396-4947-9a7f-bfa6529643bb.jpg 

 

како то обично и бива, случајем, Га упознах иако му списатељство пратим још од 1972 г. . он Песник боравиште пре пар година пресели у Голубац док мене стихоклепца утрефи радна обавеза исто ТУ и неминовно сусрет се згодио оплеменивши ми трајање у овом скрајнутом кутку Србије. Осмишљено речит ,тематски мамљив,начитан, ставио ме је пред изазов да му покушам колкотолко парирати слушањемна тему писања модерне поезије , оне, како ми песнички понесено ,указа

- без наруџбе,када Песник ради искључиво по ткзв.унутрашњој наруџби која и није наруџба него лична потреба,страст или слабост пише се за имагираног читаоца тј. за себе , па стога и може да ,за друге неразумљиво, мрмља своју поезију.ако је аутентичан песник то његово писање наћи ће наравно и друге читаоце али који никад неће бити у улози наручиоца.или пак ако поезију посматрамо као домен личности,последицу изразито личних доживљаја и околности ,дубоко у себи чувајућих а које у другог никад не могу да стану знајући притом да тај лични домен ако се реализује у поезији не може да остане само лични него се нужно спаја са општим,са светом.

Ја затечен тирадому наслутих да поезију уствари пишу усамљеници али ти су усамљеници у жаришту заједничке ватре сами криви што су песници и то је истовремено и њихова казна јер за настанак поезије нужна је посебна врста доколице .писање је слобода неделовања ,ма шта то значило.поезија се не заснива на неразумљивим и далеким чудесима него на открићу живота у стварима и појавама поред којих иначе и без поезије пролазимо не примећујући их.припитомљавање стварности у поезији је победа над животом,а свака победа те врсте је бекство од њега тјст неспособност да се живи.

- јер поезија је уствари ,наставља Песник , начин да се суочимо са несавладивим без опасности да нас то разори.стрепња пак да поезија неће бити довољно уверљив елеменат живота ако у њој не буде именована конкретна стварност а она је у поезији сидро без којег брод може да плови али не може да пристане те потом крене даље, јер без сидра нема ни пловидбе. . . .

 

дан временски угодан па се упутисмо потом шетњи кејом - обалоутврдом дунавског моора која обрубљује Голубац с'воде ка Европи реализујући тако обома нам потребан третман , пар хиљада корака зарад очувања здравља, имајући у подсвести пошалицу намењену нашем узрасту (свакодневно треба искорачати пархиљада корака и . . . умрећеш здрав). утом ту надохват где се затекосмо посве нечујно клизи водом дунава подужа баржа пред уласком у ђердапску клисуру ка неком себи знаном пристану, док на прамцу јој уочавам . . . повеће сидро .

 

стварност = поезија .глешимли ?


* Организација уједињених нација за просвету, науку и културу - УНЕСКО, 1999. године прогласила је 21. март за Светски дан поезије. Циљ је да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима, кроз промовисање и подстицање читања, писања, објављивања и проучавања поезије широм света. Овај дан осмишљен је с намером да се јавност подсети на снагу и важност песничке речи, која је на маргини друштвеног интересовања, а такође и да се подржи језичка разноликост. 



Komentari (43)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

muaddib92 muaddib92 17:49 21.03.2016

De gustibus..

поезија неће бити довољно уверљив елеменат живота ако у њој не буде именована конкретна стварност

Хех, за ово питајте Георга Тракла, кхм..
Додуше, има и контрапункт код нашег драгог песника, мислим оно:
Девојчице, враголанко, ... те Ћопић Бранко
God bless him
Черевићан Черевићан 18:02 21.03.2016

Re: De gustibus..

ма унцут је бијо + Бранко г muaddib-е , додуше како римом и углазбити строфу која почиње ... ој ђевојко из Босанске Круупе . . и сам се рими наклоњен питам а да у непримерено се неусмерим . . .

наравски . . ФАЛА на јавки.
muaddib92 muaddib92 18:05 21.03.2016

Re: De gustibus..

Крупе

Стварно не бих знао
bocvena bocvena 18:18 21.03.2016

moja učenica

o stvarnosti:)

Rođena sam 1997.
u vreme kad je Slobodan Milošević
bio na vlasti.

Rođena sam dve godine pre
napada na Beograd
moja pluća i dalje izdišu
garež
a slike odavno ne postoje
no samo ruševine
koje me gledaju
na putu do škole.

Rođena sam
kad vreme počelo je da ponestaje
za spas
i dobar učinak.
Još kao mala
slušala sam te njihove suze
i krike nade
da će nam svima jednog dana
biti dobro,
biti bolje.
Skakućući
po ulici
osećali smo da neko
nevreme
čeka nas
kad porastemo.

To nevreme dočekalo me je sa zlobnim osmehom
ono je tu
i širi se
jačinom tornada.

Imam 18 godina
nosim ponos
srpskog deteta
cirkuzantske zemlje
beščašća.

Moje ime je Natalija
i spremna sam da se suočim sa tobom
zemljo moja
u koju sam toliko verovala.



Черевићан Черевићан 19:01 21.03.2016

Re: moja učenica

Наталији похвала за одабир речи које сложене .... песму обликоваше.онако, усриду потрефи.

хвала гђо bocvena на прилогу и дружењу.
G.Cross G.Cross 20:41 21.03.2016

Re: moja učenica

Imam 18 godina
nosim ponos
srpskog deteta
cirkuzantske zemlje
beščašća.



uffff bre.

Natalija makar kaze ali ovo je ono o cemu cute ti osamnaestogodisnjaci i sta kopa nepremostivi jaz izmedju njih i nas.

I u pravu su.

Pokusavam da ne budem patetican.

Ali jebi se bre Kusturico sa svojim hvalospevnim clancima o ljubavi Slobe i Mire, jebi se predsednice grobaru koji najavljujes smrt predsednika vlade, jebi se Vulinu crnokosuljasu. Jebi se nesposobna demokratska stranko sa istom kolicinom lopina kao i svi ostali, jebite se svi.

Cirkuzanstka zemlja bescasca, Natalija je totalno u pravu.

Zelim joj da nadje svoj put u buducnost van Srbije.

Izvini gospodine Cer, malo mi puko film kad sam ovo procitao.

Jebo nas sve nesposposobne kad svojoj deci nismo obezbedili bolje.

Черевићан Черевићан 01:08 22.03.2016

Re: moja učenica

уме писана реч да такне читаоцу емоције у моменту што за замерити ние. него,присетих се мисли г Црњанског
- Nigde na svetu ne govori se o nama tako ružno kao kod nas. Što je gore, nigde na svetu ne dozvoljava se tako olako drugome da to čini kao kod nas,no ja vidim da će doći jedno bolje stoleće. Ono uvek dolazi.

ето наде нашим Потомцима г. G.Cross ,хвала на искреном коментару.
tess tess 20:46 21.03.2016

...

Nisam pjesnik, al' i Kiša Danila volim.

RAŠTIMOVANI KLAVIR

avenijom crnih šuma prođe
jedna opatica
na biciklu

jedan se policajac krsti
pred katedralom

jedna katedrala od čipaka

jedna starica što nudi ljubav
za svega trideset franaka
plus soba

u jednoj radnji na uglu
prodaju tople pidžame
i žvakaće gume
za pse

jedan pijani mornar
u zagrljaju ulice

u jednoj se kafani toče
kakao i gorki likeri

jedan visoki kongoanac
što liči na kengura
umire javno
od nostalgije

oči jedne mlade konobarice
u kafani italija
podsećaju na oči modiljanijevih
žena

jedan se pijani nemac seća
poljkinje marije kazinske
koju je ljubio

1943
s jednom rukom
na pištolju
s drugom na levoj sisi

jedan me raštimovani
klavir
podseća na luku spasa
u parizu
gde sam plakao jedne večeri
gledajući jedan ljubavni par
kako se grli


Черевићан Черевићан 00:56 22.03.2016

Re: ...

и ја му већ подуго дело мамљивим сматрам, ms tess, захвалан на избору прилога.
JJ Beba JJ Beba 21:28 21.03.2016

ja odavno tvrdim

da jedino poezija može da spase svet
dtox za dušu


Черевићан Черевићан 00:49 22.03.2016

Re: ja odavno tvrdim

поштована гђо JJ Bebо г Црњански као избор у коментару је мелем за сваког поштоваоца поезије.

ХВАЛА Вам на томе.
Jelica Greganović Jelica Greganović 22:16 21.03.2016

Ne grešiš,

стварност = поезија .глешимли ?


gazda Čer
Черевићан Черевићан 00:51 22.03.2016

Re: Ne grešiš,

е БАШ волим кад сте снама драга гђо Greganović ,хвала.а да не грешим то се подразумевало ,упс.
Jelica Greganović Jelica Greganović 21:13 22.03.2016

Re: Ne grešiš,

Sa zadovoljstvom

Kud se svi izražavaju, ajd i ja da okačim parčence neodoljive Šir ha-Širim, Pesme nad pesmama...

Ko je ona što se vidi kao zora,
lepa kao mesec, čista kao sunce,
strašna kao vojska sa zastavama.
Черевићан Черевићан 00:27 23.03.2016

разлика

гђо Greganović ,присећам се да је у Šir ha-Širim-у основни тон љубавни, еротски али у форми дијалога између двоје љубавника при чему кћери јерусалимске служе као погодан литерарни оквир . . . glava 1 / 1 : 13 dragi mi je moj kita smirne koja medj dojkama mojim pociva . . . данас пак, неких 3000 година касније, док руку изнад глава разоткривамо рутава ознојана пазуха а бубњиће нам понесеним разваљује фалш тоналитет поучне поруке солисте напрслог вокала . . . .евотига па га ти помази о'ш забебит сама се припази . .

нема шта,помака има.
sweet64 sweet64 01:09 22.03.2016

filosofi

поезија се не заснива на неразумљивим и далеким чудесима него на открићу живота у стварима и појавама поред којих иначе и без поезије пролазимо не примећујући их.

Znači, onoj krilatici Samo filosofi i deca imaju pravo da se večno čude običnim stvarima treba dodati i pesnike.
Ili je u pesniku u stvari sublimirano to dvoje, pa se zbog toga ne spominje.
Черевићан Черевићан 01:48 22.03.2016

Re: filosofi

г. sweet-е некако пре бих прихватио ово друго што указасте .ХВАЛА на дружењу.
sweet64 sweet64 07:34 22.03.2016

Re: filosofi

Черевићан
г. sweet-е некако пре бих прихватио ово друго што указасте .ХВАЛА на дружењу.

Nema na čemu, uvažićemo, imenjače (i prezimenjače).
Черевићан Черевићан 10:25 22.03.2016

Re: filosofi

ОПА , г.sweet-е !

(једино што ја, иматоме, поменуту истоветностнам дебалансирах прилогом Хаџи).
sweet64 sweet64 11:18 22.03.2016

Re: filosofi

(једино што ја, иматоме, поменуту истоветностнам дебалансирах прилогом Хаџи).


Ne mogu da ne napomenem à propos koincidencija mog našeg imena da mi pokojna mati nije menjala prezime prilikom udaje tj uzela je isto, ali su mi i jedan i drugi deda imali takođe isto ime, pa kako bi me onda nego ovako nazvali.
Jelica Greganović Jelica Greganović 21:13 22.03.2016

Re: filosofi

Samo filosofi i deca imaju pravo da se večno čude običnim stvarima treba dodati i pesnike.

I pisce.
zoja444 zoja444 06:32 22.03.2016

poeta o poeziji

Чарлс Буковски: ПОЕЗИЈА

треба
много
очајања

незадовољства
и разочарања

да се напише
неколико
добрих
песама.

није то
за сваког

било да их пише

или чак и
да их
чита.


Preuzeto sa: ПОЕЗИЈА ВЕКОВА: Чарлс Буковски: ПОЕЗИЈА
- БЛОГ -
Черевићан Черевићан 10:20 22.03.2016

Re: poeta o poeziji

драга ms. zoja444 одабир поезије г Буковског никад оманути као прилог неможе.

захвалан за дружење.
nowhereman nowhereman 10:29 22.03.2016

ta ljubav








Черевићан Черевићан 11:48 22.03.2016

Re: ta ljubav

г.nowhereman хвала на избору поезије г. Превера коју приложисте блогуми.а ево присетих се и прочитаног . . .Prever je slikar realnosti, a njegova poezija se opisuje kao „poetsko tumačenje svakidašnjice“ i „pronalazi se na mestima gde je niko nije tražio.“
jasnaz jasnaz 13:01 22.03.2016

poezija ume da prašta. život?


_ | _

ostavite me da ne budem
jer sve što jesam
nije bilo dovoljno za vas
a sve što nisam
pesma moja izdala je
pre mene



Черевићан Черевићан 14:51 22.03.2016

sub specie

свесни ЗАБОРАВА
ми живот трајемо
(моглисмо успешнији бити
но за то не хајемо)

захвалан сам на промишљеном муз.прилогу драга гђо jasnaz
pape92 pape92 15:02 22.03.2016

Ne slažem se

Ne slažem se, uz poštovanje, sa tvrdnjom da su vremena (površna i potrošačka) kriva za deficit onih koji vole poeziju. Mislim da je za nedostatak čitalaca poezije prevashodno kriva sama poezija. Poezija je neuporediva sa drugim oblicima umetnosti jer poezija ne može da bude tek dovoljno dobra, ono: da može da prođe. Poezija u punom smislu reči mora da bude izvanredna da bi "mogla da prođe" što je čini najzahtevnijom umetničkom disciplinom. To je teško napisati i okruženi smo morem pristojne ili polupristojne poezije - a koja, takva, nema vrednost, osim za pisce.

Mislim da dobra poezija dan-danas, možda i više nego pre, ima potencijal da osvoji srca "potrošača". No su njihovi umovi pometeni nasumičnim a u dobroj meri i školskim čitanjem bezvredne poezije koja je promovisana kao vredna. Imam na umu mnoge tzv priznate pisce (ali nemam nameru da se upuštam u polemiku koje, po cenu da ova moja tirada zbog toga izgubi na težini - jednostavno nemam vremena da branim svoj stav). I ljudima se, narodski rečeno, smuči poezija. Što naravno ne znači da u mnogim slučajevima vredna poezija nije promovisana kao vredna. I dovoljno je vredne za ceo život čitanja, pogotovu (kako čujem) za one koje vladaju jezicima. Istina je i da postoji vredna poezija koju nikada nećemo pročitati jer se neće promovisati, ostavši zarobljena u moru prosečnih.

Ima previše a ne premalo poezije. Ljudi imaju previše, a ne premalo vremena (tačnije takvih je mnogo), previše a ne premalo emocija, previše a ne premalo ambicija, i iz takvih okolnosti nastaje previše, a ne premalo pesama. I tako je već dugo. Iz ugla čitalaca ovakvo stanje stvara konfuziju ili odbojnost. Iz ugla pisaca pesama je sasvim drugačije. Pisati pesme je čin koji oplemenjuje i čini ljude ispunjenim. To treba raditi, ili crtati akvarele ili i jedno i drugo. Samo treba smanjiti očekivanja u smislu prijema tih pesama i akvarela.

Na kraju sam uspeo da zvučim sav u smislu opštih mesta. No zaista vam kažem, ocenjujte poeziju sami, pa šta vam bog da.
Черевићан Черевићан 16:26 22.03.2016

slažem se,

но ако имамо на уму чињеницу да стихови . . нит ће да напоје,нити да нахране . .за то нису криви песници што су песници ,јер то штосу већ им је довољна казна.говорећи о савременој поезији промене у њој су неминовни део промена у глобалном амбијенту културе, а то као да исисава ваздух из друштвених простора у коме је поезија дисала.све оно што ставља пред очи питање о смислу свега,а поезија то чини самим својим постојањем,не постоји више. читах, смишљено се досетио неко, упоредивши поезију са парфемом,мала количина а јаког мириса ( стога је у великим тиражима никад није ни било,нити је бити може).
елем, живимо у епохи која нема ништа против поезије, г. Pape, али не зато што је епоха отворила човечанству духовне видике,него зато што му је окренула леђа. . .
pape92 pape92 16:50 22.03.2016

Re: slažem se,

Naravno da nisu krivi. U smislu ljudskih bića, a i konkretno što kažete, nit će da napoje, nit će zbog njih da padne avion ako nisu nešto zašrafili gde treba. Moj pamflet je bio poziv čitaocima da čitaju poeziju bez obzira što neminovno naleću na lošu, da je čitaju dok ne nalete na pravu.

Jedan sam od retkih koji se ne slažu da je ova epoha, epoha u kojoj se duhovni vidici sužavaju. Čitav problem je više u percepciji kritičara novog vremena, posmatranog sa duhovne strane. Ili možda da kažemo sa estetske strane, upadljivo štrči ponajviše ono ružno. I više ga je. No to je tako bilo u svim epohama, samo je bilo zamaskirano nedostatkom masovnih medija. Što su oni više napredovali, bivali smo više svesni šireg kruga ljudi koji su nam susedi, fizički, i njihovih navika.

Što se tiče okrenutosti Bogu (ako ste možda na to mislili), mislim one prave, tu je stvar počela da bledi daleko pre ove epohe.
Черевићан Черевићан 18:06 22.03.2016

не одолих

pape . . .No zaista vam kažem, ocenjujte poeziju sami, pa šta vam bog da.


Što se može objasniti - to nije poezija. . . . .Vilijam Batler Jejts

Черевићан Черевићан 15:07 22.03.2016

cuique suum

null . . или за Оне које Поезија маами
pape92 pape92 15:17 22.03.2016

Re: cuique suum


Bila je jedna reklama za Robne Kuće Beograd pre mnogo godina (pravio ju je jedan od današnjih blogera) koja je glasila: za svakoga ponešto, za ponekog sve. Moglo bi se dodati i: a za ponekog ništa :)
Черевићан Черевићан 15:24 22.03.2016

Re: cuique suum

ха,ха,досетљиво баш, г pape.
jasnaz jasnaz 15:40 22.03.2016

: iz ugla potrošača :

pape92

Bila je jedna reklama za Robne Kuće Beograd pre mnogo godina (pravio ju je jedan od današnjih blogera) koja je glasila: za svakoga ponešto, za ponekog sve. Moglo bi se dodati i: a za ponekog ništa :)


... pa sad, ako onom ko nosi najloM trenerke ponudiš Rilkea, efekat će biti poguban za obojicu a opet, Rilke preživljava, i tu i tamo, primi u društvo nekog sebi ravnog, za one u npr. platnenim pantalonama
jasnaz jasnaz 10:18 23.03.2016

iz ugla

Черевићан Черевићан 11:00 23.03.2016

Re: iz ugla

хвала гђо jasnaz за указ на Нобеловку

jasnaz jasnaz 11:12 23.03.2016

: iz ugla pesme


nema na čemu.
bocvena bocvena 14:44 23.03.2016

Re: : iz ugla pesme

dvaput sam nešto mnogo pametno pisala o poeziji i nestade, puf:)

zato sad samo jedan rus, radi ravnoteže.



Не волим

Не волим фатални исход,
Од живота се никад не умарам,
Не волим ниједно годишње доба
Кад своје песме не певам.

Не волим отворени цинизам
И не верујем у занос, и још
Не волим кад ми неко чита писма
Гледајући преко мога рамена.

Не волим ништа половично,
Или кад неко прекида реч.
Не волим кад пуцају у леђа
Или из непосредне близине.

Мрзим „верзије догађаја“,
И црва сумње, и жаоку славе,
И кад се иде намерно уз длаку,
Или намерно гвожђем по стаклу.

Мрзим надмено самопоуздање
Више него кад кочнице откажу.
Жалим што је „част“ заборављена реч,
И што се цени оговарање иза леђа.

Када угледам сломљена крила,
Тад нисам тужан, а није ни чудо:
Ја не волим ни насиље ни слабост,
Само ми је жао распетога Христа.

Не волим ни себе кад сам кукавица,
И не могу да трпим кад невине бију.
Не волим кад ми завирују у душу,
А још мање кад у њу пљују.

Не волим ни циркуске арене,
Где се милион мења за рубљу,
Иако су пред нама велике промене,
Ја то никада волети нећу!

Иако су пред нама велике промене,
Ја то никада волети нећу
Черевићан Черевићан 14:52 23.03.2016

Re: : iz ugla pesme

ХВАЛА гђо bocvena ,уистину Рус је дојаја . . додуше ни Наш Ђока не заостаје
muaddib92 muaddib92 18:10 23.03.2016

Re: : iz ugla pesme

Наш Ђока не заостаје

Одабрали сте моју омиљену, намћорску за нашег Ђоку-Ђолета. Песника, генија.

И сетили ме претходног Ђоке-Ђорђа Марјановића, кога су заиста звали Ђока,
и вица када пева (карактеристично склопивши шаке доле ниже као фудбалери):

Шта је то, шта је то, питају се сви

а публика скандира: Ђока, Ђока !

Е, некада било мало довољно да се насмејеш. Па прошло..
Черевићан Черевићан 14:44 23.03.2016

за љубитеље Поезије

Черевићан Черевићан 00:01 25.03.2016

замрс

констатација да је критика поезије уствари рашчишћавање терена за градњу новог пута ме је стварног чиндбеника у градњи саобраћајница уствари намамила да поверујем у прочитано да је поезија домен личности – последица изразито личних доживљаја који ако се у поезији реализују се нужно спајају са општим тјст са светом. Јер Речи су једина реалност поезије,а поезија је реалност за себе.песма је принуђена или да буде реална или да буде реалистичка.она мора да постигне сопствену реалност или да остане дискриптивна и у односу на себе другоразредна. поезија мора да каже постојим а не постоји оно о чему пишем.

ето.сад ми лакше.ко схвати . . разумеће.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana