Esvirdunsgegeben! Esvirdunsgegeben!

Ово објављујем заинтересованом блогопучанству да не бих одговарао на сваку ПП појединачно.

Елем, у недељу је своје гостовање на мојој ауторској опцији почео феликс крул са својим текстом "Да ли је ваше искуство паланачко?"

После гомиле коментара чији је број свакако превазишао сва моја очекивања (што доста говори и о теми шта год ко мислио о уводном тексту) и подоста личних увреда упућених директно на имена појединаца, после аутовања, после вулгарности и примитивизма појединих коментатора, данас, трећег дана тог поста, мој гост у мом блогодворишту, како то овде волимо да кажемо, суспендован је, банован са Блога Б92 у потпуности. Без мог знања, без икаквог обавештења, без икакве претходне најаве... Човека је једноставно прогутао интернетски мрак. Исто онако као што је неке људе у нека ранија времена која још увек памтимо заиста гутао мрак.

На нечији захтев, не знам чији, а то није ни битно за читав случај, човек је ућуткан.

Можда  ће се као оправдање за његово бановање користити то што је отворено признао да има више профила и никова на овом Блогу. Мада ја знам и за доста других таквих случајева овде на Блогу овдашњем, али се за мојих пет година присуствовања овде не сећам да је неко банован због тога.

 Можда ће се као оправдање за његово бановање наводити и то што је у појединим својим коментарима био прост, вулгаран, да је вређао друге, а ја опет на овом Блогу знам за још неке блогере који су у својим наступима много вулгарнији, простији и чак понеки пут наступају и силеџијски.

Очигледно је да на овом Блогу постоје неки бели медведи који су заштићени и који никада неће бити бановани због онога за шта се после свега овога оптужује феликс крул.

Или, другим речима, сви смо ми једнаки, само су неки једнакији од других.

После свега овога још увек нисам сигуран шта да мислим о читавом овом случају.

Знам само једно. У реалном животу никада не бих дозволио никоме да уђе у моју кућу и да истера мог госта. Ако неко некога треба да истера из моје куће, онда сам то ја.

А ово што се догодило, натерало ме је да добро размислим о смислу мог сопственог учешћа на Блогу Б92. Мораћу то још дуго и дуго да пребирам и да стављам разлоге за и против. Нећу доносити никакве одлуке напречац, осећања су још увек узбуркана, али не знам шта ће испасти из тога као крајњи резултат када сам ја у питању.

И у још једну ствар сам сигуран већ сада...

Цела та ситуација и тај феликсов пост је, што се мене тиче, био одлично огледало у којем је свако од нас могао да се огледа какав је.

Хвала вам на пажњи .

 П.С. - Уједно, да искористим ову прилику и да се извиним оним блогодругарима чије сам коментаре нехотично побрисао на том посту заједно са оним коментарима које сам брисао због аутовања, личних увреда и примитивизма. До тога је дошло што због несавршености софтвера, што због моје неспретности у руковању истим због неискуства.

П.П.С. - Коментарисање на овом посту ћу искључити јер после три дана искуства са паланачким искуством више немам ни времена ни живаца да заводим ред бришући коментаре и покушавајући да измирим појединце као што то радим са децом у школи.

Разлика је ипак у томе што су ти појединци овде одрасли људи...