KARAMBA I KARAMBITA, KAKAV KARAMBOL!!

i dalje je bez premca po popularnosti klasični rupaš, sa svim podtipovima glede pravila koja se u detaljima razlikuju od grada do grada, lokala do lokala.

Da, ovo me je oduvek nerviralo.
Nikad nisam igrao pod istim pravilima . Postala mi je nemerljivo dosadna. Bio sam par puta uvučen u to i svaki put, kako bi neko novi ulazio u igru, tako su se pravila ekstremno menjala. Ono što si juče mogao, danas je kažnjivo i tako u krug. Totalna demencija igre. Jednostavno sam odustao.

docsumann

zato je karambol totalno pojednostavljen po tom pitanju, a broj pravila skroz izredukovan.

У праву си !
Рупаш играју аматери !
Карамбол је права игра.

grao sam karambol u Tasu gore kod kuglane, koliko se secam.

Bilo je dve vrste igre, sa kicama (valjda su se tako zvali oni mali cunjevi u sredini stola) i bez njih.

Aha, to kao da si rekao vozio sam motocikl, i onaj što radi Vrum-Vrum i sam ide, a i onaj što nema motor, nego moraju da se okreću pedale ;> (obaška onaj sa motorim i pedalama )

Taj sa kićom, je rupaš. Oni drugi u Tašu su bili, gle čuda - rupaši, ali oni koji su imali rupe po ćoškovima ;> (kako rupašima i dolikuje ) za razliku od Kiće koji je imao rupe, različitih boja i različitih vrednosti, po samom stolu. najvrednija ona iza Kiće (ili beše najvrednija ona na dnu, iza tačke oklen se udara kugla? zaboravih)

Karambol se podrazumevao onaj bez rupa beše valjda i na Tašu, ali ne sećam se kvaliteta.

Onaj u Domu JNA je bio Prima kvaliteta, za prave majstore. Barem onaj u sobi na kraju, onaj u sobi do, je bio za plebs i pacere ;>

Kasnije (mnogo kasnije) bila i Banjica, manje više dobri stolovi. A da, beše još i Pionir.

NB - povremeno kada nešto tražim, naletim na grudvicu papira u koji se obično pakuje šrafovska roba, pa kad pogledam šta je unutra, a ono kapice za takove, kupljene ddvno, davno u Londonu. Jeftinije nego da vučeš sopstveni štap na bilijar a ipak drastična razlika. Elem, i onda uvek zamotam i vratim gde sam našao, neka ga tamo, do sledećeg slučajnog susreta ☺

postoji i vrsta karambola (ustvari igra se na stolu za karambol) sa 5 čunjevia poslaganih po sredini po dužoj osi stola.

Jesete, to sam zaboravio, ali to nije poseban sto. A na Tašu je baš bio (jedan jedini, ne sećam se da sam ga igde drugde video) taj sa rupama po sredini i Velikim Kićom Pa kad spojiš Kiću i Taš, prva (i meni jedina) asocijacija taj sto. Bunilo me što priča o kićama u množini, ali rekoh mora da je zaboravio koliko ih je bilo ;>

( e, jedino tog dijela "pravilnika" se ne mogu sjetiti najasnije)

maglovito sećanje (možda smo odigrali sve zajedno 5 partija u 20 godina) mi kaže da si dobijao i dodatne poJene ako srušiš sve čunjiće iz jednog poteza.

Aha, vidim da si to napisao, so, nevermind ;>

Dont Fear The Reaper

postoji i vrsta karambola (ustvari igra se na stolu za karambol) sa 5 čunjevia poslaganih po sredini po dužoj osi stola.

Jesete, to sam zaboravio, ali to nije poseban sto. A na Tašu je baš bio (jedan jedini, ne sećam se da sam ga igde drugde video) taj sa rupama po sredini i Velikim Kićom Pa kad spojiš Kiću i Taš, prva (i meni jedina) asocijacija taj sto. Bunilo me što priča o kićama u množini, ali rekoh mora da je zaboravio koliko ih je bilo ;>

Ja ovde govorim o sredini sedamdesetih na Tasu i bio je sto bez rupa.

EDIT
Auuu sad se setih, mozda su na Tasu bile rupe u sredini ( a mozda i nisu )

(obaška onaj sa motorim i pedalama

Mislis VeloSolex, jos ih mozes videti po Francuskoj. Mada su sad u modi oni sa elektromotorom i baterijom.

sad sam shvatila, iz riperovog nabrajanja, da sam igrala bilijar na svim tim mestima.

nedostaje samo onaj u staklencu, na trgu. i neka rupa na vračaru.

mislim da ni dan danas ne znam nijedno pravilo, ono baš pouzdano, a ni preciznost mi nije neka. al' što vooolimmm:)

Mislis VeloSolex, jos ih mozes videti po Francuskoj. Mada su sad u modi oni sa elektromotorom i baterijom.

I Solex, da, ali to je bio "ma jeste fency, ali ebeš to, to guma na gumu" ;> nego "pravi" mopedi koje smo vozali - pa kad naiđe uzbrdica, udri po pedalama.

Dobro, Tomos je pravio takve, sećam se automatika, ali ona "prava" asocijacija je uvek bila i biće - Poni Express! :)

nedostaje samo onaj u staklencu, na trgu.

Njega sam namerno izostavio to bilo mnogo kasnije (a i nije mi se sviđao ;>. Tada na tom mestu bio bife, tj. one limene prodavncie - piljarnice, a onda iza njih, za one koji znaju - vrata, pa prostor sa nekoliko stolova.

G.Cross

Dont Fear The Reaper

postoji i vrsta karambola (ustvari igra se na stolu za karambol) sa 5 čunjevia poslaganih po sredini po dužoj osi stola.

Jesete, to sam zaboravio, ali to nije poseban sto. A na Tašu je baš bio (jedan jedini, ne sećam se da sam ga igde drugde video) taj sa rupama po sredini i Velikim Kićom Pa kad spojiš Kiću i Taš, prva (i meni jedina) asocijacija taj sto. Bunilo me što priča o kićama u množini, ali rekoh mora da je zaboravio koliko ih je bilo ;>

Ja ovde govorim o sredini sedamdesetih na Tasu i bio je sto bez rupa.

EDIT
Auuu sad se setih, mozda su na Tasu bile rupe u sredini ( a mozda i nisu )

Bile, bile, i Veliki Kića - pečurka (ko ona za štepanje čarapa ) jerbo ja govorim o istim godinama ;> U samom ćošku, desno, usmeren sto prema ulici i Malom Tašu, dok su ostali stolovi bili poređani perpendikularno u odnosu na njega ;>

A kad pogledam sliku, i ja sam izgleda zaboravio kako je izgledao, pa si bio u pravu kada si pominjao "kiće" u množini (ja se sećao samo onog crne boje):

Dont Fear The Reaper

nedostaje samo onaj u staklencu, na trgu.

Njega sam namerno izostavio to bilo mnogo kasnije (a i nije mi se sviđao ;>. Tada na tom mestu bio bife, tj. one limene prodavncie - piljarnice, a onda iza njih, za one koji znaju - vrata, pa prostor sa nekoliko stolova.

ma ja sam na bilijar isla zbog cigara, pica i drustva. muskarci su na slicam nacin bili opsesivni, te kakav je sto, te keglice, te stapovi, te ko je bolji:) u stvari, citava moja "sportska" karijera, od stonog tenisa, preko odbojke, do basketa i badmintona je bila sve samo ne takmicarska. ljudi, ne zvona i praporci!

muskarci su na slicam nacin bili opsesivni, te kakav je sto, te keglice, te stapovi, te ko je bolji:)

Ma nije mi se sviđala lokacija - niti društvo u njoj Sve neki dizelaši ;>

Ubr, ko se ne seća, u staklencu je započela Dafiment banka. U početku skoro niko za nju nije čuo, a imalu su super stvar - podigneš "staru" deviznu štednju u dinarima (po kursu drastično manjem od crnog) iz banke koje ti ne daju tvoje sopstvene devize, odneseš njima uz potvrdu banke da si prodao devize, oroče ti na neko vreme (mesec ili 3, ne sećam se) i kad prođe rok, dobiješ nazad u devizama tačno onoliko koliko si banci prodao za budzašto;>

eh, taj bilijarski elitizam:) sad da me pitas ko su bili ljudi okolo, ne bih znala kasti. staklenac je oduvek bio ruglo, mada ima ono dvoristance iza, ne znam da l jos postoji. tu mi je ortak pustao muziku, alternativnu.

setila sam se jos jednog mesta za bilijar - dom omladine, ispred bioskopa. nekad u proslosti.

90-ih je pet maraka kamate od dafine bio jedini novac koji je moj muz video ceo mesec za dzeparac. cekao za babu i dedu, pa mu oni udele:)

koliko se sjećam pojedinačno svaki oboreni čunj donosio je 1 poen, samo cenralni - 5 poena, ako oboriš svih 5 - 10 poena (ili čak 20). čist, klasičan, karambol je donosio 1 poen.
u slučaju da si nakupio poena obaravši čunjeve, taj skor si morao potvrditi tako što pogodiš bar jednu kuglu ... ili da napraviš karambol ( e, jedino tog dijela "pravilnika" se ne mogu sjetiti najasnije)

Ovo ti je kockarski karambol. Tako sam ga ja, naime, upamtio. Bilijar (karambol) sam počeo da igram rano, 1982, i zarazio se njime, onako najgore. Umeo sam da igram po 5-6 sati, ili toliko da igram sam, trenirajući. Ada, Banjica, Dom sindikata... tu su bili moji stolovi. Naravno, imao sam svoje kugle, štap, kredu, čak i rukavicu, pravljene nastavke. Učio sam, kupio fazone, dosta, od matore bgd legende, sad sam mu ime zaboravio, a звали смо га, једноставно, Чича, koji je, stareći, sve više igrao na čunjeve. Pričao nam je da je pre rata na čunjеve-kockarskom bilijaru i kuću zaradio. Jednom sam tako igrao pred njim, terao serije karambola preko 20 na sedmici stolu (tad je, ako se dobro sećam, jedino Banjica ima devetku, i to sa grejačima, na njoj se igralo prvenstvo), a matori me gleda, i kaže mom protivniku: Je li, je l' te dobio nekad? Nikad od njega igrač... Mi u čudu, a moj protivnik, moj prijatelj, kaže matorom da ga razbijam već duže vreme. Matori me samo pogleda, i reče -- Ma, nikad od njega igrač, nosi naočare.

Posle sam igrao i snuker, a on je sve što i karambol, pa više od njega. Jednostavno, mislim da je "teži".

Čini mi se da mi je štap negde pod krevetom? Sa kuglama...

Dvorana za bilijar u dvorcu Mazino, Pijemont.

kod snukera mi je ubjedljivo najinteresantnije taktičko defanzivno nadmudrivanje.

Meni se u-pra-vo zbog toga snuker pa ... mogu da kažem - gadi.

Ja tu ne bi' kraj partije dočekao, ili bih uvenuo od dosade ili bih umlatio protivnika štapom, šta pre dođe..

Inače, pre neku godinu me vodio ex kolega na bilijar u Šikagu, pool hall kao na filmu (on čak igra i u nekoj lokalnoj amaterskoj ligi, ja se ložim da umem, ali on me naduvao nešto sramotno, prvo ovde u Beogradu (on sa 10 piva a ja sa 2 švepsa u sebi, znači duplo sramotno) pa posle tamo. I sad, pikamo mi bilijar u tom pool hallu tamo, i dolaze neka njegova dva ortaka iz lige, i pričaju sa njim, i on kaže "blablabla ... in Belgrade they have some real fucked up rules" (faul je kod nas mnogo tvrđi nego u standardnim US 8 Ball pravliima), a ovaj njegov ortak kaže "oh yeah man, I know - I played a guy once by Belgrade rules - real fucked up rules!". Ja izgibo' od smeha. Eto, poznati smo po nečemu...

ma ne samo poznati ... zajebaTi

Ниje лако Србин бити!

i to na zicer

Phm, zicer ... kada je kugla na pola puta između bele i rupe kao što se njemu zalomilo, pa još pod uglom - to nikad nije zicer, to su zapravo najteži potezi, IMHO.

Inače kad reče defanizivna strategija, taj Amer je imao vrlo zanimljivu defanzivnu strategiju - kad nema šta da igra on - paf - ubaci tvoju kuglu. Ja u čudu - wtf Stranče, šta je ovo bilo? Kaže da u njegovoj filozofiji kugle nisu kugle koje treba ubaciti, nego asseti, i ubacivši moju kuglu on mi je sklonio moj asset sa stola. Meni to zvuči naoko, kao, filozofski smisleno, ono neki less-iz-more zen, čaša je pola puna, život je dve reke, one hand clap, itd. ali u bilijarskoj realnosti - glupo, no jbg... oduva on mene nešto tipa 10:1 u partijama :)))) A tu jednu sumnjam da me je pustio da se ne demotivišem totalno...

maksa83

...
Ниje лако Србин бити!
...

Сагласан !

PS a je li tvoju kuglu ubacio direktno ili preko svoje (njegovom ili bijelom koja se odbila od njegove)?

Ubacio (više od jednom, kad nije mogao da "vidi" svoju kuglu) onako direktno kao da je njegova najrođenija. On taj bilijar kapira jako ozbiljno, ono, igra turnire, čita knjige (ruku na srce pročitao i ja ovu po njegovoj preporuci - Pleasure Of Small Motions - Mastering the Mental Game of Pocket Billiards)

volela bih samo da mi neko objasni draz u tv prenosu bilijara- meni to nikako nije jasno, sedis kod kuce i gledas na ekranu kako drugi igraju..zasto to i cemu?!

Ooooo gresis, gledati snuker ili jos bolje darts, je odlican nacin za opustanje i odlican izgovor za pivo i kikiriki.

angie01

ja sam nulta liga,...verovatno i znatno ispod dozvoljenog-bilo cega sto se racuna u bilo sta,...al igram ponekad sa zadovoljstvom, vise mi je ta atmosfera, drustvo, mjuza, pice, piksle naokolo sa cigaretama koje dogorevaju u cugu- samo ostane spakovan pepeo,...nemam nekih zanimljivih prica, sto se igre tice-vise je blamaZ,...narocito kad je slika sa postavljenim stapom u stavu, kao da ce sampion da vam pokaze, a ono corak i to mlak, ili zagrebana coja,... al se zato dobro secam nekih likova okolo.

volela bih samo da mi neko objasni draz u tv prenosu bilijara- meni to nikako nije jasno, sedis kod kuce i gledas na ekranu kako drugi igraju..zasto to i cemu?!

Требала си да гледаш пре неки дан финале светског првенства између Селбија и Динга - можда би ти нешто било јасније (мада, хм, ипак си то ти).

ипак си то ти).

ziva sreca, carli, zamisli da sam, hm ti.

kao ja, ne idem za tobom i ne lepim kojesta za tvoje uvek iste budalaste komentare, a zasluzili su samo tako, nego ih samo preskocim, a tebi ni to nije dovoljno, ne postujes sto nemam zelju da se stobom na ovaj nacin gurkam, nego kao nedorasli blentavac, stalno ides za mnom i manijaklno mi lepis svoje gluposti i to jos sa nekom samozadovoljnom intonacijom, kao da si nesto vazno uradio- a nisi, samo je tuzno, da se neko ko je odrastao, ima neku zenu i decu kod kuce ovako blesavo ponasa i da ga nije sramota.

angie01

ипак си то ти).

ziva sreca, carli, zamisli da sam, hm ti.

kao ja, ne idem za tobom i ne lepim kojesta za tvoje uvek iste budalaste komentare, a zasluzili su samo tako, nego ih samo preskocim, a tebi ni to nije dovoljno, ne postujes sto nemam zelju da se stobom na ovaj nacin gurkam, nego kao nedorasli blentavac, stalno ides za mnom i manijaklno mi lepis svoje gluposti i to jos sa nekom samozadovoljnom intonacijom, kao da si nesto vazno uradio- a nisi, samo je tuzno, da se neko ko je odrastao, ima neku zenu i decu kod kuce ovako blesavo ponasa i da ga nije sramota.

Не да сам одрастао, него сам и прерастао.
Успут --- ти си мени, на неки чудан начин, ипак, донекле, симпатична. Није ми јасно откуда то, што рече Принци (или Милан Новковић - они знају да га умотају тако), али синаптичко - бихејвиорално стохастички процеси генеришу, на први поглед, чудновате излазне резултате раздирући есенцијалну логику (понекада) по средини. Тако и код мене, волим да прокоментаричем то што ти (покушаваш) да кажеш, па то ти је. Истина, можда, није искључено - и због тога што си ти, у суштини добрица, а ја нисам лош човек итд ... тако да, сигма сумарум, мораћеш да ме трпиш и да се радујеш мојим, назовимо их, коментарима.