Libreto za Filosofiju palanke (III)

Gost autor: feliks.krul (Vladimir Maričić)

Smetana: Ma Vlast

Nikako ne uspevam da postignem da ljudi shvate da je poezija izraz uzbuđene strasti, i da ne postoji strastven život kao što ne postoji neprestani zemljotres, ni večita groznica. Osim toga, ko bi uspeo da se obrije u takvom stanju?

Lord Bajron, u pismu Tomasu Moru, 4. juli 1821.

Link za I deo: Da li je vaše iskustvo palanačko?

Link za II deo:  Од Хераклита до Радомира, cве тече све се мења

Kolektivno nesvesno. Ko je Zvezda Severa? Ko su Masoni? Ko su Srbi? Ko su ekstremisti? Zašto je "Srpska revolucija" bila Revolucija?

Sada kada su se strasti malo stišale posle prvog i drugog bloga o Radomiru Konstantinoviću možemo hladnijih glava da pristupimo finalnoj analizi.

Dragi čitaoci, u prvom delu ovog mog blogerskog tripleta o Filosofiji palanke, videli smo ispoljavanje kolektivnog svesnog kroz komentare čitalaštva. Retko ko je pročitao ili barem pokušao da se upozna sa tekstom knjige Filosofije palanke, ali to nije sprečilo čitaoce da traže brisanje mog teksta. Izdavač Aleksandar B. Tasić, je bio prinuđen da napiše tekst u odbrani njegovog objaviljivanja mog teksta. Usledile su teške uvrede na račun pisca, sve izrazi neartikulisane reakcije.

Tekst "Da li je vaše iskustvo palanačko?" je dodirnuo i zašao u sferu kolektivnog svesnog ovog blogerskog kolektiva kojeg gradimo već dugo godina unutar javne sfere ovog društva koje koristi prevashodno srpsku jezičku komunikaciju, mada je sasvim otvoren i za druge jezičke kombinacije.

Šta je kolektivno svesno? To je onaj skup ideja koji mi kao pripadnici nekog kolektiva imamo o svom kolektivu i o drugim kolektivima, i ideje koje imamo o sebi i pripadnicima drugih kolektiva. A šta su ideje? Ideje su misli koje svaki pojedinac naosob nesvesno i svesno preuzima od svoje najbliže okoline - od svoje majke, od oca, od društva, ... iz škola i medija (tih represivnih državnih aparata) mi preuzimamo ideje koje stvaraju razni delovi kolektiva kao reakciju na sticaj svetskih okolnosti. U državnim institucijama rade obični ljudi, kakvi smo i mi. Država može biti prosvećena samo onoliko koliko smo mi prosvećeni.

Desetak dana posle teksta "Da li je vaše iskustvo palanačko?" Ćirjaković je objavio tekst u Politici o Filosofiji palanke. Tekst sam delimično pročitao ali čim sam video njegovu dnevno političku sadržinu, kao na primer o podeli na Srbijance i Vojvođane, tekst mi nije dalje interesovao. Pošto je objavljen i tekst „Od Heraklita do Radomira..." oglasalia se i Dubrovaka Stojanović kroz šablonsko markstistički ideološki tekst o klasnoj svesti. Usledeli su prilozi u Peščaniku, Radio Slobodnoj Evropi i Fejsbuku, sve ispoljavana  kolektivne svesti jugoslovenskih levičara. Kako oni objašnjavaju ovu ponovnu investigaciju Filosofije palanke? Najsmešniji mi je bio komentar da se radi o pokušaju Vučića i Nikolića da peru svoju biografije i prekrajaju istoriju. Za jugoslovenske levičare ne postoji pojam zdrave pameti ili pojam individualnoj izražaja, već samo postoje reakcije klasnih neprijatelja i klasne svesti. Mišljenje je svedeno na šablon. Ah, ljudsko odviše ljudsko.

I naravno na Peščaniku se pojavljuje mantra o "nemirenju sa zločinom i zlom". 

Pročitajte tu krutu dogmu o zlu koju je smislio Konstantinvić. On stavlja zlo na nivo jezika. Idiot ili mudrac? Interesantno, u najmanju ruku.  

"ZLO KAO ODBIJANJE ZLA PROTIVREČJA (s. 302)

Zlo do koga je srpski nacizam neizbežno dolazio na makrokosmičkoj ravni jeste zlo ovog sukoba sa istorijom, zlo pokušaja istorijske regresije, linijom nasilnog povrtaka u van-vremenost prošlosti, a na mikrokosmičkoj ravni (na ravni duha koji dolazi do izražaja kroz ružno individualno iskustvo) ovo zlo je, kada je autentični izraz, stihijno-podsvesni pokušaj njegov da se u sebi preobrazi: bitno iracionalno, zlo je ovde tehnika kojom se pokušava da prevaziđe nepobedivi i nerazrešivi sukob između večno-plemenskog ("rasnog") kao iracionalnog i korenskog racionalizma empiričkog duha palanke. Ono mora da bude jezik ovog duha nesposobnog za izmirenje sa večno-iracionalnim u koji pada duh obogovljenog plemena, duh koji je jedino moguć kao duh tamnog vilajeta, kao duh Noći, jer nužno iracionalan, na samom rubu ništavila, kao što je iracionalan duh samo-svojnosti kao duh apsolutnog identiteta, u njegovoj van-istoričnosti. Zlo je jedini moguć jezik vilajeta koji, istavljen kao večnost svemu istorijski-vremenom, može da bude jedino tamni vilajet (vilajet tame); svaki drugi jezik, pre svega jezik govora (ili govor jezika) posvećen rasvetljenju, prožet vremenom i pokretom, inteligencijom koja je inteligencija duha posvećenog određenom cilju, duha radnje i poduzetnosti, u dubokom je protivrečju sa ovim tamnim vilajetom. Kao iracionalan (obećanje ništavila ako ne i samo ništavilo), ovaj tamni vilajet (taman u svojoj "večnosti", izvan pokreta i vremena), jeste nepomirljiv sa jezikom, i utoliko pomirljiv sa zlom."

Ko je napisao ovu zavrzlamu, moja pretpostavka je da je to napisao pravnik Mihailo Konstantinović otac Radomira Konstantinovića. Uvod u njihove rukopise i arhive bi brzo utvrdio da li sam u pravu ili ne. Mislim da je Mihailo Konstantinović napisao prvih 160 strana Filosofije palanke da bi pomogao sinu da odradi svoj zadatak. Gornji paragraf je melanž svega i svačega. Nit prdi nit smrdi, što bi se reklo. Nit glava, nit rep. Nit se može opovrgnuti, nit se može sa njim složiti, jer ne znaš od kog dela da počneš. Važan je smisao, a reči su tu samo radi stila. A smisao KAO da odgovara zadatoj temi, ali u stvari šta nam govori:

"ovo zlo je, kada je autentični izraz, stihijno-podsvesni pokušaj njegov da se u sebi preobrazi: bitno iracionalno, zlo je ovde tehnika kojom se pokušava da prevaziđe nepobedivi i nerazrešivi sukob između večno-plemenskog ("rasnog") kao iracionalnog i korenskog racionalizma empiričkog duha palanke"

Važno je da su tu upotrebljavaju reči koje koriste ideolozi i dogmatici. Njima je važno da osete neku simpatiju sa rečima i toplotu koja dolazi od njihovih reči. "Zlo je ovde tehnika" - "nepobedivi i nerazrešivi sukob" - "između-plemenskog kao iracionalnog" i "korenskog racionalizma empiričkog duha palanke".  Odjednom sad se palanačko predstavlja u pozitivnoj svetlosti, tj. njegov "korenski racionalizam empiričnog duh". Trebalo bi ispitati da li je pravnik Mihailo Konstantinović napisao ovu sofističku i "pravnu" zavrzlamu. Nije nepoznato u praksi da se zajednički piše tekst. U slučaju Konstantinovića, gde je otac bio i otac i učitelj, ne bi mi bilo neobično da su kolaborisali na tako velikom zadatku da javno čita svoje još neobjavljeno delo. To je sigurno bila velika stvar u jugoslovenskoj komunističkoj kulturnoj sferi. I tekst je objavljen u važnoj filzofskoj ediciji Sažveđa. 

Ne mirenje sa zlom jer krilatica Druge Srbije,  (tj. da budem jasan) Jugoslovena, jer "drugosrbijanci" su u stvari Jugosloveni, ali su uzeli ovaj naziv jer oni žele da njihov identitet bude istovremeno i negacija srpstva i borba protiv srpstva, ali ne previše otvorena otvorena borba, samo kao negacija prirodnog života, koji se proglašava "iracionalnim" za razliku od njihovog "prosvećenog" i  "racionalnog" izbora. Nonsense! Čovek je oduvek bio život i uvek će ostati život. Reč duša, koja se koristi često u srpskom jeziku za duh živog čoveka ili samog čoveka (dobra duša), i koristi se da označi ono što ostaje od čoveka posle smrti,. Duša se najbolje može objasniti poređenjem sa grčkom reči "psiha" koja se koristi u Bibliji, a kada se prevodi na srpski, nekad se prevodi sa duša a nekad sa život. Kada govorimo o racionalnom i iracionalnom govorimo o čovekovoj misli, a ne o čovekovom postojanju, a sigurno nije iracionalno što imamo rod. Rod je dat, on se ne bira. Identitet se može birati.

Inače "tamni vilajet" je citat jednog od naših najvećih (modernih) pesnika Momčila Nastasijevića, malog palanačkog "naciste" (malog u odnosu na Ezru Paunda), ali naše iskustvo je palanačko pa treba pregaziti i naše male pesnike komunističkom čizmom totalizirajuće svesti. Inače Radomir Konstantinović je toliko puta upotrebio izraz "tamni vilajet" da nesvesni "drugosrbijanci" već misle da je Radomir smislio tu sintagmu.

Jedan od ključeva za čitanje Filosofije palanke je reč filo-sofija. Ljubav prema mudrosti, ali isto i prema sofizmu.

Ko su Srbi? Ko je Zvezda Severa?

-------------------------

U 18. veku, se oformila grupa intelektualaca Prosvetitelja. Koje su glavne ličnosti tog Pokreta? Volter i Didro i njihov pokrovitelj, Katarina Velika, ruska Carica. Ne bih vas zamarao pričom o velikom filozofu ateisti Volteru, sinu robovlasničke francuske klase, koji je shvatio da su religije smeše praktične filozofije života i praznoverja. Ne bih ni o Didrou, tvorcu čuvene Enciklopedije (čije originale držah i čitah). Volterova knjižica Kandid mi je poznata i gimnazijskih dana, mudra knjižica o čoveku koji prolazi kroz svakojaka svetska iskustva do svoje pedesete godine, i onda odlučuje da do kraja svog života okopova svoju okućnicu u svom izabranom selu. Dugo godina je oblikovala moju svest o dolazećoj pedesetoj godini.  U ovo nedeljnom izdanju "China Today" uvodnik kaže: "U kineskoj kulturi, intelektualci treba da sanjaju da žive kao pustinjaci u prirodi kada dostignu razumevanje života i uspeh u svojoj karijeri i školstvu. U stara vremena mnogi su odustali od života u gradu i preselili se u sela da prigrle prirodu."

Ali ću vas podsetiti na Zvezdu Severa, prosvetiteljsku koleginicu Volterovu i Didroovu, koja je  finansirala Enciklopediju, Caricu Katarinu, rođenu u Štetinu, u Pomorju (Pomerania, kako Nemci kažu) kao Sophie Friederike Auguste von Anhalt-Zerbst-Dornburg.  Neki od njenih predaka, kako možete suditi po prezimenu su poreklom iz familije centralno evropskih Srba (Zerba), sa feuda Srb (Zerb), gde je postojala feudalna slovenska vodena tvrđava od pamtiveka (12 vek?), bombardovana i velikim delom srušena na kraju Drugog svetskog rata, u trouglu između Berlina, Hanovera i Lajpciga. Znamo da u tim predelima i danas žive Srbi. Zašto je u drugom svetsku ratu bombardovana Srpska narodna biblioteka? Zašto su saveznici bobardovali stari srpski zamak - biblioteku i muzej familije Anhalt-Zerbst?

Ideale Prosveteljstva je prenela u Rusiju i potpomogla evropsko prosvetljene, finansirajući Enciklopediju. Napisala je manifest slobode plemstva, njene reforme su išle „malo po malo" kako je pisala Volteru.  Katarina je stvorila Smolni Institut, prvi državni institut za školovanje ženske dece u Evropi. Promovisala je klasicizam u svojoj carevini, njen faktotum i ljubavnik Potemkin je pravio planove i makete za buduće gradove. Napravili su Odesu uz pomoć francuskog planera i arhitekte.

Muzej Hermitaž je stvoren na osnovu njene biblioteke i predmeta iz njene lične kolekcije.  Napisala je uputstva za školovanje male dece na osnovu ideja filozofa Džon Loka. Pisala je komedije, fikciju i memoare. 

Njeni sagovornici su bili i D'Almaber, Leonard Ojler, Petar Simon Palas, Anders Johan Leksel (šveđanin), ekonomisti Arthur Young i Jacques Necker, postala je član Slobodnog Ekonomskog Društva koje je i stvoreno 1765 na njenu instigaciju. 

Kada je umro Volter, Carica je njegove knjige sačuvala u Nacionalnog biblioteci Rusije. Sazvala je u Moskvi Veliku komisiju  (Grand Commission) skoro konsultativni parlament sastavljen 652 člana svih klasa, uključujući i mužike i raznih nacionalnosti.

Sećam se Didroove enciklopdijste stavke o balkanskim Srbima, mali siromašan narod sa malo kulture, ili tako nešto. Imam tu belješku negde, prepisao sam ih iz prvog izdanja enciklopedije koje se drži u Britanskoj biblioteci.  Kasnija izdanja su bila promenjena. Moja lična biblioteka sa fotokopijama raznih stranca iz raznih knjiga je u jednoj od mojih biblioteka, koje su razasute po svetu i meni nedostupne za sada, u Beogradu, u Londonu, u Kaliforniji, i na Ostrvu Jela, kod Aljaske, otići ću jednom ponovo i tamo. Malo mesta na svetu želim da vidim pre kraja svog života, ali Ostrvo Jela (Spruce Island) je mesto gde sam proveo vrhunac svog dosadašnjeg života, i tamo me srce vuče.

Dolazimo do odgovora na pitanje ko su Srbi? Pomenuo bih samo neke meni najdraže Srbe: Dositeja, Pavla Solarića, Atanasija Stojkovića i Mitropolita Stratimirovića (koji ih je spojio i odškolovao). Od njih najviše volim Pavla Solarića koji je živeo i umro u Veneciji u naponu mladosti od tuberkuloze. Grob mu nije poznat. Dositej je Solarića nazivao "moj Solarić", "Solarić naš, nelesnoje Srbije čado", Mrkalj ga je zvao "dika i milota srpska". *

Jedan od posrednih i neposrednih učenika Prosvetitelja koji je postao Prosvitelj Srba je Dositej Obradović. On je obišao Balkan putem Dalmacije, Krfa i ostalih luka balkanskih. Na tom putu je sreo prosvećenu klasu Grka i drugih naroda. Oni su mu otvorili jedan kasniji put kroz Evropu. Masonska udruženja su bila progresivna udruženja školovanih ljudi, i Masoni su slušali šta je Dositej imao da kaže o svojim jezičkim sunarodnicima koji govore srpskim narodnim jezikom a žive rasuti po raznim Imperijama, prevashodno Otomanskoj i Austro-Ugarskoj.

Dositej je po povratku sa Zapada, gde je bio gost uglednih Prosvetitelja i Masona, započeo prosvećenje Srba na Balkanu i tamo gde god se oni nalazili. Izabrao je mlađe učenike koji su se isticali svojom akademskom brilijantnošću, po preporuci Mitropolita Stratimirovića, Dositej im je dodelio zadatke i poslao ih na doškolavanje na evropske univerzitete.  A za sebe Dositej je preuzeo najveći zadatak stvaranja i sastavljanja srpske sveopšte kulture.

Da bi razumeli istorijski kontekst u kojem funkcioniše Dositej nabrojaću vam neke momente:

1770. Lord North Stariji (Earl of Guilford) postaje Prvi Minstar Velike Britanije (do 1782.)

1774. Američka provincijalni kongres oformljen

1775. Američka revolucija

1776. Američka deklaracija o nezavisnosti

1778. Francuzi ulaze u rat SAD protiv Velike Britanije

1779. Španija objavljuje rati Britaniji

1783. Pariski Mirovni ugovor završava rat i priznaje Američku nezavisnost

1784. DOSITEJ DOLAZI U LONDON U GOSTE KOD BRITANSKIH NAPREDNIH MASONA U SKLOPU POSETE EVROPSKIM MASONIMA

1789-99. Francuska revolucija

1793. Francuska objavljuje rat Britaniji

1798. Napoleon osvaja Egipat

1803. Britanija objavljuje rat Francuskoj

14. februar 1804. početak oružani početak Prve srpske revolucije

21. oktobar 1805. Bitka kod Trafalgara, Nelson pobeđuje Francuze i Špance

14. oktobar 1805. Napoleon stvara obruč oko austrijske vojske u Ulmu

2. decembar 1805. Napoleon pobeđuje austrijsku u rusku vojsku kod Austerlica

U Padovi se, 10. decembra 1803, Dositej Obradović, po unapred utanačenom dogovoru, susreće sa Pavlom Solarićem i Atanasijem Stojkovićem. Tu i tada, u Padovi, mestu jednog od najstarijih i emintenijih univerziteta u Evropi, im je Dositej preneo svoja iskustva i dao im zadatke kojih su se oni pridržavali do kraja svojih životu. Da pišu udžbenike za obrazovanje naroda. Pavle Solarić je napisao našu prvu Geografiju i mnoge udžbenike raznih dužina, držao sam njegove rukopise u biblioteci SANU,  njegova pisma u Britanskoj biblioteci. Jednog dana, ako mi život bude dozvolio, otići u Prinstonsku univerzitetsku biblioteku gde se nalazi još njegovih pisama. Kao i u dubrovački arhiv. 

Atanasije Stojković, je pisac Fizike prvog srpskog udžbenika iz te oblasti, i savremenog romana „Aristid i Natalija". Dragi naučnici i naši fizičari rasuti po svetu, red je da se odužite svom ocu po profesiji. Govorio je nemački, engleski, francuski, italijanski, latinski, skoro sve slovenske jezike, nešto grčki i mađarski.

Solarić je bio lični sekretar engleskog Lorda Frederika North-a mlađeg („lorda severa" - u prevodu).  Sin  onog britanskoj Prvo Ministra kojeg Englezi ne žele da pamte, čovek u vreme čijeg ministrovanja su izgubljene američke kolonije. Mladi Lord North, itonski i oksfordski đak, najmladi guverner Cejlona, Malteški vitez, osnivač grčkog univerziteta, mecena Pavla Solarića. Pavle je Lordu posvetio knjižicu "Slovenski Rimljani" koju sam pronašao u britanskoj biblioteci, fotokopirao i dao Splićaninu Zdravku Krstanoviću je prevede sa onovremenog Pavlovog srpkog jezika na savremeni. (Prevod sam pokazao mom beogradskom gimnazijskom kolegi koji je knjigu štampao bez mog znanja. On je profesor istorije u jednoj beogradskoj srednjoj školi, koga sam pre tog dešavanja hvalio u svojim ranijim blogovima.)

Zajedno su krstarili Mediteranom Lord North i Pavle Solarić, upoznavajući se sa starim gradovima i narodima, dok su u blizini svetkovali engleksi nestašni dečaci Bajron, Kits i Šeli. Lord North je osnivač prvog grčkog univerziteta, gde su mi nudili da radim doktorat 1999 godine, po prepuci moje drage starije prijateljice upokojene Kontese Elizabet Lulu Teotoki, osnivača prve baletske škole na Krfu i najveće kolekcije grčkih narodnih nošnji, iz familije konstantinopoljskih aristokratskih prebega iz doba turskih najezda i prenosilaca moštiju svetog Spiridona iz Konstantinopolisa na Krf.

Dakle "demonim" Srbi označava narod stvoren na prosvetiteljskim i masonskim principima. Srbi su masonski narod koliko su i Amerikanci masonski narod, i koliko su i drugi savremeni evropski narodi. Zašto smo tugaljivi i nelagodno se osećamo kad se spominje reč "mason". Zato štu su masone proganjali i FAŠISTI i KOMUNISTI, i tako nam uneli strah u kosti. Što neko reče "pitala je nešto što ne sme da se pita."  A crkvenjake takođe nije bilo teško nagovoriti da ne hvale masone, iako su velikom delom srpske vladike bile masoni.

Strah od nepoznatog tabua. Dakle svi ekstremisti ovog sveta ujedinjeni protiv Prosvetitelja Masona. Masoni prosvetitelji su imali za svoje ideale nauku i toleranciju prema svima. "Brat je mio ma koje vere bio." Ja nisam mason, kada bih bio mason, bio bih mason 33 reda. 

Dakle to su novovekovni Srbi koje pominjem: Dositeja, Pavla i Atanasija. Potonji Srbi duguju svoju zahvalnost njima. Mi smo Srbi koji znamo ko smo i šta smo. Palanka je tamo gde sam ja, i Centar Sveta je tamo gde sam Ja, ili Ti. Svet je multipolaran i višecentričan, u Svet se možeš uključiti na svakom mestu i u svako vreme.

Dakle, dragi ljudi moji, braćo i sestre po jeziku i rodu, ni Zapad ni Istok, već Sever.

Elem, i to je sužavanje i ograničavanje uma. Dakle, dragi ljudi moji, braćo i sestre po jeziku i slobodnom izboru, i Zapad i Istok, ali i Sever.  A za dobru meru, dodao bih i Jug - tamo gde su Grčka, Egipat, Judeja, i naša prapostojbina Afrika.

A što reče jedan naš teolog, to je samo jedna "ravan" ove kugle, a gde je vertikala koja vodi u Ajnštajnov i Hokinsov Kosmos?

Dakle, to su srpski stvoritelji, Katarina Velika i Dositej, i njihovi učenici Pavle i Atanasije. Naši praroditelji su Sv. Simeon i Sv. Sava u čijem sam se manastiru ja preumio uz pomoć monaha Oca Vasilija žrtve šezdesetosmaša. 

Nemanjići su utemeljili tri stuba naše državnosti: Teritoriju, Crkvu i Vlast. Reč vlast koju uvde koristim je češka reč, ona znači otadžbina.

Naši pra-prapraroditelji su govorili sanskritskim jezikom, koji nam je blizak po zvučnosti i dan danas.

Mi smo Srbi poštovaoci svih naroda i identita, života i životinja. Idemo u sve kuće mira i hramove svetske da se molimo načelima ljudskosti.

Vama koji žele biti pravi Srbi, preumljeni, ponosni, časni, miroljubivi, koji misle dobro, govore dobro i rade dobro, posvećujem molitvu đainsku da vas izvede na početak ili nastavak vašeg puta.

"Mahadevo, Bolane, Babo, Bum šankar,

Podari nam molitvu za poboljšanje naših karaktera.

Podari nam molitvu za nalaženje unutrašnjeg mira i razvoj naših mozgova.

Duše ljudi i životinja su žrtvovane, smisao života je žrtvovan."

Za jutarnje razgibavanje uma slušajte ovu muziku sa telesnim uzdržavanjem, a onog dana kada se budete odmarali uz pranje sudova i čišćenje doma onda se opustite i dozvolite vašem telu da se veseli i razgibava uz istu praiskonsku muziku.

Posvećujem svom bengalskom Učitelju sitre i sanskritske muzičke lestvice Sa Re Ga Ma Pa Da Ni Sa, učeniku Ustada Ravi Shankara. Moja stara sitra je putem Komisiona u Čika Ljubinoj stigla u ruke pesnika i muzičara Bore Čorbe koji je i danas čuva (zna on to).

A sad, nazad na posao Preumljivanja, najvrednijeg posla na planeti, i onog koji stvara najveće vrednosti. Gde si Latinka da se u kolcu veseliimo!

Dovršeno danas, drugog maja 2016. u šest ujutru. U ulici Kurzon u Mejferu centru Londona, na posedu veličine Kalemgdana koje je vlasništvo Vojvode od Vestminstera,  pored mesta na kojoj se nalazila stara kancelarija roda Vožda Karađorđa vođe vojnog aspekta srpske prosvetiteljske i masonske revolucije.

Kraj