Četiri molera iz Vijene i plemeniti D’ Enuncio

Meni drago Taso da si napisao blog posle duzeg vremena.Mogla bi cak da bude od ovog kraca pozorisna predstava.

Neobicna je tema..da li ce iko ikad reci da je nekad nekog za nesto potkazao?Da li oni koji se pobune protiv Tasinih iskaza nose u genu crv sumnje, potkazivaca, ko to zna..

Evo odakle pamtim rec "potkazivac".Jedan pokojni ugledni beogradski novinar, prica nesto sa mnom o koministima, u kontekstu kazem da mi niko u porodici nije bio clan partije.Valjda se covek na to nadje prozvanim, sta li, iako je rceno u kontekstu, nista posebno naglaseno.I tu odvali takvu glupost, da me evo jos sramota za njega."Ko nije bio clan partije u to vreme, uglavnom je bio potkazivac".Apsurd izjava sama po sebi, da ne kazem nicim izazvana uvreda moje familije:)

A ovo sam razmisljala da li da napisem.Jednom neki inspektor krenuo da me opusteno ispituje da li sam nesto cula, neke nebuloze, nije ni bitno, necu navoditi.I ja ladno njemu: "Da li ti ja licim na pandurski drukaru?" Al nisam toliko hrabra, taj se lozio na mene.Zbog ove recenice sam razmisljala da li da pisem.Kako god bilo, sto sam se ja tad osecala kao Kapo, kao slobodna ptica, kao ulicni smeker, kao ...otkud znam sta sve ne.Ha!

On jednostavno ne razume.

Ja sam najpre imao na umu one dousnike, radnike Sluzbe, sitne potkazivace, birokratske apsolutiste i slicne tipove zarobljenog uma. Da opisem situaciju koja mi prva pada na pamet:

"U poratnom periodu na Univerzitetu u Beogradu vladale su karakteristike. One su se sastavljale kako za studente, tako i za nastavno osoblje. Nosile su redovito jednu poruku u smislu da li je odgovarajuće lice za novu vlast ili ne i da li je "upotrebljivo ili je u potpunosti neprijatelj". One su sadržale teške i uvredljive reči, političke ocene pobednika. To je danas vrsta papira koja neposredno pruža najbolju sliku o poratnom vremenu na Univerzitetu u Beogradu.

Tehnologija pisanja karakteristika bila je sledeća. Na fakultetu uvek je bilo pojedinaca poslušnika režima, kako među studentima, tako i među nastavnicima. Oni su ocenjivali političko držanje i čak stručnost pojedinaca. Kakva drskost i šarlatanstvo "novih ljudi". Napisana karakteristika, obično bez potpisa ili sa inicijalima, dostavlja se Komitetu za naučne ustanove, Univerzitet i više škole Srbije.

Tada je redovito prekucavana pisaćom mašinom i na kraju dobila zvanični izgled potpisom načelnika personalnog odeljenja Komiteta. Ovako spremljena karakteristika dostavlja se policiji, univerzitetskom komitetu i svim onim izvršiocima koji bi odlučivali o sudbini lica čija je karakteristika. Koliko je poznato, ove karakteristike nisu bile javne ocene, već skriveni materijal potreban komunistima na Univerzitetu i šire."

Tako da je za Milutina Milankovica (1879-1958) postojala ovakva karakteristika:

U ovoj grupi naših vrhunskih matematičara nije bolje prošao ni čuveni geofizičar i astronom Milutin Milanković (1879-1958). U karakteristici se priznaje da se on istakao kao odličan stručnjak i naučnik koji se bavi astronomijom i nebeskom mehanikom, ali je "vrlo star i o nekom njegovom ličnom razvoju nema ni govora". Doduše, i on je dobar pedagog, ali "predavanja jedva otaljava".

"Po političkoj orijentaciji pripada poznatoj matematičkoj kliki... Marksizam i lenjinizam u opšte ne poznaje niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da je naš politički neprijatelj i da će kao takav umreti. Može se iskoristiti kao nastavnik i naučnik" (1. jul 1950).

Ko god da je ovo sastavio, svakako je bio minorni strucnjak u poredjenju sa M.M., ali pretpostavljam da je zahvaljujuci svojim "zaslugama" dobio profesionalne i ostale privilegije kakve su nasem najcitiranijem naucniku bile dozivotno uskracene.
Mene zanima kako se sada osecaju pripadnici te mreze potkazivaca, te sitne duse koje su imale birokratsku moc da drugim ljudima uniste zivot svojim potpisom ili prilogom karakteristici. Ko su ti ljudi? Da li dobro spavaju?

Mene zanima kako se sada osecaju pripadnici te mreze potkazivaca, te sitne duse koje su imale birokratsku moc da drugim ljudima uniste zivot svojim potpisom ili prilogom karakteristici. Ko su ti ljudi? Da li dobro spavaju?

Ne verujem da ima mnogo onih koji su se pokajali zbog toga. Ili su bili kao Sisoje iz uvodnog teksta - ljudi koji bi izvršavali naređenja i obavljali zadatke bez razmišljanja, ili su imali koristi od svega toga...

nsarski
Ja sam najpre imao na umu one dousnike, radnike Sluzbe, sitne potkazivace, birokratske apsolutiste i slicne tipove zarobljenog uma.

I ja u prvom delu komentara, ali me nešto podsetilo i na ovu nesrećnu priču (drugi sin koji je poginuo bila jedna mila duša, nastavnik likovnog, a i oko njegove smrti ima nekoliko verzija)

nsarski
Mene zanima kako se sada osecaju pripadnici te mreze potkazivaca, te sitne duse koje su imale birokratsku moc da drugim ljudima uniste zivot svojim potpisom ili prilogom karakteristici. Ko su ti ljudi? Da li dobro spavaju?

Ubede sebe da to rade za 'višu' stvar pa lakše spavaju.
Jer da su drugačiji ljudi, da imaju savest ne bi ni cinkarili.
Ili su im muda u procepu.

edit

atomski
ljudi koji bi izvršavali naređenja i obavljali zadatke bez razmišljanja

Možda i osećaj moći i važnosti. Imati vlast nad životom drugim čovekom. Neko bi rekao da su to labilne, neuračunljive osobe mada oni sigurno za sebe tako ne misle. I skupljaju IP adrese

Da nastavim ovaj predugi komentar.

Ljudi mogu da kazu da su "takva vremena bila", da je strah obuzeo ljude u poratnom periodu, bla, bla. Bila su to "vunena vremena" i vunene godine. Ajde-de.

Medjutim, evo jednog skorasnjeg primera.
Moj stari prijatelj i kolega Bratislav Tosic je bio jedan od najboljih fizicara koje je Srbija ikada imala. Ucinio je ogroman doprinos za razvoj jedne oblasti za koju mu je prosle godine dodeljeno priznanje za zivotno delo (ja sam bio u komisiji za dodelu nagrade). Takodje, on je bio pravi drugar, nesebican i vredan, i pomalo zezator, nesto kao Mika Antic. Voleo je kafansko drustvo i sve sto uz to ide-to su svi znali.

Elem, krajem sedamdesetih (ovde mozda gresim u godinama), kad je komunizam vec bio na izdisaju u svetu, neko prijavi Tamo Gde Treba da je Tole u kafani pricao, na primer, politicke viceve, ili da se nepovoljno izrazio o vlasti. I nas Tole zaglavi zatvor (na nekoliko meseci, mislim).
E, o tome pricam. O takvim D'Enuncijima koji su Toleta prijavili. Imaju li oni savest uopste?

Због таквих случајева и мислим да је неопходно да свако може да види свој досије (или онај од најближег сродника који није више жив) и да види ко га је пријавио. Сигурна сам да би ту било много изненађења.

Ko god da je ovo sastavio, svakako je bio minorni strucnjak u poredjenju sa M.M., ali pretpostavljam da je zahvaljujuci svojim "zaslugama" dobio profesionalne i ostale privilegije kakve su nasem nacitiranijem naucniku bile dozivotno uskracene.
Mene zanima kako se sada osecaju pripadnici te mreze potkazivaca, te sitne duse koje su imale birokratsku moc da drugim ljudima uniste zivot svojim potpisom ili prilogom karakteristici. Ko su ti ljudi? Da li dobro spavaju?

Pretpostavljam da bi im san narusila jedino najava otvaranja dosijea gde bi javnost dobila na uvid ko je sta radio. (jos jedan razlog zasto bi to trebalo uraditi, jer zasto da ljudi koji su drugima upropascavali zivote ostanu zasticeni?)

I nista vise.

Razlozi da je neko to radio (ili jos uvek radi, zanimanje ocigledno nikad nece da presusi) su mnogobrojni, od zavisti (pa dodjes u situaciju em da se okoristis em da se osvetis boljem od sebe), koristi, poslusnistva, i tako redom a cesto i kombinovani faktori..

Gadno.

Nije li tacna ona konstatacija da svakog mozes kupiti samo cena varira.

nsarski
Imaju li oni savest uopste?

Не бира их се тамо по савести, баш напротив. Милиметар саосећајности цени се као километар слабости; то су високоселекционисани бездушници.

Деценијама се чудим врхушци, ваљда тамо има паметнијих да допусте народу да ради и заради; већа кинта и за њих. Али нее, слађа је контрола па макар и она ЕнверХоџина.

Еј, за свог рођеног сина!

Pa, to ti je bila pretnja: nemoj da se kačiš, :). Što kaže, da se ne potučete na slavi.

Inače ovo što Šarski, to je danas malo kao fora, da se pokažeš kao frajer, da sa svima možeš, da si, štoseonokaže, "umrežen". Sa krimosima, ubicama, pandurima, glumcima, glumicama, pevačima, pevaljkama, ravama, pesnicima, profesorima, učiteljima, "običnim" svetom... Radio malo za policiju, valjao gudro, ovo, ono, iskustvo. Oni to svoje žbiranje smatraju za neki ispit zrelosti, rite of passage.

nsarski

On jednostavno ne razume.

Ja sam najpre imao na umu one dousnike, radnike Sluzbe, sitne potkazivace, birokratske apsolutiste i slicne tipove zarobljenog uma. Da opisem situaciju koja mi prva pada na pamet:

"U poratnom periodu na Univerzitetu u Beogradu vladale su karakteristike. One su se sastavljale kako za studente, tako i za nastavno osoblje. Nosile su redovito jednu poruku u smislu da li je odgovarajuće lice za novu vlast ili ne i da li je "upotrebljivo ili je u potpunosti neprijatelj". One su sadržale teške i uvredljive reči, političke ocene pobednika. To je danas vrsta papira koja neposredno pruža najbolju sliku o poratnom vremenu na Univerzitetu u Beogradu.

Tehnologija pisanja karakteristika bila je sledeća. Na fakultetu uvek je bilo pojedinaca poslušnika režima, kako među studentima, tako i među nastavnicima. Oni su ocenjivali političko držanje i čak stručnost pojedinaca. Kakva drskost i šarlatanstvo "novih ljudi". Napisana karakteristika, obično bez potpisa ili sa inicijalima, dostavlja se Komitetu za naučne ustanove, Univerzitet i više škole Srbije.

Tada je redovito prekucavana pisaćom mašinom i na kraju dobila zvanični izgled potpisom načelnika personalnog odeljenja Komiteta. Ovako spremljena karakteristika dostavlja se policiji, univerzitetskom komitetu i svim onim izvršiocima koji bi odlučivali o sudbini lica čija je karakteristika. Koliko je poznato, ove karakteristike nisu bile javne ocene, već skriveni materijal potreban komunistima na Univerzitetu i šire."

Tako da je za Milutina Milankovica (1879-1958) postojala ovakva karakteristika:

U ovoj grupi naših vrhunskih matematičara nije bolje prošao ni čuveni geofizičar i astronom Milutin Milanković (1879-1958). U karakteristici se priznaje da se on istakao kao odličan stručnjak i naučnik koji se bavi astronomijom i nebeskom mehanikom, ali je "vrlo star i o nekom njegovom ličnom razvoju nema ni govora". Doduše, i on je dobar pedagog, ali "predavanja jedva otaljava".

"Po političkoj orijentaciji pripada poznatoj matematičkoj kliki... Marksizam i lenjinizam u opšte ne poznaje niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da je naš politički neprijatelj i da će kao takav umreti. Može se iskoristiti kao nastavnik i naučnik" (1. jul 1950).

Ko god da je ovo sastavio, svakako je bio minorni strucnjak u poredjenju sa M.M., ali pretpostavljam da je zahvaljujuci svojim "zaslugama" dobio profesionalne i ostale privilegije kakve su nasem nacitiranijem naucniku bile dozivotno uskracene.
Mene zanima kako se sada osecaju pripadnici te mreze potkazivaca, te sitne duse koje su imale birokratsku moc da drugim ljudima uniste zivot svojim potpisom ili prilogom karakteristici. Ko su ti ljudi? Da li dobro spavaju?

Такви, односно, њихова деца говоре да је то све било оправдано да би се фићом ишло на море.
Говоре још, к томе, да није било драгога друга Тите, ми не би знали нити за фићу.
То су, како је говорио Саво из Кикинде, ти лицимури који ни до данас не могу да схвате колико је то што су радили, истински, погрешно и колико је зауставило и уназадило нормалан развој нашега несрећнога друштва.

Kad vec pominjemo vaznost istine ovaj se sam nametne.

nsarski

Da nastavim ovaj predugi komentar.

Ljudi mogu da kazu da su "takva vremena bila", da je strah obuzeo ljude u poratnom periodu, bla, bla. Bila su to "vunena vremena" i vunene godine. Ajde-de.

Medjutim, evo jednog skorasnjeg primera.
Moj stari prijatelj i kolega Bratislav Tosic je bio jedan od najboljih fizicara koje je Srbija ikada imala. Ucinio je ogroman doprinos za razvoj jedne oblasti za koju mu je prosle godine dodeljeno priznanje za zivotno delo (ja sam bio u komisiji za dodelu nagrade). Takodje, on je bio pravi drugar, nesebican i vredan, i pomalo zezator, nesto kao Mika Antic. Voleo je kafansko drustvo i sve sto uz to ide-to su svi znali.

Elem, krajem sedamdesetih (ovde mozda gresim u godinama), kad je komunizam vec bio na izdisaju u svetu, neko prijavi Tamo Gde Treba da je Tole u kafani pricao, na primer, politicke viceve, ili da se nepovoljno izrazio o vlasti. I nas Tole zaglavi zatvor (na nekoliko meseci, mislim).
E, o tome pricam. O takvim D'Enucijima koji su Toleta prijavili. Imaju li oni savest uopste?

Немају !
Немој да се више мучиш запиткивањем !
То су они који спадају у скуп ђубради, есенцијални подскуп гамади.

principessa_etrusca

Због таквих случајева и мислим да је неопходно да свако може да види свој досије (или онај од најближег сродника који није више жив) и да види ко га је пријавио. Сигурна сам да би ту било много изненађења.

Siguran sam da je moj dosije u UDBI podeblji.Od kraja sedamdesetih pa naovamo shvatio sam jednu stvar; Mož da kenjaš kolko oćeš al'ne smeš "da im staviš ruku u džep"Samo to se kažnjava egzekucijom.

tasadebeli

apacherosepeacock
Nije li tacna ona konstatacija da svakog mozes kupiti samo cena varira.

На ово питање не може нико да ти одговори.

На то питање свако од нас одговара сам себи.

А прилика да сами себи дајемо одговор на то питање увек има.

Nije to uvek jednostavno.

Međutim, pravi izazov za Stanišića i posao kome je posvetio najviše vremena i energije, bio je prelazak Srbije na višepartijski sistem tokom 1990. Priča se da je Stanišić tada skrojio srpsku opoziciju po Miloševićevoj meri, i to tako da mu je sledećih dvanaest godina lepo pristajala. Čak i ako se uzme da su te priče grubo preterivanje, ostaje činjenica da se među osnivačima opozicionih stranaka našlo mnogo ljudi sa debelim dosijeima saradnika Službe kao i ljudi koji su u svojoj biografiji imali stavke koje su ih činile podložnim ucenama.

princi
to je danas malo kao fora, da se pokažeš kao frajer, da sa svima možeš, da si, štoseonokaže, "umrežen". Sa krimosima, ubicama, pandurima, glumcima, glumicama, pevačima, pevaljkama, ravama, pesnicima, profesorima, učiteljima, "običnim" svetom... Radio malo za policiju, valjao gudro, ovo, ono, iskustvo. Oni to svoje žbiranje smatraju za neki ispit zrelosti, rite of passage.

Danas mi svraća jedan komšija (u selu su svi komšije u krugu od 5km, oni drugi su 'preko brda') i uz priču ubacuje
-Mogao bi malo da se socijalizuješ, da izađeš među narod, dođeš u kafanu, popričaš sa nama...
-Jok, nisam ti ja za to, nešto u poslednje vreme ne volim ljude, a još manje volim da pričam sa njima.

I to mi nije jasno. 'ja ga znam'. koji će mi đavo da ga 'ja znam'. Sudaramo se među sobom po potrebi, sklonostima, poslovima...

Malopre gledam prema Palanci i Smederevu, naoblačilo se, nebo pomodrelo. Dvorište ozelenelo i porimilo onu majsku punu boju, a iznad kuće po livadi se njišu vrhovi trave. I ptice.
Lepo.
I proleti mi kroz glavu da sam negde dalje u selu, malo više van ljudi.

I ptice.
Lepo.

Pa da. Što dalje od ljudi, pogotovu u Srbiji.

Čak i ako se uzme da su te priče grubo preterivanje, ostaje činjenica da se među osnivačima opozicionih stranaka našlo mnogo ljudi sa debelim dosijeima saradnika Službe kao i ljudi koji su u svojoj biografiji imali stavke koje su ih činile podložnim ucenama.

И ту се негде крије и одговор на питање зашто се код нас досијеи не отварају. А било би коорисно да се отворе, да народ који се трује таблоидним садржајима и ријалитијима сагледа каква смо стварно средина и шта се све у не тако давној прошлости радило.

Изванредан ти је овај игроказ, Тасо, чита се с горким осмехом. Јер, немали је број тих ситних душа, спремних да зарад неког ћара, или из страха, или из чисте потуљене злоће, науде ближњима. И у праву си да су ови последњи права загонетка. Имају Немци реч за то - Schadenfreude - радовање туђој несрећи. Друго објашњење не умем да смислим.

Нешто ми не пије воду оно Фријево објашњење да се досијеи отварају само делимично, тј. са побрисаним битним подацвима, а да се не би узнемиравала јавност.

То значи да опет неко узима себи за право да о томе одлучује у наше име.

У демократском друштву? Барем званично демократском...

Preneo sam kako jeste, nije se to dešavalo ni u praistoriji niti tajno. A inače, dragi Taso - demokratsko društvo i politički sistem počivaju na tome da neko odlučuje u tvoje ime. Tome su, ako si zaboravio, služili izbori na kojima si koliko juče glasao.

П.С. - А ко зна, можда је Фри и у праву. Можда је срећа и спокој у блаженом незнању...

I ne samo to. Razmišljaj malo, umne glave i ozbiljni pravni i politički autoriteti o tome su i dugo i temeljno raspravljali.
Sa raznim argumentima. I da svi novi režimi i kod tektonskih političkih promena svoje službe čuvaju, pretpostavljenih posledica po potomstvo otkrivenih saradnika, i na kraju pretpostavljenih a mogućih manipulacija sa pripisvanjem saradnje ljudima koji saradnici nikad nisu bili a treba ih proskribovati u javnosti. Što bar u Srbiji nije teško, gde se etiketama poput "lopov" i "cinkaroš" tako alko barata.

mirelarado

Изванредан ти је овај игроказ, Тасо, чита се с горким осмехом. Јер, немали је број тих ситних душа, спремних да зарад неког ћара, или из страха, или из чисте потуљене злоће, науде ближњима. И у праву си да су ови последњи права загонетка. Имају Немци реч за то - Schadenfreude - радовање туђој несрећи. Друго објашњење не умем да смислим.

Шаденфројде (или "преведено", да комшији цркне крава), је осећање у чијем је корену злоћа и завист, оно је нажалост део наше људске природе, а нису сви духовно стасали да су у стању да га препознају код себе, а камоли да се против њега боре.

Други битан елемент овде је тоталитарна држава која искоришћава и подстиче те најгоре људске слабости и најниже страсти.

Други битан елемент овде је тоталитарна држава која искоришћава и подстиче те најгоре људске слабости и најниже страсти.

To Easterly lepo objasnjava u onoj svojoj Tyrany of experts: tiranija se ne odrzava golom silom, nego huskanjem jednih ljudi na druge, jedne grupacije protiv drugih, stalnim promovisanjem nove manjine, koja je, opet, spremna da uradi sve ne bi li ocuvala svoj privilegovani status. Zato ako hoces da vladas ljudima, nemoj im dozvoliti da saradjuju, razmenjuju svoja umeca, usluge, proizvode, ne, naprotiv, huskaj ih jedne na druge, teraj ih da se gloze, podmeci im i stalno drzi jednu pa drugu stranu. Tito je tim zanatom jako dobro vladao, ali to, izgleda, nije njegov izum.

Други битан елемент овде је тоталитарна држава која искоришћава и подстиче те најгоре људске слабости и најниже страсти.

Тачно. И тоталитаризам је овде предуго трајао, бојим се да у главама многих људи, поготово оних који се дочепају власти, на неки начин и даље траје. Зато и јесте тако важно да се досијеи отворе, једино не знам како то остварити. :(

princi

Tito je tim zanatom jako dobro vladao, ali to, izgleda, nije njegov izum.

mirelarado

И тоталитаризам је овде предуго трајао, бојим се да у главама многих људи, поготово оних који се дочепају власти, на неки начин и даље траје.

Док је тоталитаразам широм Источне Европе био такав да је свима било јасно да не живе у слободи, можда је најопаснија страна титоизма била што је успео да се маскира.

Док се Источна Европа ослободила, отворила досијеа, некако се претумбала кроз транзицију и кренула даље, Југословени су имали ратове и дан-данас уздишу за полицијском државом!

principessa_etrusca

princi

Tito je tim zanatom jako dobro vladao, ali to, izgleda, nije njegov izum.

mirelarado

И тоталитаризам је овде предуго трајао, бојим се да у главама многих људи, поготово оних који се дочепају власти, на неки начин и даље траје.

Док је тоталитаразам широм Источне Европе био такав да је свима било јасно да не живе у слободи, можда је најопаснија страна титоизма била што је успео да се маскира.

Док се Источна Европа ослободила, отворила досијеа, некако се претумбала кроз транзицију и кренула даље, Југословени су имали ратове и дан-данас уздишу за полицијском државом!

Dobro, treba biti fer i reci da je to bio jedan aspekt titoizma. Drugi aspekt je sto je ogromnom sloju ljudi, prakticno vecini, objektivno poboljsao kvalitet zivljenja, uveo u stanove, kako tako ih opismenio, dao im olovke i papir u ruke, struju, vodu, obukao ih, okupao, dao frizidere, kola, dao pasose, omogucio da putuju... mnoge i nahranio.

Ali cinjenica je da se sve vreme titoizma, pa i kasnije, stalno vodila borba, te protiv ove ili one bande, te protiv nacionalista, ovih i onih, te protiv anarholiberala, tehnokratije, iredente, stalno su se vrtele stabilizacije, posle cuvena tranzicija koja traje evo vec sad decenijama, pa onda dodjosi protiv protiv "pitomih", dosljaci protiv native... A zapravo su sve razliciti vidovi jednog te istog sistema u kojima se ljudi trpaju u plemena i huskaju jedni na druge. Mislim, ubedjen sam da ce neko objektivan, za nekih 100ak ili 200ak godina upravo ovo huskanje prepoznati kao glavni mehanizam ovih besmislenih nacija kao sto su Srbi, Hrvati, Crnogorci, Muslimani i zato ja i kazem da Srbija kao nacija zapravo i ne postoji. Postoji grupa plemena, koja privremeno preuzme tu zajednicku svest, kesa te ikone po kucama, slavi te slave, peva po crkvenim horovima, igra fudbal nedeljom, ali koja ne postoji zaista kao nacija. Moguce je da su nam i sukobi, upravo zbog tog plitkog indentiteta i plitke svesti, i tako surovi i krvavi, tj da se taj neki identitet potvrdjuje tim viskom agresije.

princi

Други битан елемент овде је тоталитарна држава која искоришћава и подстиче те најгоре људске слабости и најниже страсти.

To Easterly lepo objasnjava u onoj svojoj Tyrany of experts: tiranija se ne odrzava golom silom, nego huskanjem jednih ljudi na druge, jedne grupacije protiv drugih, stalnim promovisanjem nove manjine, koja je, opet, spremna da uradi sve ne bi li ocuvala svoj privilegovani status. Zato ako hoces da vladas ljudima, nemoj im dozvoliti da saradjuju, razmenjuju svoja umeca, usluge, proizvode, ne, naprotiv, huskaj ih jedne na druge, teraj ih da se gloze, podmeci im i stalno drzi jednu pa drugu stranu. Tito je tim zanatom jako dobro vladao, ali to, izgleda, nije njegov izum.

Отприлике би то било - то.
Ти си већ негде на блогу писао о слободи, а ја сам се, по обичају, надовезао, уз констатацију да ми је жао што многи људи не схватају слободу и не знају да уживају у њој.
То може и на овом блогу, без обзираш што је ограничен узорак, да се уочи веома лако - ко зна да посматра. Дакле, чим неко искаче из медијане дефинисане, ма коликом дисперзијом, одмах се против њега мобилише чопор (зовимо припаднике чопорашима), еклатантно исказујући неспремност на кооперативност разномислећих људи.
Парадоксално је то, да што су поједини чопораши искључивији, више се позивају на толерантност. Недавно сам, чак, мораво да напишем, чини ми се, сачувај ме толерантности толерантних. Фантастично је да нпр. коментар који је састављен од најгорих сплачина, веома често добије највише препорука. Понекада ме то брине, не због себе (јер ја знам јако добро да се чувам), него због многих других, мирних, добрих, дивних људи, којима слична агресивна гамад деценијама виси на грбачи.
Верујем да ће гамад, ипак, једнога дана бити побеђена.

princi

principessa_etrusca

princi

Tito je tim zanatom jako dobro vladao, ali to, izgleda, nije njegov izum.

mirelarado

И тоталитаризам је овде предуго трајао, бојим се да у главама многих људи, поготово оних који се дочепају власти, на неки начин и даље траје.

Док је тоталитаразам широм Источне Европе био такав да је свима било јасно да не живе у слободи, можда је најопаснија страна титоизма била што је успео да се маскира.

Док се Источна Европа ослободила, отворила досијеа, некако се претумбала кроз транзицију и кренула даље, Југословени су имали ратове и дан-данас уздишу за полицијском државом!

Dobro, treba biti fer i reci da je to bio jedan aspekt titoizma. Drugi aspekt je sto je ogromnom sloju ljudi, prakticno vecini, objektivno poboljsao kvalitet zivljenja, uveo u stanove, kako tako ih opismenio, dao im olovke i papir u ruke, struju, vodu, obukao ih, okupao, dao frizidere, kola, dao pasose, omogucio da putuju... mnoge i nahranio.

Ali cinjenica je da se sve vreme titoizma, pa i kasnije, stalno vodila borba, te protiv ove ili one bande, te protiv nacionalista, ovih i onih, te protiv anarholiberala, tehnokratije, iredente, stalno su se vrtele stabilizacije, posle cuvena tranzicija koja traje evo vec sad decenijama, pa onda dodjosi protiv protiv "pitomih", dosljaci protiv native... A zapravo su sve razliciti vidovi jednog te istog sistema u kojima se ljudi trpaju u plemena i huskaju jedni na druge. Mislim, ubedjen sam da ce neko objektivan, za nekih 100ak ili 200ak godina upravo ovo huskanje prepoznati kao glavni mehanizam ovih besmislenih nacija kao sto su Srbi, Hrvati, Crnogorci, Muslimani i zato ja i kazem da Srbija kao nacija zapravo i ne postoji. Postoji grupa plemena, koja privremeno preuzme tu zajednicku svest, kesa te ikone po kucama, slavi te slave, peva po crkvenim horovima, igra fudbal nedeljom, ali koja ne postoji zaista kao nacija. Moguce je da su nam i sukobi, upravo zbog tog plitkog indentiteta i plitke svesti, i tako surovi i krvavi, tj da se taj neki identitet potvrdjuje tim viskom agresije.

Оно прво што сам болдовао уопште није спорно у почетној разини. У следећој разини јесте, јер се увек може узвратити аргументом да остали народи нису имали срећу да имају драгога друга Титу, па су успели да подигну свој ниво писмености и, уопште, културу живљења. У следећем слоју, ја наглашавам срећу тих народа који нису имали највећег сина наших народа и народности, сина који је украо свињску главу да нахрани браћу и сестрице, сина који је направио једну ковану ограду негде у Сиску (па га то, јебига, сморило и отишао да се бави револуцијама), те, волео свога пса Лукса (а и пас њега). Истина, волео је и Елизабет Тејлор, Софију Лорен, итд...
Што се тиче нација, ја мислим да Срби не би требало да се много оптерећују овим осталима које си поменуо (види болдовано) - без обзира што ти, и многи, мислите како је бити Србин, ионако, готово беззначајно.
Успут --- смер хушкања на овим просторима је увек био један - разни су хушкани на Србе. Када год је тај који хушка био веома јак, ти хушкани су насртали на Србе. Занимљиво је да се ти нимало не кају. Још занимљивије је да један део Срба налази оправдање за те поступке и злочинцима олакшава савест. Ко зна до када ће бити тако. Ја се надам - не дуго.

milerado
Зато и јесте тако важно да се досијеи отворе, једино не знам како то остварити.

Jedna je Dana

princi
jedan aspekt titoizma. Drugi aspekt je sto je ogromnom sloju ljudi, prakticno vecini, objektivno poboljsao kvalitet zivljenja, uveo u stanove, kako tako ih opismenio, dao im olovke i papir u ruke, struju, vodu, obukao ih, okupao, dao frizidere, kola, dao pasose, omogucio da putuju... mnoge i nahranio.

I Bundesrepublik Deutschland isto, čak i bolje.

preuzme tu zajedničku svest, kesa te ikone po kucama, slavi te slave, peva po crkvenim horovima, igra fudbal nedeljom, ali koja ne postoji zaista kao nacija. Moguce je da su nam i sukobi, upravo zbog tog plitkog indentiteta i plitke svesti, i tako surovi i krvavi, tj da se taj neki identitet potvrdjuje tim viskom agresije.

Uuu, koliko je ovo problematično. Kao identitetska delinkvencija.
No, na sreću nemam dobru volju.

Razmišljam, spoznaja ima dobru dozu zezanja, ima sigurno. Ošacovati plitkoću identiteta kroz običaj jednog naroda je kao sve one koje se uhvate za dugme kad vide dimnjačara proglasiti za primitivce plitkoumne. Il one koji nose crveno na poslovnom sastanku il sve one sa zelenim šeširom na Svetog Patrika..ili, još bolje, identitet kroz kulturu, pa nemamo one koji imaju ikonu na zidu al ih gleda D.Bowie sa dva različita oka, sa zida..

Šta smo mi bez plitkog identiteta? I koliko može stati u onih 5 posto svjesnog u ljudskom vijeku od nekih 60-70 smrtnih godina?

Da li nam je potreban identitet? Ako jeste, koji identitet nije imao agresiju i krv u stvaranju tj očuvanju? Muslimani, katolici? Ateisti? Dobro, njih prepoznajemo po belim rukavicama. U Indiji se i dan danas samopovređuju na obredima. Tj i kada bi spojili nas bez identiteta i preživljavanje? Da smo plemena bez imena i religije da li bi se ubijali za izvor i plodnu zemlju i divlju svinju u šumi, manje ili više?

Na stranu što mi to sve oko nečije slave kao, pazi molim te, identitetske srpske plitkosti, ide na krasni..

p.s. Mislim, nemam ikonu na zidu al ne pijem ni CocaColu.

ikonu na zidu

Jedan moj predak je emigriraou Srbiju oko 1740-te.
U nekim spisima piše koju je slavu slavio. istu slavu i danas slavimo.
Od tristašesetpet dana jedan dan mogu da sednem sa rođacima i prijateljima i da u nekoj milisekundi pomislim na sve moje pretke koji su na taj dan lomili slavski kolač i palili sveću.

Jednostavno se svodi na lep, miran, porodičan praznik.

A da neki pretvaraju to u cirkus i kič, to stoji.

Slavi i moj otac i nije se rodio taj dasa koji bi me trikovima ubijedio da to na neki način nije potrebno il nije ispravno, da je radi plitka identiteta, il da nema slave hodali bi kao muve bez glave il šta, nevjerovatno..


Da, kič, ali kič je i američko smeće u našim životima, svi kao jedno u glas pratimo trend, pa nikom ništa, živimo ga..

Slavi i moj otac i nije se rodio taj dasa koji bi me trikovima ubijedio da to na neko način nije potrebno il nije ispravno

Ubeđen sam da Princi nije mislio na to, i da u onome što je napisao ima istine, nevezano za slave, prvomajske uranke, sletove ili ćureće pomore.

Da, zvučim kategorično i tu nastaje problem..a oko mene sve same dobrice.

Ne znam dal je mislio il nije loše, meni zvuči uvijek loše, neko levičarsko foliranje, no ja sam već upitala gore dal nam je potreban identitet..i u odnosu na šta ili koga? Šta nije plitko? Mislim, nije sve počelo sa srpskom kič slavom od juče. Mutirali smo mi na mnogim društvenim nivoima.
Ali je taj identitet kroz tu slavu nekako problematičan posebno i agresivan, il šta?
Evo, potvrđujem da i moji slave slavu da bi se skupila familija, prijatelji i kumovi, tako kako si ti ljepše od mene napisao, Gedžo.

:)

Ovo smo Princi i ja na sličici.

Ovo smo Princi i ja na sličici.

Samo falim ja kao Indijanac.
A, evo i mene. Sa ćemane.

Kul. :))

tasadebeli

apacherosepeacock

Nije li tacna ona konstatacija da svakog mozes kupiti samo cena varira.

На ово питање не може нико да ти одговори.

На то питање свако од нас одговара сам себи.

А прилика да сами себи дајемо одговор на то питање увек има.


П.С. - Један од могућих примера када је један човек сам себи давао одговор на ово твоје питање?

Ja mislim da kod većine ljudi postoji nešto što se ne može kupiti, a ako ovde grešim onda sam "siguran" da ih postoji jako mnogo, ljudi.

Jednom samo ja pitao prijatelja koji me je upoznavao sa raznim ljudima da mi kaže šta misli o tamo nekom čoveku i on mi rekao "za njega bih život dao". I to prostim i smirenim rečima.

Posle sam ja to uvukao u neke svoje misaone eksperimente i definitivno postoje ljudi za koje se može dati život opušteno, bez imalo drame ili bilo kakve svesti o okolini, pa onda postoje oni za koje je čast žrtvovati se, al tu već ulazi i ego na pozornicu i iako je žrtva ultimativna ego se pomalo šepuri u tom žrtvovanju, pa postoje oni gde bi možda sa zadrškom krenuli u smrtnu opasnost, .... i sad kako ko i dokle stigne

E sad, nemam mnogo uzoraka kao osnovu za "mišljenje" ali sad imam, na prostijoj ravni, i stariju ćerku kojoj ne možeš da "kupiš" da te ogovaraili ili radi protiv tebe ako te godivi taman da dubiš na glavi, ili da njenog muža privoliš da uzme nešto ako mu se učini, ono, u nanosekundu, da onaj ko to daje ne radi to od srca (ne pričam o poklonima namenjinim njemu), pa se sećam komšija iz Prigrevice i rodbine koji su baš srećni kad nešto daju...

... ok, dopiru i do mene ti uzdasi kako su se vremena promenila, ali obično ih čujem od neke vrste vršnjaka, a mi kako starimo volimo i nešto više da kukamo i patetišemo

A to mišljenje kako sve može da se kupi je mali, prolazni i površni fenomen popularne kulture, po mom mišljenju.

A to mišljenje kako sve može da se kupi je mali, prolazni i površni fenomen popularne kulture, po mom mišljenju.

Ovde si u pravu, koliko god da po običaju kad su ljudi u pitanju više misliš srcem nego glavom.
Ali ovde

Posle sam ja to uvukao u neke svoje misaone eksperimente i definitivno postoje ljudi za koje se može dati život opušteno, bez imalo drame ili bilo kakve svesti o okolini, pa onda postoje oni za koje je čast žrtvovati se, al tu već ulazi i ego na pozornicu i iako je žrtva ultimativna ego se pomalo šepuri u tom žrtvovanju, pa postoje oni gde bi možda sa zadrškom krenuli u smrtnu opasnost, .... i sad kako ko i dokle stigne

... nema šanse. Život se ne daje tako lako. U stvari, izuzetno su retki primeri te vrste žrtvovanja, čak i za svoje najrođenije, uključujući i decu. Mnogo je primera gde se pokaže da je u ljudsku psihologiju ugrađena ta vrsta kočnice u ultimativnim situacijama. To svakako nije ni sebičnost ni samoživost, niti je treba osuđivati. Rekoh, mislim da je u pitanju prirodni mehanizam samoodržanja, autonoman u odnosu na svest.

A to mišljenje kako sve može da se kupi je mali, prolazni i površni fenomen popularne kulture, po mom mišljenju.

E, ovo si lijepo rekao.

Samo falim ja kao Indijanac.

Hm, pade mi ovo na pamet. :)

Milan Novković

Ja mislim da kod većine ljudi postoji nešto što se ne može kupiti, a ako ovde grešim onda sam "siguran" da ih postoji jako mnogo, ljudi.

Ako ne može da se kupi, onda može da se uceni.

A i kupovina ne mora striktno da znači ponuda novca ili neke druge materjalne vrednosti.

Čak ne mora da bude ni otvorena ponuda, već zamaskirana na razne načine.

Da ne pominjem tešku materjalnu situaciju.

Hoću da kažem, kada "protreseš" ljude kroz razna "sita", taj broj bi bio prilično mali.

Dva odlična filma na tu temu su "Nepristojna ponuda" i "Đavolji advokat".

И онај први, као и следбеник овог другог, дошли су на власт преко избора. Само су после узели себи мало шира овлашћења него што је већина њихових бирача, вероватно, хтела да им да.

Odličan je Hitler za svaku priliku, a može i Lenjin, da ne klima ni tamo ni amo.
Ne znam kako ti se dogodilo da u tom nizu zaboraviš jednog Džordžija Buša Dćuniora, koji nam je hronološki kudikamo bliži?
Ali da ostavimo to sad na stranu. Pošto već to tako ide a sledstveno logici i argumentaciji koju nudiš - promena tog sistema je zaključak koji se nameće po sebi. I gle! Diktatura, pa to je izvanredan način da se izbegnu anomalije koje su neminovne kad ljudima daš pravo da biraju. Jer trećeg nema.
A inače, u ovom komentaru već treći put fabrikuješ moj stav koji nigde nisam iskazao, kobajagi dozvoljavajući da sam u pravu.
Nigde nisam rekao da dosijee ne treba otvoriti, navodeći da je to jedno od gledišta koje nje u Srbiji prevagnulo. nasuprot tome decidirano sam rekao da bih JA dosijee otvorio.
Iako znam - a i ti bi kao odrastao čovek morao znati da nikad i nigde svi dosijei nisu otvoreni. Čak ih nisu otvarali ni jakobinci ni boljševici. Ono što se svakako mora učitniti jeste temeljno preispitivanje službi, jasna i precizna zakonska regulativa, striktna civilna kontrola, dubinsko čišćenje od svega što miriše na zloupotrebu i kadrovsko prepakivanje.
Inače ti kao građanskom misliocu i velikom protivniku boljševizma a ako te već Huver i Makarti ne interesuju - preporučujem da proguglaš na ime Rajnhard Gelen, da vidiš kako to srce građansko ustrojstva i svetionik slobode fino radi.

...

milisav68

Milan Novković

Ja mislim da kod većine ljudi postoji nešto što se ne može kupiti, a ako ovde grešim onda sam "siguran" da ih postoji jako mnogo, ljudi.

Ako ne može da se kupi, onda može da se uceni.

A i kupovina ne mora striktno da znači ponuda novca ili neke druge materjalne vrednosti.

Čak ne mora da bude ni otvorena ponuda, već zamaskirana na razne načine.

Da ne pominjem tešku materjalnu situaciju.

Hoću da kažem, kada "protreseš" ljude kroz razna "sita", taj broj bi bio prilično mali.

Dva odlična filma na tu temu su "Nepristojna ponuda" i "Đavolji advokat".

Ta izjava (koju sam ja gore navela) o tome da svakog mozes kupiti samo je cena razlicita i potice od onih koji kupuju. Verovatno znaju sta pricaju.

U prilog im idu i oni nesrecni eksperimenti gde jedna grupa daje elektrosokove drugoj, ili gde prihvataju pogresan odgovor da se ne bi izdvojili iz grupe, itd.

Razlozi za pristanak, potkupljivost u bilo kom obliku, se uvek nadju. To je ta razlika u 'ceni' (ne nuzno novcanoj) o kojoj kupci i pricaju.

Da, ima i ucena kao nacin ali mislim da ne spada sasvim u ovu pricu.

apacherosepeacock

Razlozi za pristanak, potkupljivost u bilo kom obliku, se uvek nadju. To je ta razlika u 'ceni' (ne nuzno novcanoj) o kojoj kupci i pricaju.

Извини ако сам се зезнуо и рекао да се ти за то и залажеш, стварно те нисам тако ни схватио.

Ok je.

Па један од нас је и пробао то да уради, па смо и видели како се то завршило тог марта 2003.

Opet stereotip. Taj "jedan od nas" se uopšte nije bavio pitanjima o kojima je reč, smatrao ih je dosadnim i manje važnim. I mnogo je onih među poznavaocima problematike koji to smatraju njegovom ozbiljnom greškom, jednom od najvećih.

... nema šanse. Život se ne daje tako lako. U stvari, izuzetno su retki primeri te vrste žrtvovanja, čak i za svoje najrođenije, uključujući i decu. Mnogo je primera gde se pokaže da je u ljudsku psihologiju ugrađena ta vrsta kočnice u ultimativnim situacijama. To svakako nije ni sebičnost ni samoživost, niti je treba osuđivati. Rekoh, mislim da je u pitanju prirodni mehanizam samoodržanja, autonoman u odnosu na svest.

Ja nisam bio dovoljno precizan utoliko što sam rekao kako verujem da većina ljudi ima nešto što ne može da se kupi, ogromna većina.

A za žrtvovanje života je sve ovo tačno što kažeš, po mom mišljenju, osim "izuzetnosti". Ja ne mislim da je to izuzetno retko, iako se, sasvim sigurno, ne radi o ogromnoj većini ili većini.

Pre nekoliko godina (i to što ja imam primere za svašta je više dokaz mojih godina nego podrška mom argumentu, tek da se ogradim od "jačine" svojih argumenata), dakle pre nekoliko godina jedan stariji čovek kojeg sam ja dobro poznavao se obesio zbog sina. Bilo ga sramota. Koliko je nama poznato nije imao depresije i slično.

Znali smo da ga je sramota zbog tog sina. E sad, pošto je on bio stariji od mene, neke srednje sedamdesete tada, ja mogu samo da nagađam šta mu se vrzmalo po glavi:

- Njega smo svi voleli, bio veseo čovek, ja sam ga poznavao decenijama i voleli smo ga i kao klinci.

- On se skoro sigurno nije obesio iz očaja, nego je imao neki svoj kodeks koji je kroz život ... ne poštovao na neku silu, nego je to prosto bio on. Nekome prija mlad sir, nekom neki težak i "zreo" (šta god da je srpska reč), i njemu je prijao život, i imao je sreće da ga vodi takvog, koji je, eto, imao neka nepisana pravila.

- I prosto je, kao kad neko kaže sada sam umoran i idem na spavanje, on otišao u drugi realm.

I to o životu, i opet ponavljam da je u kvalitativnom smislu ok ovo što pričaš, isto crpi dosta inspiracije iz kulture.

Problem sa kulturom je što je često pomerena u stranu od običnih, tiših ispunjenih života.

Kultura nam je često život na filterima i ekvilajzerima - ako sediš negde i nije neki poseban pogled, ali se osećaš veličanstveno zato što ti se bude neka sećanja, a ona su takva da nama sa strane imaju uglavnom proste i neuzbudljive delove, pa tebi svu tu veličanstvenost donose stvari koje nisu lako artikulabilne:

- Neke sitnice iz scene koje tebi nešto znače

- Možda neko more ali sitnih asocijacija koje su ti se nakačile na sve i svašta u životu.

Retko ti se "kultura" vrti oko takvih slika - prosto je teško udahnuti uzbudljivost u njih onako kako ih ti živiš.

Dok sa druge strane samuraji, na primer, pokazuju da ne postoji neki fiziološki razlog koji nas sprečava da "ugasimo" comp u ovoj ravni i odemu u drugu.

Samo i o njima učimo uglavnom iz filmova.

A ovaj čovek što se obesio - prost čovek, seljak, potpuno drag i nesebičan, da ga dve trećine blogera slučajno sretu u gradskom prevozu pre bi dobio traktat o srpskom seljačini što ne pazi dovoljno na higijenu nego o bilo čemu drugom.

Mi smo, ja mislim, prosto neverovatni zarobljenici reči i šminke.

Ja nisam bio dovoljno precizan utoliko što sam rekao kako verujem da većina ljudi ima nešto što ne može da se kupi, ogromna većina.

Pa ima, tu smo se složili od reči do reči.

A za žrtvovanje života je sve ovo tačno što kažeš, po mom mišljenju, osim "izuzetnosti". Ja ne mislim da je to izuzetno retko, iako se, sasvim sigurno, ne radi o ogromnoj većini ili većini.

Težak ali izrazito očit primer su konc logori, Milane. U kojima su hiljade i desetine hiljada ljudi odvajani od dece, deca na očigled ubijana a jako je malo zabeleženih slučajeva žrtvovanja u tim situacijama. nagoni su, mislim, jednostavno jači od emocija i razuma. to sma hteo da kažem.

milisav68

Milan Novković

Ja mislim da kod većine ljudi postoji nešto što se ne može kupiti, a ako ovde grešim onda sam "siguran" da ih postoji jako mnogo, ljudi.

Ako ne može da se kupi, onda može da se uceni.

A i kupovina ne mora striktno da znači ponuda novca ili neke druge materjalne vrednosti.

Čak ne mora da bude ni otvorena ponuda, već zamaskirana na razne načine.

Da ne pominjem tešku materjalnu situaciju.

Hoću da kažem, kada "protreseš" ljude kroz razna "sita", taj broj bi bio prilično mali.

Dva odlična filma na tu temu su "Nepristojna ponuda" i "Đavolji advokat".

Ja sam veliki ljubitelj misaonih eksperimenata. Tako, without further ado:

- Zamisli da možeš da dobiješ deset miliona dolara, milijardu, ili deset milijardi. Prvo se unesi u to šta bi sve mogao da uradiš sa tim novcem, u svoju i društvenu korist.

Prva grupa pitanja:

- Da li bi zabio nož u leđa majci ili svom detetu za takav novac

- Da li bi to uradio najboljim prijateljima, komšijama.

- Da li bi to uradio bilo kome ko nije zlikovac. Pa pojasni pls, ako bi.

Druga grupa pitanja:

- Da li bi za taj novac poslao ćerku na doživotnu robiju

- Da li bi je poslao da radi u javnoj kući

- Pa da li bi to uradio majci, komšinici, prijateljici

- Da li bi to uradio bilo kojoj ženi

...itd, možeš ovako da se igraš sa samim sobom koliko hoćeš

E sad, u ovako nekoj "boundary value analysis" racio može više da ti smeta nego koristi da bi spoznao ko si stvarno i šta si na ovako neke teme.

Pa ja savetujem da ga držiš na uzici, racio nego:

- Baš se uneseš u tako neku hipotetičku situaciju gde imaš nečega, za šta te je najlakše kupiti, u količini u kojoj hoćeš. Maštaš i naviješ se dobro prvo.

- Pa onda brzo napravi hipotetičku situaciju, kao u snu, gde imaš priliku da ti se sve to i desi, uz onu gore neku žrtvu, ili neku po tvom izboru.

- Pa donesi odluku na instinkt, daj sebi 10 sekundi, bez razmišljanja.

I, na kraju, pokušaj u ljudima u svojoj okolini da "prepoznaš" one koji se mogu kupiti po ovim gore scenarijima.

Nemam pojma šta će se desiti, tj kakvi će ti rezultati biti, naravno, ali ja sam u formativnm godinama živeo u sredini gde nije bilo ljudi, a sa kojima smo se mi družili koji bi poklekli na bilo kom od onih gore testova - pa mi je u tu stranu pomereno i razmišljanje.

Milan Novković

...

- Zamisli da možeš da dobiješ deset miliona dolara, milijardu, ili deset milijardi. Prvo se unesi u to šta bi sve mogao da uradiš sa tim novcem, u svoju i društvenu korist.
...

Када год сам ја замишљао да имам велике паре, једино што ми је падало на памет је да би мом бившем комшији купио нови модел фиће, онај који се производи у Италији.
Зашто је то тако, немам одговарајуће објашњење.

Emsi, dobričino. :)

Milan Novković

I, na kraju, pokušaj u ljudima u svojoj okolini da "prepoznaš" one koji se mogu kupiti po ovim gore scenarijima.

Malo ti ovo nategnut scenario, jer ko bi normalan učinio nešto nažao svojima, pa ne znam kakve da su pare u pitanju.

Pre može da se postavi pitanje - šta bi ti sve uradio da spaseš te svoje najmilije.

I u tome je štos, pored lošeg materjalnog stanja, i ljubomore na komšiju ili kolegu.

Zato se prvo pravi profil doušnika/izdajnika, pa se tek onda nudi/preti.

Ili:

Dao sam mu ponudu koju nije mogao da odbije.

milisav68

Milan Novković

I, na kraju, pokušaj u ljudima u svojoj okolini da "prepoznaš" one koji se mogu kupiti po ovim gore scenarijima.

Malo ti ovo nategnut scenario, jer ko bi normalan učinio nešto nažao svojima, pa ne znam kakve da su pare u pitanju.

Pre može da se postavi pitanje - šta bi ti sve uradio da spaseš te svoje najmilije.

I u tome je štos, pored lošeg materjalnog stanja, i ljubomore na komšiju ili kolegu.

Zato se prvo pravi profil doušnika/izdajnika, pa se tek onda nudi/preti.

Ili:

Dao sam mu ponudu koju nije mogao da odbije.

Eto vidiš, sad kad si "priznao" da si normalan pola ti se odmah prašta

Šalim se, taj koncept nategutih scenarija nije moj, naravno, kako počnemo da čeprkamo po etici često nam na početku "serviraju" tako neke misaone eksperimente da bi nas izbacili iz nekog, potencijalno, lošeg koloseka - gde ne vidimo šumu od drveća, ili smo otišli postrance, ili smo se previše "ušiljili" u razmišljanju, ...

Tj izvučeš scenarija što više možeš izvan nekog nefleksibilnog konteksta ili, ako i kad može, ostaviš samo neki najširi kontekst.

A kako se neki etički konflikti sužavaju u kontekstu i tanje u dubini onda ima svašta, naravno - neko može da ti da tu ponudu koju ne možeš da odbiješ za dedovinu i ti možeš da onda dugo čak i patiš zbog nečega što ti kod sebe vidiš kao skoro pa kakofoniju raznih mana i slabosti, dok mi sa strane možemo iz mesta da to vidimo kao pametan potez koji je tebi, familiji, rodbini, prijateljima, dobročinskim društvima ... omogućio bolji život.

Sistem vrednosti je jedno more u kom ugavnom ne možemo da se dogovorimo ni o tome šta i kako "pliva", pa onda možemo da imamo još više problema kako treba na taj sistem da gledamo kroz razne "opipljive" i kontekstualne prizme.

freehand

Ja nisam bio dovoljno precizan utoliko što sam rekao kako verujem da većina ljudi ima nešto što ne može da se kupi, ogromna većina.

Pa ima, tu smo se složili od reči do reči.

A za žrtvovanje života je sve ovo tačno što kažeš, po mom mišljenju, osim "izuzetnosti". Ja ne mislim da je to izuzetno retko, iako se, sasvim sigurno, ne radi o ogromnoj većini ili većini.

Težak ali izrazito očit primer su konc logori, Milane. U kojima su hiljade i desetine hiljada ljudi odvajani od dece, deca na očigled ubijana a jako je malo zabeleženih slučajeva žrtvovanja u tim situacijama. nagoni su, mislim, jednostavno jači od emocija i razuma. to sma hteo da kažem.

Razumeo sam iz prve, nego ja umem da "davim" pomalo argument ponekad u smislu da ako ubedim nekoga u svoju subjektivnu sliku stvarnosti možda se i objektivni deo te stvarnosti pomalo pomeri

Nego, u tim nekim eksperimentima, a i u tvrdoglavom ubeđivanju, naravno - te majke, žene su nešto racionalnije od muškaraca, njima je evolucija "dala zadatak" da pomognu produženju vrste na racio (nama muškarcima na srljanje, koja je sasvim reputable strategija).

Šta ga znam, ja ne znam te priče iz konc logora, ali ako majkama nisu nudili opciju da zamene svoj život za dečiji onda smo u prostoru gde je sasvim legitimno besmisleno davati život besmisleno.

Prihvataš ti to i u širem smislu, tj rekao si eksplicitno u prvom komentaru, i moralni partikularizam to danas isto tako promoviše - postoji mnogo situacija čiji prostor metrike i vrednosni sistemi nisu definisali, tj skoro svaki sistem je ok, pa tako naš "instinktivni".

Nego ja sam, sve vreme, više mislio o sledećem (nisam to, doduše, sugerisao ni jednom rečenicom):

- Kada sam ja onomad razmišljao o tome, a veliki uticaj je imao jedan londonski novinar koji je imao depresiju i zamalo se nije ubio (majka mu se ubila) i napisao članak u novinama koji je bio eye opening za mnoge nas.

- Taj novinar je rekao kako to njegovo stanje nije neko stanje neverovatne emotivne dinamike, nego je, onako, ko u neko lenjo nedeljno jutro kad ne znaš šta bi od dosade. Kao ono Kamijevo "dal da se ubijem danas ili popijem kafu" (sad me svrbe prsti da kuckam pa me mrzi da idem i guglujem da bih proverio da li je Kami bio depresivac, ili Sartr (za njega sumnjam, en mi više liči na egzistencijalnog "mehaničara"

- Posle u tim nekim dosadnim trenucima razmisliš (ok, važne su i godine, kad je već dosta vode iza tebe) kako cool, u tom trenutku ti je dosadno al znaš da će za nekoliko sati ili dana opet sve da pršti oko tebe od svega i svačega, cool je životić, ali ima švašta oko nas za šta je skoro pa zadovoljstvo žrtvovati ga.

- Do te mere može da ide sentiment. Ako ne odem u 58. otići ću u 78., what's a big deal, ionako su mi i sada, npr, klinci najlepši deo. Veća mi je radost da vidim koliko je moja mlađa ćerka, isto 19, napredovala u igranju, iako još nema pojma šta će u životu, nego neki moj šta god, "veliki" projekat, novčani uspeh (razumem, druga je priča kako se pomeri ta materijalna ravan do gole egzistencije).

Tako, ja ne pričam o "razmišljanju" u emotivno-pred-eksplodiranje sekundama koje se tiču naše ili nekog blizu nas ekzistencije.

Nego više, to je "taj eksperimenat", ono da ti neko dvaes dana da razmisliš, ili 2 godine. Dve godine da razmisli dal ćeš žrtvovati život za nešto.

Pa, nači, izbacimo iz instinkta ljušturu, ostavimo samo ono što je unutra.

Milan Novković

Eto vidiš, sad kad si "priznao" da si normalan pola ti se odmah prašta

Opet nategnuto.

Taj koncept nategutih scenarija nije moj, naravno, kako počnemo da čeprkamo po etici često nam na početku "serviraju" tako neke misaone eksperimente da bi nas izbacili iz nekog, potencijalno, lošeg koloseka - gde ne vidimo šumu od drveća, ili smo otišli postrance, ili smo se previše "ušiljili" u razmišljanju, ...

Ili hoće da uglave svoju teoriju u određene činjenice.

A kako se neki etički konflikti sužavaju u kontekstu i tanje u dubini onda ima svašta, naravno - neko može da ti da tu ponudu koju ne možeš da odbiješ za dedovinu i ti možeš da onda dugo čak i patiš zbog nečega što ti kod sebe vidiš kao skoro pa kakofoniju raznih mana i slabosti, dok mi sa strane možemo iz mesta da to vidimo kao pametan potez koji je tebi, familiji, rodbini, prijateljima, dobročinskim društvima ... omogućio bolji život.

A dobro, to je ipak neka "klasična trgovina", nekako mi ne ulazi u ovo čemu pričamo:

Sistem vrednosti je jedno more u kom ugavnom ne možemo da se dogovorimo ni o tome šta i kako "pliva", pa onda možemo da imamo još više problema kako treba na taj sistem da gledamo kroz razne "opipljive" i kontekstualne prizme.

To jeste, ali možemo da se složimo da je lično učestvovanje u ubistvu baš onako visoko na lestvici - za no-no., a ako neko drugi strada, preko nekog mehanizma, u kome smo samo delimično učestvovali, onda se lakše "opere" savest.

Ili hoće da uglave svoju teoriju u određene činjenice.

To ljudi često rade, ali meni je inspiracija:

"Boundary testing or boundary value analysis, is where test cases are generated using the extremes of the input domain, e.g. maximum, minimum, just inside/outside boundaries, typical values, and error values. It is similar to Equivalence Partitioning but focuses on "corner cases"." <-- LINK

To je "metodologija" šireg spektra da bi se istestiralo nešto čemu ne možeš da uđeš u sitna crevca. Recimo radi kod testiranja mikroprocesora (ne možeš da "uđeš" u čip a ima i previše test vektora pa probereš neke, i onda su tu i neki ekstremni.

A u čipu bar imaš poznatu šemu.

Ko ljudi nemaš ni to, nemaš šemu mozga za koju znaš kako radi, nemaš matematički model, ne možeš da "uđeš" u mozak pa proizvoljno meriš.

Ako si nekad imao smart-phone sa stylusom možda si primetio da se ekran i stajlus uglavnom baždare tako što ti traže da "pipneš" te neke boundary, granične tačke.

A dobro, to je ipak neka "klasična trgovina", nekako mi ne ulazi u ovo čemu pričamo:

Ulazi, u ime ovog prvog dela komentara što sam dao. Svaka je osoba različita, pa ne samo da ne mogu ja nego ne može ni proizvoljan tim psihologa i psihijatara da nam da definitivnu listu "tačaka" gde možemo da se "pipnemo" pa spoznamo kakvi smo u dubini duše i u svakoj situaciji.

Moramo sami da se "otkrivamo" i ja samo dajem ad-hoc primerčiće. Prosto svako može sebi da postavlja razna pitanja, što se tiče svog ličnog stava a na neku temu, pa onda stava onih sa kojima zajedno ide kroz život u većoj ili manjoj meri.

To jeste, ali možemo da se složimo da je lično učestvovanje u ubistvu baš onako visoko na lestvici - za no-no., a ako neko drugi strada, preko nekog mehanizma, u kome smo samo delimično učestvovali, onda se lakše "opere" savest.

Naravno, ali to je da se prvo nateramo da sednemo za sto i pričamo

Sad možemo da se "mučimo" suptilnijim metodama Npr da li bi za sto hiljada evra urušio 30% primanja svom najboljem drugu, doživotno, pa makar to bilo samo 150 evra mesečno, a da znaš da drugu nikad nećeš moći dati ni kintu.

Ovi eksperimenti više služe da osvetle kutke naše duše za koje ponekad ni ne znamo da postoje, pa da osvetle dileme u svom njihovom "sjaju", nego da daju neki definitivan odgovor.

Milan Novković

Ko ljudi nemaš ni to, nemaš šemu mozga za koju znaš kako radi, nemaš matematički model, ne možeš da "uđeš" u mozak pa proizvoljno meriš.

Ali imaš govor tela, reakciju na licu (smeh/suze), ubrzano disanje, širenje zenica itd.

Svaka je osoba različita, pa ne samo da ne mogu ja nego ne može ni proizvoljan tim psihologa i psihijatara da nam da definitivnu listu "tačaka" gde možemo da se "pipnemo" pa spoznamo kakvi smo u dubini duše i u svakoj situaciji.

Ali je i dalje cilj da se kupi imanje, a ne "čovek".

Npr da li bi za sto hiljada evra urušio 30% primanja svom najboljem drugu, doživotno, pa makar to bilo samo 150 evra mesečno, a da znaš da drugu nikad nećeš moći dati ni kintu.

Namestio bi mu otkaz za džabe.

Ne funkcioniše to tako, recimo, to što mi je najbolji drug, ne znači da dobro radi posao, pa samim tim i ja imam manju platu/zaradu, i firma ide u propast.

I šta onda?

Hoću da kažem da uvek postoji kontekst, i da je svaki čovek priča za sebe, ali svako ima najtanju tačku, pa makar to bile krempite.

А ја био убеђен да је баш почео да распетљава тај чвор.

Верујем да ти боље и познајеш јер се ја баш нешто и нисам упуштао, него имам само неку општу слику.

Nije, na žalost. Ljudi koji su ga dobro poznavali i radili sa njim kažu da je prezirao čitav taj "bezbednosni kompleks" i gadio se toga. Inače mu ne i u obezbeđenju bili amateri poput Veruvoića niti savetnici muljatori poput onog Janjuševića.

И овде да ти за право у још нечему што си рекао. Док о овоме причамо, треба имату у виду и то колико се систем те СФРЈ ипак разликовао од система осталих социјалистичких земаља са источне стране гвоздене завесе. Исто онолико колико се разликовао и од осталих система са друге, западне стране те завесе. А опет, имао је особине и једног и другог.

Ту си у праву, само те допуњавам.

Vreme je, Taso, da se o toj stvari ponovo dobro promisli i da se stavovi, na osnovu revalorizacije, redefinišu.
iz moje vizure deluje kao da ćemo mi, posle prvobitnog obožavanja pa onda žestokog osporavanja i Tita i SFRJ staviti tamo gde im je mesto. Počasno, u našim životima.

Па шта нас онда разликује од животиње, до сто ђавола?

Речи и шминка, зар не? Нешто што се уопштено зове дух, духовност, свест о себи и сопственим поступцима, како год.

А ми онда можемо то даље разложити на Језик, Митологију, Религију, Науку и Уметност.

Ma ne zove sd to tako. Ti bi svakako morao i Dantea i Bulgakova da poznaješ.

tasadebeli

freehand

Па шта нас онда разликује од животиње, до сто ђавола?

Речи и шминка, зар не? Нешто што се уопштено зове дух, духовност, свест о себи и сопственим поступцима, како год.

А ми онда можемо то даље разложити на Језик, Митологију, Религију, Науку и Уметност.

Ma ne zove sd to tako. Ti bi svakako morao i Dantea i Bulgakova da poznaješ.

"Необичан дан"?


"Љевица - десница - централна"?

Voland, brate, ne Pilat. Duša, die Seele, soul, anima.

Па шта нас онда разликује од животиње, до сто ђавола?

Речи и шминка, зар не? Нешто што се уопштено зове дух, духовност, свест о себи и сопственим поступцима, како год.

Da.

Ja sam imao nešto drugo na umu

Mislio sam na reči i šminku koje nam prodaju dobri/elokventni pisci, scenaristi, režiseri, u knjigama i filmovima, časopisima, npr.

Gde je dinamika rastegnuta, subjekt/fokus zumiran pa prenaglašen, fikcija pomešana sa proizvoljnom količinom inspiracije iz života, metafore, alegorije, stilske figure sa pojačanim kontrastom, do crno-belog ponekad, da bi se skrenula pažnja na ideju ili grupu ideja.

Tako neke slike iz popularne kulture mi onda koristimo kao de-facto ispravne obrasce u površnoj analizi stvarnog života koji vodimo, ili u osvrtu na tuđe živote.

I to često nije dobro, na taj način smo intelektualni zarobljenici reči i šminke, a plitke i neiskusne misli.

Ali to je sve misaona rabota, kada se nađemo u dovoljno ozbiljnoj realnoj situaciji onda često poguramo te "kulturološke" obrasce u stranu i nastavimo pravo na "ovozemaljski" način

Сад ме вас двојица подсетисте на једну сцену код Црњанског.

Када Аранђел Исакович долази у манастир да тражи опрост греха за себе и своју снајку Дафину (плативши, наравно), испред манастира затекне једнога крвавога чела који метанише тако што је испред себе забио дрвени кочић у земљу и сваки пут када се поклони у молитви, он челом удари у тај кочић.

Па су Аранђелу у манастиру објаснили да тај себе сматра највећим кривцем зато што су му Турци побили све живо што је имао, а он једини остао, неким случајем, жив.

Овај ваш дијалог ми извуче баш некако ту сцену на видело..



Ove scene se ne secam iz knjige, verovatno je nestala iz moje glave vremenom.

Podseca na slicno...kod M.Selimovica..Zena,majka, ostala je bez dva sina.Spava sa tegom, preteskim na grudima, kaznjavajuci sebe zasto Bog nije uzeo nju.

Kako spavaju njuskala, spijuni, potkazivaci? Kazacete mirno jer nemaju obraz.

Greska.

Lose spavaju.

Jer misle da neko potkazuje njih za nesto..

Takva dusa nema mir i svugde vide zlo, jer sami su deo istog.Znaju da postoji.

Siguran sam da je moj dosije u UDBI podeblji

Bio sam u prilici da učinim nešto jednom čoveku koji je prethodno mene zadužio korektnim stavom i ponašanjem. Meni nije bilo teško da to učinim a njemu je bilo nemoguće a praktično je spaslo život njegovoj majci. Naravno da nisam ništa tražiozauzvrat.

Ispostavilo se da čovek ima brata, za kojeg nisam ni znao, koji je bio neko veliko mudo u Službi. Jednostavno se pojavio sa bratom i rekao da on insistira da mi se oduži, da mogu da tražim šta god hoću... I pomenu da je udbaš - ja skočim: daj da vidim svoj dosije i dosije svog brata. Znali smo da ih imamo. Ne bi mu baš pravo, reče da će videti i zove me posle nekoliko dana da dođem tu-i-tu.

Kaže nema zapisivanja, snimanja, fotokopiranja... Samo čitanje. Uvedu me u sobu golih zidova, unutra jedan veći sto, stolica za mene, preko puta sedi jedan koji nekoliko sati progovorio nije, samo me gledao nepomičan.

Izvadi mi iz stola fasciklu sa mojim dosijeom, sve fotokopije sa zacrnjenim imenima, doušnika, zacrnjenim imenima operacija, nekim telefonima i slično.

U dosijeu je bila gomila gluposti. Teških gluposti, bezvezarija, marginalija, čistih pizdarija. Od stvari koje je trebalo da ih zanimaju skoro ništa. Ali zato desetak stranica analize mojih političkih stavova, nagađanja babe Živane šta ja mislim o ovome i onome. Par putovanja rekonstruisana po satima, gde bio, koga sreo... Ukratko - besmislica i gubljenje vremena i državnih resursa.

Kod brata iste budalaštine, sve besmisleno i jadno. Ali - i jedan biser koji najbolje pokazuje kakva je ta služba u stvari bila:

Negde pred kraj osnovne škole brat se drndao sa istom nastavnicom likovnog sa kojom sam prethodno i ja kuburio i koja nas je maltretirala jer nemamo talenta za crtanje a ni mi njoj nismo ostajali dužni jer je bila đubre. Pa smo vazda deljali neke sapune, dubli linoleume i lepili kolaže, duplu dozu. I vukli kečeve i dvojke dok je nastavničko veće ne odjebe i zaključi nam 4 jer smo bili odlični. E, poslednje godine kad se uči likovno (valjda 7. razred, nisam više siguran) brat i njegov drug B. krenu da je prate svakog dana po gradu na 3 koraka udaljenosti. bez reči, ne prete, ne psuju, ništa. Samo idu za njom. I ona zvala pandure 2x, oni ih zapisali, zvali roditelje, ništa nije bilo.

I onda ja 20 godina kasnije u bratovljevom dosijeu čitam "još od 14. godine pokazivao agresiju prema društvu a posebno nastavnici O, članici SKJ..."

To je slika te službe.

Pre neku godinu sretnem toga brata udbaša, odemo na piće, sad je advokat. Reče da je izašao jer mu je pukao film od besmisla. I reče da ga je u stvari najviše smaralo kad su raznorazni bezveznjaci jurili kojekakve veze da gledaju svoje dosijee ubeđeni da im je dosije debeo koliko i sve knjige koje su u životu pročitali - a bili su toliko bezvezni da dosije nikad imali nisu. "E, kad su se takvi nakotili svuda, po svim strankama i organizacijama i krenuli da nas po ceo dan jebu kako im krijemo dosijea jer je, bože moj, nemoguće da ih nisu imali - e tad sam prelomio i otišao!"

- Ал' зато сада ови из авакса све знају куда се крећем...

Ja sam tako jednog od najboljih drugova godinama viđao samo o slavama i u Dnevniku kad je neki protest protiv NATO, gravitacije, Erstedovog pravila leve ruke i jevrejskog lobiste Modiljanija (bio ono Naši, 1389, Kosovo je...) jerbo nije hteo da uzNe mobilni zbog tog Avaksa a nikad ga nema kod kuće na fiksnom.

Valjda ga ubedili da Putin ima protivavaks pa se unormalio.

krkar

Siguran sam da je moj dosije u UDBI podeblji

Bio sam u prilici da učinim nešto jednom čoveku koji je prethodno mene zadužio korektnim stavom i ponašanjem. Meni nije bilo teško da to učinim a njemu je bilo nemoguće a praktično je spaslo život njegovoj majci. Naravno da nisam ništa tražiozauzvrat.

Ispostavilo se da čovek ima brata, za kojeg nisam ni znao, koji je bio neko veliko mudo u Službi. Jednostavno se pojavio sa bratom i rekao da on insistira da mi se oduži, da mogu da tražim šta god hoću... I pomenu da je udbaš - ja skočim: daj da vidim svoj dosije i dosije svog brata. Znali smo da ih imamo. Ne bi mu baš pravo, reče da će videti i zove me posle nekoliko dana da dođem tu-i-tu.

Kaže nema zapisivanja, snimanja, fotokopiranja... Samo čitanje. Uvedu me u sobu golih zidova, unutra jedan veći sto, stolica za mene, preko puta sedi jedan koji nekoliko sati progovorio nije, samo me gledao nepomičan.

Izvadi mi iz stola fasciklu sa mojim dosijeom, sve fotokopije sa zacrnjenim imenima, doušnika, zacrnjenim imenima operacija, nekim telefonima i slično.

U dosijeu je bila gomila gluposti. Teških gluposti, bezvezarija, marginalija, čistih pizdarija. Od stvari koje je trebalo da ih zanimaju skoro ništa. Ali zato desetak stranica analize mojih političkih stavova, nagađanja babe Živane šta ja mislim o ovome i onome. Par putovanja rekonstruisana po satima, gde bio, koga sreo... Ukratko - besmislica i gubljenje vremena i državnih resursa.

Kod brata iste budalaštine, sve besmisleno i jadno. Ali - i jedan biser koji najbolje pokazuje kakva je ta služba u stvari bila:

Negde pred kraj osnovne škole brat se drndao sa istom nastavnicom likovnog sa kojom sam prethodno i ja kuburio i koja nas je maltretirala jer nemamo talenta za crtanje a ni mi njoj nismo ostajali dužni jer je bila đubre. Pa smo vazda deljali neke sapune, dubli linoleume i lepili kolaže, duplu dozu. I vukli kečeve i dvojke dok je nastavničko veće ne odjebe i zaključi nam 4 jer smo bili odlični. E, poslednje godine kad se uči likovno (valjda 7. razred, nisam više siguran) brat i njegov drug B. krenu da je prate svakog dana po gradu na 3 koraka udaljenosti. bez reči, ne prete, ne psuju, ništa. Samo idu za njom. I ona zvala pandure 2x, oni ih zapisali, zvali roditelje, ništa nije bilo.

I onda ja 20 godina kasnije u bratovljevom dosijeu čitam "još od 14. godine pokazivao agresiju prema društvu a posebno nastavnici O, članici SKJ..."

To je slika te službe.

Pre neku godinu sretnem toga brata udbaša, odemo na piće, sad je advokat. Reče da je izašao jer mu je pukao film od besmisla. I reče da ga je u stvari najviše smaralo kad su raznorazni bezveznjaci jurili kojekakve veze da gledaju svoje dosijee ubeđeni da im je dosije debeo koliko i sve knjige koje su u životu pročitali - a bili su toliko bezvezni da dosije nikad imali nisu. "E, kad su se takvi nakotili svuda, po svim strankama i organizacijama i krenuli da nas po ceo dan jebu kako im krijemo dosijea jer je, bože moj, nemoguće da ih nisu imali - e tad sam prelomio i otišao!"

Ово што си ти испричао баца потпуно друго светло на те ствари - пошто се из овога види да су у тим службама све били глупандери и кретени.
Други, насупрот тебе, причају како је та служба свемоћна, да се сви мењају, само служба остаје итд...
Где је истина --- да ли су били глупандери, или су, пак, фантастичних способности када још увек владају итд...

Ово штоо си ти испричао баца потпуно друго светло на те ствари - пошто се из овога види да су у тим службана све били глупандери и кретени.
Други, насупрот тебе, причају како је та служба свемоћна, да се сви мењају, само служба остаје итд...
Где је истина --- да ли су били глупандери, или су, пак, фантастичних способности када још увек владају итд...

Čarli, ja sam duboko ubeđena da je sve baš onako kako Krkar piše.
Neke stvari imala priliku lično da iskusim. Ono nivo neprofesionalnosti.

Sad, da ne elaboriram, al to jeste jedan od načina vladanja jer će ti uvek biti manje opasan neko ko je po prirodi nesposoban a ti ga staviš na mesto gde mu mesto nije.
Pogledaj samo na primeru Vučić-Stefanović. Ovaj će za gazdu uraditi sve, i više nego što se od njega očekuje.

A naravno da postoji jedan broj sposobnih koji uspevaju da sagledaju okolnosti, i još ih malo nameste, kolko da njima bude onako kako im treba. Kolko da ih ide poso.

неког Споменка Тетешија из Неопланте

Koliko da ti javim da ti je Spomenko živizdrav, ladan ko špricer i peca povazdan čak se i takmiči u pecanju.

Што, опет с друге стране, не треба да нас спречи да овде исприповедамо сопствена искуства или да кажемо шта мислимо о овој појави у друштву.

Ja volim da zastanem kada u popularnom čitanju naletim na evolutivno psiholške karakteristike ljudi, ali se, nažalost, ne sećam da sam negde naleteo na ovu temu, u nekoj konkretizovanoj formi.

Ali je interesantno kako nam je evolucija, u fino promišljenoj meri, ostavila rzne karakteristike, kao korisne, na nivou individue pa grupe. Tj i grupa je jako važna.

Sve na kraju vuče neke konce ka tom osnovnom evolucionom vektoru - produživanju vrste, koji podrazumeva preživljavanje na prvom mestu, do neke granice, pa rad na potomstvu.

Svašta nam je evolucija podarila, ego i narcisoidnost da nas navijaju na angažovanje uopšte, između ostalog, strast za grupašenjem, tako smo jači, pa u to ime i empatija, da pomognemo članu grupe da preživi, pa strast ka ubeđivanju drugih da nas slede, itd.

I to je mainstream, gde onda ima mali procenat psihopata i sociopata pošto su ponekad, u izuzetnim situacijama, te karaktristike bile poželjne. Samo i ovi pojmovi nisu rock-solid kao nekad nego slojeviti, i poprilično kontekstualni, a sve u ime što boljeg pripremanja za neočekivane i nikad iskušene situacije.

Svašta ima, čitam nedavno kako nam je i crvenilo u licu, možda, tj razne nijanse boje, evolutivna podrška iskrenosti, koja je poželjna, ali je opet potrebna poneka individua koja ume spretno da laže i vara.

Ал' зато сада ови из авакса све знају куда се крећем

Na stranu geostrateška, antiteroristička i slične dimenzije prisluškivanja tehnologija, kao i obično, pored ogromnih koristi donosi i opasnosti. I neke su baš nepromišljene, ne može se olako brzo reagovati na njih, a vrlo potentne u opasnosti.

Dve mi padaju na pamet:

- Ne znam koliko je poznato da nas neke osobe suprotnog pola ne privlače seksualno, bez obzira na izgled, pamet, manire, zato što nam je, bukvalno, "hemija" nekompatibilna, tj suviše slična pa je podsvesna signalizacija da nam je tako neka osoba, možda, bliski rođak. U kozmetici razmišljaju neki da poču da prave parfeme koji "fiksiraju" ovaj problem. U stvari će nam omogućiti da na taj način više manipulišemo ljude. Ako bi se išlo do pravljenja dece pravili bismo kilaviju decu tako, ali pretpostavljam da su tu manje opasnosti pošto bi trebalo tako neki parferm sistematski nanositi na sebe.

- Prisluškivanje se danas koristi i za potrebe velikih biznisa. Ajd još neko trulo, nefer bogaćenje nekih i nije uvek sistemska, civilizacijska opasnost, ali ima i takvih.

Baš je jedan interesantan primer ovih dana kako EU treba da produži licencu za upotrebu Monsatovog herbicida Glikosftata - Evropski Parlament je izašao sa predlogom da se licenca ne produži, ali odluku donosi Evropska Komisija i kako stvari stoje velike su šanse da će je produžiti na N (7, valjda) godina.

Ima sada što dokaza što "dokaza" (educated guesses ovde gde su navodnici) da je ovaj herbicid vandredno opasan, odgovoran za većinu novih slučajeva autizma u US i raznoraznih hroničnih upala (creva prvenstveno, koja onda postaju leaky, đubre razno ulazi u krvotog, imuni sistem "divlja" i pravi, polako ali sistematski, značajnu kolateralnu štetu. Uopšte, herbicid oštećuje ćelije uopšte, a donekle i DNK pa je tako i carcinogenic.

Igrom čudnog slučaja (možda nije čudan (bio)hemičarima) ovaj herbicid je i "ripening agent", pomaže nezrelom žitu da brže sazori pred žetvu, tako da u UK, npr, ulazi u sastav "preko" 50% hlebova.

Ovih dana su Zeleni u EU parlamentu uzeli uzorke mokraće od oko 50tak kolega parlamentaraca i u SVIM uzorcima našli dramatično povišene koncentracije glycosftata, ponekad i više desetina puta veće koncentracije od dozvoljenih.

I iako je, zbog mutagenog dejstva, ovo posebno opasna civilizacijska priča, ubrzano oštećujemo kolektivni DNK i šaljemo ga u budućnost, i dalje je, ko zna i kako, veliki broj EC donosioca odluka kupljen.

Tu, i ovo je nagađanje, prisluškivanje pa ucenjivanje najverovatnije imaju neku ulogu.

A to sve ide predaleko, ajd mobilni, comps, nego je nedavno i Samsung rekao da važne detalje ne treba da razmenjujemo u prostorijama gde su njihovi televizori - zvuči pomalo "čudan" marketing ali oni samo stave mikrofon i web server, npr, u TV, da bi bio IoT-ed, da možemo da "pričamo" s njim, kačimo se na svet i možda je sve to standardna tehnologija što oni rade, nego je ona "provaljena" od NSAs of this world.

I na kraju, dok smo mi pokušavali prodaju eLearning kursa u IT Security specijalcu iz UK Blue Chip firme pojavila se priča, dobar primer, kako se "matrix" kači na one koji su im interesantni:

Lik je kupio novi laptom i primetio da je jako brzo postao zaražen svim i svačim (on je isto pro u comp security, zato je i bio interesantan).

Pa je posle ekperimentisanja primetio da mu se novi cmp zarazi čak i ako se uopšte ne kači na mrežu.

Ispostavilo se da mu stari comp, ISKLJUČEN, novom compu, ISKLJUČENOM, u BIOS-to-BIOS maniru, preko ultrazvuka, mikrofona i zvučnika, instalira osnovu za skidanje šta već treba od softvera kako se komputer kasnije uključi i nakači na mrežu.

Itd, nemoguće je "izmeriti" realnu opsasnost u svmu ovome, ali sigurno nije trivijalna.

tasadebeli

krkar

Koliko da ti javim da ti je Spomenko živizdrav, ladan ko špricer i peca povazdan čak se i takmiči u pecanju.

Е?

Нисам вид'о тог човека још од ЈНА '83/'84.

ladan ko špricer

Фала драгом богу, поврати се човек после те трауме у војсци.

Milan Novković

Ispostavilo se da mu stari comp, ISKLJUČEN, novom compu, ISKLJUČENOM, u BIOS-to-BIOS maniru, preko ultrazvuka, mikrofona i zvučnika, instalira osnovu za skidanje šta već treba od softvera kako se komputer kasnije uključi i nakači na mrežu.

Itd, nemoguće je "izmeriti" realnu opsasnost u svmu ovome, ali sigurno nije trivijalna.

Иди бре, Милане... Па сад ћеш да ме упаранојишеш тотално!

Према томе, Тасо, што пре да заборавиш видео порњаву --- што си до сада гледао - одгледао си.

Jedna za artiljerca:

О чему ли је ова друга песма на синглици? Ово "Где год шушка, нешто има"?

Ne znam, hajde da proverimo:

О чему ли је ова друга песма на синглици? Ово "Где год шушка, нешто има"?

Izveštaj o šuškanju: