Kultura| Literatura| Obrazovanje| Tehnologija| Život

Najružnije reči trećeg milenijuma

/ 24.05.2016. u 20:52

Komentari: 228
Čitanost: 18664
/
Preporuke: 1404
/

Знате ли који је најружнији израз на почетку овог миленијума?
Чујете га свакодневно, па сте престали да се мрштите. А требало би не само да се мрштите, већ да се дебело наљутите, протествујете, тражите промену тог термина и свега што га доноси...

Кажите неком
- Ти си РЕСУРС!
- Ја, ја СИРОВИНА? Пази ти шта причаш, то је увреда!

А кажите тој истој особи:
- Звала те је служба за ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ!
Одушевиће се.

Тада му неће засметати што је разврстан као СИРОВИНА коју треба пронаћи, употребити и одбацити или елиминисати тако да не загађује околину.

Ранији израз КАДРОВИ постао је прокажен јер је асоцирао на партијски и војни термин. Асоцирао је идеолошку или војну употребу човека. А ресурсе? Њих не треба запослити већ ангажовати што јефтиније, на црно, сиво, привремено, по потреби. Јер према СИРОВИНИ се нема обавеза.

Рад се одвојио од људи и постао употреба човека, где није важан човек већ профит који тај ресурс доноси. Не за њега, за ресурс, јер шта ће сировини профит?

Синдикати су разбијени на много малих и неутицајних и не могу ништа да учине.

Закон о људским ресурсима не постоји, већ само закон о запошљавању и закон о раду.

Значи, термин „људски ресурс“ је незаконит, он је последица варварско-бахатог односа, он деформише човека а његов рад претвара у сировину коју треба пронаћи, употребити... и знате већ даље шта следује.

Нови миленијум је вашу поштовану личност помиловао грађанским слободама и правима, а једно од ваших нових права и слобода је и то: ДА БУДЕТЕ СИРОВИНА.

ljudski%20resusr.jpg

Друга најружнија реч, или прва, је БЛОГ.

Америчко дијалектичко друштво од 1990. године бира реч која је обележила протеклу годину и деценију, као неку врсту “временске капсуле” која чува најважније из прошлости. За реч протекле деценије изабрана је GOOGLE - претраживач Интернет. Реч године је ТWЕЕТ – цвркут, а реч BLOG је одбачена уз констатацију да је “исувише ружна”.

Ту, једну од најружнијих речи енглеског језика, ми смо прихватили као своју са оправдањем да је “користи цео свет” – што није тачно. Приближно половина других држава пронашла је свој термин за «BLOG» или га прилагодила свом језику тако да Французи користе три термина, Шпанци два, Словенци га називају «сплетник», док многе источно-азијске државе имају посебне речи које немају ничег заједничког са изворним термином.

Зашто не кажемо “електронски дневник”, е-дневник, еди? Да ли је ЦВРКУТУ ближи “BLOG ” или ЕДИ?

Засути смо плевом енглеских речи – од назива фирми, електронске и помодне естрадне терминологије до свакодневног говора на улици, у штампи и на телевизији. Шатровачки говор, којим су се разметале претходне генерације, препуштен је групама из којих је проистекао; нови, «шифровани» језик којим се учествује у великој трци за престиж у «друштву спектакла» постао је англо-српски.

Још од времена Турака нисмо имали тако силовито и хаотично уплитање страних речи у језик свакодневице. У ужем центру Београда набројано је 150 фирми на енглеском језику а професионални новинари на телевизији питају „Шта је ваш филинг о бекграунду овог феномена?“ и „Преферирате ли ову опцију као ди-деј актуелног естаблишмента?“ Спортски коментатор објашњава „Он је изразити фајтер и плеј-мејкер и у плеј-офу дао је дабл-трипл“. Са развојем електронике, ширењем интернет-мреже и рачунара, бројни енглески стручни термини пренети су међу кориснике а одатле и у свакодневни језик шаљући тако помодну поруку – ево, и ја користим компјутер, «даунлоудујем», «апдејтујем» и «ресетујем», можеш ме наћи на мом «блогу»

Државе ЕУ су превеле информатичке термине на своје језике и извршиле стандардизацију информатичке терминологије. Код нас то није учињено. Вукова задужбина је 1989. објавила апел Савета Европе о потреби очувања европске језичке разноликости у окружењу информатичких технологија и, осим превођења основног Windows програма, мало шта је учињено. Наши преводи или бар «посрбљени» термини – тамо где је то могуће – не само да нису ушли у ширу употребу већ су стручни енглески изрази постали накарадни део говорног језика корисника Интернета.

У нашој информатичкој култури безмало све доприносе су дали странци. Деведесетих година прошлог века, увођењем Уникода у Микрософтове програме, Бил Гејтс је дао непроцењив допринос омогућивши употребу српског језика и ћирилице на компјутерима. Почетком овог века Гугл је извршио неку врсту „српске информатичке револуције“ и направио одлучујујуће промене тиме што је створио српски Гугл, први потпуно прилагођен велики интернет-систем који прихвата српски језик и ћирилицу (више на е-адреси www.rastko.org.yu/rastko/delo/11938 ) као што налажу културни стандарди, традиција и наши закони о језику и писму, они исти закони које ми, углавном, не поштујемо.

Несумњиво је да су у питању тржишни и стратешки разлози у односу на цео регион, као и посебан стручни изазов за једну од водећих светских фирми. То није ништа ново, они су одувек потпомагали или ометали наш развој. Нашег доприноса, безмало, и нема. Стиче се утисак да вредно радимо да тај развој отежамо или неутралишемо.

Брзим прегледом штампе и електронских медија може се набројати доста енглеских речи које имају одговарајуће или сличне замене у српском језику. Иностране компаније на конкурсима за пријем често употребљавају енглеске називе радних места мада постоје одговарајући термини у нашем језику (што је супротно «Закону о службеној употреби језика и писама», члан 3, тачка 5), јер за тај прекршај нису одређене казне. Сервисери и комерцијале електронике немају законску обавезу да за своје производе и услуге обезбеде српске називе.

Све то доводи до коришћења рогобатних и имитаторских «варваризама“, речи-клонова чије масовно прихватање значи регресију језика, креативности и стваралаштва. Културолошка анализа ово би повезала са ставовима Јована Цвијића и Иве Андрића о инфериорним појавама у понашању наших народа.

Уместо да изаберемо српску реч или да уложимо напор да је створимо, ми допуштамо да нас комерцијала електронике подведе под своје стручне називе, по систему великих бројева. Уместо речи КОЈА ЗНАЧИ, ми често помодно, или због личне промоције, прихватамо страну реч КОЈА ЗВЕЧИ, као што је већ поменути Блог.

И стране речи су потребне нашем језику, дебело технолошки заостајемо па се савремени живот без њих не може замислити, али је то тако некритички и помодно, хаотично и колонизаторски да постаје погубно по наш језик.

postavite na |

Komentari (228)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

angie01 21:17 24.05.2016

za ljudske resurse nisi u pravu,

Human resources are the people who make up the workforce of an organization, business sector, or economy. "Human capital" is sometimes used synonymously with "human resources", although human capital typically refers to a more narrow view (i.e., the knowledge the individuals embody and economic growth). Likewise, other terms sometimes used include "manpower", "talent", "labour", "personnel", or simply "people".

HR-je sluzba koja skenira i proverava kadrove za firme u kojima radi, vrsi odabir od ponudjenih ili prijavljenih kandidata,...negde se za neko radno mesto ne otvara konkurs, nego agencije za zaposlajvanje komuniciraju sa HR onih firmi koje odgovaraju kandidatima o kojima se brine,...ti imas recimo agencije koje se brinu o kandidatima za IT sektor i o tom sektoru znaju sve relevantne firme i ono sto traze od strucnjaka za pojedine pozicije- HR za odredjene firme je strucna da moze da proceni pravog kandidata za potrebe firme u kojoj radi-pa je tako agencija garant za kadrove, a HR za firmu.

a ranije je bilo, da ti posaljes molbu, pa te pozovu preko veze ili sto se kotiras po nekom bodovanju, pojavi se neka kobajagi komisija i opet zaposle onog sto vec radi u firmi neko vreme ili nekog preko veze, bez obzira na potrebne i trazene kvalifikacije i ostale uslove.

taj bukvalni prevod koji koristis je naprosto- pogresan.

a blog je skracenica od Web log i veoma je logicna rec- novi mediji, nova rec!...i ceo svet te razume.

amika 22:11 24.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

HR-je sluzba koja skenira i proverava kadrove za firme

Зашто код нас није кадровска кад проверава кадрове?

a ranije je bilo,

Ја не говорим о методу већ о називу

a blog je skracenica od Web log

Јесте, људи су нешто урадили, и створили реч а ми нисмо могли од електронски дневник да скратимо на ЕДИ него БЛОГ - која ти је прва реч која се римује са БЛОГ?

karabasbarabas 22:51 24.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

taj bukvalni prevod koji koristis je naprosto- pogresan.

Ou nou. Veoma je tacan, hirurski precizan.
Naprosto zato sto to nije prevod nego metafora.

angie01 22:54 24.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

Veoma je tacan, hirurski precizan.

sta tacno?

jkt2010 02:39 25.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

angie01
resources

Nije u pravu generalno za "resurse". "Resurs" ne znači "sirovina", mada "sirovina" može da bude "resurs".

I "novac" kojim raspolažeš ti je resurs, i "znanje" je resurs, i "zemlja", i "voda" ... i broj ciklusa ili sati koji možeš da koristiš stajni trap ili motore na avionu su ti resurs...

Sve što je potrebno, a na šta možeš da računaš kada planiraš neki poduhvat, je "resurs".

Pa tako i ljudi.

Stvarno ne mogu da se setim koja bi reč u srpskom bila adekvatna... zato je verovatno resurs i usvojen.

amika 08:51 25.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

Sve što je potrebno, a na šta možeš da računaš kada planiraš neki poduhvat, je "resurs".

Pa tako i ljudi.

Људи су кадрови, а остало су компоненте или елементи плана, а не ресурси.

narcis 08:57 25.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

Људи су кадрови

čija je reč kadrovi, možda ruska?

jkt2010 12:16 25.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

amika
Sve što je potrebno, a na šta možeš da računaš kada planiraš neki poduhvat, je "resurs".

Pa tako i ljudi.

Људи су 1 кадрови, а остало су 2 компоненте или 3 елементи 4 плана, а не ресурси.

Pazi kad nisi u pravu... A vidi koliko si nabio stranih reči u jednu rečenicu, samo da bi izbegao jednu jedinu koja ih sve obuhvata...

Jaril 13:00 25.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

narcis
Људи су кадрови

čija je reč kadrovi, možda ruska?

И ја хтедо' да питам да ли је 'кадар' српска реч.

+ сагласан да ресурс (извор за задовољење потребе) и сировина (материјал за будућу обраду) јесу речи врло различитог значења

cane 16:30 25.05.2016

Re: za ljudske resurse nisi u pravu,

Human resources are the people who make up the workforce of an organization, business sector, or economy. "Human capital" is sometimes used synonymously with "human resources", although human capital typically refers to a more narrow view (i.e., the knowledge the individuals embody and economic growth). Likewise, other terms sometimes used include "manpower", "talent", "labour", "personnel", or simply "people".

HR-je sluzba koja skenira i proverava kadrove za firme u kojima radi, vrsi odabir od ponudjenih ili prijavljenih kandidata,...negde se za neko radno mesto ne otvara konkurs, nego agencije za zaposlajvanje komuniciraju sa HR onih firmi koje odgovaraju kandidatima o kojima se brine,...ti imas recimo agencije koje se brinu o kandidatima za IT sektor i o tom sektoru znaju sve relevantne firme i ono sto traze od strucnjaka za pojedine pozicije- HR za odredjene firme je strucna da moze da proceni pravog kandidata za potrebe firme u kojoj radi-pa je tako agencija garant za kadrove, a HR za firmu.

a ranije je bilo, da ti posaljes molbu, pa te pozovu preko veze ili sto se kotiras po nekom bodovanju, pojavi se neka kobajagi komisija i opet zaposle onog sto vec radi u firmi neko vreme ili nekog preko veze, bez obzira na potrebne i trazene kvalifikacije i ostale uslove.

taj bukvalni prevod koji koristis je naprosto- pogresan.

a blog je skracenica od Web log i veoma je logicna rec- novi mediji, nova rec!...i ceo svet te razume.

Ne mogu u potpunosti da se ne slozim sa amikom, niti da se ne slozim sa tobom. Ne smeta mi koriscenje termina 'HR' u smislu resources/sredstava, kada bi ona zaista i oznacavala svrsishodno raspolaganje 'resursima' pa i ljudskim, sto najcesce nije slucaj. Zato je ta rec tako besmislena i prazna.

Ti si navela neke najcesce primere cime se 'HR' bavi - da li ti primeri predstavljaju svrsishodno raspolaganjem resursima? Naravno da ne, jer preduslov za dobro koriscenje resursa je POZNAVANJE tih resursa. Sto naravno najcesce nije slucaj.

Zaposleni u HR uglavnom imaju od skole raznorazne BAs, mastere iz ljudskih resursa i nekih slicnih gluposti, ali najmanje poseduju znanja iz oblasti za koju zaposljavaju.

Dala si odlican primer za IT; da li verujes da HR firme imaju neophodna IT znanja da bi procenili koji aplikant je (naj)bolji da dobije posao? Drugi jos banalniji primer bi bilo zdravstvo - da li verujes da HR agencija moze da proceni koji kandidat za mesto hirurga je najbolji od svih prijavljenih?

Naravno da oni ne mogu da odlucuju o tome. Poznavanje ljudskih resursa moze da ima samo neko ko se najcesce na zapadu naziva 'hiring manager'. To moze biti direktor bolnice, na primer (naravno, ako je strucan da proceni ko ima neophodna znanja iz hirurgije); to moze da bude sef odseka programera koji i sam ima neopohodna znanja za ono sto se trazi.To moze da bude, opet na primer, sef katedre na univerzitu. Tesko da moze iko iz HR-a.

HR kao 'nauka' dobija na znacaju unapredjenjem tehnologija i pojednostavljenom pristupu milionima ljudi preko interneta kako poslovima, tako i poslodavcima. I obrnuto.

Interesantno bi bilo videti u odredjenim reprezentativnim primerima - npr. vodecim multinacionalnim kompanijama brojeve aplikanata koje su imali pre pojave interneta i danas. Sa hiperprodukcijom svega, pa i resursa, postaje neophodno da neko radi trijazu. Upravo tu nastaje prostor za razne agencije i kvazi agencije koji ce umesto hiring managera koji bi osamdesetih dobio dvadeset prijava za posao i koje bi mogao sam da razmotri, sada dobio 2000 prijava pa zato angazuje HR agenciju (a koja ne moze da ima potrebna znanja koja hiring manager ima) da bi mu izabrala tih 20 koje ce on sam dalje da proceni,

Naravno, niko mu ne garantuje da u otpalih 1980 nema gomile mnogo boljih od ovih dvadeset odabranih od strane HR...

just my two cents.

narcis 21:26 24.05.2016

mada

sg ćesi izmišljuvamo rupu na saksiju.

linux zajednica radi upravo to što ti hoćeš pa je napravila takve brljotine od prevoda da je postala nečitljiva.

koliko se preteruje sa tim dovoljan je jedan primer neuspešnog izmišljanja reči
daklem reč tablet su preveli kao tablica
o nakardanoj upotrebi kovanica, koje inače srpski jezik ne trpi, i da ne pričam.
kad nemaš reč za neki pojam onda bolje uzmi tuđ nego da izmišljaš rupu na saksiju.
jezički čistunci su najveće štetočine jezika.

uros_vozdovac 21:39 24.05.2016

Re: mada

narcis
sg ćesi izmišljuvamo rupu na saksiju.

linux zajednica radi upravo to što ti hoćeš pa je napravila takve brljotine od prevoda da je postala nečitljiva.

koliko se preteruje sa tim dovoljan je jedan primer neuspešnog izmišljanja reči
daklem reč tablet su preveli kao tablica
o nakardanoj upotrebi kovanica, koje inače srpski jezik ne trpi, i da ne pričam.
kad nemaš reč za neki pojam onda bolje uzmi tuđ nego da izmišljaš rupu na saksiju.
jezički čistunci su najveće štetočine jezika.

Linux zajednica je uradila mnogo. Uvek savetujem da se pre kritike prevoda baci oko - na sopstveni doprones, pa prebrojiš linije koje si lično preveo - doprineo.

Pa onda, na sledeći (onaj lakši) nivo - koliko si linija ispravio.

Pa kad to prebrojiš kontaktiraš lepo npr Časlava, ili Gorana, ili mene. Pa nam kažeš šta smo tačno zajebali.

A jesmo mnogo, među nama.

narcis 21:57 24.05.2016

Re: mada

A jesmo mnogo, među nama.

znao sam, ali ja neznam engleski da bih mogao da prevodim ali mi se više ne sviđa da koristim prevod upravo zbog besmislenih kovanica i izmišljanja reči.
stavljao sam primedbe dok sam bio na forumu i dobio pcovanje, tako sam i odustao i više i ne koristim forum.
a sećam se da sam i tebi pisao zamerke, i sad da neću da se svađam stobom ovde i prenosim tvoj odgovor.

praktično sve što sam ovde napisao napisao sam i na forumu, nije prihvaćeno okej, zato više ne učestvujem.

stvar je u tome da čim neko nešto kaže na forumu kao primedbu uvek dobije odgovor da to ljudi rade za džabe i šta si ti uradio.
to što rade za džabe ne znači da treba da im se tolerišu ogromne greške.
misli, neću dalje iz poštovanja prema onome što je zajednica uradila za mene, da nije nje ja ne bi mogo da koristim linux i zato hvala, ali da ne smem da kažem da se negde greši i to opako greši, opet okej ali ja neću da učestvujem u tome.

amika 22:13 24.05.2016

Re: mada

reč tablet su preveli kao tablica

Хвала Богу да су нешто бар посрбили. Одлична реч, таблица је до половине прошлог века била појам школе - она са кредом.

narcis 22:18 24.05.2016

Re: mada

amika 22:22 24.05.2016

Re: mada

jezički čistunci su najveće štetočine jezika.

Јесу, кад су искључиви. Али шта кад имаш наше речи а користиш стране? Зашто наше фирме по Србији имају енглеске називе? Да их странци лакше нађу кад прошетају по Лесковцу, Прејепољу, Банатском Моноштору, Костином Баваништу?

Него стране речи звече, а ми волимо звекет, пре него смисао.

narcis 22:27 24.05.2016

Re: mada

Зашто наше фирме по Србији имају енглеске називе?

iako je i meni to bezveze , ipak ne možeš na silu da teraš ljude, pokušali to uniš tamo 81-2. pa im nije uspelo.
jezik pripada narodu a ne jezičarima i narod će da uradi šta oće od tog jezika, mogu čistunci da se trse i samoubijaju od kritike , nema vajde.

amika 22:41 24.05.2016

Re: mada

jezik pripada narodu a ne jezičarima i narod će da uradi šta oće od tog jezika, mogu čistunci da se trse i samoubijaju od kritike , nema vajde.

И они закони и прописи који постоје о употреби језика се не примењују. То је вероватно први проблем. Српски има мање права у Србији него језик неке мањинске заједнице, бар она права која се примењују.

narcis 22:50 24.05.2016

Re: mada

И они закони и прописи који постоје о употреби језика се не примењују.

a šta ako narod te zakone ne doživljava kao potrebne već kao štetne.
ponavljam narod je vlasnik jezika , a izgleda da ti koji su okovali jezik nisu očekivali da će narod da odbiju od tog zakonskog jezika i da ga narod više neće doživljavati kao svoj.
usput, to što mi uzimamo reči iz engleskog, to se u celom svetu radi, samo mi nemamo uvid, ali i englezi to rade svom engleskom, ako smisle neku napravu stvar za koju nemaju reč oni onda posegnu za starogrčkim i latinskim, mrtvi ladni ko englezi. ili tvrdiš da su televizor,radio teletext, teleprinter, kompjuter i ostalo izvirne engleske reči.

amika 23:02 24.05.2016

Re: mada

a šta ako narod te zakone ne doživljava kao potrebne već kao štetne.

Олако користиш реч народ. Народ не користи енглеске речи, осим кад се измотава и некога исмева. Ово су игре интелектуалаца, свако брани своју позицију и баш га брига за народ да ли га разуме или не.

amika 23:06 24.05.2016

Re: mada

ako smisle neku napravu stvar za koju nemaju reč oni onda posegnu za starogrčkim i latinskim, mrtvi ladni ko englezi. ili tvrdiš da su televizor,radio teletext, teleprinter, kompjuter i ostalo izvirne engleske reči.

Зашто и ми не посегнемо за српским, грчим, латинским? зато што смо лењи и неодговорни према језику па само преносимо, копирамо. Да није бизнис у питању, тужили би нас за ауторска права.

narcis 23:07 24.05.2016

Re: mada

Ово су игре интелектуалаца

netačno, pitaj klince , klinci su danas glavni uvoznici engleskih reči i oni su taj narod o kome pričam.

jkt2010 02:50 25.05.2016

Re: mada

amika
reč tablet su preveli kao tablica

Хвала Богу да су нешто бар посрбили. Одлична реч, таблица је до половине прошлог века била појам школе - она са кредом.

Jedino ako je i ta tabla srpska reč... kad bi smo se odrekli svih tuđica zanemeli bi smo.

urbana_gerila 09:32 25.05.2016

Re: mada

jkt2010
kad bi smo se odrekli svih tuđica zanemeli bi smo.

nemoj te se odricati, ni kako!

urbana_gerila 09:32 25.05.2016

Re: mada

jkt2010
kad bi smo se odrekli svih tuđica zanemeli bi smo.

nemoj te se odricati, ni kako!

Ribozom 21:41 24.05.2016

Znacajan tekst

Meni je blog posluzio da ne zaboravim srpski.
Cak i tzv. jezicka policija na blogu mi pomaze oko jezika.
Kada govorim gresim, kada pisem na blogu puno se trudim.
Ne zameram drugima, pogotovo vama koji ste u Srbiji i mozete biti opusteni u svojatanju stranih reci. Kod mene je to bio (nadam se) hronicni problem.

Nego, imamo sada na blogu i strucne ljude (koji znaju svih 4 padeza :)), pa je ponekad uzivancija samo procitati konstrukciju recenice.

To sto je u Srbiji 'moderno' da se bezpotrebno koriste engleske reci je samo to; moda.

jednarecfonmoi 21:52 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

Dobar tekst Amika,

procitacu opet pa eventualno nesto komentarisati.

Mnogo toga si primetio i lepo opisao.

Ribozom, ako nije tajna, gde zivis i koliko dugo si tamo negde daleko?

Ne moras da odgovoris, naravno. Zainteresovalo me zbog cuvanja srpskog koji si spomenuo.

amika 22:16 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

Свака ти част, толики текст а ниједне стране речи. Ти знаш српски боље од многих.

To sto je u Srbiji 'moderno' da se bezpotrebno koriste engleske reci je samo to; moda.

То је лењост и то она најгора, духовна, али и помодарство и облик самопромоције.

angie01 22:40 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

али и помодарство и облик самопромоције.

pa nije, nego su to potrebe ucestvovanja na trzistu,...ni eksport/import nisu nase reci, pa kada je krenuo uvoz i izvoz, brzo su usle u upotrebu,...ceo svet se tako ponasa,

pri tome, reci vezane za internet, web, je i normalno da budu jednobrazne, jer omogucavaju da ljudi lakse komuniciraju u celom svetu,....ne znam kako bi bilo moguce to sporazumevanje, kada bi svi narodi te reci prevodile na svoje jezike,....,

jezik je ziva stvar, kroz vreme i okolnosti desavaju se i neke promene u jeziku koje nisu ovako nuzne prirode vezane za neke novine i napredak, pa se one vremenom uvaze i prihvate kao pravilo.

amika 22:53 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

i eksport/import nisu nase reci, pa kada je krenuo uvoz i izvoz, brzo su usle u upotrebu,

Па кад пишеш на енглеском нећеш написати увоз/извоз, а кад пишеш на српском то су непотребне стране речи.

reci vezane za internet, web, je i normalno da budu jednobrazne, jer omogucavaju da ljudi lakse komuniciraju u celom svetu,.

Била би у праву да сви говоре српски па да нас лакше разумеју. Али та комуникација је на неком језику. Како Французи између себе? Како Јапанци, Кинези итд. Не знам, нашао сам једино да многи имају своје термине, прихваћене или не, то не знам, јер енглески је постао оно што је некада био грчки, па латински... Који је следећи језик света? Кинески?

jezik je ziva stavr, kroz vreme i okolnosti desavaju se i neke promene u jeziku koje nisu ovako nuzne prirode vezane za neke novine i napredak, pa se one vremenom uvaze i prihvate kao pravilo.

У праву си, јесте жива ствар али треба и ми да учествујемо у његовом стварању а не само да копирамо. Или смо заиста инфериран народ па боље не можемо?

narcis 23:00 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

Или смо заиста инфериран народ па боље не можемо?

jesmo, mali narod sa malim jezikom. mi ničim ne stvaramo nove pojmove da bi mogli da stvaramo i nove reči.
i da neće koneski da bude novi svetski jezik jer upravo su kinezi najviše zainteresovani za stvaranje internacionalnog jezika, i oni najviše rade na njemu, pored indijaca a bogme i japanaca.
to bi trebao da znaš i pratiš dešavanja jer si profesionalno vezan za temu jezika. ja nisam ali redovno čitam tekstove o svemu pa sam tako nabasao na neku konveknciju o internacionalnom jeziku i sazao da su upravo kinezi najzainteresovaniji sa uspešnost ovog jezika.
mislim ako već pretiš trendove u svom jeziku trebalo bi da pratiš i ovo.

angie01 23:09 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

али треба и ми да учествујемо у његовом стварању

to uslovjavaju okolnosti, gde nas jezik, kao uostalom i mnogi drugi, nisu u prvim redovima.

jezik se ne cuva tako sto se ocekuje neka paznja u stvaranju novih izraza iz npr ovih primera o kojima govorimo, nego sto se vodi racuna o obrazovanju, programima i nacinima prezentovanja,....deca bi trebala da se vise uce lepoti izrazavanja da se nauce lepom pisanju i mogucnostima koje jezik u tom smislu pruza- a to nam je na poslednjem mestu, pa nam se deca sve vise sporazumevaju sa dvadeset iskvarenih reci kojima zamenjuju sve ostale...vazi, tebra, ispostij me, ideeeMooo,'naci,...

amika 23:11 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

mali narod sa malim jezikom. mi ničim ne stvaramo nove pojmove da bi mogli da stvaramo i nove reči.

Не користимо речи које већ имамо већ их замењујемо енглеским, то је први проблем.

narcis 23:12 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

amika

mali narod sa malim jezikom. mi ničim ne stvaramo nove pojmove da bi mogli da stvaramo i nove reči.

Не користимо речи које већ имамо већ их замењујемо енглеским, то је први проблем.

znaš kad ću tablet da nazovem tablicom, nikad a bogme ni jedan psihički zdrav srbin

amika 23:17 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

nego sto se vodi racuna o obrazovanju, programima i nacinima prezentovanja,....deca bi trebala da se vise uce lepoti izrazavanja

То си потпуно у праву.

А ја пре свега говорим о коришћењу постојећих, па тек онда о новим - да користимо речи које имамо а за нове ствари да покушамо да нађемо нашу реч, то би био креативан и национално одговаран одннос према језику.

amika 23:19 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

znaš kad ću tablet da nazovem tablicom,

Таблет ти је таблета без а, а таблица је појам који постоји од Асираца па до нас

urbana_gerila 23:24 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

Ribozom
Cak i tzv. jezicka policija na blogu mi pomaze oko jezika.

svih 4 padeza

ne bih ja, ali kad prozivaš - sva!

narcis 23:28 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

amika
znaš kad ću tablet da nazovem tablicom,

Таблет ти је таблета без а, а таблица је појам који постоји од Асираца па до нас

tablica nema nikakve veze sa tabletom, pošto tablet uopšte nema ni sličnu namenu kao tablica, čak i sama reč tablica je odavno izgubila svaki smisao u sadašnjem srpskom jeziku ali su je one budale nasilu podigle iz groba.
kao što skoro niko više u srbiji ne kaže spašen nego spasen i to niko više ne može da promeni i vrati na staro, kad smo već kod starih reči, pa ni arhaizam nije srpska reč pa se odavno, odavno u mom slučaju znači još pre mog rođenja a ja baš nisam u cvetu mladosti.
jezik andrića, crnjanskog, desanke je izgubljen i neće da se vrati više nikad, to ne kažem ja već klajn.

angie01 23:36 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

то би био креативан и национално одговаран одннос према језику.

vec sam to objasnila,....insistiranje na svojim recima u polju, recimo IT, je destruktivno, jer te automatski izbacije iz igre u kojoj bi trebalo da se trudis da budes ukljucen...nema nikakvog smisla,...ceo svet kace tablet,, a ti kaze stablica:)))- a ni nije tablica.

amika 23:54 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

jezik andrića, crnjanskog, desanke je izgubljen i neće da se vrati više nikad, to ne kažem ja već klajn.

Као што се изгубио језик Видаковића, Мушицког али не би било ни Андрића ни осталих да су онда преузели мађарске и француске речи.

narcis 23:56 24.05.2016

Re: Znacajan tekst

amika
jezik andrića, crnjanskog, desanke je izgubljen i neće da se vrati više nikad, to ne kažem ja već klajn.

Као што се изгубио језик Видаковића, Мушицког али не би било ни Андрића ни осталих да су онда преузели мађарске и француске речи.

jok nisu, kao i da andrič i ini nisu koristili tucizme i varvarizme i ostale izme, a izmi su takođe stari srpski dodatak pojmovima, neozbiljno stvoje strane, služiš se demagogijom kad nemaš argumente.

deset_slukom 09:22 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

angie01
то би био креативан и национално одговаран одннос према језику.

vec sam to objasnila,....insistiranje na svojim recima u polju, recimo IT, je destruktivno, jer te automatski izbacije iz igre u kojoj bi trebalo da se trudis da budes ukljucen...nema nikakvog smisla,...ceo svet kace tablet,, a ti kaze stablica:)))- a ni nije tablica.

Apsolutno istinito. Kada kod klijenta zateknem neku noviju verziju Windows-a prevedenog na srpski, treba mi tri puta više vremena da se snađem. Prevodi su obično rogobatni i samo izdaleka asociraju na ono čemu služe. Usto, helpovi (pomoć, uputstva

) nisu prevedeni, pa je haos potpun.

Isti problem se javja kod razumevanja i upotrebe apsolutno svakog softvera, ne samo operativnog sistema - svi oni koriste standardne engleske izraze iz domena IT.

narcis 09:33 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

Isti problem se javja kod razumevanja i upotrebe apsolutno svakog softvera, ne samo operativnog sistema - svi oni koriste standardne engleske izraze iz domena IT.

i sad zamisli moj problem kad sam otvoro konzolu u winXP a ono ceo win preveden na holandski i sve komande prima samo na holandski, mislim da je isto i sa nemačkim winom i šveskim i norveškim a verovatno i francuskim.
nije problem da softver bude preveden,m problem je da se izmišljaju nepostojeće i rogobatne reči.
problem je kad ovu imenicu/pojam
banshee prevedeš kao zlosutnica ( inače to je jedan običan plejer, a tek kako da prevedeš plejer, igrač, muzičko

vcucko 10:52 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

narcis
Или смо заиста инфериран народ па боље не можемо?

jesmo, mali narod sa malim jezikom. mi ničim ne stvaramo nove pojmove da bi mogli da stvaramo i nove reči.

Vampir

narcis 11:07 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

vcucko
narcis
Или смо заиста инфериран народ па боље не можемо?

jesmo, mali narod sa malim jezikom. mi ničim ne stvaramo nove pojmove da bi mogli da stvaramo i nove reči.

Vampir

da , baš, zadnji put kad smo imali svetu da ponudimo nešto je bilo u 19. veku

vcucko 11:15 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

narcis

da , baš, zadnji put kad smo imali svetu da ponudimo nešto je bilo u 19. veku

Pri tome se nije našao niko pismen da to baci na papir i stvori brend.
Pa su našli rumunskog grofa od ko zna kad, a Sava ordinirao u tom istom 19. veku. Maltene juče.
Tuga.

deset_slukom 11:28 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

Isto od pre sto godina, zahvaljujući Cvijiću: ponor, dolina, polje...

http://en.wikipedia.org/wiki/Ponor

http://en.wikipedia.org/wiki/Sinkhole

http://en.wikipedia.org/wiki/Polje

Jaril 13:11 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

amika

mali narod sa malim jezikom. mi ničim ne stvaramo nove pojmove da bi mogli da stvaramo i nove reči.

Не користимо речи које већ имамо већ их замењујемо енглеским, то је први проблем.

И тиме омогућавамо фине нијансе у значењу тих речи. Па што бисмо користили једну реч, нпр. таблица за два предмета, када можемо да користимо две речи за два предмета и тиме повећамо прецизност језика.

ПС: Лепота и изворност језика су романтичарске тековине; од тад прошло више од сто година; можда ипак да се апдејтујемо, или ажурирамо, како год коме драго, на језичку функционалност. Можемо и да се одатумујемо, само да се не осавремењујемо, јер то има фину разлику у значењу.

Sepulturero 20:30 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

angie01
то би био креативан и национално одговаран одннос према језику.

vec sam to objasnila,....insistiranje na svojim recima u polju, recimo IT, je destruktivno, jer te automatski izbacije iz igre u kojoj bi trebalo da se trudis da budes ukljucen...nema nikakvog smisla,...ceo svet kace tablet,, a ti kaze stablica:)))- a ni nije tablica.

Ово није баш тачно. Проверио сам на брзину код Француза. Они су скоро све информатичке појмове превели на француски и редовно их употребљавају. Не знам како је код Хрвата, који такође озбиљно схватају свој језик, али верујем да су и они испред нас. Французи имају једну комисију која се само тиме и бави а код нас је то изгледа остављено поједним ентузијастима, којима наравно свака част.

angie01 20:46 25.05.2016

Re: Znacajan tekst

Они су скоро све информатичке појмове превели на француски

Web = “Le web”
Blog = “un blog”
Wifi = “le or la WiFi” (pronounce it wee fee)
Modem = “le modem”
Driver = “le driver” (you’ll sometimes see “le pilote” on this one)

:))),

nije sporno, mozemo mi sve da prevedemo i sta smo time dobili, svi koji rade u IT industriji u komunikaciji sa partnerima opet koriste te univerazlne termine, koji su na engleskom jeziku.

tasadebeli 23:23 24.05.2016

Боље ресурси него рестлови!

Рачунам да у постојећој слици светских токова новца, радне снаге и сировина, грађани Србије више воле да их рачунају као РЕСУРСЕ него РЕСТЛОВЕ.

(Намучих се да читаву претходну реченицу склопим, а да при томе не користим речи попут ГЛОБАЛНО, ПРОФИТ и слично.)

Не, озбиљно сада.

Амика, дао сам ти препоруку за текст. Добар део онога што си ти написао ту, могао бих и ја да потпишем као своје мишљење. И све то стоји.

Али...

Срби са својим српским језиком нису изоловано пусто острво у језичком океану.

Говорници српског језика, хвала богу, контактирају и са говорницима других језика, језик је таква појава коју не можеш никада строго прописати и планирати њен развој, много тога свакодневно утиче на креирање језичких (говорних и писаних) чинова код свакога од нас.

Тако да мислим да је прави пут у том односу према примању страних речи у српски некакав средњи пут.

Одвојити жито од кукоља.

И ту се слажем са тобом. Када имам сасвим одговарајућу и примерену реч српског језика, шта ће ми онда страна реч? Само у мојој области, образовању, данас имаш:

едукација (образовање); апликација (пријава); воркшоп (радионица); сертификат (потврда); стикери (самолепљиви папирићи) итд.

И то слушам на сваком стручном усавршавању на које одем. Замисли када моја колегиница, професорка српског, изговара:"Аплицирала сам за едукативни воркшоп да бих добила сертификат."

Најежим се.

И питам се како ли та говори на часу пред децом.

И јасно је менио да је ту у питању покондиреност. И мистифакција области којом се бавиш за "прости пук". Све ми је јасно.

Али исто тако мислим да би неке од тих речи које примамо из других језика заиста било бесмислено преводити. На крају бисдмо завршили као они усташки језикословци за које је телефон био брзоглас. И шта бисмо добили? Да хард диск називамо тврдокорно памтило?

Мислим да би то тек била пропаст за српски језик када бисмо тако радили.

То ти је врло осетљива материја. Треба заиста, али заиста, имати добар осећај за језик и познавати га као појаву да бисмо се усудили било шта било коме да прописујемо по том питању. А то се односи и на улазак (и излазак, што да не) страних речи у и из нашег језика.

Јер, и то ти је променљиво. И мења се скоро свакодневно.

(При томе увек помислим на моју бабу како каже "басамак", а ја данас кажем "степеник". Дошла реч "басамак" у наш језик, неко време се шеткала и шепурила, па онда данас и нестала из употребе.)

Дакле, да, слажем се са тобом да не треба уносити пошто-пото стране речи у српски језик ако већ имамо сасвим одговарајућу и примерену српску реч у употреби и то само зато да бисмо показали како смо, тобож, образовани па знамо и стране језике.

А поготово не да бисмо замазивали очи "простој и примитивној раји" од које хоћемо, у ствари, нешто да сакријемо.

Али се не слажем и да натурамо нешто на силу у језику што се свакако неће примити јер језик има своје неке токове по којима живи код својих говорника.

Уосталом, и сам тај енглески језик који је данас постао лингва франка читавог света, па га и сами енглески лингвисти често називају глобиш, а не инглиш (малопре ово написах исто код Једне речи) кажу да је и тај енглески препун туђих речи.

Од њих сам чуо и анегдоту како је енглески настао.

Пошто је Бог створио Земљу, воду, ваздух, дан, ноћ, створио је и људе.

И онда је доле испод себе угледао једну групицу људи како му маше, па се сетио:"Нисам им дао језик да се споразумевају!"

Из комплета делова свог стваралачког алата узео је кутију на којој је писало "људски језици", заграбио унутра, извадио један део на којем пише "италијански" и бацио на ту групу људи.

Када му је следећа група људи исто тако махала, он извади из кутије део на којем је писало "француски" и баци на њих...

И тако редом, од групе до групе људи.

На крају угледа једну групу људи на неком острву како му исто тако машу и траже да им да језик. Погледа он у кутију, кад унутра ништа. Само неке мрвице, делићи од онога што је ту било спаковано.

И шта ће Бог, протресе мало кутију да се све те мрвице скупе у једном углу и онда то што му је преостало истресе на ту групицу људи доле на том острву.

Тако су и Енглези добили свој језик.

И пази, ја сам ту анегдоту слушао од Дејвида Кристала када је ономад био овде код нас у Београду. (ЛИНК)

amika 23:40 24.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

Тасо све потписујем, ово твоје је наставак онога што сам начео.

језик јесте осетљива материја, не треба ништа на силу, али ни као она наставница што

"Аплицирала сам за едукативни воркшоп да бих добила сертификат."

А тако већина говори, желећи да каже: ја користим компјутер, комуницирам са странцима, можда добијем средства од неке НО, а ви то нећете јер не аплицирате, не радите воркшоп да бих добили сертификат.

У Средњем веку сваки обазовани човек је знао свој језик и латински а често и грчки. Али их није мешао,

amika 23:42 24.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

А последњи конгрес на латинском језику је био негде 1945. године јер су окупљени византолози закључили да им је једини заједнички језик за све - латински. Тада се енглески сматрао за неозбиљан каубојски језик и слабо се знао.

narcis 23:52 24.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

кажу да је и тај енглески препун туђих речи.

kažu da u engleskom ima 70% francuskih reči koje su oni prilagodili
sve si reko ššto sam i ja mislio a nisam umeo da napišem, pa mi onda kaži da ti diploma nije bila od koristi

tasadebeli 00:11 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

narcis
кажу да је и тај енглески препун туђих речи.

kažu da u engleskom ima 70% francuskih reči koje su oni prilagodili
sve si reko ššto sam i ja mislio a nisam umeo da napišem, pa mi onda kaži da ti diploma nije bila od koristi

Ма није! Све ја то овако, на таленат!

Овако сам нашао негде пропорције за енглески језик:

30% - порекло од оригинала, саксоннски/германски/прагермански
30% - латински језик (ушло преко религије)
30% - француски (ушло после норманског освајања 1066.)

Осталих 10% отпада на све друге језике.

А барем једна реч је и наша!

Вампир!

Неки тврде да вампир није српска реч, али ја им не верујем. (ЛИНК)

П.С. -

ЛИНКЛИНКЛИНК

narcis 01:10 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

Вампир!

skoro sam gledao neku emisiju gde je potvrđeno da je vampir srpski, valjda u nekom engleskom rečniku stoji tako, ovo za francuski sam više puta naleteo ali nije bilo pouzdano, tako da verujem da je tvoj podatak tačniji.
interesantno je da svi izbegavaju da pomenu irsku, mislim svi irci govore ingliš a njihov galik ili šta već samo retki, pa ne izgubiše svoj identitet , čak naprotiv vrlo uspešno brane svoj nacion na engleskom jeziku, ni škoti ni bretonci ni normanđđani, mislim da u francuskoj ima podosta jezika koji izumiru , srpski ne izumire ali se menja i to niko neće moći birokratski da spreči.

Jukie 06:12 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

tasadebeli
Само у мојој области, образовању, данас имаш:

едукација (образовање); апликација (пријава); воркшоп (радионица); сертификат (потврда); стикери (самолепљиви папирићи) итд.

И то слушам на сваком стручном усавршавању на које одем. Замисли када моја колегиница, професорка српског, изговара:"Аплицирала сам за едукативни воркшоп да бих добила сертификат."

Koju reč preporučuješ za handout (kada nešto isfotokopiraš na papirima pa podeliš deci umesto da im diktiraš ili da prepisuju sa table)?
(te godine smo imali kopirku na slobodno korišćenje pa sam im svašta delio; kako kaže Dendi Endi, "Iskoristi ono što ti savana pruža" )
Ja sam pitao decu šta drugi nastavnici koriste, oni slegnu ramenima
Posle jedan u razgovoru pomene "hendaut, ili na srpskom, papir"

Za vorkšop (ili vrkšop?) postoji ozbiljna opozicija korišćenju reči radionica jer se toj reči svi smeju ("to je garaža u kojoj se popravljaju kola, ha haha-ha haha ha" )

Sertifikat je zanimljiv, on je na pola puta između potvrde (da si redovni učenik pa možeš da dobiješ dečji dodatak, parče papira sa pečatom) i diplome (fensi papir sa fensi ispisanim tekstom da si napokon uspeo da završiš fakultet, "ko preživi osam godina na smeru biologija, taj je pravi hadžija", doduše ja nisam ni punih šest, kad sam fenomenastičan)
Tako sertifikat znači da si dobio neke poenčiće na miki maus kursu, u suštini da za tu temu nisi potpuni duduk sa ulice jer jesi odsedeo x sati u sobi sa drugim ljudima, ali nisi ni majstor sam po sebi.

tasadebeli 07:40 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

narcis

interesantno je da svi izbegavaju da pomenu irsku, mislim svi irci govore ingliš a njihov galik ili šta već samo retki, pa ne izgubiše svoj identitet ,

Па да, али...

Ирци у школама обавезно уче гелски. Дакле, држава брине о очувању тог дела националног идентитета.

Прочитај 8. коментар испод овог клипа на Јутјубету где једна девојчица каже да су ову песму морали да науче у школи за национални празник и да једва чека да је пева на приредби.

Maryann Canavan2 months ago

my school have to learn this song for proclamation day (wich is Tuesday 15th of March in case anybody didn't know) and I am pretty good at it so I can't wait!

А ми, бре, не можемо да се договоримо ни школске блузе да вратимо у школе да се не би виделе растуће социјалне разлике међу породицама одакле та деца долазе. (Што је једна болна тачка за те пубертетлије, ја ти тврдим јер свакога дана тешим понекога по том питању.)

Па и веронауку у школе смо вратили тако што је покојни Ђинђић лупио руком о сто тада и тако пресекао једну бесмислену расправу по принципу "те овако ћемо, другови, те онако ћемо другови" која је тако својствена нама Србима.

(Додуше, морало је и тада да се пристане на компромис, па да се уведе и потпуно измишљени и бесциљни предмет "Грађанско васпитање" чије часове деца у већини школа проводе на дворишту играјући фудбал.

Морало је да се пристане на компромис да би се тако ућуткала грлата "атеистичка" опозиција веронауци као школском предмету у српској јавности.)

И сад замисли да ти у тој и таквој Србији, са нама Србима таквима какви јесмо, пропишеш нешто тако слично што су Ирци прописали.

Дошло би до грађанског рата, гарантовано.

tasadebeli 08:29 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

Jukie

Koju reč preporučuješ za handout (kada nešto isfotokopiraš na papirima pa podeliš deci umesto da im diktiraš ili da prepisuju sa table)?

Ух, слаб сам ти ја "доктор" да бих се усудио да преписујем било коме такав "лек".

'Ајде да пробам:

ИЗВАДАК, ИСПИС, МАТЕРИЈАЛ ЗА РАД,... ?

Ја, на пример, за handout користим реч ПРИЛОГ (ПРИЛОЗИ).

И тако ми и пише на тим папирима које делим деци на часу јер скоро за сваку припрему имам прилоге за клинце пошто и ја много тога штампам и фотокопирам. (Накупи се тога током година.) И научим клинце одмах у 5. разреду да узму једну стару фасциклу и да све то што има ја делим трпају у ту фасциклу све до 8. разреда јер им и то користи да се припреме за часове утврђивања и систематизације градива (контролне и провере знања). Корисно им је исто онолико колико и уџбеник, ако не и више.

Ево ти, рецимо, један мој прилог који делим осмацима када на часу радим Петрарку и сонет:

Франческо Петрарка (1304-1374)

Велики италијански песник, рођен у Арецу, у Тоскани; одрастао у Фиренци; један од најобразованијих у то доба; студирао права и посветио се религији и књижевности; велики путник и дипломата; већи део живота провео у Авињону где је упознао провансалску трубадурску лирику и први пут 1327. угледао Лауру. Утицао на књижевност још за живота, касније > петраркизам, који је у 15. и 16. веку преплавио Европу; умро је у једном месту крај Падове у Италији. (ЛАУРЕАТ = овенчан ловоровим венцем > данас су то добитници престижних награда и признања.)
Лаура – имао је 23 године када ју је први пут видео у цркви Свете Кјаре у Авињону, на јутрењу 6. априла 1327. Родила се љубав која је трајала 21 годину. Лаура умире баш на годишњицу њихове љубави 1348. године. (То је можда Лаура Новес (20), која се 1325. удаје за авињонског трговца платна Уга де Сада; или је то можда нека друга жена, а могуће је да Лаура није ни постојала.)

LXI
Нека је блажен дан, месец и доба,
Година, час и тренут, оно време
И лепи онај крај и место где ме
Згодише ока два, спуташе оба.

Блажене прве патње које вежу
У слатком споју са љубављу мене,
И лук и стреле што погодише ме,
И ране које до срца ми сежу.

Блажени били сви гласови, које
Уз уздах жудњу и сузе без броја
Просух, зовући име Госпе моје;

И блажене све хартије где пишем
У славу њену, и мисао моја
Која је њена, и ничија више.

(превео Иван В. Лалић)

• „Канцонијер” – 366 лирских песама подељених на два дела: За живота госпође Лауре и По смрти госпође Лауре. Песма 61. налази се у првом делу збирке; 317 сонета, 29 канцона, 9 сестина, 7 балада и 4 мадригала) (канцона, латински: врста трубадурске поезије у средњовековној Прованси; канцонијер, италијански: збирка канцона, песмарица).

• Сонет – лирска врста, 14 стихова (2 катрена и 2 терцине); италијански: ситан звук, мала скупина гласова; не зна се порекло, али највероватније у 13. веку на Сицилији. Петнаест сонета = сонетни венац (последњи у једном је први у следећем) (последњи, петнаести – мајсторски, јер има 14 стихова који су били на последњем, односно, првом у претходним сонетима; Франце Прешерн) (катрени = обргљена рима абба; терцине = обгрљена рима цдц / дцд)
Хуманизам и ренесанса – хуманизам, латински: људски, човечан; 14. и 15. век; ренесанса – француски, поновно рађање, препород; нераскидива веза са хуманизмом; од 14. до 18. века, а посебно у 16. веку.

а са друге стране папира:

Сонет о сонету

Лопе де Вега
(1562 -1635)

Напиши ми сонет, Виоланте рече,
и бејах у шкрипцу к'о створ мало који,
сонет четрнаест стихова, знам, броји,
али к'о од шале стих четврти тече!

Мишљах нећу наћи сликове најпрече,
а ум пола другог катрена већ скроји,
и чим осми стих са терцетом се споји,
јад престаће да ме због катрена пече.

Сад терцету првом крочих испод крова,
и то десном ногом баш, тако ми неба,
јер гле, достигох му до последњег слова.

У терцету другом сумња ме колеба:
зар испевах збиља тринаест стихова?
Четрнаесторо! Бројте ако треба!

И то клинци добију од мене уз оно што већ имају у читанци.

И тако имам неке ПРИЛОГЕ уз скоро сваку припрему за час.

(Међу нама, Јуки, да не чују ове бирократе из инспекције, мени су важнији ти прилози од оног досадног формалног дела припреме где се исписују циљеви, методе, облици рада,...)

Za vorkšop (ili vrkšop?) postoji ozbiljna opozicija korišćenju reči radionica jer se toj reči svi smeju ("to je garaža u kojoj se popravljaju kola, ha haha-ha haha ha" )

Воркшопи (workshops - радионице) су се радиле на Филолошком факултету још када сам ја студирао, а то је, Јуки, било давно, половином осамдесетих.

Дакле, пре 30 година.

Данас се ови наши "реформатори" образовања, педагози и психолози, силно изненаде када им ја кажем то јер они мисле, ваљда, да нам на тим нашим семинарима за наставнике са тим радионицама продају баш последњи педагошки и образовни модни крик врискова увезен са Запада.

Па се, ваљда, разочарају када им кажем да прилично заостају са тим својим педагошким помодарством.

И, ето, за 30 година постојања workshops у српском образовном систему, још увек нисмо смислили бољи превод од РАДИОНИЦА.

Tako sertifikat znači da si dobio neke poenčiće na miki maus kursu, u suštini da za tu temu nisi potpuni duduk sa ulice jer jesi odsedeo x sati u sobi sa drugim ljudima, ali nisi ni majstor sam po sebi.

Јој, не стај ми на ту муку са нашим семинарима и бодовањем за лиценцу наставника! Истроловаћемо начисто овај Амикин пост о језику.

narcis 08:40 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

Па и веронауку у школе смо вратили

to đubre da se sbičevi protera iz čkolje, pod prekjuče
jebala ve veronauka

tasadebeli 09:48 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

narcis
Па и веронауку у школе смо вратили

to đubre da se sbičevi protera iz čkolje, pod prekjuče
jebala ve veronauka

Зар оно што је Ђинђић лично увео у школе?

Касниш, друже, касниш!

Не смем да тврдим за остале школе, али у мојој школи 80% деце похађа веронауку, а 20% грађанско. И број ових који се опредељују за грађанско сваке године опада.

П.С. - Људи често паушално, на основу медијске слике о врху цркве, оцењују и те часове веронауке и вероучитеље.

А у ствари најчешће немају појма шта ти људи раде на часовима.

Рецимо овај у мојој школи са децом на часовима прорађује књигу:

И ја, друже мој, мислим да би та књига била корисна свима нама овде на Блогу Б 92 (ко је није прочитао), без обзира што је то дечја књига и што неки мисле исто као и ти да је веронаука ђубре. (И "Мали принц" је дечја књига, али ја не мислим тако.

)

principessa_etrusca 15:08 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

narcis

interesantno je da svi izbegavaju da pomenu irsku, mislim svi irci govore ingliš a njihov galik ili šta već samo retki, pa ne izgubiše svoj identitet , čak naprotiv vrlo uspešno brane svoj nacion na engleskom jeziku, ni škoti ni bretonci ni normanđđani, mislim da u francuskoj ima podosta jezika koji izumiru , srpski ne izumire ali se menja i to niko neće moći birokratski da spreči.

Сви примери изгубљених језика које си навео су изгубљени кроз неку врсту опресије, укључујући и бирократске. Да ли ти то поздрављаш?

narcis 16:18 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

Не смем да тврдим за остале школе, али у мојој школи 80% деце похађа веронауку, а 20% грађанско.

ma sećam se onomad su se tako i u omladince i u partiju tako čoporativno useljavali.
crkva marš iz čkolju, veru nek praktikuju u svoja četr zida, zarez točka tačka.

narcis 16:24 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

Сви примери изгубљених језика које си навео су изгубљени кроз неку врсту опресије, укључујући и бирократске.

gledo neku emisiju na teveju mog kopjuktorskog prijemnika reko gih monitora , al ne smem a nepoznavam srpsku reč za monitoring monitora.
daklem nisam u toj emisiji čuo ništa o priticima na bretonce i ine, tako da ne mogu ništa o tome sem da ti verujem na reč, ono a ad su ti pritisci vršeni u srednjem , 19 ili 20 veku.
a štono se iče garlika

irskog, nije baš ko što ta tvoja emisija Taso Crni , gledo je i ja oni pokušavaju to da povrate al gi ne uspeva, uče klinci do gi drma pubertet al kad otkriju interesantnije stvari , tipa sexualnih activnosi, bataljuju garlik isto takodže i sa bretonskim, dok su klinci interesantno kad porastu batale.

Sepulturero 20:35 25.05.2016

Re: Боље ресурси него рестлови!

narcis
Па и веронауку у школе смо вратили

to đubre da se sbičevi protera iz čkolje, pod prekjuče
jebala ve veronauka

Вратио ју је Визионар као искупљење за испоруку Милошевића у Хаг (да се Власи не сете).

tasadebeli 23:44 24.05.2016

Опаске = примедбе = реплике

Зашто не кажемо “електронски дневник”, е-дневник, еди?

Не можемо. У школама се овај израз “електронски дневник”, е-дневник" већ увелико годинама користи да означи базу података у коју се уносе оцене ученика из оног страог доброг папирнатог дневника.

И то сада већ скоро свака школа има.

У ужем центру Београда набројано је 150 фирми на енглеском језику

Пази кад сам у некој вукојебини у Србији, усред ничега, налетео на кафану која поносно носи име:

"Number One".

Па, јбт!!!

А имамо врло једноставно решење за ту појаву.

Свако ко хоће да има фирму (кафић, кафану, радњу, шта год) која ће носити страни назив у оригиналу (најчешће је енглески, то је тачно), нека онда плати и већи порез.

И корист вишеструка. Више пара у државној каси, а Срби ће онда да размисле када их удариш по џепу да ли је баш паметно да буду толике покондирене тикве.

По питању употребе ћирилице и латинице на фирмама испред радњи, кафића итд. не бих ишао баш толико оштро ђоном.

Ипак ми поред наше српске ћирилице имамо и нашу српску латиницу.

А колико још народа на свету може да се похвали да има два писма у широкој употреби?

П.С. - Неки моји другари су својевремено овде на Бановом брду држали кафић којем је на фирми било исписано (искључиво ћирилицом)

Канцеларија - Оффице.

И то је било баш практично.

Кад те зове жена у 11-12 увече и каже:"Па јеси ли ти нормалан, човече! Ручак ти стоји на столу од поподне, ја те чекам!"

Ти онда мртав 'ладан кажеш:

"У офису сам, радим."

И не лажеш, што је најважније.

amika 23:49 24.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

израз “електронски дневник”, е-дневник" већ увелико годинама користи да означи базу података

Ја заговарам еди, то се нигде не користи као уходано.

У улици Далматинској је био кафић "Библиотека", кад год сам пролазио био је пун - све чланови библотеке

tasadebeli 23:55 24.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

amika
израз “електронски дневник”, е-дневник" већ увелико годинама користи да означи базу података

Ја заговарам еди, то се нигде не користи као уходано.

У улици Далматинској је био кафић "Библиотека", кад год сам пролазио био је пун - све чланови библотеке

Да, "еди" би могло.

Знам за Библиотеку у Далматинској.

Овако нешто:

razmisljam 00:48 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

amika

Ја заговарам еди, то се нигде не користи као уходано.

Ок.
Ако уз блог иду блогери, шта би ишло уз еди?
Па онда: блогујем vs ?

Није то баш тако једноставо као што се чини на прву лопту.

milisav68 07:22 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

tasadebeli
Пази кад сам у некој вукојебини у Србији, усред ничега, налетео на кафану која поносно носи име:

"Number One".

Па, јбт!!!

Ima tu jedan problem, a vezan je za registraciju firme/kafane, jer ne mogu da postoje dve sa istim imenom.

Pa kada ti ponestane inspiracija za "zauzeta" imena, onda lupiš prvo što će da "prođe".

I nekad je to bilo dosta sporije, jer nisu bili umreženi, pa ti podneseš zahtev, onda oni to pošalju za Beograd, pa dok provere i odgovore, prođe neko vreme, pa tako nekoliko puta.....i eto ti "Number One".

tasadebeli 07:44 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

milisav68
tasadebeli
Пази кад сам у некој вукојебини у Србији, усред ничега, налетео на кафану која поносно носи име:

"Number One".

Па, јбт!!!

Ima tu jedan problem, a vezan je za registraciju firme/kafane, jer ne mogu da postoje dve sa istim imenom.

Pa kada ti ponestane inspiracija za "zauzeta" imena, onda lupiš prvo što će da "prođe".

I nekad je to bilo dosta sporije, jer nisu bili umreženi, pa ti podneseš zahtev, onda oni to pošalju za Beograd, pa dok provere i odgovore, prođe neko vreme, pa tako nekoliko puta.....i eto ti "Number One".

Знам.

Зато и у Паланци постоји (постојао је, мислим да су га затворили) један кафић под називом No. One.

Ваљда нису могли да дају оно Number One јербо су га ови које ја помињем већ заузели као назив.

amika 09:03 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

Ако уз блог иду блогери, шта би ишло уз еди?

То јесте незгодно - едијевци - што је рогобатно.

Блог је много чешћа и прва реч која вуче за собом име корисника, па ако је блог рогобатно, а јесте, онда је и блогери - две усклађене ружне речи.

Интернет - а они који користе интернет -интернетисти? Па ипак интернет остаде, е-мрежа би била нека могућа замена са истим проблемом.

Овде бар размишљамо о томе па ћемо за понешто и наћи.

tasadebeli 09:55 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

amika

То јесте незгодно - едијевци - што је рогобатно.

Едољуби?

Шалим се, шалим се! Таман посла!

vcucko 10:56 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

amika
израз “електронски дневник”, е-дневник" већ увелико годинама користи да означи базу података

Ја заговарам еди, то се нигде не користи као уходано.

У улици Далматинској је био кафић "Библиотека", кад год сам пролазио био је пун - све чланови библотеке

Ima i u Zemunu, jedna od onoh uličica što ulaze u Dušanovu, "Biblioteka kod Slavke".
Dobra jagnjetina!

Jaril 13:26 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

amika
па ако је блог рогобатно, а јесте

Зашто је блог рогобатно? Како мериш рогобатност?

narcis 16:15 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

Jaril
amika
па ако је блог рогобатно, а јесте

Зашто је блог рогобатно? Како мериш рогобатност?

reko mu guugleta

zilikaka 16:44 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

Пази кад сам у некој вукојебини у Србији, усред ничега, налетео на кафану која поносно носи име:

"Number One".

Šo bre, ako se dobro sećam, negde kod Bajlonija je bio i SneG bar.
(parna strana ulice, baš tu negde preko od pijacE

)

narcis 16:54 25.05.2016

Re: Опаске = примедбе = реплике

SneG bar.

ženiajal, like a parkinK

amika 00:08 25.05.2016

Одговори - сутра

Извињавам се ако неком нисам одговорио, више немам преглед ко се убацује. Одох у "Библиотеку" на спавање, одговори сутра.

Тасо док си ту, брани ОфицЦе и Библиотеке...

principessa_etrusca 08:55 25.05.2016

Бенефит

Све чешће видим у употреби ту реч иако је синоним са српском речи корист. Овде се не ради о одомаћивању стране речи када можда нема сасвим одговарајуће српске, већ о истискивању сасвим добре речи из употребе.

Такође, примећујем реч адвертајзинг, уместо одомаћене речи рекламирање.

Коначно, "Медитеранско море", претпостављам у Гугловом преводу.

amika 09:06 25.05.2016

Re: Бенефит

Бенефит
Све чешће видим у употреби ту реч иако је синоним са српском речи корист. Овде се не ради о одомаћивању стране речи када можда нема сасвим одговарајуће српске, већ о истискивању сасвим добре речи из употребе.

Такође, примећујем реч адвертајзинг, уместо одомаћене речи рекламирање.

Коначно, "Медитеранско море", претпостављам у Гугловом преводу.

Одлично запажено, принципесо, има тога много.

narcis 09:12 25.05.2016

Re: Бенефит

Коначно, "Медитеранско море", претпостављам у Гугловом преводу.

verovatno je i Jadransko more, i Crno more, Severno more samo gugletein prevod
ili misliš da je mediteransko more pogrešno ime za sredozemno more, pa nije to su sinonimi

jednarecfonmoi 09:22 25.05.2016

Re: Бенефит

Mozda je ipak nesto najsmesnije ali i najstrasnije, ovo: PizzeriJa ( uredno sa J ). Toliko je suludo da vise ne znam da li sam 100% sigurna da to videh davno negde.

Ovo sto Tasa napisa gore u jednom od mnogih postova je nesto sa cim se u potpunosti slazem.

Istina je negde izmedju, ne valja insistirati da se bas svaka rec prebaci na srpski. Bidermajer - cvetno-leteci-buketic? Sofersajbna - soferstaklo?

Ipak, to vidjam i ovde na blogu taj trend, ne samo od iseljenika, ubacivanje engleskog, onako usput, da bi se naglasilo poznavanje istog, da bi se dobilo na znacaju, da bi se ispalo vise " kul ". Nema razloga zaista. Ako ste super osoba, obrazovana i zanimljiva, bicete prihvaceni i shvaceni na taj nacin i bez engleskih izraza tamo gde zaista nisu potrebni.

To se toliko odomacilo da imam dobru prijateljicu, stara beogradska porodica, zivela svuda po svetu, prevodilac za engleski, odlican. Cak i ona, iako verujem da zna da nema smisla tako nesto, trudi se da tu i tamo ubaci u razgovor neki izraz na engleskom koji se retko koristi, dakle obicni smrtnic ga ne poznajui. A nije da se zove Emili Milojadinovic i da joj dok hoda ispada praziluk iz dzepa.

Resenje je sigurno u umerenosti, kao i u drugim oblastima, te bi jednostavno trebalo naci neki srednji put.

Jos jednom pohvale Amiiki za tekst.

amika 09:28 25.05.2016

Re: Бенефит

Istina je negde izmedju, ne valja insistirati da se bas svaka rec prebaci na srpski

То јесте суштина, користити речи које имамо а за оно што је ново ако је могуће наћи нашу реч или прилагодити страну у духу нашег језика.

jednarecfonmoi 09:34 25.05.2016

Re: Бенефит

amika
Istina je negde izmedju, ne valja insistirati da se bas svaka rec prebaci na srpski

То јесте суштина, користити речи које имамо а за оно што је ново ако је могуће наћи нашу реч или прилагодити страну у духу нашег језика.

Verovatno.

A gle sad ovo. Prema nasem pravopisu, ako se nesto nije menjalo na onom nekom "saboru" lingvista gde se odlucuje svako malo o pravilima( ne znam da li je mit) sve strane reci bi trebalo da pisemo kako ih izgovaramo. Hrvati, ako se ne varam, su uvek pisali u originalu.

Dakle e-mail bi trebalo da pisemo imejl, mislim da to niko ne radi. A da ga zamenimo adekvatnim, prema onome sto ti kazes, elektronsko pismo, to mislim da niko uradio ne bi, ko ce da ispisuje toliku rec.

I tako ostade ... e-mail.

amika 09:38 25.05.2016

Re: Бенефит

Dakle e-mail bi trebalo da pisemo imejl,

Ја пишем имејл а требао би и-порука од интернет-порука, али то нико ни не предлаже мада је логично.

angie01 09:44 25.05.2016

Re: Бенефит

Одлично запажено

s tim sto rec benefit ne znaci samo korist, ona pokriva sirok spektar nekih dodatnih dobiti na neku osnovu, da l u novcu, povlasticama, olaksicama,...

kao sto ni rec adveratjzing ne znaci reklamiranje, nego se pod tim pojmom nalazi opet siroka paleta poslova od kojih je reklama samo jedna od njih.

angie01 09:46 25.05.2016

Re: Бенефит

Ја пишем имејл

i sta ti to znaci,..misim to i?

posto ono e ima svoje znacenje.

mozda zato to niko ne predlaze- jer NIJE logicno!

angie01 09:58 25.05.2016

Re: Бенефит

Ipak, to vidjam i ovde na blogu taj trend, ne samo od iseljenika, ubacivanje engleskog, onako usput, da bi se naglasilo poznavanje istog, da bi se dobilo na znacaju, da bi se ispalo vise " kul ". Nema razloga zaista. Ako ste super osoba, obrazovana i zanimljiva, bicete prihvaceni i svaceni na taj nacin i bez engleskih izraza tamo gde zaista nisu potrebni.

izvini, obicno preskacem,..al je ovo vrh:)))..kaze osoba koja se ovde predstavlja tako sto naglasava da joj avatar nije fotosopiran:)),

ljudi tako govore jer su navikli, nekad zbog neodgovarajucih reci u nasem jeziku, nekad jer su vec dugo negde gde ne govore svoj jezik,...klinci koji za sve zivo sto ih zanima i cime se bave koriste komp, normalno koriste reci kojima tu komuniciraju i sl....ovde na blogu je to pocelo kao zahebancija- ono, strane reci koje svi znaju, al po Vuku sto se spelinga tice,...uglavnom, nista od tvog smesnog objasnjenja,....mislim 21. je vek, ljudi prosto govore jezike, nije to nikakav folirantski malogradjanski manir- jer eto nisu dovoljno zanimljivi- tj kul, cirilicom:))).

amika 09:59 25.05.2016

Re: Бенефит

Ја пишем имејл

i sta ti to znaci,..misim to i?

Тако су ми лектори исправили реч меил, консултујући лекторе пОЛИТИКЕ. А ја мислим да је права реч и-порука.

angie01 10:02 25.05.2016

Re: Бенефит

и-порука.

za ovo i te pitam,..e ima znacenje.

amika 10:05 25.05.2016

Re: Бенефит

ljudi prosto govore jezike, nije to nikakav folirantski malogradjanski manir-

Јесте лош манир кад имају наше речи а користе стране, и кад кажу људски ресурси.

Свака реч има уже и шире значење, не пије воду тумачење да нека реч има уже значење - има кад то уже значење ми дајемо

amika 10:08 25.05.2016

Re: Бенефит

e ima znacenje.

Мислим на интернет поруку. А ту си у праву е-порука би било од електронска порука.

jednarecfonmoi 10:14 25.05.2016

Re: Бенефит

angie01
Ipak, to vidjam i ovde na blogu taj trend, ne samo od iseljenika, ubacivanje engleskog, onako usput, da bi se naglasilo poznavanje istog, da bi se dobilo na znacaju, da bi se ispalo vise " kul ". Nema razloga zaista. Ako ste super osoba, obrazovana i zanimljiva, bicete prihvaceni i svaceni na taj nacin i bez engleskih izraza tamo gde zaista nisu potrebni.

izvini, obicno preskacem,..al je ovo vrh:)))..kaze osoba koja se ovde predstavlja tako sto naglasava da joj avatar nije fotosopiran:)),

ljudi tako govore jer su navikli, nekad zbog neodgovarajucih reci u nasem jeziku, nekad jer su vec dugo negde gde ne govore svoj jezik,...klinci koji za sve zivo sto ih zanima i cime se bave koriste komp, normalno koriste reci kojima tu komuniciraju i sl....ovde na blogu je to pocelo kao zahebancija- ono, strane reci koje svi znaju, al po Vuku sto se spelinga tice,...uglavnom, nista od tvog smesnog objasnjenja,....mislim 21. je vek, ljudi prosto govore jezike, nije to nikakav folirantski malogradjanski manir- jer eto nisu dovoljno zanimljivi- tj kul, cirilicom:))).

Dakle ti me redovno citas, sad vidim i pamtis nesto sto sam napisala u kontekstu, odavno.

Nije fotoshopiran, budi spokojna sa tim, a ja drugu, bolju rec, ne znam.

Prepoznala si se u opisu ubacivanja englskog da bi se ispalo kul? Ako si, samo napred.

Ako sam ti ja jedini problem u zivotu sa svojim avatarom, lep ti zivot ocigledno, uzivaj.

Mrzelo me da citam tvoj komentar do kraja u principu... Da li ima smajli koji zeva?

narcis 10:15 25.05.2016

Re: Бенефит

angie01
и-порука.

za ovo i te pitam,..e ima znacenje.

nezna, ali imejl je savim odgovarajuća reč kao i šrafciger i šraf i basamak, štonobi se reklo posrbljeno to i to je sad srpska reč i možeš da je menjaš u oba padeža i i sva pet roda i osam mlozine.
reč koju uzmemo moramo da posrbimo i iliti prilagodimo našem jeziku, to smo vekovima radili i dobili ovaj jezik koji zovemo srpski kao što su kirilo metod prilagodili slovca glasovima koje mi upotrebljavamo tako i mi moramo da prilagodimo strane reči svojim glasovno-misaonim sposobnostima.
sasvim je uredu da u ovom monumetu koristimo i e-mail i imejl pa će vreme da kaže koja reč će da opstane, vreme je najgori sudija našoj sujeti.

angie01 10:18 25.05.2016

Re: Бенефит

А ту си у праву е-порука би било од електронска порука.

ne bi bila- nego to jeste,...aj sad sve improvizujte, stvarno je smesno ovo nabedjivanje koje ne moze da stoji- za neke pojmove prosto- ne moze i steti, zatvarate se u svoju malu prcvarnicu, umesto da se plasiras za gejm:))).

Srpski jezik je divan, cirilica fenomenalno pismo i funkcionalno i estetski, al se oni cuvaj na drugi nacin, ne ovako demagoski, gde je steta veca od koristi.

ko nabedjeni hrvatski novogovor- to je taj nivo,...

angie01 10:20 25.05.2016

Re: Бенефит

e-mail i imejl

ja kazem, moze e-mail, ne moze i-mail,.. sa i, moze samo imejl.

narcis 10:23 25.05.2016

Re: Бенефит

angie01
e-mail i imejl

ja kazem, moze e-mail, ne moze i-mail,.. sa i, moze samo imejl.

pa i ja to kažem, mada , nategnuti, može da i bude internet i da zameni e elektronsko al to je za sad nategnuto ali nema potrebe za -(prečku

)

krkar 10:27 25.05.2016

Re: Бенефит

s tim sto rec benefit ne znaci samo korist, ona pokriva sirok spektar nekih dodatnih dobiti na neku osnovu, da l u novcu, povlasticama, olaksicama,...

Ne seri!

Ili ćeš možda da naslediš Milana Panića, zvanično, sa sertifikatom?

angie01 10:29 25.05.2016

Re: Бенефит

Nije fotoshopiran, a ja drugu, bolju rec, ne znam.

pa o ovome sve vreme i pricam!:)))

Dakle ti me redovno citas

pa tada si tek dosla, pa jesam procitala i umrla od smeha, a od tada bas i ne,...al nema veze, dobro si me nasmejala.

Prepoznala si se u opisu ubacivanja englskog da bi se ispalo kul?

skoro svi to radimo- pa reko da ti kazem i zasto, jer je tvoje objasnjenje blesavo- mislim, ko jos misli za sebe da je vise cool zbog znanja nekih stranih reci koje SVI znaju.

Ako sam ti ja jedini problem u zivotu sa svojim avatarom,

ajde, ajde, sad ko mala devojcica,...cekaj kako ti zamisljas ovo komentarisanje, ti dodjes i nesto blesavo napises za druge, i sada niko ne sme da ti odgovori, jer si sve upakovala u recenice dostojne literarne sekcije za 6. razred?:))

Sakrij replike | Pošaljite komentar

amika

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi