Šta je novac*?

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=906717

drugi deo

barter

trampa

prva ideja koja mi pada na pamet, o tome zašto novac, odnosi se upravo na pojednostavljivanje mehanizma trampe.
ono ne moraš da vršiš višestruka "pretvaranja" kože u sir, sira u žito, žita u barut, itd.
(ovdje asocijacije neizbježno vode na čuvenog Majla Minderbindera iz Kvake 22 i njegovih vratolomnih megatrampi po mediteranu)
ili da znaš uporedni odnos jedne robe sa desetinom ostalih.

imaš univerzalan i direktan ključ određivanja vrijednosti za bilo koju robu kojim je ona neposredno uporediva sa vrijednošću bilo koje druge robe.
što bi se reklo - aVtomacki znaš gdje si s onim što imaš .

(ovdje asocijacije neizbježno vode na čuvenog Majla Minderbindera iz Kvake 22 i njegovih vratolomnih megatrampi po mediteranu)

u Africi ono bjehu neke školjke korištene kao prvobitna valuta?

prvi kovani novćići oko 1500 g.p.n.e. (ispravi me ako griješim)

ali da li bi se šećer ( na Karibima) mogao smatrati za neki oblik novca, kad sam šećer ima praktičnu upotrebnu vrijednost?
da li je tu možda prije riječ o glavnom (primarnom) nosiocu trampe, tj. robi koja je najvažnija za dato područje?

teksta tvrdi suprotno od onoga što sam rekao u ovom tekstu

nije mi to bila namera- da postujem tekst sa suprotnim misljenjem, setila sam se da je bila slicna prica, pa sam je potrazila- vise kao dodatak, pomoc.

ne razjasni osnovna uloga novca.

po meni, posle perioda robne razmene i njene manjkavosti, jer u nekoj dogovorenoj trampi razlicitih roba- po nekom dogovorenom uzajamnog ekvivalenta vrednosti- nikada jedna strana nije mogla da ima dovoljno robe za sve potrepstine,( recimo, jedna krava za dva dzka brasna, 3 koze medveda,...i sad nema za posude, nozeve,sta god, jer ima jos dve krave, koje mu trebaju za zivot- mleko, sir,...),...a tek onaj sa zitom:),.. pa se tako doslo do onoga sto je moglo da izrazava vrednost sve ostale robe, znaci da bude neki univerzalni ekvivalent mera vrednosti u prometu.


to ce bolje ovi strucnjaci:),...ja sam na nivou suski,...imam toliko, vidim da l nesto mugu da kupim ili ne i to je to.

Problem sa tim modelom je što trampa, izgleda, nikad nije postojala kao ozbiljniji način trgovanja. Bar prema onome što znamo o čovekovoj (pra)istoriji. Drugim rečima, novac je, izgleda, uvek bio tu.

Da, i ja sam nešto čitao da se razmena u početku odvijala virtuelnim novcem.
Dobar blog

Dopuna: Aha, setih se i zbog čega je trrampa bila nepraktična. Zato što su neki proizvođači imali viškove robe samo u određeno doba u godini, pa nisu mogli tokom cele godine da vrše trampu.

princi

Fala, druže. Shvatiću to kao komplEment, a ne kao zajebanciju.

Ostah dužan u osnovnom tekstu: definicija bartera, tj robne razmene.

Није зајебанција, буди сигуран.
Успут --- новац може бити схваћен као бафер, односно, виртуелизовано складиште људских потреба са највећом могућом брзином одзива.
Новац, као системски бафер, на несрећу лакомих, најчешће не успева да хармонизује потребе са ускладиштеним, односно, потребе су увек веће, а ретко само једнаке.

... или тако некако.

vas troje- Aristotel, Docs i ti- ste

jpoj, đe me strpa u isti koš sa Aristotelom to mi je jedan od antipatičnijih mislilaca.

no, pitanje glasi - koja ideja nam je u ovom slučaju intuitivnija?

Shvatiću to kao komplEment, a ne kao zajebanciju.

naravno. Zaista je dobra teme. Kriptovalute su meni jako zanimljive, iako o celoj ovoj temi veoma malo znam. I ja sam na nivou te price o skoljkama i razmeni. Malo razumem i to zasto se trguje dolarom i zasto oni stampaju a nemaju inflaciju (tu se vatam na pricu ucestanosti i balansa snage u energetici) i to je sve.

alselone

Malo razumem i to zasto se trguje dolarom i zasto oni stampaju a nemaju inflaciju

Thanks buddy, bacim pogled...

dok se ne razjasni osnovna uloga novca

osnovna uloga? pa olaksavanje razmene. njegova vrednost je dogovorna (ili nametnuta :)) ali vredi onoliko koliko pristanemo ili na koliko nas nateraju.

princi

no, pitanje glasi - koja ideja nam je u ovom slučaju intuitivnija?

Prvo opservacije, potom intuicija! Moraju se poštovati činjenice. Osim ako čoveku nije samo do pisanja autobiografije.

odličan šltihvort! dakle, kako glasi definitivna, aktuelno važeća teorija porijekla novca?
koje činjenice upućuju na univerzalnost njegove sveprisutnosti i odvajkadašnjosti u ljudskom društvu?

da li su pojedine robe, kao elementi trampe, preuzimali dominantnu poziciju u razmjeni usliga i dobara, ili je novac emanairao kao kvalitativno posve novi fenomen?
jer, kao što je opštepoznato, krave, šećer, kože, pa i pojedini metali, imali su itekako praktičnu upotrebnu vrijenost da bi se u potpunosti mogli smatrati ekvivalentnom savremenog papirno-elektonskpog oblika novca, čija je osnovna vrijednost naknadno učitana opštedruštvenim konsenzusom.

da bi se u potpunosti mogli smatrati ekvivalentnom savremenog papirno-elektonskpog oblika novca, čija je osnovna vrijednost naknadno učitana opštedruštvenim konsenzusom.

Da ne idemo previše u prošlost, donedavno (relativno) je postojao zlatni standard, tj. zlatni kovani novac je zamenio papirni ali samo zbog komfornijeg rukovanja jer je taj papir garantovao da ga možeš zameniti u određenu količinu zlata kod onog ko ga je odštampao.
Posle WW2 i Bretonvuda dolar ostao vezan za zlato (garantovao konvertibilnost dolara u zlato ali pokrivenost nije bila 100%) a ostale valute su bile fiksirane za dolar. Nikson je 73 otkačio dolar od zlata i to je kraj zlatnog standarda. Od tada svetom kruži čisto fiat novac, ništa više do obećanja vlade koja ga je odštampala da za njega možeš da kupiš određenu količinu robe. Nekad ta obećanja ne vrede ni za q, kao što svi znamo iz iskustva, a nekad su kao kamen temeljac kao što znaju na primer švajcarci

how the economic machine works

jedna od najbolji prezentacija na ekonomske teme

tsunade

how the economic machine works

jedna od najbolji prezentacija na ekonomske teme

Дај сиже !

emsiemsi

tsunade

how the economic machine works

jedna od najbolji prezentacija na ekonomske teme

Дај сиже !

"Žrtvuj" pola sata ... nećeš zažaliti

Ciklusi ... transakcije ... tržište ... berze ... vlada ... centralna banka ... krediti ... ciklusi ... recesija ... depresija ... deflacija ... inflacija ... "stezanje kaiša" ... povećanje poreza ... štampanje para ... oporavak

a_jovicic

emsiemsi

tsunade

how the economic machine works

jedna od najbolji prezentacija na ekonomske teme

Дај сиже !

"Žrtvuj" pola sata ... nećeš zažaliti

Ciklusi ... transakcije ... tržište ... berze ... vlada ... centralna banka ... krediti ... ciklusi ... recesija ... depresija ... deflacija ... inflacija ... "stezanje kaiša" ... povećanje poreza ... štampanje para ... oporavak

Аааа, то --- фала, фала !
Ја мислио неки секс у питању.
Успут --- кога то, бре, занима ?!

narcis

mislim da je to katolička zavera protiv nas

Pa da.Čim si mogao za pare da kupiš oproštaj grehova,to mora da je katolička zavera.

kosta.babic

narcis

mislim da je to katolička zavera protiv nas

Pa da.Čim si mogao za pare da kupiš oproštaj grehova,to mora da je katolička zavera.

da a pravoslavna kad oproštaj kupiš audijem 8

а, опет си фаца ако вратиш ту кинту народу, уместо непрестане кењаже, ваља мислити како вратити тај новац у нашу, радничку класу. мени је симпа економска деф-ја мог деветогодишњег сина, Филипа лепог бачванског Првог, наиме, " тата, ти ако радиш много, ми смо богаташи, а ако радиш мало, ми смо сиромашни, а ако радиш умерено, ми смо онда богосиромаси"!

slucajno sam obavestio moda. Princika, mojne mi brises post, ja sam se slucajno samoprijavio. ,

Usluge, usluge

Prico mi jedan covek...
Na ekonomskom fakultetu profesor drzi predavanje i pomene placanje u "naturi". Studenti podivljalih hormona pocnu da se gurkaju, dosaptavaju i kikocu. Cuvsi to profesor rece: A ne deco, to na sta vi mislite nije natura, to je cinjenje:) Ako su lagali mene, ja lazem vas.
Pa eto i ja da kazem da to ... cinjenje, jos niko nije pomenuo:)

G.Cross

Svako ko hoce da govori o novcu morao bi da je procitao "Kapital" Karla Marksa ( i razumeo ga).

Ne napadam te Princi nego kazem sta verujem.

Bitcoin mozda ima buducnost ali to nece biti novac nego derivat.


N.B. Novac ima dve glavne uloga a) stedstvo placanja i b) merilo vrednosti
Bitcoin moze biti ovo pod a) ali ne i ono pod b).

Tragicno , isto vazi I za US dollar.

Сагласан !
Тима двама улогама си реверзно дефинисао новац, тј. преко његових основних својстава.
Ја бих новац, ипак, дефинисао директно као --- океан у који се сливају реке људских потреба.
Изнад тога океана (или бафера како сам рекао горе) стоји конкретна сила (механизам) која, према одређеним правилима ре-дистрибуира одзив на потребе скалирајући те потребе на горе или на доле. Део потреба се задовољава према друштвено договореним критеријумима, а други део као последица голе снаге.

princi

Ne, ni ne smatram kao napad, taman posla. Kao što implicirah gore u tekstu, Marks (inače fenomenalni mislilac, verovatno najbolji na temu kritike kapitalizma) je, potpuno kapitalistički, preuzeo Smithovu mantru i nije shvatio pravu društvenu ulogu novca.

Gaerber, koga pominjem gore u tekstu, inače politički neomarksista, možda preciznije levi anarhista, je napisao vrlo lepu knjigu na tu temu: Debt.

Ono sto je Marks rekao u Kapitalu je da nije najveci problem Novac nego Roba ( tacnije fetiski Karakter Robe ).
Promena sa dolara na bitcoin ili Nesto drugo bi bila samo kozmeticka promena onoga cime se placa a ne i STA se placa.
Pravo pitanje nije sta je Novac nego sta je Roba ( I kako meriti njenu vrednosti).

Ono sto je Marks rekao u Kapitalu je da nije najveci problem Novac nego Roba ( tacnije fetiski Karakter Robe ).

A kao nadgradnja Marksovom Kapitalu može se smatrati knjiga Prozirnost zla Žana Bodrijara u kojoj se sublimiraju Novac i Roba u Kapital, jednu kategoriju koja je nadrasla svoju ulogu sredstva i postala vlasnik vlasnika i koja se figurativno može zamisliti kao prsten oko planete Zemlje (kao oko Saturna) koji kruži i dominira kao potpuno nezavisna kategorija i koja će jednog trenutka poput Frankenštajna nadvladati svog tvorca.

( I kako meriti njenu vrednosti)

Dobro ljudi, politicka ekonomija je super, ali ja ovo i dalje ne razumem. Sta je vrednost, ko meri vrednost i u kom momentu? Da li je ta vrednost zasnovana na realnim osnovama ili zavisi od niza faktora u lancu, pa je toliko nepredvidiva da je svako dugorocno ulaganje u vrednosti izgubilo smisao?

Ako ne krenemo od politike, filosofije i ostalih utemeljenih definicija ekonomije, zivotno iskustvo govori da nas na novac navlace otkad se rodimo. Nekima novac postaje opsesija (ne samo mera vrednosti i sredstvo placanja), bukvalno smisao zivota.

A da li je?

Ako ga imas premalo, pokusavas da zadovoljis sustu egzistenciju svakodnevnog prezivljavanja, mucenja i grcenja (pricam o lokalnim okolnostima).
Ako pripadas nekom "srednjem" sloju (sve ih je manje), pokusavas da pobegnes od egzistencijalno zavisnih prijatelja, koji u tebi vide mogucnost da budu bitni i onih 5% nedodirljivih koji bi da ti pride uvale i Vucica na poklon.

Akumulacija, promet sto veci, pretvaranje novca u kapital...
Sve je to lepo.
Ali meni se cini da novac sve vise gubi smisao postojanja. Stampanje, pumpanje, obezvredjivanje... Novac sluzi politici i njenim mocnicima. A mi mozemo i dalje da citamo Marksa, lepo je pisao...nekada.
Zato se sve vise bavim sobom, a sve manje novcem i mogu vam reci da bas tad pristize vise, tek kad ga ostavite po strani. Inace, radja komplekse. Uzasne.

Zato se sve vise bavim sobom, a sve manje novcem i mogu vam reci da bas tad pristize vise, tek kad ga ostavite po strani. Inace, radja komplekse. Uzasne.

Да, пристигне тек када ти до њега више није ни најмање стало. Не знам каква је законитос' у питању, али баш тако ради.

satinelle

( I kako meriti njenu vrednosti)

Dobro ljudi, politicka ekonomija je super, ali ja ovo i dalje ne razumem. Sta je vrednost, ko meri vrednost i u kom momentu? Da li je ta vrednost zasnovana na realnim osnovama ili zavisi od niza faktora u lancu, pa je toliko nepredvidiva da je svako dugorocno ulaganje u vrednosti izgubilo smisao?

Ako ne krenemo od politike, filosofije i ostalih utemeljenih definicija ekonomije, zivotno iskustvo govori da nas na novac navlace otkad se rodimo. Nekima novac postaje opsesija (ne samo mera vrednosti i sredstvo placanja), bukvalno smisao zivota.

A da li je?

Ako ga imas premalo, pokusavas da zadovoljis sustu egzistenciju svakodnevnog prezivljavanja, mucenja i grcenja (pricam o lokalnim okolnostima).
Ako pripadas nekom "srednjem" sloju (sve ih je manje), pokusavas da pobegnes od egzistencijalno zavisnih prijatelja, koji u tebi vide mogucnost da budu bitni i onih 5% nedodirljivih koji bi da ti pride uvale i Vucica na poklon.

Akumulacija, promet sto veci, pretvaranje novca u kapital...
Sve je to lepo.
Ali meni se cini da novac sve vise gubi smisao postojanja. Stampanje, pumpanje, obezvredjivanje... Novac sluzi politici i njenim mocnicima. A mi mozemo i dalje da citamo Marksa, lepo je pisao...nekada.
Zato se sve vise bavim sobom, a sve manje novcem i mogu vam reci da bas tad pristize vise, tek kad ga ostavite po strani. Inace, radja komplekse. Uzasne.

Јеботе патак !
Зрела си за политичара --- причаш у круг, опширно, а ништа не кажеш.

Јеботе патак !
Зрела си за политичара --- причаш у круг, опширно, а ништа не кажеш.

I to se uci, jebote patak!

Siromašni ljudi krpe sa vremenom o

Pa postoji ovde izraz working poor, to su ljudi koji rade 2-3 posla da bi preziveli. Za njih jednostavo nema dovoljno sati u jednom danu u kome bi zaradili za zivot, odmorili se i mozda doziveli nesto lepo.
You ditch your life to stay alive.

princi

Spiridon

Novac je stvar koja kupuje kozmetičke tretmane, ulepšavanja, cipelice, tašnice, ogrlice, seksualne igračkice, a ponekad, boga mi, i čitave partnere...

jel neko nekad pazario nesto u seksi prodavnici. Kako to ide ... udjes i kao ono daj mi 3 dilda, jedan bič i teglu vazelina? I onda ti prodavac kaze da posto si kupio 3 artikla cetvrti dobijas besplatno. I ti ono kao u nedoumici (jer nisi planirao) kao ... pa nista daj mi jos jedan dildo.

jel to tako ide?

Jel mi veruješ da nemam pojma. To dodao da malo začinim tekst, učinio mi se preterano suvoparnim i dosadnim. Moj prvi guess je neka online kupovina, ono, diskrecija zagarantovana.

Što se tiče kupovine partnera, tu ima skroz interesantnih priča, sa nekim fenomenalnim obrtima, ali dobro, što bi rekli Steely Dan, ...those days are gone forever, over a long time ago (ajde brzo, bez googleovanja, koja stvar?).

Ма да, како да не !
Сигурно ти је куртоне куповао неко други.
Успут --- јбт. када се само сетим како ме је било срамота када сам први пута купио куртон. Такав блам се не заборавља.

.those days are gone forever, over a long time ago (ajde brzo, bez googleovanja, koja stvar?).

uhvati me na brzaka, nisam imao pojma ...

a_jovicic

U Srbiji se često za previše „praktičnog" nekog kaže: "Kakav je, rođenu oca ili majku bi prodao za 10/100/1000 evra!"

Ma šta evro/euro/juro ... zna se šta je na ovim prostorima etalon ...



Nego po pitanju robne razmene ... nije da se baš sećam praistorije ali pričao mi je prijatelj koji je tokom sankcija '90-tih radio trange-frange export-import (da bi preživeo naravno) da je u puno situacija radjena upravo robna razmena ... delom zato što nije bilo dovoljno gotovine u "čvrstoj valuti", delom što je neko mog'o da te "oladi" zbog iste. Jednom prilikom on u zamenu za neku robu dobije šta-ti-ja-znam-koliku količinu ZMIJSKOG OTROVA! (za pravljenje seruma) ... Jedva ga se ratosiljao.

Везано за транге - франге бизнис, знаш ли шта је петокилаш ?

a_jovicic

delom zato što nije bilo dovoljno gotovine u "čvrstoj valuti", delom što je neko mog'o da te "oladi" zbog iste. Jednom prilikom on u zamenu za neku robu dobije šta-ti-ja-znam-koliku količinu ZMIJSKOG OTROVA! (za pravljenje seruma) ... Jedva ga se ratosiljao.

Bila vest (relativno skoro), da su dileri (oni srednji) po USA, kao sredstvo plaćanja koristili prašak za pranje veša (navodno da prekinu lanac između najsitnijih i najvećih).

emsiemsi

Везано за транге - франге бизнис, знаш ли шта је петокилаш ?

Pretpostavljam da nije neki som-kapitalac ili šarančina-zver?

milisav68

Bila vest (relativno skoro), da su dileri (oni srednji) po USA, kao sredstvo plaćanja koristili prašak za pranje veša (navodno da prekinu lanac između najsitnijih i najvećih).

Pa ta "branša" je i inače izuzetno inventivna po pitanju supstituta ... Kažu da su po "institucijama zatvorenog tipa" cigarete osnovno sredstvo plaćanja (ili su bar bile s obzirom na opadajući trend pušenja duvana ... možda je to sad nešto drugo ali cigarete imaju tu prednost što ih je tamo dozvoljeno posedovati a neke druge supstance oduzimaju bez pardona)

milisav68

a_jovicic

delom zato što nije bilo dovoljno gotovine u "čvrstoj valuti", delom što je neko mog'o da te "oladi" zbog iste. Jednom prilikom on u zamenu za neku robu dobije šta-ti-ja-znam-koliku količinu ZMIJSKOG OTROVA! (za pravljenje seruma) ... Jedva ga se ratosiljao.

Bila vest (relativno skoro), da su dileri (oni srednji) po USA, kao sredstvo plaćanja koristili prašak za pranje veša (navodno da prekinu lanac između najsitnijih i najvećih).

Da i ja sam čitao, to bi Tide ako se ne varam?

Jednom prilikom on u zamenu za neku robu dobije šta-ti-ja-znam-koliku količinu ZMIJSKOG OTROVA! (za pravljenje seruma) ... Jedva ga se ratosiljao.

2 primera:

1. moj otac je od recimo 1980. radio u jednoj od najvećih ex-YU osiguravajućih kuća kao cenzor (medicinski veštak) i bio vrlo cenjen i na tom dopunskom poslu odlično zarađivao. No firma bila iz neprijateljske republike, razbucali je 1991. dok si rekao keks (naravno da je ušlo u sukcesiju i to što su srbijanski lopovi razvukli kasnije su platili SVI srbijanski poreski obveznici no to je već druga priča). Kad su razbucali, poosnivali svi svoje šatro osiguravajuće kuće.

Ćaleta svi zvali, radio za 3-4.

Jednog dana, ne znam koje godine ali još nije bio € ali bili mobilni, dođem kod njega on kuka: Osiguranje TOITO mi je dužno nekih 2500 maraka, nemaju keša, nude da me isplate u vinu, samo to imaju.

Kažem ja da uzme šta bilo jer se žalio da svi lažu i varaju i da će stvar da pukne.

Sutradan zove ćale "imaš neki kombi?" Pitam što kombi - kaže ovi će da ga plate sa 45 kutija vina. Ako su standardne kutije to je 270 boca.

Kažem ja ćaletu da vidi koje je vino i donese za svaki slučaj po flašu od svake vrste. Dođe - Car Lazar, smeće od vina. Dakle, oni njemu nude litru lošeg vina za 9,26 DM!

Sad treba naći kome to treba. Zovi okolo, jednog, drugog, trećeg, na kraju nađemo druga od druga koji će da uzme, za keš. daje 400 maraka. Krenem da se cenjkam, pogodimo se jedva na 500 i da on preuzme, njegov transport.

Dakle, nominalna vrednost boce lošeg vina bila je 9,26 DM a tržišna 1,85 DM. Što znači da je moj ćale dao rabat od 80,02% da bi došao do novca tj. da je stvarna vrednost robe ili novca, svejedno, u toj transakciji bila 19,98% od nominalne!

Slučaj 2: neka 2010. otprilike, +-1.

Zove me kum V, mašinac, termotehničar, svojevremeno imao jedan od najvećih projektnih biroa u gradu za HVAC (klimatizacija, grejanje, hlađenje), projektovao i izvodio za Rusiju, Švedsku... Ali kriza, posla nema, ne naplaćuje, otpušta... Zove me da dođem kod njega.

Tamo njegov kum B, građevinac, rade zajedno godinama, znam ga. U građevinarstvu obračun i naplata idu preko nosioca posla, glavnog izvođača, a to je uvek građevinac.

Kažu kako B duguje V-u mnogo para ali i B-u duguju. Obojica očajni. B kaže "kume, prvo su moja deca pa si onda ti, pre mene i žene". Muči se B da naplati, juri investore i - jedan mu ponudio da mu plati neki dug ili deo duga sa - 5 šlepera zejtina. Ali oni nit znaju koliko to vredi niti kome da nude.

Slučajno potpuno je moj pašenog (ili šurak, bemliga šta mi dođe), u tom poslu. Zovem, objasnim, kaže ne radim ja zejtin, zvaće te čovek.

Za 10 minuta zove tip: "Za lovu ili za kompenzaciju?" Za lovu, pravu.

Kaže on:

"Ne mogu sad da vam potvrdim krajnju cenu ali moći ću do sutra ali to vam je od 18 do 20 eurocenti po litru plus moja usluga 1 eurocent po litru. Ako hoćete sutra se dogovaramo prekosutra razmena".

Prenesem ja kumovima, oni se gledaju u čudu. Zaboravili da pitaju koliko ima tona jestivog suncokretovog ulja u šleperu ali računamo 20. Dakle 100 tona. 100000 flaša. U radnji je flaša zejtina 1 € - nominalno 100000€. A oni za to mogu da dobiju 20000€. Dakle - opet rabat 80% samo da naplatiš.

Čuli se sa onim što je nudio zejtin, nikom se nije isplatilo, svi odustali.

ne znam šta je bilo posle. Samo znam da kum V iz zajebancije govori da će da ide u molere jer se više plaća kvadratni metar moleraja nego kvadratni metar projektovanja TT instalacija!

Jednom prilikom on u zamenu za neku robu dobije šta-ti-ja-znam-koliku količinu ZMIJSKOG OTROVA! (za pravljenje seruma) ... Jedva ga se ratosiljao.

Da ne pominjem imena, zna Krkar o kome je reč, ali bio sam svedok kad su ljudi završili posao profesionalne ronilačke usluge snimanja stanja ispusta ne jednoj od naših brana, Bajina bašta, ako se dobro sećam, pa im je Nadležno Preduzeće umesto dela para platilo, pajz sad - paknovima za kočnice za lokomotive (ili vagone, jebem li ga). I onda, pošta sam ja tu nešto majstorisao za te ronioce, pa mi bili dužni kintu, pola u zbilji pola u šali me pitali da mi plate tim istim paknovima. Reko, šta bre da radim sa tim, kome posle da ih uvalim? Ono, odvedem devojku u fini restoran, i kad keša podnese račun, da pitam a jel primate paknove? Rekoh drugarime, neka, ipak dajte marke.

a_jovicic

emsiemsi

Везано за транге - франге бизнис, знаш ли шта је петокилаш ?

Pretpostavljam da nije neki som-kapitalac ili šarančina-zver?

Јок !
То су конзерве од 5 кг у којима је био грашак, боранија и слично --- и то је код танге - франге бизнисмена ишло "из руке у руку", а да се није померало из магацина у коме је било складиштено ... разговор је обично ишао овако --- дођем ти 750 марака и 20 петокилаша. Шта је унутра, питао би тај други.
Ма немам појма, одговарао би први, нисам их отварао, ионако ћеш то да увалиш даље.

a_jovicic

Ma šta evro/euro/juro ... zna se šta je na ovim prostorima etalon ...

Ја сам сувише стар да бих вам давао савјете, али ви, омладино, изгледа и не памтите неко друго време у СФРЈ, пре Анте Марковића, када је југословенски динар био везан за амерички долар, па је то тада био еталон на овим просторима.

Чак је у виду легенде остала и прича како је литар бензина био = паклици Марлбороа (домаћег, од херцеговачког дувана) = једном америчком долару.

Углавном, мислим да се дојче марка овде код нас уфуљала са оном, такође већ митском, годином потрошачког раја и благостања коју нам је великодушно увалио Анте Марковић, па ево плаћамо цех и сада, 25 година касније.

Ја сам сувише стар да бих вам давао савјете, али ви, омладино, изгледа и не памтите неко друго време у СФРЈ, пре Анте Марковића, када је југословенски динар био везан за амерички долар, па је то тада био еталон на овим просторима.

Sećam se prve devalvacije dolara, bio sam klinac ali se sećam da su svi bili vrlo zabrinuti, mislim ovako napamet da je bila 1973. i čini mi se da je dolar skočio sa 12din/$ na 16. Onda je bila još jedna devalvacija 1980, u jesen iza Titove smrti (pričalo se da on nije dozvolio devalvaciju dok je bio živ nego je tražio da se uklanjaju uzroci). Ali tada je marka suvereno već bila preuzela glavnu ulogu.

Marka je počela da se pojavljuje u Jugi 1968. a do sredine ili kraja sedamdesetih istisnula je $ kao referentna valiuta.

Tito i Brant potpisali su mirovni sporazum 1967. kojim je dogovoren konačni iznos reparacije ali i otvaranje nemačkog tržišta rada za građane SFRJ. Jugoslaviji je to bilo potrebno jer je Privredna reforma iz 1966. - prelazak sa klasične socijalističke politike centralizovanog palniranja na neku vrstu tržišnog poslovanja - dovela do ogromnog viška političke radne snage koja nije više imala otkud da bude plaćena. A Nemačka se razvijala i trebali su joj radnici.

Postojali su posebni vozovi za emigraciju (iz Beograda, Zagreba, Splita, Bihaća, Niša, Skoplja, Kraljeva...) u kojima je nemački Arbeitsamt imao pokretne kancelarije. Napuni se voz i krene za Nemačku a u jednom vagonu kancelarije: "ja sam po struci limar" - aha, takvi nam trebaju u Darmštatu, dobiješ papire i presedneš u Minknu u svoj voz.

E pa kad su ti polako počeli da se vraćaju i šalju doznake (preteče Pajića) Marka je počela da biva domaća valuta i potisnula je dolar koji je još jedino ostao kao referentna valuta na konsignacijama (prodavnice koje su prodavale uvoznu robu, robu platiš u $ a carinu i porez u dinarima).

Чак је у виду легенде остала и прича како је литар бензина био = паклици Марлбороа (домаћег, од херцеговачког дувана) = једном америчком долару.

Mojne dezinformišeš narod!

1976. sam radio na pumpi (izlazna iz BG u Malom mokrom lugu) i situacija je bila ovakva:

DM: 7,60 din

Super 98-100 5,20 din/l
Normal 86-88 4,90 din/l

Marlboro 9 din

Iste te godine u Italiji je original Marlboro bio 1600 lira odnosno otprilike 1,6 maraka

Inače $ je bio 18, Ł 30 a švajcarac skoro isti kao marka, 7,5

P.S. Dizel je bio 4,20 a lož ulje 2,60

U Italiji je u to vreme dizel bio tačno pola cene supera ali se plaćao godišnji porez na dizel automobile ("sovratasse" od nekih 1200000 lira odnosno 1200 DM.

krkar

Mojne dezinformišeš narod!

Па добро, куме, кажем ја да је то остало у виду легенде у народу. Што значи да и не знам да ли је истина... Јбг, заборавио сам.

А и ја нисам прао шајбне по пумпама да скупим лову за море. То су добијали само истакнути Титови пионири.

Ја носио џакове, товарио камионе и сл. Нудили ми да перем мртваце (то је била најбоља лова), али нисам могао.

Нежна сам ја душа за то.

Него, куме, пусти то... 'Ајде у сто марке дал' је она пиргава свуд по телу или није!

А и ја нисам прао шајбне по пумпама да скупим лову за море. То су добијали само истакнути Титови пионири.

Da sam čekao da mi dodele nešto po pionirstvu ne bih se leba najeo.

Nisam prao šoferšajbne nego točio gorivo. I naplaćivao.

Ali kako i otkud sve to?

Prvi posao mi je bio sa 12 godina, u autoperionici kod majstora V tamo gde je danas desna traka autoputa između Autokomande i Dušanovačke pijace, to je poslednji deo autoputa izgrađen kroz BG. Kod očevog prijatelja, majstor-V, radio sam 2 godine. I razne mušterije imao, potrefio se mnogo puta neko poznat. Tako i ćaletov prijatelj V2 (jebga, isti inicijal), nekoliko puta. Mislim da je i gazdu znao.

I pita mene V2 taman pred leto hoću li da radim kod njega na pumpi. Ponudi mi, pazi sad, 50 DEM za 4 sata rada, od 20-24. Naravno da sam pristao.

Posao je bio ludački, Nemci, Holanđani, Belgijanci turisti na putu za Grčku, Grci i Turci gastarbajteri. Padao sam na nos od posla ali - isplata svake nedelje, na ruke. Tako sam za jedan mesec sa bakšišem uzeo nešto preko 2000 maraka, kad sam završio posao gazda mi dao 250 maraka bonus.

Posle sam otišao u inostranstvo i nisam više radio na pumpi. Već kao student sretnem V2, odemo na piće, i tek tu mi on objasni da me plaćao iz svog džepa:

"Posla bilo previše za jednog samog. Ali da sam uzeo još jednog iz firme - morao bih sve što ukradem da delim s njim po pola. Ovako sam tebe plaćao iz svog džepa a sve što maznem ostaje meni i više mi se isplatilo".

O tehnikama krađe na pumpi drugi put.

Ја носио џакове, товарио камионе

P.S.

Jedno vreme sam tovario avione. Smrznute polutke za Iran sa Surčina, noćni utovar u Boeing 707. Krvav posao ali kad si mlad, lud i jak nije ništa. Lova do krova.

Doduše, nisam to dugo radio, imao sam načina da i više od toga zaradim, specijalizovan posao.

milisav68

a_jovicic

delom zato što nije bilo dovoljno gotovine u "čvrstoj valuti", delom što je neko mog'o da te "oladi" zbog iste. Jednom prilikom on u zamenu za neku robu dobije šta-ti-ja-znam-koliku količinu ZMIJSKOG OTROVA! (za pravljenje seruma) ... Jedva ga se ratosiljao.

Bila vest (relativno skoro), da su dileri (oni srednji) po USA, kao sredstvo plaćanja koristili prašak za pranje veša (navodno da prekinu lanac između najsitnijih i najvećih).

Tide, od 50 unci, generalno po big box stores, ima one "zakacaljke" sa senzorima, upravo zbog toga.

pa im je Nadležno Preduzeće umesto dela para platilo, pajz sad - paknovima za kočnice za lokomotive (ili vagone, jebem li ga). I onda, pošta sam ja tu nešto majstorisao za te ronioce, pa mi bili dužni kintu, pola u zbilji pola u šali me pitali da mi plate tim istim paknovima. Reko, šta bre da radim sa tim, kome posle da ih uvalim? Ono, odvedem devojku u fini restoran, i kad keša podnese račun, da pitam a jel primate paknove? Rekoh drugarime, neka, ipak dajte marke.

Ja u to ludo vreme radila u NS i uradili projekat hlađenja jedne klanice.
Ono, svečano otvaranje, došo kum Boško Perošević, sve sjajno, al oni nikako da plate šta su dužni.
Počne pogađanje, keša nemaju. Ajd, računamo uzmemo meso, to bar ide, al jok, ne daju sveže meso ni slučajno.
Nude prerađevine. Po svojim cenama.
Ajd, računamo, i to je nešto, da probamo da uvalimo, bar neku kintu da uzmemo.
Nudili redom i našli da pok. Novkabel hoće da uzme za radnike, al plaćaju kablovima. Pristojan paritet.
Aj sad traži kome da uvališ kablove (pri čemu kobaje još leže u klanici, dok ne uspemo da zatvorimo kompenzaciju).
Kablovi nikom ne trebaju, kad se jave neki da uzmu, al daju delove za viljuškare...

Ja otišla al mislim da oni nikad nisu zatvorili taj posao.

zilikaka

Ja otišla al mislim da oni nikad nisu zatvorili taj posao.

... i posle oni istoričari novca iz teksta gore kažu da trampa nije igrala značajnu ulogu ...

Naime, istoričari novca, money anthropologists, su još 80-ih godina prošlog veka, a na osnovu prikupljenih podataka došli do zaključka da trampa nikada u ljudskoj istoriji nije igrala značajniju ulogu

Pa naravno kad' su istraživali '80-tih godina ... da su sačekali još 10, kompletno bi promenili svoju teoriju!

Jel moguće da je to toliko nejasno iz teksta?

Moguce da ljudi ne citaju.

Ne, nema prve, druge i treće faze. Nema faze sa trampom, jer trampe nikad nije bilo u značajnijem obimu. Ti si već treći ili četvrti koji se javlja s tom tezom. Jel moguće da je to toliko nejasno iz teksta?

Jasno iz teksta šta ti tvrdiš i prenosiš ali to samo po sebi nije jasno.

Ja sve ovo pričam da bih ukazao na to da svaka indirektna razmena (a svaki novac, od školjki, zlata ili papira je indirektna razmena) zavisi od postojanja nekog bar rudimentarnog sistema koji ima bar neku rudimentarnu stabilnost. dakle kakvu-takvu fizičku kontrolu kakve-takve teritorije i kakve-takve komunikacije. Za šta treba vremena. Vekovi, ne godine. A kroz te vekove treba živeti i razmenjivati dobra, direktno ili indirektno.

Dakle, nemoguće je da nema prve faze, trampe.

Jedino je moguće da ona po apsolutnom obimu razmene nije velika, da nije trajala koliko se prethodno mislilo/tvrdilo da je trajala... Ali da je nije bilo je nonsens.

Ne, stvarno ne razumem, zašto preskačete trampu sve vreme?!

Ne, stvarno ne razumem, zašto preskačete trampu sve vreme?!

Nema trampe ali ce biti Trampa.

alselone

Ne, stvarno ne razumem, zašto preskačete trampu sve vreme?!

Nema trampe ali ce biti Trampa.

Donaldo?
Donaldo je kralj.

ali te neke funkcije novca su potpuno ocuvane, bez obzira na to sta se razmenjuje, cime se meri vrednost i kako se ona izrazava.

Ovde leži tvoja fundamentalna greška u razumevanju ali ne mogu sad nego malo kasnije

princi

Nema faze sa trampom, jer trampe nikad nije bilo u značajnijem obimu. T

Možda malo pogrešno gledamo na prošlost? Jer izgleda da zamišljamo kameno doba kao u Freda Kremenka, tj sve je isto kao i danas, samo od kamena napravljeno.

Možda nije postojala trampa u smislu idem na pijac da trampim vola za 10000 jaja, ali je sigurno postojala trampa 5 kamila/svinja debelih/ogrlica od zlatnih grumenčića --> za ženu. Pa se životinje (i žena) priključe matičnom stadu, a zlatna ogrlica ide sa kolena na koleno, za buduće kupovanje žena za buduće sinove.

Jasno je ko dan da si oduvek i da ćeš za uvek moći da trampiš zlatnu ogrlicu za ženu (iod praistorije pa do dan-danas (*) ), samo je pitanje dal je dosta 100 grama ili "zbog inflacije" sad treba kilo. Ako treba kilo, razliku "dokupiš" tako što daš svoja 2 do 202 debela bivola.

Tako zlato/srebro/bakar uđoše u "trampu"... Jeste da će zlatne ogrlice da se čuvaju i prenose sa kolena na koleno da bi se sinovima kupile žene, ali kad zagusti uvek može da se otkine parče i trampi za džak pirinča, da se pregura sušna godina...

Odatle do novca u današnjem smislu je korak.

Taj korak je pređen kad je neki kralj/kraljica obećao da će "donosiocu ovog parčeta bezvrednog papira da isplati funtu srebra u svako doba dana & noći, živ-mi-ti,živ-ti-ja, keve-mi".


---------
(*) Zna se zašto je Indija najveći potrošač zlata, a ovde kod mene u Indoneziji i dan-danas žene štede tako što kupuju zlato i to ono čisto, nelegirano; Žena životnu ušteđevinu nosi na sebi, samo ga baciš na kantar kad ti treba da platiš detetu školu, ili da kupiš njivu, a "menjači" sa kantarima su na svaki korak pored pijaca...

Tipa, procitacu ti dlan za kilo 'leba ili cetvrt kile sunke? Znaci, mora da je od najranijih dana postojala neka jedinica preracunavanja u covekovoj glavi, ovo vredi toliko, ovo onoliko.

Podseti me ovo na jednu anegdotu. Zidao čovek kuću negde u okolini Bijeljine i otišao do popa da ugovori osveštavanje kuće. I pita on popa koliko će to da košta a pop se malo zamislio pa ga pitao kolika mu je kuća. Na to mu je ovaj odgovorio:
- Pope, treba da mi osveštaš kuću a ne da je malterišeš!

clanovi tih prvobitnih drustava nisu bili samo, da tako kazem, "proizvodni" radnici, ljudi koji su pravili neku robu, nego i vracevi, i poglavice, i poglavicini strongmen, te zvezdocitaci, kao nasa Krugolina, lezilebovici raznih vrsta, zajebanti, kao mi. I kako bi, po tebi, oni ucestvovali u toj trampi? Tipa, procitacu ti dlan za kilo 'leba ili cetvrt kile sunke?

Ovde imaš sistemsku grešku.

Ta razna Amfilohija i razne Krugoline nisu učestvovali ni u direktnoj ni u indirektnoj razmeni. Nije bilo "svetim kuću za prase" ni "lečim/bajam za dve kamene sekire".

Ima jedna interesantna knjiga koju sam čitap pre skoro 30 godina, neki pisac je neki Poljak ili Rus, ime nešto tipa Komorovski, Andrevski, tako zvuči, ne sećam se, možda je čak bio i naturalizovani Amerikanac. Knjiga se bavi upravo imovinom u tim ranim društvima, dakle posredno i novcem. U stvari autor je antropolog koji izučava korene raslojavanja, kasti i sličnih sistema, u nekoliko istraženih ranih društava, mislim da govorimo o periodu 4000 pne ili čak i ranijem.

Pokriva Persiju, Indiju, ostatak Bliskog istoka, nešto sa Pacifika i neke centralnoameričke kulture. I kaže da je jedna od frapantnih konvergencija kod svih baš ta da razne Krugoline i ostale bajalice nemaju sopstvenu imovinu. Oni imaju poseban status, iznad ostatka zajednice koja mora da radi nešto konkretno i merljivo (i trampljivo i prodajljivo i kupljivo za nešto, neki rudimentarni novac).

E, Krugoline nemaju uopšte imovinu, oni dobijaju sve što im treba, imaju moć koja proizlazi iz njihovih magičnih moći ali - nemaju pare, imovinu, ne učestvuju u razmeni. Autor (Levandovski?) govori o "društvenom dogovoru" ("social pact" po kojem ovi bajači imaju specijalan status, često su oboženi, ali - namaju lovu ni ikakvu ličnu imovinu.

Znači, Amfilohije kaže "treba mi purpurna mantija" - dobije mantiju. Kaže treba mi devica za žrtvovanje - dobije devicu. daju mu neku kuću, daju mu da jede ali - on MORA da baje za zajednicu i gleda u dlan kad treba. i ne može da kaže pujpike, neću više da budem Krugolina, sad ću da budem Princi pa ću da projektujem nasipe a vi po zaštićenoj njivi da mi date vola i 3 koze.

Autor (Bronowski?) ističe da su iz tog pristupa nastale kaste, u Centralnoj Americi, Indiji i na Pacifiku zasigurno.

Možda Bronisław Malinowski?

Vikinzi su duboko verovali u magičnu moć i značenje tajanstvenih runa. Prva runa, fehu, označava novac, bogatstvo, stoku, simbolično prvobitnu kravu (Audhumla), majku prvog boga i diva Burija i u tom smislu novac kao ekspanzivnu, životnu, pokretačku energiju, cirkulaciju (rad, ulaganje, profit, gubitak) ali i regeneraciju. Poslednja runa, Othala je imovina, novac akumuliran kroz generacije, nasledje i u tom smislu i permanentno bogatstvo čitavog društva, način na koji zajednica dugotrajno opstaje. Poredjane u krug, ove dve rune se nalaze jedna do druge, kao alfa i omega i medjusobno se prožimaju.

Da pomenem i rimsku boginju Junonu. Jedan od epiteta je Juno Moneta (od koje je nastala reč money, mint). Od momenta kada su njene guske spasile Rim od najezde Gala, Junona se smatra zaštitnicom blagostanja i bogatstva Rima. Zbog toga se novac kovao pod okriljem hrama Juno Monete. Evo je na staroj novčanici od 50 dolara (1861), Confederate:



Za kraj, Shakespeare kaže: "Money is a good soldier, sir, and will on."
(The Merry Wives of Windsor, ACT II)

Možda Bronisław Malinowski?

Pa nisam baš toliko izlapeo!

Predrag Brajovic

alselone

Ne, stvarno ne razumem, zašto preskačete trampu sve vreme?!

Nema trampe ali ce biti Trampa.

Donaldo?
Donaldo je kralj.

Donaldinjo

Заборавих да додам и мој омиљени клип о левантским трговцима!

Ц, ц, ц, како је то могло да ми се догоди!

Године сустигле...



Ах, ти Феничани!

2 + 4 је увек 5 код њих, зар не?

Како каже Киплинг:

М - затворена уста кад се каже М
О - отворена уста кад се каже О
А - глава рибе
У - реп рибе
Ј - удица
Л - поломљено копље
Ш - штапови на које се каче коже да се суше
К - куке
П - пречага (пошто не може да стоји сама има ове држаче са стране)
В - веверица
Д - даброва кућа како вири из воде (јер је тешко нацртати дабра)
Р - рода стоји на једној нози
С - сиктава змија
Т - тата кад се враћа из риболова (са раширеним рукама да Тафи притрчи и загрли га)

svarog

Meni je zanimljivije kada, kako i zašto su ljudi počeli na novac da gledaju kao vrednost umesto kao na merilo vrednosti i sredstvo razmene.

И ја мислим да је то много важније питање данас.

svarog

Meni je zanimljivije kada, kako i zašto su ljudi počeli na novac da gledaju kao vrednost umesto kao na merilo vrednosti i sredstvo razmene. Ponekad čujem da se ljudi žale kako je novac kriv za pohlepu (mada su to često baš oni kojima sijaju novčići u okicama :), krizu, nemaštinu i štatijaznam. To je kao kad bi krivio nož što se ljudi kolju. Kada bi se malo vratili fundamentima možda bi stvari bile nešto jasnije što se tiče ekonomije, a i uopšte prirode ljudi

možda bi bilo jasnije da je neko gore pobrojao sve tri funkcije novca.. a preskočena je funkcija store of value, zaliha vrijednosti, ajde da tako prevedem..
novac je dakle i mjerilo imanja i nemanja..
a imanje i nemanje su onda jebajiga izvor svakavih pojava u društvu..
pa tako i novac bi optužen da je izvor svakakvih pojava.. guilty by assosiation

Jeste, nisam teo udžbenički da pobrojavam funkcije nego da dođemo do toga zajednički
Upravo iz te funkcije su proizilaze i manipulacije od strane onoga koji emituje novac koje traju hiljadama godinama.

Da se sad prebacim na bitkoin, upravo bi blokčejn sistem mogao okončati ovaj mehanizam jer je emisija novca potpuno decentralizovana. Kao sredstvo razmene bitkoin je savršen, ali problem je što su ljudi na njega gledali i kao na čuvara vrednosti (nekako mi bolje zvuči) pa su ga kupovali ne zbog plaćanja nego zbog rasta vrednosti (tj špekulacije) a to je sada glavni argument monetarnim vlastima da insistiraju na njegovoj zabrani

tadejus

svarog

Meni je zanimljivije kada, kako i zašto su ljudi počeli na novac da gledaju kao vrednost umesto kao na merilo vrednosti i sredstvo razmene. Ponekad čujem da se ljudi žale kako je novac kriv za pohlepu (mada su to često baš oni kojima sijaju novčići u okicama :), krizu, nemaštinu i štatijaznam. To je kao kad bi krivio nož što se ljudi kolju. Kada bi se malo vratili fundamentima možda bi stvari bile nešto jasnije što se tiče ekonomije, a i uopšte prirode ljudi

možda bi bilo jasnije da je neko gore pobrojao sve tri funkcije novca.. a preskočena je funkcija store of value, zaliha vrijednosti, ajde da tako prevedem..
novac je dakle i mjerilo imanja i nemanja..
a imanje i nemanje su onda jebajiga izvor svakavih pojava u društvu..
pa tako i novac bi optužen da je izvor svakakvih pojava.. guilty by assosiation

Ја сам поменуо --- погледај оно моје о баферу.

Uh, ovo "...moram, moram da ti čujem glas", sam lust, žudnja, život curi sa vinila. Uh, Bisera...

Јесте.
Генијално.

princi

Uh, ovo "...moram, moram da ti čujem glas", sam lust, žudnja, život curi sa vinila. Uh, Bisera...

Недај се друже !