Porše ili Srbija

    Upravo gledam teniski meč Jelene Janković i Ane Ivanović na "Porše"turniru u Štutgartu. Obe su motivisane za pobedu.Iz prikrajka ih posmatra plavi Porše.    Obe su dobro raspoložene,na licima im osmesi. Atmosfera puna pozitivne energije. a samo nekoliko dana ranije u Bukureštu, na turniru , gde su se branile boje ove zemlje, Ana potpuno nemotivisana. Jelena nije ni došla. Uz dve teniserke koje su među deset najboljih u svetu završili smo u nekakvoj Afričkoj grupi. Ne bih da vređam Afrikance jer tenis nema tradiciju na tom kontinentu ali ima sportova u kojima su oni najbolji i svi se odazivaju na poziv svoje reprezentacije.
   Jelena je dete iz moje ulice,Topličke,u Beogradu.Znam joj majku,Snežana, Linta,kako smo je zvali,i oca,njega smo zvali Crnogorac. Znam da su se Jelenini roditelji odrekli puno ličnih zadovoljstava da bi joj omogučili najbolje škole tenisa. Ona je svakako talenat . Ista je priča i sa Anom i njenim roditeljima.
   

     Malo pre me je nazvala prijateljica,da pita za koga navijam.Jelenu ili Anu?.

     S obzirom da su obe naše i obe su mi drage, izgleda navijam za Srbiju.
    Ana ima trenutke kad zaplače na terenu,Jelenu kamera često uhvati kad se prekrsti,a sa usana joj se čita puši k... veliki su borci i svaka dodatnu energiju skuplja na svoj način
    Obe su lepe na svoj način,i verovatno imaju razlog zašto ne igraju za SRBIJU.Ali šta je sa nama ostalima?
da li smo i mi reprezentacija SRBIJE.

    Voleo bih da ne bacamo đubre u potoke i vododerine, pa da nam je neko drugi kriv za poplave. Naš otpad nema ko da skloni osim nas samih. I to je igra za Srbiju.