SALAUKA

     Ništa ga ne nagoveštava.Površina vode je kao staklo za toplih letnjih popodneva i predvečerja. Vrbe se ogledaju u vodi a da ni jedna grančica ne zatreperi. Jasno se čuje i kreket žaba iz okolnih barica i zujanje buba i komaraca u travi pored obale. Od negde iza nasipa dopire miris tek pokošene trave.

    U jedan takav topao letnji smiraj otisnuo se Aleksa,alas od rođenja de pokupi vrše,postavljene oko Velikog Ratnog Ostrva. Osećajući više instiktivno da je moguće nevreme pa je hteo da obiđe alate i vidi da li se šta uhvatilo. Ribu je prodavao kafanama duž obale. Nisu to bile velike pare ali dovoljno da se kupi malo rakije i ostavi neki dinar ženi i deci za hranu.

    Uskočio je u svoj Apatinac i odgurnuo se od obale.Izvežbanim pogledom prešao je preko unutrašnjosti čamca proveravajući da li ima sve što mu je potrebno. Bila je tu; plastična flaša puna česmenske vode,od juče,malo ugrejana ali upotrebljiva. Veslo.Bolje reći patrljak od vesla,posiveo od kiša i snegova,ali ipak neophodan deo opreme.Sidro.Napravljeno od isečene metalne cevi, iznutra napunjene olovim sa zavarenim brkovima od betonskog gvožđa, koji su se zarivali u pesak.Na gornjem delu cevi zavarena alka i za nju vezan stari iznastavljani konopac.Bio je tu i Ispalac,to je ona nakoso isečena plastična kantica sa ručkom, kojom se izbacuje višak vode iz čamca.Plastična kantica dopola napunjena mešavinom benzina za motor stajala je u hladovini ispod sedišta da je sunce ne bi previše zagrevalo. Britvu koja je takođe bila neophodan rekvizit imao je u džepu,nju nije ostavljao na čamcu da je ne ukradu.
    Upalio je motor i čamac je rasekao mirnu površinu vode.Odmah iznad vode, osećao se miris nafte i benzina ali mu on nije pridavao značaj misleći da dolazi od njegovog motora.A to je bio prvi znak da vezdušni pritisak naglo pada i da se sprema gadno nevreme. Polako je napredovao prema Ratnom Ostrvu dok su mu se u nosu mešali mirisi vode i žabokrečine dunavskih plićaka.
   

      U jednom trenutku podigao je pogled.Negde iza Zemuna video je oblake. Tmasti crni oblaci gomilali su se gurajući jedan drugog sve više i više.Dodao je gas i ubrzo stigao do prvih bubnjeva.Ubacio ih je u čamac ne gledajući koliko ima ribe.Žurio je da se skloni od nepogode.
     Oblaci iznad Zemuna su rasli i rasli,nije ih gledao jer je bio suviše zaokupljen svojim poslom. Ostalo mu je još samo da pokupi mrežu"Metlicu",koju je znalački sakrio na samo njemu znanom mestu.

     Tada je počeo vetar.Za par sekundi dobio je olujnu snagu.Talasi su dostigli visinu od jednog metra. Njihove kreste belasale su se na zadnjim zracima sunca. Odjednom je zahladnilo.
      Neki ljudi ,koji su ovo gledali sa bedema Kalemegdana,pričali su da se borio sa talasima,da je pramac usmeravao prema njima,jer je znao da samo tako može da se izvuče ali da je u jednom trenutku ostavio motor i posegnuo za mrežom od koje je naj više očekivao.
    Vetar je okrenuo čamac bokom prema talasima i u sledećm trenutku ga prevrnuo i potopio.Više ga nisu videli.
     Sutradan,kad je oluja prošla a sunce ponovo obasjalo reku i ona ponovo zamirisala svim svojim mirisima,u malom ribarskom naselju ,sa leve strane Dunava,svi su već znali da ga je odnela Salauka.

      Telo nikad nije nađeno,našli su samo ostatke čamca ispod Pančevačkog mosta.Neki kažu da se on nije zvao Aleksa nego da se zvao Sima,mada drugi tvrde da mu je to bio samo nadimak.