Reč i slika

Amazing Grace - Bog daje , Bog uzima

kosta.babic RSS / 08.07.2016. u 20:58

Čudesna milost (kako sladak zvuk!)
Koja je spasila bijednika poput mene
Jednom bijah izgubljen, ali sad sam pronađen
Bijah slijep, ali sad vidim
 
 
 

 

 

 

Milost je naučila moje srce da se boji
I milost je oslobodila moje strahove
Kako se divno ta milost pojavila
U satu kad sam povjerovao

 

 

Kroz mnoge opasnosti, teškoće i zamke
Dosad prođoh
Milost me dodavde sigurno dovela
I milost će me odvesti kući

 

 

Bog mi je obećao dobro
Njegova riječ učvršćuje moju nadu
On će biti moj štit i sigurnost
Dokle god život potraje

 

    Ne znam kako da počnem a da to ne bude preterano patetično, da ne bude "patos". Znam, reći će te, pa počni već jednom ne davi.
     Dakle bilo je baš ovako.
    Te godine završio sam srednju školu i otišao kod roditelja u selo. Leto u Banatu ume da bude itekako dosadno, naročito kad imate osamnaest godina i upravo ste došli iz Beograda.Dani su se nizali kao beskrajne jednolične perle na starinskoj ogrlici.
    Jedini tračak nade na vidiku, bila je seoska slava,Velika Gospojina,uvek dvadeset osmog avgusta. Tih dana svi imaju mnogo gostiju.Bude tu i puno mladog sveta. Prilika za nova poznanstva i što da ne, ljubavi.
    Upoznali smo se na igranci.Došla je kod tetke koja je stanovala prekoputa kuće mojih roditelja. Imala je takođe osamnaest godina i upravo završila gimnaziju. Zračila je nekom pozitivnom energijom, kako se to danas kaže a ja sam poželeo da se družimo i sutra.
     Drugi dan slave je rezervisan za vožnju fijakerima. Onim starinskim, najčešće crne boje sa bogatim ornamentima. Koristili su ih samo jednom godišnje. Provodili su svoje staračke dane sklonjeni u nekakvu šupu prekriveni prašinom. A onda pred veliku Gospojinu iznošeni su ponovo na svetlo dana. Prezali su u njh naj lepše konje, vrance a često i lipicanere , jer, bila je to stvar dokazivanja.
     Imao sam rezervisano mesto na jednom od njih. Konji su bili specijalno ukrašeni. Na grivama su im bile vezane mašnice u raznim bojama, i praporci. Na nogama,odmah iznad kopita bila je uvijena ukrasna tkanina. Oglavi i amovi bili su paradni, uglancani do sjaja. Običaj je nalagao da svi koji sede u fijakeru imaju preko krila prostrto ćebe, valjda kao zaštitu od prašine ili možda i kao dokaz prestiža.
Pozvao sam je da sedi pored mene na fijakeru. Prihvatila je, ali se vrlo iznenadila kad je na naš fijaker došao gajdaš umesto harmonikaša. Pitao je da li može da odsvira jednu pesmu kojoj ne za ime ali je vrlo lepa.Rekli smo -sviraj. Iz drvene svirale počeli su da naviru čudni i setni zvuci.Neko je rekao da se ta pesma zove Amejzing Grejs.
     I dok su na ostalim fijakerima treštali bećarci i narodnjaci,na našem su svirale gajde i često Amazing Grace. Čudni su putevi civilizacije. Kako su gajde opstale kao nacionalni instrument u Škotskoj i južnom Banatu?
     Nismo se držali za ruke ali mi je svaki pogled na nju izazivao neopisivo zadovoljstvo.Toliko šarma.Toliko života u njoj.
    Ne znam da li se običaj vožnje fijakerima održao do danas ali u to vreme bio je sasvim poseban. Uzmimo da nas je u proseku, na fijakeru bilo bar osmoro, i svako imao bar osam rođaka, morali smo kod svakog da svratimo. Kapije su se pred nama otvarale i mi smo svraćali skoro u svaku kuću, da se domaćin ne uvredi.Mogli smo da biramo; levi ili desni pileći batak,svinjetinu ili rimflajš sa junetinom, vino, pivo ili rakiju.Ili samo veliko gostoprimstvo i puno lepih emocija.
Parada izobilja ali ne i kiča.
      Te večeri pitala me je -da li može da spava kod mene. Rekao sam DA.
      Keva i ćale su bili prosvetni radnici starog kova.Pitao sam da li ona može da spava kod nas? Keva je rekla može ; ti i otac u jednoj sobi, ja i ona u drugoj.
      Rekao sam-"Mama" nisi dobro razumela ona će spavati kod mene u sobi. Keva je rekla -ali šta će reći svet? Rekao sam" Mama da li želiš da ja budem peder"?
Prekrstila se i rekla -Spavajte u tvojoj sobi, ali je ipak razmestila dva kreveta.
    Kad sam ugasio svetlo, jednim potezom je raskopčala svoj suknjičak koji nije bio duži od pedlja i uskočila u moj krevet.
      Oko četiri ujutru obukla se iskočila kroz prozor i pretrčala do tetkine kuće. Ja sam ostao budan do svitanja. Tog jutra svatio sam da sam ušao u svet odraslih.
     Ni danas ne nalazim reči za taj osećaj. Jebi ga zaljubio sam se. Užasno. Beznadežno.
    Bila je jedina žena sa kojom sam mogao sve. Da promenim svet i još deset sela okolo. Vasiona je bila tek dvorište ispred naše kuće.
Pametna, lepa preduzimljiva, šarmantna, draga , mazna. Rečju , predivno ljudsko biće u naj lepšem ženskom obliku.
     Za par dana došao je septembar. Ona je morala na svoj fakultet a ja sam ostao sam.
Vetar je nosio prvo opalo lišće i prašinu.Uklanjale su se poslednje Gospojinske šatre.Prodavci licederskih srca i ciganke sa miševima (miš beli sreću deli), otišli su put sledećeg vašara.
Pošteno da vam kažem,jebalo mi se i za lišće i za ciganke,mislio sam samo na nju.
Lutao sam Beogradskim ulicama naj ćešće bez cilja.Na fakultet sam retko svraćao a ona je bila hiljadama kilometara daleko.
   Posle par godina, čuo sam da se udala. Vrlo brzo i ja sam se oženio. Život je išao dalje a ona je bila još uvek u mojoj glavi. Prošlo je još neko vreme, dok slučaj nije udesio pozornicu za naš ponovni susret.
Bolnička čekaonica.
    Sedela je sama na klupi a ja na klupi preko puta. Osmehnuo sam se. Osmehnula se i ona. Bila je isto onako lepa i mlada kao onog dana na fijakeru. Rekao sam da mi je na odeljenju sin koji ima ćetiri godine i jak spazmatični bronhitis. Rekla je da zna i da je njena ćerka ,sličnog uzrasta, na istom odeljenju. Rekao sam joj da bi voleo da jednom izađemo negde na kafu. Rekla je-Dobra ideja.
    Prošlo je još par godina.Ja sam se u međuvremenu razveo i poželeo da je vidim. Bolje me ne pitajte zašto jer to ne bih umeo da objasnim,odnosno bilo bi tako zbunjeno i konfuzno da ni sam nebih razumeo.
    Pozvala me je na kafu u njenu kancelariju.
Luksuzna direktorska prostorija sa masivnim pisaćim stolom. Ljubazna sekretarica koja ponizno pita da li i kakvu kafu da naruči? Ja pomalo zbunjen i ona,koja nije ONA.
Sredovečna debela žena,posvećena svom poslu.Ni traga od one milosti na njenom licu koju sam sanjao godinama.
U njenom vokabularu je bilo više paragrafa nego živih ljudi a hteo sam samo da pričamo o običnim stvarima.Hteo sam da pitam kako joj je mama? Dali se seća kad je ležala kod kuće bolesna sa visokom temperaturom? Da li zna da sam hladio ruke ledenom vodom da bi joj ih držao na čelu umesto obloga?
Da li zna?
Da li zna da je bila moj Bog?
Da li zna?

 

Da, kad se meso i krv raspadnu
I kad smrtni život prestane
Imat ću, unutar vela
Život sreće i mira

 

 

Zemlja će se ubrzo otopiti kao snijeg
Sunce će se suzdržavati od sjaja
Ali Bog, koji me ovdje dolje pozvao
Bit će zauvijek moj

 

 

Čudesna milost (kako sladak zvuk!)
Koja je spasila bijednika poput mene
Jednom bijah izgubljen, ali sad sam pronađen
Bijah slijep, ali sad vidim

 

 

 

 



Komentari (26)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zoja444 zoja444 22:45 08.07.2016

realno

i Vi ste njoj drugaciji.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 23:01 08.07.2016

Ljubavi iz detinjstva

Hvala za ovu lepu i setnu pricu Kosta.
Uzivala sam da citam i o Velikoj gospojini i ukrasenim konjima isto kao o tada mladoj dami smelih poteza.
Ocigledno da je tadasnju smelost iz mladosti pretocila u drugom smeru.
Postala je hladna, opasna direktorka. Mozda tebi tad ne bi smetalo ni sto je ugojena, ni sredovecna, da je imala u recenicama onu istu neznost ili sharm koji je postojao godinama pre.
Tog davnog leta u Banatu.
zoja444 zoja444 23:12 08.07.2016

Re: Ljubavi iz detinjstva

sigurno se nije bez razloga promenila. zivot melje sve sem miljenika.
kosta.babic kosta.babic 10:02 09.07.2016

Re: realno

zoja444
i Vi ste njoj drugaciji.

Bilo bi interesantno saznati da li smo mi bili nečija ljubav života?
kosta.babic kosta.babic 10:28 09.07.2016

Re: Ljubavi iz detinjstva

jednarecfonmoi
Hvala za ovu lepu i setnu pricu Kosta.
Uzivala sam da citam i o Velikoj gospojini i ukrasenim konjima isto kao o tada mladoj dami smelih poteza.
Ocigledno da je tadasnju smelost iz mladosti pretocila u drugom smeru.
Postala je hladna, opasna direktorka. Mozda tebi tad ne bi smetalo ni sto je ugojena, ni sredovecna, da je imala u recenicama onu istu neznost ili sharm koji je postojao godinama pre.
Tog davnog leta u Banatu.

Hvala ti na lepom komentaru.
zoja444 zoja444 12:21 09.07.2016

Re: realno

Bilo bi interesantno saznati da li smo mi bili nečija ljubav života?


ja znam kome jesam a kome nisam. za neke se jos dvoumim.


kosta.babic kosta.babic 12:39 09.07.2016

Re: realno

zoja444
Bilo bi interesantno saznati da li smo mi bili nečija ljubav života?


ja znam kome jesam a kome nisam. za neke se jos dvoumim.



Pravo vreme da se prisetimo nekih ljubavi.
amika amika 22:57 08.07.2016

Како замало нисам променио свет

Лепа, сетна прича како си променио себе и - замало - свет.

Биће још боља кад избациш стихове на почетку и крају, они су непотребни и кваре утисак.
kosta.babic kosta.babic 10:05 09.07.2016

Re: Како замало нисам променио свет

amika
Лепа, сетна прича како си променио себе и - замало - свет.

Биће још боља кад избациш стихове на почетку и крају, они су непотребни и кваре утисак.

Stihovi su prevod pesme Amejzing grejs.Stavio sam ih zbog pitanja-Da li je ljubav u stvari Božija milost?
amika amika 23:13 08.07.2016

Amazing Grace

kosta.babic kosta.babic 10:07 09.07.2016

Re: Amazing Grace

amika

Mislim da je naj lepša verzija ona koja se svira na gajdama.Gajde kao i svi drveni duvački instrumenti imaju jako topao i prijatan zvuk.
49 41 49 41 23:59 08.07.2016

Jana



Poce s Janom. Kroz 12 god. opet Jana; pa tako celih 9.
A zivot tece, ko voda nasusna.

Ajde Janje,
https://youtu.be/1UPlyQow2rI

https://youtu.be/hOUvq4-DEOo
kosta.babic kosta.babic 10:13 09.07.2016

Re: Jana

49 41


Poce s Janom. Kroz 12 god. opet Jana; pa tako celih 9.
A zivot tece, ko voda nasusna.

Ajde Janje,
https://youtu.be/1UPlyQow2rI

https://youtu.be/hOUvq4-DEOo

Jako lepa pesma.Zna čak i ovaj amer-Kenedi, šta je dobro.Jedino nisam razumeo da li imaš jednu ili dve Jane?
49 41 49 41 12:56 09.07.2016

Re: Jana

Behose dve.
Prva i predposlednja.

Navuce me na vodu, da mi zaiskra proslost.
kosta.babic kosta.babic 13:04 09.07.2016

Re: Jana

49 41
Behose dve.
Prva i predposlednja.

Navuce me na vodu, da mi zaiskra proslost.

Ako i treba.Uvek je dobro setiti se lepih stvari.
silver silver 10:46 09.07.2016

Sjaj u travi

Podsetio me tvoj blog na predivnu, setnu pesmu Williama Wordswortha, "Ode on intimations of immortality from Recollections of early childhood"...stihovi koji su podarili ime čuvenom filmu 'Sjaj u travi' - razmišljanja o sreći, o mladosti, o nekim propuštenim trenucima koji nestaju u nepovrat. Izdvojiću samo neke:

THERE was a time when meadow, grove, and stream,
The earth, and every common sight,
To me did seem
Apparell'd in celestial light,
The glory and the freshness of a dream.
It is not now as it hath been of yore;
Turn wheresoe'er I may,
By night or day,
The things which I have seen I now can see no more.

********

But there's a tree, of many, one,
A single field which I have look'd upon,
Both of them speak of something that is gone:
The pansy at my feet
Doth the same tale repeat:
Whither is fled the visionary gleam?
Where is it now, the glory and the dream?

********

Though nothing can bring back the hour
Of splendour in the grass, of glory in the flower;
We will grieve not, rather find
Strength in what remains behind.
emsiemsi emsiemsi 11:48 10.07.2016

Re: Sjaj u travi

silver
Podsetio me tvoj blog na predivnu, setnu pesmu Williama Wordswortha, "Ode on intimations of immortality from Recollections of early childhood"...stihovi koji su podarili ime čuvenom filmu 'Sjaj u travi' - razmišljanja o sreći, o mladosti, o nekim propuštenim trenucima koji nestaju u nepovrat. Izdvojiću samo neke:

THERE was a time when meadow, grove, and stream,
The earth, and every common sight,
To me did seem
Apparell'd in celestial light,
The glory and the freshness of a dream.
It is not now as it hath been of yore;
Turn wheresoe'er I may,
By night or day,
The things which I have seen I now can see no more.

********

But there's a tree, of many, one,
A single field which I have look'd upon,
Both of them speak of something that is gone:
The pansy at my feet
Doth the same tale repeat:
Whither is fled the visionary gleam?
Where is it now, the glory and the dream?

********

Though nothing can bring back the hour
Of splendour in the grass, of glory in the flower;
We will grieve not, rather find
Strength in what remains behind.

Силвер за Председника !
Шта за Председника - за Краљицу !
kosta.babic kosta.babic 12:02 10.07.2016

Re: Sjaj u travi

Силвер за Председника !
Шта за Председника - за Краљицу !

A Kostu za premijera?
tyson tyson 14:39 09.07.2016

Građanin Murakami

Ja pomalo zbunjen i ona,koja nije ONA.
Sredovečna debela žena,posvećena svom poslu.Ni traga od one milosti na njenom licu koju sam sanjao godinama.
U njenom vokabularu je bilo više paragrafa nego živih ljudi a hteo sam samo da pričamo o običnim stvarima.

I nikada nećeš saznati da li bi bila drugačija u tim sredovečnim godinama, samo da si ti imao hrabrosti i volje da pođeš za njom i dovedeš je k sebi kada je trebalo to da uradiš.

Dva života proćerdana, da se nikada ne vrate.


Atomski mrav Atomski mrav 16:18 09.07.2016

Re: Građanin Murakami

I nikada nećeš saznati da li bi bila drugačija u tim sredovečnim godinama, samo da si ti imao hrabrosti i volje da pođeš za njom i dovedeš je k sebi kada je trebalo to da uradiš.

Dva života proćerdana, da se nikada ne vrate.


kosta.babic kosta.babic 17:56 09.07.2016

Re: Građanin Murakami

tyson
Ja pomalo zbunjen i ona,koja nije ONA.
Sredovečna debela žena,posvećena svom poslu.Ni traga od one milosti na njenom licu koju sam sanjao godinama.
U njenom vokabularu je bilo više paragrafa nego živih ljudi a hteo sam samo da pričamo o običnim stvarima.

I nikada nećeš saznati da li bi bila drugačija u tim sredovečnim godinama, samo da si ti imao hrabrosti i volje da pođeš za njom i dovedeš je k sebi kada je trebalo to da uradiš.

Dva života proćerdana, da se nikada ne vrate.



Bog daje, Bog uzima,Bog režira.
gedza.73 gedza.73 18:11 09.07.2016

Re: Građanin Murakami

Bog daje, Bog uzima,Bog režira.

Ima neki serijal dečjih knjiga koje pokrivaju razne avanture (skrivena blaga, piramide, morska čudovišta).
Posle kratkog uvoda pri dnu strane imaš ponuđene različite pravce priče.
'ako hoćete da krenete brodom idite na stranu broj 5' ili 'ako hoćete avionom idite na stranu broj 10'

Tako da u zavisnosti šta odabereš tokom čitanja imaš nekih dvadesetak krajeva. Ili te pojede džinovska stonoga, ostaneš zaglavljen u piramidi ili oslobodiš lepoticu i budeš prebogat.

Slično životu.
kosta.babic kosta.babic 18:56 09.07.2016

Re: Građanin Murakami

gedza.73
Bog daje, Bog uzima,Bog režira.

Ima neki serijal dečjih knjiga koje pokrivaju razne avanture (skrivena blaga, piramide, morska čudovišta).
Posle kratkog uvoda pri dnu strane imaš ponuđene različite pravce priče.
'ako hoćete da krenete brodom idite na stranu broj 5' ili 'ako hoćete avionom idite na stranu broj 10'

Tako da u zavisnosti šta odabereš tokom čitanja imaš nekih dvadesetak krajeva. Ili te pojede džinovska stonoga, ostaneš zaglavljen u piramidi ili oslobodiš lepoticu i budeš prebogat.

Slično životu.

To ti kažem.Zamisli da sam ja režirao ovu priču , ko zna na šta bi to izašlo?
kosta.babic kosta.babic 19:47 09.07.2016

Re: Građanin Murakami

Slično životu.

Ipak izgleda da smo samo statisti u sopstvenom filmu.
tyson tyson 00:40 10.07.2016

Re: Građanin Murakami

Zamisli da sam ja režirao ovu priču , ko zna na šta bi to izašlo?

Pa jesi, i izašlo je na to što si opisao u blogu. A jedan život imamo. Tužno, pretužno.





49 41 49 41 00:31 12.07.2016

Daj mi ga - najmiga

tako bi moja baba definisala tvoj naslov

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana