Eksperimenti u blogovanju| Literatura| Obrazovanje| Reč i slika

Tito 2 - Četnici 0

marco_de.manccini RSS / 14.07.2016. u 05:01

 У полицама иза мог радног стола стоји књига

Петар Гудељ, На звезданим друмовима, читанка за VIII разред основне школе, седмо допуњено издање, Научна књига 1972 (прво издање одобрено 1966).

Занимљиве су ми овакве књиге, јер су нефилтрирани, објективни прозори у времена којих се не сећам (или једва мало, а и то често наопако).

Овде можете видети садржај (pdf).

Stari kralj
Stari kralj

Да погледамо и неколико конкретних бројева (звездице упућују на коментаре испод)

---------------------------------------------------------------------------------------
Бројеви
---------------------------------------------------------------------------------------

Број текстова у читанци: 110
Број идеолошки обојених текстова: 24 *
Број стварно идеолошки обојених текстова: ни 10 (зависи од тога колико сте строги)
Број Титових слика: 0 **
Број текстова који помињу Тита: 2 ***
Број текстова који помињу партизане/борце: 9
Број текстова који помињу комунисте/комесаре: 6
Број текстова на латиници: 29
Број текстова на ћирилици: 81
Број текстова који помињу четнике: 0 ****
Број текстова који помињу усташе/домобране: 3

* Појам идеолошки обојеног текста је за потребе овог бројања схваћен прилично широко и укључује и текстове у вези са грађанским ратом у Шпанији (Хемингвеј, Матић), све текстове о Другом светском рату, укључујући и искуство у логору (Дединац), затим једну хумореску базирану на бајци о Снежани и на накарадности политизованог језика шездесетих (ВИБ), Нехруово писмо Индири из затвора о старим градовима (Вавилон, Асир, Дамаск) ... У ствари, уколико би се обрисало не више од пет-шест од укупно сто и десет текстова књига би била читљива и данас, педесет година по свом првом издању. Да би се учинила одличним штивом (не обавезно и одличном читанком за потребе образовања данас и у Србији), довољна је и замена можда тек трећине текстова, углавном за савременије.

** Ово је тим чудније што је читанка изузетно богато ликовно опремљена и садржи велики број репродукција (ван Гог, Гоја, Пикасо, Мунк, Мане, да Винчи, ...), портрета, фотографија, вињета, ... У њој се нашло места за репродукцију фреске "Успење богородице" из Сопоћана преко целе стране, у боји, Шумановићев "Сремски пејсаж", фотографије стећака, фотографије артифаката из Лепенског вира, репродукцију гравуре "Пад Београда" из 1521, детаљ са слике "Сеоба Срба" Паје Јовановића, ... бре, "Стари краљ" Жоржа Руоа има целу страну у боји (види слику), а друг Стари -- ништа.

*** Оба су стандардно бљутава. На пример, "Казивање друга Тита је најчистија људска реч које се може замислити ... У свакој његовој [Титовој] речи човек је у њеној сржи. И зато је она топла, и зато она и убеђује, и зато се без икаквог колебања прихвата" (Милан Богдановић) или "Ко зна какву је то дете чуло око себе реч која га је навела да пође храбро у сусрет Великом Ратнику и Великоме Миротворцу? ... у свим влажним очима читала се иста жеља: Да тај неуморни проповедник и борац мира и сарадње међу народима успе већ једном да, носећи у наручју млади нараштај, заустави и ућутка захукталу неман мржње, зла и смрти у свету -- заувек!" (Вељко Петровић). Нисам сигуран зашто борац мира није Борац Мира, кад је већ Велики Миротворац, нити зашто је одређени падежни облик дат Великоме Миротворцу, а ускраћен Великом Ратнику, али су ми се очи ипак навлажиле и убеђен сам без колебања, јер је његова реч, јелте, топла.

**** Добро, можда нула-зарез-пет, онај одломак из "Деоба" Добрице Ћосића не помиње четнике екплицитно, али није да нема везе.

---------------------------------------------------------------------------------------
Додатни коментари
---------------------------------------------------------------------------------------

Чини ми се да је део читанке који се може сматрати идеолошко обојеним, и по обиму и по природи материјала, несразмерно мали у односу на уврежено мишљење о томе колико је, у то време, идеолошка пропаганда била доминантна. Немам ни времена ни могућности да одавде истражујем да ли је уистину тако и, ако јесте, одакле тај несразмер. Највише што могу да учиним је да насумице предложим неколико климавих теза на разматрање (неке од њих се искључују, а неке не).

1) Не постоји несразмер, односно, он је само у мојој глави, а за већину људи они бројеви горе су блиски представи и сећањима које имају.

2) Постоји несразмер, односно, у стварности је било мање пропаганде него што ју је било по нашем сећању.

3) Пропаганде је било много, али је у том периоду, негде друга половина шездесетих и прва половина седамдесетих, из неког разлога, идеолошка стега ипак мало попустила, док су у времену пре тога (ближе Другом светском рату) и доцније (године око Титове смрти) комесари били предострожнији.

4) Пропаганде је било много, али су свим тим свињским главама и пожртвованим вучјацима обрађивани углавном нижи разреди, док се за осмаке рачунало да су, већином, већ "преведени" на праву страну и да им се стога најзад, због опште културе, могу понудити и "шири" текстови.

5) Зидање Скадра, Хасанагиница, Дечани, Сопоћани, Каленић, Ненадовић, Његош, Радичевић, Јакшић, Шантић, Домановић, Нушић, Ракић, Кочић, Секулић, Андрић, Настасијевић, Попа -- а да и не помињемо понеког Молијера, Чехова, Рацина или Крлежу -- све је то део завере, део пажљиво одабране, подло осмишљене и непрестане комунистичке пропаганде. 

---------------------------------------------------------------------------------------
Дединчева забелешка из логора и песма која је, по аутоматизму, убројана у "идеолошке"
---------------------------------------------------------------------------------------

Двадесет првог децембра, на дан зимског солстиција, када је дан био најкраћи а ноћ најдужа у овој нашој северној хемисфери, коју ће већ сутра Сунце почети, лагано, све дуже да захвата, док смо се увлачили у постеље на спратове, зачуо сам глас, не глас него уздах свога суседа:

-- Да није још ове ноћи!...

Такао ме је горко и одјекнуо у срцу тај очај и ритам тих речи, па је наставио сву ноћ, да се ломи и нејасно прелама у мени, и да се претвара у речи, којима сам сутрадан, када сам их записао, дао наслов:

ШЛЕСКО БДЕЊЕ

Да није још ове ноћи
да нам сећања угаси и мутне ове жуди,
да није још ове ноћи
никад ти, друже, не бих могао доћи,
залуд би чекала мој корак да те из самоће разбуди!

Да није још ове ноћи
да нам небо склопи, ово грдно, и наше очи,
да нам ове ноћи није
зар бих још знао какве су твоје очи,
зар бих се сећао какве све боје крије
небо Србије?

Да нема још ноћи ове
да нам јаву успава и бистре пробуди снове,
да ове ноћи још нема,
никад, ах никад Морава протекла не би између ових жица,
и зар би икад, у пустој овој Шлеској залистала липа,
до облака голема,
и у грању њеном запевала птица!

Да ноћи ове још нема!...

-- Шта сужњу црном остаје?

Ноћ нека довек траје!...

 

 

Atačmenti



Komentari (210)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 13:34 15.07.2016

Re: nemam živaca za čitanje

e, srks, đe su se kupale i ja sam se tu "slučajno" nalazio ... lijepo je to u tim godinama, čitav kosmos spakuješ u par očiju i onda za njim ko hipnotisan, tražiž ih, lutaš.... gaziš i stjenje i kamenje, i raže i ajkule.

a recimo juče sam se okupao u moru nakon 2-3 godine apstinencije. nije zbog neke djevojke (što ne bi bilo hrđavo, dapače) već iz puke popodnevne dosade.
praznik je, neradan dan, a ni ja ne mogu po vascijeli dan čitat knjige i slušat muziku .



naštancaj par malih Doksumannčadi - garantovano nema dosade i praznog hoda. :)
marco_de.manccini marco_de.manccini 13:44 15.07.2016

Re: nemam živaca za čitanje

Ма нисмо имали тврде реплике, све фино, ко на семинару.

Е, сад, што се тиче Жоржа, мало сам копао, јер ми је то занимљиво, и нашао сам ово:

Именице и имена страног порекла које се завршавају самогласницима –а, -о, -е, -и, -у показују извесну неправилност у погледу промене и задржавања крајњег вокала, што изазива доста језичких дилема. У једних се задржава крајњи самогласник у промени, а у других самогласник се осећа као наставак за номинатив (нпр.: Дега, Дегаа, Комба, Комбаа, али Арболеда, Арболеде, Тагора, Тагоре, Того, Тогоа, Мао, Маоа, депо, депоа, џудо, џудоа, али Конго, Конга, Лео, Леа, белканто, белканта, либрето, либрета, Моле, Молеа, Ђузепе, Ђузепеа, али и Ђузепе, Ђузепа, Аурелије, Аурелија), неке именице имају двојаке облике у зависности од акцента (нпр.. болеро, болера и болероа) а негде несигурност у писању ових именица и имена изазива и промена норме, нпр.: Билбао, Билбаоа, уместо ранијег Билбаа (Правопис 1960), какао, какаоа, уместо ранијег какаа (Правопис 1960).


Укратко, ако сам ишта разумео, изгледа да ипак треба Жоржа Руоа. Преправићу.
milisav68 milisav68 16:19 17.07.2016

200

Idemo dalje (još jednom).

marco_de.manccini marco_de.manccini 18:29 17.07.2016

Re: 200

Ена погинула у саобраћајној 2000. Нисам ни знао, сад погледао Вики због клипа.
tyson tyson 21:57 17.07.2016

Re: 200

Ена погинула у саобраћајној 2000.

Da, i to prilično bizarnoj.


krkar krkar 01:56 18.07.2016

Re: 200

Da, i to prilično bizarnoj.


Više bahatoj nego bizarnoj
vlad_aleksh vlad_aleksh 09:09 18.07.2016

Sloba, Džoni, Sveta

Sasvim slučajno, ničim izazvan, pronađoh čitanku za gimnaziju iz doba kraljevine Jugoslavije. Postoje tri teksta, to jest tri autora, koji nisu u čitankama već više od 70 godina. To su Slobodan Jovanović, Nikolaj Velimirović i Svetislav Stefanović. Ako me sećanje ne vara, prva dvojica su imali autorske tekstove, dočim je treći imao prevod. O čemu su tekstovi, više sada nije ni bitno. O tome, možda, nekom drugom prilikom.
marco_de.manccini marco_de.manccini 14:53 18.07.2016

Re: Sloba, Džoni, Sveta

У, завидим ти, та читанка мора да је занимљива, као документ.

Да би овај мој "експеримент" имао икаквог смисла, требало би да имам све читанке редом и да упоредим текстове и ауторе по временској оси.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:18 18.07.2016

Džoni - saplemenik i sunarodnik

Džoni! Stari mračnjak.

ajd, nakalemi tekstove ovde, Vlade, ne budi lenština!

marco_de.manccini marco_de.manccini 18:36 18.07.2016

Re: Džoni - saplemenik i sunarodnik

А и Света је занимљив човек -- демократија не ваља, фашизам је супер, ... ваљда му нису ти текстови у читанци, већ неки ранији литерарни радови.

И кад смо већ ту, ја немам против уврштавања добрих текстова од било ког аутора. Зато сам и навео пример с Дединцем. Он је био део тог послератног државног апарата, али "Шлеско бдење" има места у било којој читанци, јер је то добра песма о слободи и љубави и не видим начин да се икако чита у негативном смислу (не кажем да та песма мора да буде у свакој читанци, само да је у реду да буде изабрана у било коју, за разлику од већ поменутих текстова Богдановића и Петровића).

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana