Roditeljstvo

Kaubojsko odelo

kosta.babic RSS / 23.07.2016. u 20:00

     Ima jedan glumac što se zove Đulijano Đema, on brani slabije i uvek pobeđuje. Ima prave pištolje i pravo kaubojsko odelo. Uvek sanjam da i ja imam takvo odelo. Mama je obećala da će da piše svom bratu koji živi u Belgiji da mi tamo kupi kaubojsko odelo. 


  Do skoro sam živeo sa bakom i dekom u Beogradu ali su me premestili u Bavanište kod mame i tate .Ovde su me upisali u prvi razred.

     Mom tati su odsekli nogu ali se oporavio. Sad je dobro. Predaje deci u školi. On često zaspi na času, kad radi od dva.Mama mu kaže da ne ruča toliko kad treba da ide na nastavu.

   Na času udari sunce kroz prozore učionice a on se nasloni na učiteljski sto i zaspi.   I hrče.   Onda sva deca skaču po klupama. Naročito jedna Verica i jedan Marko, oni su isto prvaci, skaču preko klupa i čupkaju ga za kosu.

     Kad ga probude on se pravi ljut i zada im da na tabli pišu tablicu množenja.

     Moja mama se zove Smilja ali je svi zovu Nada.Ona je malo stroga.

    Ona predaje biologiju. Za svoje učenike kaže : To su moja deca, kao da ja nisam njeno dete. A kad ne nauče lekciju ili kad su nemirni naredi im da ustanu i ispruže dlanove. I onda od nekog deteta uzme lenjir i bije po dlanovima sve po redu i dečake i devojčice. Ja još nisam dobio batine tako sa lenjirom.Moj učitelj je dobar.

      Posle su mi neki osmaci rekli da to uopšte ne boli samo malo bridi i puca kao da boli.

    Ima neka njena deca nam donose neke životinje. Tata se uvek nervira kad hoće da upali šporet i otvori kutiju od šibica a iz nje izviri neka buba što je zovu Gundelj.Onako čupava izgleda jako strašna.Tata baci kutiju od šibica a gundelj izleti kroz prozor.Čuje se kao neki pokvareni  avion.

      U Beogradu toga nema.  

     Jednom nam je jedno mamino dete donelo kutiju od cipela. Unutra je bila zmija. Ja sam kutiju brzo zaklopio. Kad se mama vratila iz škole rekla je da ja to Belouška i da ne ujeda. Ja se nisam plašio ali nisam smeo da otvaram kutiju.

  Moja mama voli cveće. Imamo punu kuću cveća ali ja ne smem da ga diram. Ima jedno kao stepenište poređano od drveta , na svakoj dasci puno kaktusa. Sve onako mali.

  Nisam ništa loše uradio tog dana ali je mama bila jako nervozna jer ja nisam uradio ono što je ona rekla i udarila mi šamar. Seo sam na one male kaktuse  ali su imali jako bodljikave bodlje.

   Mama mi ponekad kaže da sam štetočina. Ja znam šta je to štetočina.  Učili smo da su to životinje koje pojedu kukuruz po njivama ili prave neku drugu štetu.  Ne znam zašto to meni kaže.

    Mama i tata su me učili da na smem da lažem. Probao sam, po nekad ,ali se uvek izdam i posle dobijem batine. Ne znam zašto svu decu uvek biju.

    Jedom me zvala neka deca da se igramo.Baš je bilo lepo.Penjali smo se na drvo da skinemo gnezo od vrane.

    Toga u Beogradu nije bilo.

    I onda došlo jedmo mamino dete i reklo;  poslao ti ujak kaubojsko odelo. Bio sam jako srećan.Rekao sam deci: poslao mi ujka iz Belgije kaubojsko odelo.

   Otrčao sam kući.

   Nisam dobio kaubojsko odelo,dobio sam batine. Mama je rekla da nisam došao na vreme kući.

   Sutradan ujutru mama me probudila u sedam. Stavila je pred mene doručak. Parizer. bareno jeje i senf. I rekla brzo doručkuj, ja moram na čas.

  Nisam bio gladan a malo iz inata nisam hteo da jedem. A onda me je udarila po nosu.  Počela je da mi kaplje krv iz nosa. nagnuo sam se nad tanjir i krv je kapala na parizer,jaje i senf.Nije me bolelo samo sam mislio ;Zašto oni smeju da lažu i još da me biju.

      Kevi sam davno oprostio.Postali smo dobri prijatelji .Razgovarali o svemu i svačemu ali joj nikad nisam rekao; batine nisu bolele koliko me je bolela nepravda.

 

 



Komentari (11)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

kosta.babic kosta.babic 20:04 23.07.2016

Kaubojsko odelo

Posvećeno svim roditeljima uključujući i one buduće.
mariopan mariopan 22:16 23.07.2016

Re: Kaubojsko odelo

Текст оставља тежак утисак.

Док сам одрастала била сам несрећна што немам родитеље и што морам да будем у Дому, што никоме нисам потребна ни важна, као да не постојим.

Онда је учитељица једног дана из прве клупе извела једну девојчицу са чудном фризуром и завојима на рукама и отишла са њом код директора школе и школског психолога. Ми смо седели мирни као бубице. Чуо се тихи шапат да је "онај" њен отац опет пијан дивљао, осим што је пребио ошишао је до главе то дете па су оне чупе биле у лудачком шишању само случајно прескочене, премлатио је и њу и мајку, а руке су јој давно у неком дивљању испечене па дуго носи завоје због инфекције и екцема који се развио.

Мало мало па је таква долазила у школу, увек је ишла код директора који је звао социјалну службу и полицију.....и тако у бескрајон. До краја основне школе,

Сећам се да сам тада рекла учитељици да је боље да буде са нама у Дому. И схватила да није моја нсрећа највећа. Није толико страшно немати родитеље, колико је страшно имати онакве као њене.
Мајку која не сме или не уме да се супротстави и одбрани и себе и дете, и оца - пијаног и бахатог садисту који се над њима двема бесомучно иживљавао.

Можда је ова мајка о којој пишеш била груба и престога, не могу да ценим по причи о пар шамара и жељеном каубојском оделу. Деца некад имају спрам родитеља нереална очекивања, родитељи нису у стању да их испуне и кад би хтели. Мајка вероватно није умела да буде нежна, није научила како.

А то се учи од малена, углавном тако што је неко нежан према њој.

Само могу да потврдим да си у праву за неправду, деци је правда важнија од свега и неправда их дуго боли.
kosta.babic kosta.babic 22:35 23.07.2016

Re: Kaubojsko odelo

mariopan
Текст оставља тежак утисак.

Док сам одрастала била сам несрећна што немам родитеље и што морам да будем у Дому, што никоме нисам потребна ни важна, као да не постојим.

Онда је учитељица једног дана из прве клупе извела једну девојчицу са чудном фризуром и завојима на рукама и отишла са њом код директора школе и школског психолога. Ми смо седели мирни као бубице. Чуо се тихи шапат да је "онај" њен отац опет пијан дивљао, осим што је пребио ошишао је до главе то дете па су оне чупе биле у лудачком шишању само случајно прескочене, премлатио је и њу и мајку, а руке су јој давно у неком дивљању испечене па дуго носи завоје због инфекције и екцема који се развио.

Мало мало па је таква долазила у школу, увек је ишла код директора који је звао социјалну службу и полицију.....и тако у бескрајон. До краја основне школе,

Сећам се да сам тада рекла учитељици да је боље да буде са нама у Дому. И схватила да није моја нсрећа највећа. Није толико страшно немати родитеље, колико је страшно имати онакве као њене.
Мајку која не сме или не уме да се супротстави и одбрани и себе и дете, и оца - пијаног и бахатог садисту који се над њима двема бесомучно иживљавао.

Можда је ова мајка о којој пишеш била груба и престога, не могу да ценим по причи о пар шамара и жељеном каубојском оделу. Деца некад имају спрам родитеља нереална очекивања, родитељи нису у стању да их испуне и кад би хтели. Мајка вероватно није умела да буде нежна, није научила како.

А то се учи од малена, углавном тако што је неко нежан према њој.

Само могу да потврдим да си у праву за неправду, деци је правда важнија од свега и неправда их дуго боли.

Hvala ti za komentar.Malo si me ganula time što si odrasla u domu.Sa realnim roditeljima bar imaš s kim da se realno svađaš.Vaspitači i vaspitačice rade za platu,mada i tu ima dobrih ljudi.
kosta.babic kosta.babic 22:43 23.07.2016

Re: Kaubojsko odelo

Док сам одрастала била сам несрећна што немам родитеље и што морам да будем у Дому, што никоме нисам потребна ни важна, као да не постојим.

Moja dobra žena (luda amerikanka )takođe je usvojeno dete.usvojili su je neki jako dobri ljudi koji nisu mogli da imaju decu.Puno godina je pokušavala da sazna ko su joj biološki roditelji.Pisaću o tome.
emsiemsi emsiemsi 07:31 24.07.2016

Re: Kaubojsko odelo

mariopan
Текст оставља тежак утисак.

Док сам одрастала била сам несрећна што немам родитеље и што морам да будем у Дому, што никоме нисам потребна ни важна, као да не постојим.

Онда је учитељица једног дана из прве клупе извела једну девојчицу са чудном фризуром и завојима на рукама и отишла са њом код директора школе и школског психолога. Ми смо седели мирни као бубице. Чуо се тихи шапат да је "онај" њен отац опет пијан дивљао, осим што је пребио ошишао је до главе то дете па су оне чупе биле у лудачком шишању само случајно прескочене, премлатио је и њу и мајку, а руке су јој давно у неком дивљању испечене па дуго носи завоје због инфекције и екцема који се развио.

Мало мало па је таква долазила у школу, увек је ишла код директора који је звао социјалну службу и полицију.....и тако у бескрајон. До краја основне школе,

Сећам се да сам тада рекла учитељици да је боље да буде са нама у Дому. И схватила да није моја нсрећа највећа. Није толико страшно немати родитеље, колико је страшно имати онакве као њене.
Мајку која не сме или не уме да се супротстави и одбрани и себе и дете, и оца - пијаног и бахатог садисту који се над њима двема бесомучно иживљавао.

Можда је ова мајка о којој пишеш била груба и престога, не могу да ценим по причи о пар шамара и жељеном каубојском оделу. Деца некад имају спрам родитеља нереална очекивања, родитељи нису у стању да их испуне и кад би хтели. Мајка вероватно није умела да буде нежна, није научила како.

А то се учи од малена, углавном тако што је неко нежан према њој.

Само могу да потврдим да си у праву за неправду, деци је правда важнија од свега и неправда их дуго боли.

Тако је говорила Мариопан !
Успут --- можда не би било лоше да људи пажљивије читају оно што пише Мариопан, а не којекакви кркани.
mariopan mariopan 11:29 24.07.2016

Re: Kaubojsko odelo

kosta.babic
Док сам одрастала била сам несрећна што немам родитеље и што морам да будем у Дому, што никоме нисам потребна ни важна, као да не постојим.

Moja dobra žena (luda amerikanka )takođe je usvojeno dete.usvojili su je neki jako dobri ljudi koji nisu mogli da imaju decu.Puno godina je pokušavala da sazna ko su joj biološki roditelji.Pisaću o tome.

Да, то је често опсесија усвојене деце, да нађу и виде своје биолошке родитеље, да знају на кога личе и да проникну у тајну зашто су остављени. Није то лако носити на души али многа деца у Дом долазе из Звечанске где их прихватају још као бебе, и они, такође, не знају ништа о својим родитељима и пореклу. Уме то да оптерети човека касније ако не научи да са тим живи. Таква га "љуља заљуљала" и ту се ништа не може.
Поздрав Коста теби и твојој доброј жени,
mariopan mariopan 11:29 24.07.2016

Re: Kaubojsko odelo

Емси
amika amika 19:18 25.07.2016

Дирљива прича

А конац дело краси

batine nisu bolele koliko me je bolela nepravda.


Тек понекад схватимо колико је тежак дечји живот.
kosta.babic kosta.babic 19:23 25.07.2016

Re: Дирљива прича

amika
А конац дело краси

batine nisu bolele koliko me je bolela nepravda.


Тек понекад схватимо колико је тежак дечји живот.

Hvala Amika
Черевићан Черевићан 22:19 25.07.2016

uz priset na Djemu

ma koliko slutilo na bolno
ja verujem bitno je saznati
da priseta ovakvih nam nie
chemu svrha uopshte trajati,

na pragu starosti (il' putu ka nishta)
kosta.babic kosta.babic 08:00 26.07.2016

Re: uz priset na Djemu

Черевићан
ma koliko slutilo na bolno
ja verujem bitno je saznati
da priseta ovakvih nam nie
chemu svrha uopshte trajati,

na pragu starosti (il' putu ka nishta)

Sećanja nekad dolaze sama bez da ih prizivamo.
Hvala za komentar.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana