USKRAĆIVANJE INFORMACIJA - KORISNA INFORMACIJA?!

Piše: Rodoljub Šabić

Često kažem da problemi u pristupu informacijama od javnog značaja mogu biti  "informativniji", indikativniji od sadržine informacija koje se uskraćuju. To mi je nedavno novinarka dnevnog lista "Danas" žalbom podnetom Povereniku i "pričicom" koja je s tim u vezi usledila, potvrdila na način koji, mislim, vredi podeliti ovde na blogu.

Ona je od Gradskog zavoda za veštačenje zatražila spisak predmeta u kojima je od 2011.godine kad je dobila status sudskog veštaka, bila angažovana veštakinja M.L. Nije ga dobila pa je žalbom zatražila zaštitu prava od Poverenika. Bar sudeći po na prvi pogled ni po čemu posebno interesantnog predmeta zahteva moglo se pretpostaviti da je reč o prilično čestoj situaciji, o "ćutanju", odnosno ignorisanju zahteva u nadi da podnosilac zahteva neće da se obraća Povereniku. Takvog "ćutanja" inače ima neverovatno mnogo, gotovo 90% žalbi Povereniku podnosi se zbog toga. A kasnije, već na prvu intervenciju Poverenika odnosno na zahtev da se izjasnI povodom žalbe, organ vlasti, u najvećem broju slučajeva da uskraćenu informaciju i bez formalnog naloga Poverenika.

U ovom slučaju Poverenik je doneo formalan nalog odnosno rešenje kojim je naložio Gradskom zavodu za veštačenje da postupi po zahtevu u roku od 5 dana. Bilo je za očekivati da će tako i biti, ali ... Po isteku ostavljenog roka novinar je obavestio Poverenika da mu je u Zavodu saopšteno da neće dobiti tražene podatke, jer je Zavod, o čemu je, kažu "obavestio Poverenika", podneo protiv Poverenika, odnosno njegovog rešenja, "tužbu Upravnom sudu", pa će morati "da se čeka na odluku suda".

E sad...

Nije istina da je Zavod o podnošenju tužbe obavestio Poverenika.

Tužba je nedopuštena (Zavod nije stranka u postupku već prvostepeni organ i kao takav ne može protiv drugostepenog organa podnositi tužbe, jedino može podneti inicijativu Republičkom javnom tužiocu da on podnese tužbu, što, nezavisno od (ne)postojanja ikakvih razloga nije učinio).

Rešenje Poverenika je obavezujuće, konačno i izvršno (čak ni dopuštena, tužba sama po sebi ne odlaže izvršenje) i odlaganje izvršenja je moguće samo na osnovu posebne odluke suda.   

I malo širi kontekst...

Priča je počela tako što je stranka u postupku u kom je bila angažovana veštakinja M.L. izrazila sumnju u njenu kompetentnost, pa i verodostojnost njene diplome.

Potom je sumnje potkrepila kopijom diplome do koje je došla (izdao je "Univerzitet Kosova u Prištini", koji se u navedeno vreme izdavanja diplome zvao samo "Univerzitet u Prištini", a navedena  imena i prezimena i dekana fakulteta i rektora univerziteta su netačna). 

Ministarstvo pravde, iako obavešteno o sumnjama, nije reagovalo.

U krugovima novinara i drugih koji se bave antikorupcijskim temama se sve glasnije "čuju"  sumnje o postojanju čitave "mreže" dobro raspoređenih ljudi sa očigledno problematičnim diplomama.

Što sve, ako ništa drugo, valjda imperativno zahteva odgovor na pitanje - koji to "legitiman interes" ili samo interes se uskraćivanjem informacija u ovom slučaju štiti?