Istorija| Literatura| Moj grad

Kapije vremena

amika RSS / 23.08.2016. u 15:26

                        КАПИЈЕ ВРЕМЕНА

            Претурајући по старим текстовима нашао сам запис који је отворио капије времена. Оних која су прохујала много пре мене. А и она која су била на дохват сећања и личног искуства нестајала су као тренутни одблесци неког другог, безмало туђег живота.

            Ево тог записа:

            „Имао је 20 година и одједном схватио да су сви ови људи око њега – и старица на углу, и продавачица у бакалници, и комшија кога је срео – отац његовог друга, и непознати који се осмехивао са посмртне листе на дрвету – сви су они, једном, имали 20 година. Осетио је да тај тренутак мора сачувати у себи, да не сме дозволити да једноставно и равнодушно прође; да је неопходно, апсолутно потребно да заустави време.

            Стао је и загледао се у познату улицу, да би увек могао да је репродукује у себи: људе, ограде, два аутомобила, бљесак сунца на окнима, треперење пролећа на младим листовима у ограђеним баштама. Зграде су биле сиво-крупнозрансте и обнажене, са тамним ранама опалог малтера и тамним грбавим крововима, све много старије од њега. Постојале су пре свих његових времена, и пре времена људи које види; уместо неких других кућа и уџерица, као део града, старијег од свих споменика и спомена о њему.

            А људи, њихова сећања и спомен на њих? Где су, шта је остало од одјека њихових гласова, повика, плача, смеха? Нешто мало у записима урезаним у камен и преписаним на ретке пергаменте, највише у хуку ледене кошаве и шапатима млаких ноћи зрелог лета.

            Осећао је немир у грудима, жељу да се увери у делић историје у овој улици. Знао је да се иза уличне зграде пред њим налазе рушевине куће страдале у бомбардовању 1944. године. Зашао је иза и изненадио се: видео је велико двориште, рашчићено и изравнато, само се по црвеним мрљама раздробљене цигле наслућивало да су ту некад били зидови иза којих се живело. Велика празнина и мук, провалија историје у коју су потонули сви ти безбројни гласови који вековима хује Београдом.“

            Држао сам запис у руци и чекао док неки хук није прошао кроз собу и излетео напоље. Одјеци вапаја од пре много година који трају, ево, све до ових времена? Горчина историје која много памти,  животи као искре које се појаве и згасну?

            То је оно што је наслутио и српски песник Владислав Петковић Дис у стиховима:

            „Ноћас су ме походили мртви,

            Нова гробља и векови стари,

            Прилазили к мени као жртви,

            Као боји пролазности ствари...“

            Данило Киш у „Енциклопедији мртвих“ пише о мормонској секти судњег дана која прикупља и чува имена свих људи који живе или су живели на планети. Архива је обухватала 18 милијарди имена и свакодневно се повећавала. Али само име, шта је то? Тек варница која затитра и нестане у ватри живота. Искра која обележава деценије живљења, радовања и патњи, смеха и туге бића изгубљених у свету.

            Ево само неколико имена из овог града и народа:

            Први познати Београђанин је неандерталац збрчканог лица и великог, спљоштеног носа који је живео крајем леденог доба, пре око 50.000 година. У мочвари Панонског мора, тамо где ће много касније бити Бајлонова пивара и Скадарлија, убила га је нека звер у обостраном лову или као увребану ловину. Његова оштећена лобања ископана је 1882. године. У граду у коме су се сви знали и звали по надимцима, и он је добио одговарајући - „Наказа“ и тек тада је постао прави Београђанин. Коначно је страдао у Првом светском рату – оно што нису могли медвед, дивљи вепар или чопор вукова успела је граната са аустроугарског монитора  и разнела га у прах.

            Историчари су израчунали да се око Београда водило најмање 115 ратова и да је био 44 пута рушен . Краљ Драгутин га је добио као феудални дар 1284. до 1319, а 1403. до 1427. године и деспот Стефан Лазаревић. Срби су га коначно освојили 1806. у Првом устанку – пре 210 година.

            Где су сада страшна сећања становника Сингидунума на готско и хунско освајање и рушење града 378. и 441. године? Где победничка еуфорија наших предака и сви ужаси које су починили када су са Аварима упали у Сингидунум 584. године? Па упад Бугара 829?

IMG_3007.jpg 

Где су нестали владарски заноси и ноћне сумње првих историји познатих српских жупана: Вишеслава (из друге половине 8. века), па после њега Радослава, Просигоја, Властимира, Мутимира, Првослава, Петра Гојниковића, Павла Брановића, Захарија Првослављевића, Часлава Клонимировића (934 – 942/3)...

            Жупане су постављали Византинци, а смењивали их, уз пустошење земље, Бугари (цар Симеон). Како је то изгледало показује пример жупана Часлава који је успео да побегне из бугарског заробљеништва и да се врати у Србију. Поред четворице пријатеља који су дошли са њим могао је окупи само педесетак људи а у Србији није било ни жена ни деце - становништво су преселили Бугари или је побегло у околне земље. Византинци су тај народ вратили, а Бугари то нису ометали јер су и једним и другим Срби били потребни као брана од угарске најезде; у боју са њима Часлав је и погинуо.

            Затим  жупан Јован Владимир, Самуилов зет, из 1.000. године, убијен 1016. и проглашен за светитеља, велики жупан Војислав, први краљ Михаило, затим Константин Бодин... Па римски грађанин Јовиан, рођен у Сингидунуму,  и касније император, онај који је вратио хришћанство у римско царство...

            Немања и Немањићи су тада били далека и непозната будућност, као што су сада предалека прошлост. Где је енергија сећања и бивствовања милиона робова, кметова, ратника и витезова, племића и дворанина, владара и дворских луда, градских „ориђинала“ и сеоских замлата? Постојали су, нешто озрачили за тренутак и нестали. Остала је само празнина у историји која је „хистерична и постоји само кад је гледамо, а да бисмо је гледали морамо из ње бити искључени“ (Ролан Барт). Садашњост је набијена прошлошћу, па ће будућност бити другачија него што очекујемо. А та другачија будућност ће створити прошлост по својом мери јер „историја и истина су кћери свог времена“. Само ће личне сторије остати, оптерећене индивидуалним и никад потпуно сазнате јер их, и када их случајно знамо, пропуштамо кроз филтере личних схватања, веровања, предубеђења, заблуда и неостварених снова.

zindan-kapija-kalemegdan-1.jpg 

            По легенди, хришћански мученик Донат, кога је удавио цар Диоклецијан,  сваког 7. јануара израња из Дунава и лута градом. По другој легенди град на ушћу Саве у Дунав је настао када су кентаури протерали људе из подножја Авале и наставили да их нападају бесним копитама и смртоносним стрелама. Ту би их и уништили да се нису умешали богови и научили људе да направе град са бедемима и кулама. Богови су вековима живели међу људима, а после појаве Христа на улицама су се могли срести и анђели. Град је имао много имена, већином само изговарана, тек понека и записана, а његово право име, остало из тих времена, сада се први пут помиње:  Капије времена

            Миливој Анђелковић



Komentari (10)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

amika amika 15:29 23.08.2016

Видео

Овај видео је требало да буде на крају текста али је систем три пута избрисао све а није поставио видое. Ево га овде, ако се појави са адресе

https://www.youtube.com/watch?v=rEEOfJdGzcQ

noboole noboole 18:10 23.08.2016

.

Zna se ko vozi traktor, a ko otvara kapiju. Kronos, Gospodar Vremena!
amika amika 18:26 23.08.2016

Re: .

Kronos, Gospodar Vremena!


Стари Грци су замишљали да је имао змијско тијело са три главе – човјека, бика и лава - Wiki

Време пролази и увек је ту. Кронос је најдеражљивији бог.


sasaminijature sasaminijature 18:15 23.08.2016

Hvala Vam

...na ovom putovanju.

Uvek kada prelazim neki od beogradskih mostova iznova osetim strahopostovanje u isto vreme i ogromno divljenje. Od prvog susreta, bese to kada sam imao nekih sedam godina, i dan danas osecaj je isti kada stizem u Beograd.
Nazalost tako malo znam o tako starom gradu.

I cesto me zadesi ramisljanje cime li je zasluzio da toliko puta bude razaran? Da li zbog svoje predodredjenosti da bude Kapija ili tu ima nesto dublje...
amika amika 18:34 23.08.2016

Re: Hvala Vam

I cesto me zadesi ramisljanje cime li je zasluzio da toliko puta bude razaran? Da li zbog svoje predodredjenosti da bude Kapija ili tu ima nesto dublje...


Историчари су израчунали да се око Београда водило најмање 115 ратова

А никола Пашић је говорио да Србија има престоницу тамо где друге државе држе пограничну караулу.

На линији раздвајања цивилизација, такође.

И, по легенди, једно од ретких места где су се богови или "богови" мешали са људима, историја са митологијом или оним што још не знамо.
sasaminijature sasaminijature 18:57 23.08.2016

Re: Hvala Vam

amika
I cesto me zadesi ramisljanje cime li je zasluzio da toliko puta bude razaran? Da li zbog svoje predodredjenosti da bude Kapija ili tu ima nesto dublje...


Историчари су израчунали да се око Београда водило најмање 115 ратова

А никола Пашић је говорио да Србија има престоницу тамо где друге државе држе пограничну караулу.

На линији раздвајања цивилизација, такође.

И, по легенди, једно од ретких места где су се богови или "богови" мешали са људима, историја са митологијом или оним што још не знамо.


Da da. Meni je Beograd sa svojom osvedocenom pozicijom Istoka Zapadu i Zapada Istoku, najveci zivi spomenik ili mozda jos bolje receno putokaz civilizaciji.Zivi i govori nam da je jedini put, put medjusobnog razumevanja.Svet nikada ne moze biti jednobrazan, Istok nikada nece biti Zapad i obrnuto. Samo treba jedni druge da upoznaju i da se nadogradjuju.
amika amika 19:09 23.08.2016

Re: Hvala Vam

ivi i govori nam da je jedini put, put medjusobnog razumevanja.Svet nikada ne moze biti jednobrazan, Istok nikada nece biti Zapad i obrnuto. Samo treba jedni druge da upoznaju i da se nadogradjuju.


... и да потисну исконску жељу и биолошки нагон за доминацијом.
sasaminijature sasaminijature 19:22 23.08.2016

Re: Hvala Vam

amika
ivi i govori nam da je jedini put, put medjusobnog razumevanja.Svet nikada ne moze biti jednobrazan, Istok nikada nece biti Zapad i obrnuto. Samo treba jedni druge da upoznaju i da se nadogradjuju.


... и да потисну исконску жељу и биолошки нагон за доминацијом.

Veoma dobro zapazanje
Черевићан Черевићан 20:49 23.08.2016

zveranje

istorije maam je
globalna potreba
osvrt, al' unapred,
covecanstvu treba
amika amika 21:13 23.08.2016

Re: zveranje

al' unapred,
covecanstvu treba


Треба, и то без бомби.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana