Novinarenje - svet između

/ 31.03.2008. u 17:04

Komentari: 105
Čitanost: 40916
/
Preporuke: 4471
/

Ponekad se stvarno pitam šta mi je trebalo u životu da se navučem na novinarstvo. Lepo sam mogla da sedim, k'o pravnica, pored nekog fikusa i bogdamevidi. Ili da budem možda advokatica i nastupam u američkim serijama. U stajliš kostimu, sa ekipom mladih pravnika koji rade kao robovi, a ja obaram s' nogu porotu. Što retorikom, što nogama koje vire iz pomenutog kostima. A i frizura bi mi bila kontrolisana i samo malo stvaralački uznemirena, na čemu bi radila reprezentacija najboljih frizera.

Međutim ja se budim paleći kompjuter, kuckam kao mravac, čitam vesti bez prestanka, gledam po tri dnevnika sinhronizovano i vijam se sa piarovskom svojtom. Usput čitam tone saopštenja, pisanih najsuvoparnijim jezikom vladinih organa, ganjam političare, koji izgledaju mnogo življe i ubedljivije na televiziji no uživo...pristajem da mi po torbi i jakni kopaju bezbednjaci, sjajnih glava koje svi po pravilu imaju, valjda zaradi međusobnog slanja svetlosnih poruka i signala. Smeškam se dok me strogo gledaju, razgovarajući sa sopstvenim ramenom ili satom...Šaljem po milioniti put svoje podatke, slike, hemoglobin...sve za onaj komadić plastike oko vrata, kojim onda proganjam piarovce i davim ih kao zmija žabu. I sve zato što sam navučena. Prosto i jednostavno. Novinarski posao je čisto navlačenje. Od toga se teško ali neuspešno leči. Uzmimo na primer mene, probala sam, nije dugo trajalo i kapitulirala sam. U apstinentskoj krizi, krišom od same sebe, čitala sam novine, otkrivajući se lajavim komentarima. Umesto španskih serija buljila sam u dnevnike, vesti, okrugle stolove...i iskoristila prvu priliku da ponovo obolim i postanem strana dopisnica-razglednica. I ponovo počnem da ganjam vesti i pišem izveštaje.

Posla je bilo, odavde, uvek, ali stiglo je i predsedavanje, a ako će nešto da me ugnobi, to je slovenačko predsedavanje EU. 'Ajd što predsedavaju, nego što su se na dnevni red natrpale teme, koje ovom kraju sveta poprilično znače, zabušavanja nema. A oni ne staju, usta ne zatvaraju, drže se za kvaku ministri, evropski komesari, visoki predstavnici, ambasadori, parada bez kraja. Naravno, ako ikako može, na Brdu kod Kranja. Daklem, to Brdo sanjam, sa sve zastavama, žbunjem, Alpima pozadi, kombijima i autobusima...svako malo, horde ministara, bataljoni piarovaca, još toliko bezbednjaka i naravno – novinara bez broja. K'o Evrovizija. To treba videti. Između njih i vas, mi. Novinari.

Onomad bi Gimnih, ministri spoljnih poslova, evopski, balkanski plus visoki predstavnici. Predivno nešto. Za njima stiglo oko 300 novinara, sa pratećim tehničkim cirkusom...A to izgleda ovako:

Dok se diže transilvanijska izmaglica, drumom ka Brdu pretiču se televizijski kombiji i autobusi puni sanjivih novinara. Nejtivsi iz okolnih sela navikli, ni ne gledaju više, a novinari lepe noseve na maglena stakla i bude se uz planinski, jutarnji kič. Na horizontu lebde beli Alpi. Posle prolaza kroz bezbednjačku kuću, svi sa press ogrlicama, kaskaju ka objektu za novinare, malo, ali simbolično spuštenim u rupu.

Već sat vremena pre no što počnu da stižu ministri, novinarska bratija sa svih krajeva sveta, srče kafu i budi se uz kompjutere. U dugim redovima izmešane medijske kuće, spremne za start. Stolovi koji se žute od distres gumenih zvezda. Na poklon. A ima i čokoladice (najslađi deo predsedavanja), olovke, ruksaci, blokovi, magneti...domaćini se trude iz petnih žila da umilostive sedmu silu, koja bunovno gnjeca praktične zvezde. Po podu se vuku koferi, stalci za kamere spotiču pored zidova, nad svima lebdi žamor izmešanih jezika. Komšija pored mene kuca na arapskom i srdačno se raspituje o geografiji. Dve Španke ciliču u slušalice. Grupa Italijana nadglašava par Portugalaca i Nemaca, koji pokušavaju da se sporazumeju. Kotrlja se francuski, pomešan sa ruskim. Obučeni...ko kako voli ili kako mora. Od engleskih starih novinara sa leptir mašnama, preko džempera do onih gore u odelu, nizbrdo u farmerkama...kadar do pola.

Uskoro piarovke objavljuju »stepenice«, novinari počinju da se zaglavljuju na vratima, deo njih ostaje da kuca uvode u dan, ostali klipšemo prema ulazu, na koji stižu ministri. Duž crvene trake sabijeni novinari, iznad njih na podestu kamermani. Na sve strane štrče krzneni mikrofoni – pajalice, novinari se u hladnom jutru smeju i preslišavaju ko stiže...pod nogama se petljaju žice. Pojavljuju se piarovci, klimaju glavom poznatim novinarima, poneku procede i čekaju šefove, koji stižu uskoro i samo ako žele prilaze crvenoj traci i rukama koje se trude da što dalje ispruže mikrofone. Snima se sve, izjave na španskom, francuskom, svim oblicima engleskog, danski...sve, nikad ne znaš, trebaće.

Kada u dvoranu uđe poslednji i poslednji visoki gost, novinari se galopom vraćaju u »kuću«, za njima se vuku žice i prati ih zvuk pomešanih snimljenih izjava. Usput se koristi prilika da se od kolege sazna šta je njegov »matični« ministar zapravo hteo da kaže i šta bi to značilo...ako...u kom svetlu se gleda...Oblak kucanja, žamora, snimaka i sekvence ozbiljnog čitanja izveštaja, počinje da lebdi u novinarskoj dvorani. I tako dva dana, tokom kojih se nižu brifinzi, press konferencija, izjave...opet kucanje, preslušavanje, prevođenje, izvačenje jednog-dva najviše tri minuta iz pola sata priče. Jurenje mesta na novinarskim konferencijama, takmičenje u brzom dizanju ruku, fotografi koji kleče i valjaju se po podu, kamermani sa zmijama kablova, protrčavanje četvoronoške, ikebane i pisanje, pisanje, pisanje...

A u novinarskoj »kući«, bratija usput pije kafe, šuška sendvičima, a sa svih strana, iz ćoškova čuju se ozbiljni glasovi, koji se snimaju i koji će u predstojećim dnevnicima i vestima, postati upakovan prilog. Ispred dvorane, na livadi pred kongresnim centrom, snimaju se tv prilozi. U kupatilu se šminkaju tv izveštačice, muškarci popravljaju sakoe. Radijski novinari nakrivljenih glava, zakopani u papire, recituju upravo napisane izveštaje i češkaju se hemijskama po kosi. Bar njima nije važna frizura. Dvorana tone u mukli zvuk, koji kao nervozna pčela puni glavu i ne staje.

Sve traje do večeri, kada se, u grupicama, novinari vuku duž stazica ka izlazu, sve do narednog dana, kada se opet pojavljuju i kucaju, jure ciljne ministre, sede ispred okolnog žbunja i naglas vežbaju čitanje. Menjaju tante za kukuriku, tri rečenice za dve, vesti se prave između stolova, na stepenicama...još koji dan i cela dvorana, u koju se stislo dvesta medijskih kuća, pretvorila bi se u jednu redakciju, koja liferuje vesti na sve krajeve planete. Pozajmljuju se karmini, dodaju izveštaji, pomaže snimcima, zvezdica više nema, čokolade su požvakane, pišu se rezimei, a novinari razmenjuju telefonske brojeve i mejl adrese, pričaju vicevi i anegdote. Oni, koji stižu kasnije, dolaze kao u košnicu, traže mesto i pokušavaju da najbrže moguće saznaju šta su propustili. Ukratko i što brže. Hvataju ritam kucanja, grabe telefone i utapaju se u ritam vesti.

Tako prolazi još jedan dan. Od koga ostaje košmar u glavi, trnci u nogama i prstima ruku. Kamermani pakuju paukove noge u futrole, kamere nestaju u velikim koferima, kablovi se motaju kao zaspane zmije. Ministre odvoze crnim velikim automobilima, nad zemljom se ponovo diže hladna izmaglica, kroz koju se posle dva dana jurnjave po »neformalnom ministarskom sastanku«, vuku grupe novinara. Oni što su stigli izdaleka kotrljaju kofere oblepljene nalepnicama, ostali fascikle i torbe, u kojima se guraju mikrofoni, diktafoni, zapetljane žice...za njima ostaju brda isprepravljanih papira, izveštaji na svim prisutnim jezicima, gase se kompjuteri sa sajtovima medija i Alpi, koji se bele u sumraku.

Do petka. U petak stižu ministri finansija EU. Za njima novinari...i ponovo počinje šareni svet, onaj koji se vrti posle špica dnevnika i vesti. Svet koji se stisne u par minuta ili izveštaj na sajtu. Na koji se navučeš i bez koga ne možeš. Zvuk vesti, papira, kucanja. Svet između.

Atačmenti

0328GYMNICH153_standard.jpg / 117.13 / KB image/jpeg
111.jpg / 120.22 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (105)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

ivana23 17:23 31.03.2008

:))

NI* Dr. 17:33 31.03.2008

Re: :))

a propo I del shlajfne : E,a izgledash bash,sa sve rajf , na TV. / i blokce,i pishesh,.. lepo,blago ti na Zzmua. /

Jelica Greganović 17:41 31.03.2008

Re: :))

Rekli su mi da sam bila u kadru, ali nisam postigla da vidim, morala sam da radim, vratila se kasno sa Brda...fala na komflimentima :)))

NI* Dr. 18:07 31.03.2008

Re: :))

.. : (ebm ti , Shengen listu i slobodu mishljenja)-- Ti si moj drug k'o,k'o Dolores Ibaruri,al' ako ima neka drugar'ca,

eto ti josh jedan delikt m. ( chl. 133 ) / ZDR !

jaksa scekic 17:29 31.03.2008

It's

way of life

lako se inficiras,ali nikako da se izlecis, pa kad prihvatis da je tako onda je sjajno. Davno, davno rekose mi na kursu u Vecernjim Novostima sta je najveca vrednost profesije "Imas pravo da budes radoznao"

Savrsena definicija

J

mariopan 17:34 31.03.2008

Re: It's

Pa jel se zalis ili se hvalis?

)) Kako si sve opisala razumem da si se navukla , nikada ti ne bi bila advokatica kakava si dopislnica

)))

Jelica Greganović 17:43 31.03.2008

Re: It's

Pa to je to draga, ja bih malo da se požalim, jer kad se uveče dovučem kući ko glista, posle sve one jurnjave za ministrima i sličnima, stvarno se pitam šta mi to treba...a u stvari bez toga ne bih mogla.
Hvala :)

Jelica Greganović 17:44 31.03.2008

Re: It's

I ne samo to Jakša, nego možeš da pitaš, taj deo sam uvek obožavala, da pripitavam...

Hemičarka 22:14 31.03.2008

Re: It's

"Imas pravo da budes radoznao"

To je tacno i u mojoj profesiji (doduse, jos mi nije u pravom smislu reci profesija, jos se skolujem).

A to sa inficiranjem takodje vrlo dobro razumem... I ja bih ponekad da se pozalim kad dodjem kuci mrtva umorna iz laboratorije, a znam da bez toga ne bih mogla. A jos pride i ne mirisem bas najprijatnije, ali srecom i moj "sustanar" se bavi istom profesijom, pa se razumemo.

sibelius 17:37 31.03.2008

između života i knjige:.

čini mi se da su u novinarstvu ljudi posebno ranjivi, jer pretenduju na više nego što novinarstvo može da im pruži
to je verovatno i zbog toga što ti se čini da vesti ovekovečuju trenutak, a u stvari samo ulepšavaju njegov leš
ipak, u samoj efemernosti novinarstva postoji tanana privlačnost: nalik plemenitom savršenstvu kule od peska

blago je nama kada ima i onih: kojima se ne menja rukopis - kada pišu za novine

evo, recimo: jelica
po novinarskom sećanju:

Jelica Greganović 17:50 31.03.2008

Re: između života i knjige:.

tako je sibeliuse, kula od peska, ali čemu pesak ako od njega ne može i kula da se napravi...jeste, već naredni dan je odnese, ali se pravi nova...a ima i arhiva, pa može da se pogleda i ona od juče. Ipak, ja verujem da dnevne vesti, ma koliko se činile male i prolazne, ostavljaju otisak vremena za sva vremena. Zato mi se ne čini tako uzaludnim, ali jeste da sputava svojom vremenskom, tematskom i jezičkom ograničenošću. Sa druge strane, dobar je osećaj, kome teško pobegneš, da omogućavaš drugima da saznaju, što više, što bolje...to je zaista dobar osećaj.

bravar 17:54 31.03.2008

Re: između života i knjige:.

Cudno mi, Sibeliuse, da Te citam u prozi:)))

Dolybell 20:37 31.03.2008

Re: između života i knjige:.

Ipak, ja verujem da dnevne vesti, ma koliko se činile male i prolazne, ostavljaju otisak vremena za sva vremena.

Samo da ti kažem da je to istina, ali stvarna, trust me.
Skoro mi je trebalo da nađem neke fotke iz '41. zbog
nije bitno čega, i nađem "Politiku" iz tih vremena.
Na sajtu, sve po redu, godine, dani, i naravno počnem da
čitam - novine. To je bio fantastičan doživljaj, čitam vesti
onog vremena. Koja je to istorija, ona prava, izistinska.
Naravno da sam našla što sam tražila, ali ne za par sati,
to je trajalo danima, jer nisam mogla da odolim naslovima
jednostavno, moralo se čitati.
Sve stranice, prelistam redom, nema preskakanja,
do kraja, sa sve reklamama za filmove i oglase...sve
Prava uživancija.
Tačno osetiš duh tog vremena...lepota doživljaja.

Jelica Greganović 20:55 31.03.2008

Lutkolepa,

to ti pričam, to je to! Vreme lično!

Dolybell 21:07 31.03.2008

Re: između života i knjige:.

Tačno osetiš duh tog vremena...lepota doživljaja.

Dolybell 21:41 31.03.2008

Re: između života i knjige:.

ja verujem da dnevne vesti, ma koliko se činile male i prolazne, ostavljaju otisak vremena za sva vremena.

E ,ovo je prava slika što sam htela a ne onaj prcmoljak

Jelica Greganović 21:42 31.03.2008

Re: između života i knjige:.

e, sad ja ne vidim sličicu, samo kvadratići i puta unutra...
aaa, evo je...

Srđan Mitrović 17:39 31.03.2008

ne može bre jelice

poseban je to adrenalin. a i ti radiš na struju.

)

Jelica Greganović 17:44 31.03.2008

Re: ne može bre jelice

kažem ti druže, a znaš i sam, ko se jednom navuče, neizlečiv je...

Srđan Mitrović 18:11 31.03.2008

Re: ne može bre jelice

jel to nešto kao: jednom pandur, uvek pandur

))

Jelica Greganović 20:56 31.03.2008

Re: ne može bre jelice

Tačno tako

))

bravar 17:53 31.03.2008

bez naslova

Citam, citam.
Primecujem da si se zadihala, draga, od silne price i pisanija, pa nudim za odmor punu ciniju svezih, tek uzbranih (ne pitaj me oklen:)))

PS Eto, ja se ne navukoh, a imala sam sanse. Jos mi govorili, tamo negde sredinom osamdesetih, kad si u "Politiku" usla... odatle niko otisao nije a da se nije vratio.
Eto mene, izuzetka. Crnacki je to lebac dok do imena ne stignes. A mi povuceni, sto znamo jedno, a ono drugo jok, dzaba se tu namecemo.
I tako... od mene novinara nikad ne posta.

Jelica Greganović 17:59 31.03.2008

Re: bez naslova

Ih! Kako su lepe, nema veze gde su brane, samo da su jagode, njam!
A ovo oko posla...pa, vidi, mislim da zavisi dosta od toga u kojoj redakciji počneš da radiš...ja sam imala sreću, redakciju u kojoj sam naučila da radim i sa kojom sam se i družila i ostali su mi prijatelji zauvek. zajedno sa njima i novinarski posao. Jeste težak posao, ali svaki posao je težak ako se trudiš da ga ozbiljno radiš i ako ti je stalo.

ivana23 18:04 31.03.2008

Re: bez naslova

bravar 18:11 31.03.2008

Re: bez naslova

Izgleda da mi nije dovoljno bilo stalo:(
A pocela klasicno, u beogradskoj rubrici. Prvo - vecernja smena, pa dnevna, malo Zabavnik (tu mozda jos nije kraj, nikad se ne zna:)))... Bilo dogodovstina - lepih, ali i onih koje ne bih sebi priustavala - nikada.
Ipak nisam za taj posao. I bolje sto sam to sebi priznala, nego da sam se mucila:)))

A Tebi svaka cast sto simultano mos' da pratis tu politiku. To mi tek bilo ne interesantno.
I kad malo bolje razmislim, Ti si se na tu buku i guzvu toliko navikla da si Vam rodila troje, samo da bi uzivala 24/7:))))))))))))))

Jelica Greganović 18:20 31.03.2008

Re: bez naslova

Da znaš, rodila sam "redakciju", samo da je galama, meni super...jes' malo me ponekad zaboli glava, ali...nek je nama nas.
Što se politike tiče, to je infektivna bolest svoje vrste, to se tek lako ne leči. Ja sam recimo primer neizlečivog pacijenta. A kanda je zarazno, možda i nasledno, đavobigaznao...evo mi najstarije dete namerava da studira politiku-međunarodne odnose, pa sve sa podpredmetom Krieg...rodila sam monstruma.

bravar 18:25 31.03.2008

Re: bez naslova

Nisi, Jelo, nego nekog ko ce dobro, jer ce znati, a sve zato sto si ga Ti kaotakva vaspitavala :)))

PS upoverenjumojezenskoocediplomatijuqqsvejeodvracam...videcemo:)

Jelica Greganović 18:34 31.03.2008

Re: bez naslova

pa to ti je to slatka, međ. odnosi...kažem ti ja, monstrum jedan odrastao uz dnevnike...

bravar 18:52 31.03.2008

Re: bez naslova

Šrek:)))

Jelica Greganović 19:08 31.03.2008

Re: bez naslova

Da znaš, taman je toliko veliki...mada nije zelen, ali mi ćemo od njega pozeleneti...

Bonner D 18:17 31.03.2008

Na koji se navučeš i bez koga ne možeš!

Jelica Greganović
Na koji se navučeš i bez koga ne možeš.

Kao Blog! Apstiniraš, apstiniraš al' dodje dan pa se oglasiš. Strašno! ;-)

bravar 18:20 31.03.2008

Re: Na koji se navučeš i bez koga ne možeš

Blog Ti je jos gori, dragi Bonner.
Od novinarstva nesto i privredis za zivot, a od ovog bloga:)))

Jelica Greganović 18:22 31.03.2008

Re: Na koji se navučeš i bez koga ne možeš

E, da znaš i ovo je navlaka svoje vrste...mada srela sam i izlečene slučajeve, a i one kojima dobro ide terapija...ja se ovde kontrolišem, nisam se navukla na svaki dan...lepo mi al' doziram doživljaj.

Bonner D 18:38 31.03.2008

Re: Na koji se navučeš i bez koga ne možeš

bravar
Blog Ti je jos gori, dragi Bonner.Od novinarstva nesto i privredis za zivot, a od ovog bloga:)))

Nije baš potpuno beskorisno, komuniciraš, nešto novo naučiš, neko drugi nauči nešto od tebe itd. Interesantno je u svakom slučaju.

Bez novca se ne može, naravno, dal' u kešu, karticama ili kako već beše...

;-)

Bonner D 18:41 31.03.2008

Re: Na koji se navučeš i bez koga ne možeš

Jelica Greganović
E, da znaš i ovo je navlaka svoje vrste...mada srela sam i izlečene slučajeve, a i one kojima dobro ide terapija...ja se ovde kontrolišem, nisam se navukla na svaki dan...lepo mi al' doziram doživljaj.

Svaka čast za izlečene.

Doziram i ja, naravno, i nisam skon zavisnostima inače, al' opet malo, malo pa svratim i oglasim se. Kako već gore napisah, interesantno je i nije beskorisno, definitivno.

bravar 18:51 31.03.2008

Re: Na koji se navučeš i bez koga ne možeš

Nije baš potpuno beskorisno

Naprotiv, Bonnere, toliko je korisno, da kompletno slobodno vreme (koje ni nemamo) provodimo ovdi (barem ja i neki jos:)))

Ta razmena raznih stvari i tvari ovde je vise nego ocigledna i stvara zavisnost - gadnu:)))

Doziranje - kao kod heroina... jednom dnevno, dvaput, triput... sto vise... dok ne mres.

Jelica Greganović 23:00 31.03.2008

Re: Na koji se navučeš i bez koga ne možeš

Eh, ne može se baš sve novcem kupiti, na svu sreću.

bobo 18:23 31.03.2008

stajlis kostim

U stajliš kostimu, sa ekipom mladih pravnika koji rade kao robovi, a ja obaram s' nogu porotu. Što retorikom, što nogama koje vire iz pomenutog kostima. A i frizura bi mi bila kontrolisana i samo malo stvaralački uznemirena, na čemu bi radila reprezentacija najboljih frizera.

sestro slatka i ja ovo sanjam nocima :))
e bre Jelice...ako te ovo nije skinulo sa novinarstva, nista nece :)

Jelica Greganović 19:09 31.03.2008

Re: stajlis kostim

eh, bobo...neće, na žalost...a i ja bih kostimić izgužvala koliko odmah, a od onih 15 DEM najlonki, ostale bi samo petlje...

Черевићан 18:56 31.03.2008

уканџама избора личног

ауторица поста нам се разоткри и могуће код неког и лаку завист изазва јер . . мувати се мећ битним фацама, бити на извору информациа . . није мачји кашаљ уопште. сведоком сам да многими знани а посвећени свом послу до јаја се слично упитају у моментима слабости да би потом још већим еланом оћепили одабрану делатност.

знам ( тјст неслутим) да је тако и код Вас . . .. гђо Greganović .

Jelica Greganović 19:11 31.03.2008

Re: уканџама избора личног

tako je dobri Čer, znaš tačno kako je...A čika Solana mi kao presovan leptir klimne glavom u pozdrav, kad me vidi...što mi znači onoliko u životu.

Dolybell 20:04 31.03.2008

narkomanija..

Nisam pročitala ceo tekst, samo početak...
kad pustim ovaj tekst, nastaviću

Kad jednom okusiš novinarski hleb, miris novina
tek izašlih iz štamparije, upoznaš prave grafičare..
štampariju...GOTOV SI
Ni ne znaš kad je ta droga počela da deluje, i
od nje se nikad nećeš osloboditi, sve i da hoćeš...
a u stvari - nećeš, jer je voliš, zaražen si posebnom
ljubavlju, ljubavlju koja traje zauvek, koja te neće ostaviti
a ni ti nju...zato se prepusti i plivaj u tim vodama...dokle god možeš,
a možeš dokle god misliš i postojiš....do kraja života.
Lepota je raditi posao koji voliš i zato i kad je težak,
(a kad nije?) nije težak, što je teži i zadovoljstvo je veće.
Čista "narkomanija".

kuki 20:44 31.03.2008

Joj, kad se setim

kada sam ja bio novinar i pravio zidne novine u vojsci.
Koja je to navlaka bila :) Tuzno mi bilo kad sam odsluzio i morao kuci :(

Jelica Greganović 21:01 31.03.2008

Re: Joj, kad se setim

Pa, mož' ti i sada da pišeš vesti i praviš novine i lepiš na zid :)))

Hemičarka 22:25 31.03.2008

Re: Joj, kad se setim

Ja sam pisala za skolske novine, "Gimnazijalac", i bas sam volela to da radim. Samo, nikad nisam pisala vesti, uglavnom sam pisala tako neke clanke obrazovnog i zabavnog karaktera. Bila sam urednik rubrike koja se zvala Lipsus langve i stalno su mi donosili liste profesorskih i ucenickih lapsusa iz svih odeljenja, posle je trebalo odabrati sta staviti u novine. Srecom, nisu nas cenzurisali niti su se profesori ljutili...

Jelica Greganović 23:02 31.03.2008

Re: Joj, kad se setim

Podsetila si me, mi smo pravili u osnovnoj školi novine, u našem razredu. Jedan primerak, sve smo sami rukom pisali, crtali, šili stranice, a čitalo se iz ruke u ruku i bilo je baš simpatično.

kuki 23:09 31.03.2008

Re: Joj, kad se setim

Jelica Greganović
Pa, mož' ti i sada da pišeš vesti i praviš novine i lepiš na zid :)))

Zgadio mi Karbofix pa sam uznapredovao. Sada sve virtualno, pa i vesti.
Kad tudje procitam, cesto ne mogu da verujem da su istinite pa mi zaista dodje da izmisljam svoje.
Npr.
POLITIKA - Predsednica vlade Gordana Comic je otvorila raspravu u parlamentu o demokratizaciji Interneta. Uvodni referat je podnela ministarka za kulturu Borka Pavicevic. Istaknuto je da ce vlada udovoljiti zahtevima EU da pospesi izvoz znanja i pomogne implementaciju nasih priznatih resenja u zemljama zajednice.
PRIVREDA - Inzenjer Djordjevic, glavni projektant brze pruge Beograd-bar, imao je cast da presece vrpcu i otvori ovu deonicu. Ovime ce se vreme putovanja skratiti sa sadasnjih 6 na 4 sata.
POLJOPRIVREDA - Ponovo premasen rekord u izvozu psenice. Strucnjaci iz Instituta za kukuruz, predvidjaju da ce i ova sorta zitarica uspeti da dostigne rekord. Meliracioni sistem koji smo instalirali u Holandiji izazvao veliku paznju.
SPORT - Zvezda pobedila Inter u gostima sa 2:1. Ovo je 24 uzastopna pobeda crveno-belih protiv tradicionalnog rivala.
Itd. mogao bih ja do sutra, samo sto takve vesti mogu da idu samo na zidne novine.

Jelica Greganović 23:25 31.03.2008

Re: Joj, kad se setim

MilutinM 00:58 01.04.2008

Navlaka

Novinarski posao je čisto navlačenje. Od toga se teško ali neuspešno leči.

Boga mi, Jelice, ja se izgleda na vreme izlečih. Nešto pre nego što si se ti navukla - ne prihvatam odgovornost

))

Jelica Greganović 09:34 01.04.2008

Re: Navlaka

Milutine, prenesi nam tvoja iskusktva, je l' bolelo? :)

MilutinM 14:26 01.04.2008

Re: Navlaka

Iskreno: nisam stigao ni da se pošteno zarazim. Išao sam na Novinarsku školu RK SSO Srbije, a zatim jedno vreme saradjivao u Omladinskim novinama, početkom osamdesetih. Nažalost, ili na sreću, ubrzo sam se vratio izvidjaštvu. Prva ljubav zaborava nema. Ipak, kasnije sam uredjivao mnoge izvidjačke časopise i biltene

Mungos 01:33 01.04.2008

"Izvestacka je tuga pregolema

... crkne bakterija, a rezervne nema..."
Sta da ti pricam, kumo, kad sve znas. Al' ne znaju oni koji nikada nisu imali taj suludi drajv i priliku da osete cari & uzase zurnalizma. :) Blago njima!

Mungos, The Piskaralo

Jelica Greganović 09:45 01.04.2008

Re: "Izvestacka je tuga pregolema

Qq Mungose ne podsećaj na baterije...a ima i još bolje: u subotu na Brdu poslednja, zaključna konferencija. Moji iz redakc. hoće da postavim tačno određeno pitanje...a ovi na predsedavanju mnogo vole da podele pitanja, odmah, napamet međ samo velike svetske, reuters, bbc, france p., as. press, ft i razlaz...ja uboga isteram oko rukom pr koji vodi press i uspem da postavim pitanje (nakon što su uč. pressa pričali više pola sata)...krene Rupsi da mi odgovara i u ključnom delu odgovora klik-kaseta...aaaaa, okreći...kasnije očajnički tražim snimak od kolega, utvrdim da je beta upravo tada izašla da šalje izv., da se drugoj beti desilo što i meni, da se susednoj novini isto tu zaustavilo snimanje pa sirota traži od mene...ukratko tu ključnu rečenicu svi imaju zapisanu, ali niko snimljenu...neko urekao celu press dvoranu? eee...
A bakterije uvek imam u torbi, to mi je životna panika. Bez svega može, ali bez bakterija ne.

ivana23 09:48 01.04.2008

Da se nadje...

Mungos 16:44 01.04.2008

Re: Posast hi-tech revolucije...

Jelica Greganović
...krene Rupsi da mi odgovara i u ključnom delu odgovora klik-kaseta...aaaaa, okreći...kasnije očajnički tražim snimak od kolega, utvrdim da je beta upravo tada izašla da šalje izv., da se drugoj beti desilo što i meni, da se susednoj novini isto tu zaustavilo snimanje pa sirota traži od mene...ukratko tu ključnu rečenicu svi imaju zapisanu, ali niko snimljenu...neko urekao celu press dvoranu? eee...

... sto bi neki rekli...:( Jednom sam snimao gen. Perisica, bas kada je prvi put javno dao blage naznake laganog otklona od SM & MM Co. Kad se vratih u redakciju, POKUSAH da preslusam ucinak, kad - oces, vraga! Jedva da se cuje, a na momenta bas nista! (Tek nesto kasnije sam otkrio da su gromuljice iz mog dzepa zapusile proreze iznad mikrofona na diktafonu) Sva sreca, pa sam se drzao "lekcije" koju mi je svojevremeno dao jedan poznati glodur, da "'' bes novinara koji ne zapisuje" bez obzira na tenicka pomagala. Ono jes' da je audio oli video snimak najbolji "corpus delicti" i odlicjno sredstvo za analizu (voice-stress, etc.), ali ako 'oces sigurnost - papir i olovka su nezamenljivi!

Mungos, The Piskaralo

Jelica Greganović 17:15 01.04.2008

Re: Posast hi-tech revolucije...

Pametni pišu. Nema ništa bez 'vatanja beleški. :)

grofisneki 08:54 01.04.2008

Jejo

Sta da ti kazem, sem da sam ja od onih prvih pravnica sto sede uz fikus ili vec koju biljku si pomenula :)
Ja sam se bila navukla na pravosudje, al me ovaj sad posao pravo izlecio, ma milina :)
Amaterski sam se (kroz skolu) bavila i novinarstvom, ali je moj stil pisanja suvise kitnjast i recenice duge, pa su me vecito skracivali i prepravljali i sujeta se pobunila

Istraj Jejo jer najsrecniji je covek koji radi ono sto voli. Nadam se da ces jednom i mene intervjuisati, cisto da te vidim na delu

BTW kako te ja ne videh u vestima, i sto pored tebe zive poslase ti kolegu da izvestava za vesti?

Ljubac za novi dan, i posto je 1. april danas priznajem samo osmehe

Jelica Greganović 09:55 01.04.2008

Draga,

na intervju računaj :)
A ovo što se tiče kolege, e tu moram da kažem da sam bila prvi put, na takvim giga-mega skupovima, srećna ko kuče. Uvek, do sada, sam sve morala sama, milo rečeno spadanje sa nogu. A sad stigao kolega, radili zajedno, delili posao, lepota jedna. Vazda zavidim onim velikim svetskim agencijama, kolegama iz njih i za manje samite pošalju pomoć, a kolega beta i ja radimo sami i jedino možemo jedno drugom da malo pomognemo, ne bi li uspeli sve da postignemo...ja moram da napišem za radio, sajt, tv po potrebi, dakle tri izv. sa jednog presa ili izjave, za sve što se desi na skupu x3, dovoljno brzo. E, sad konačno je tu bio Nikola, došlo mi da zaplačem kad je odlazio...dok je on radio za vesti, ja sam kucala za sajt...eee, kako je bilo lepo raditi u duetu...

Aleksandar Stosic 10:24 01.04.2008

slatke muke

Jelice,
citam te, a vidim sebe...
Koliko neprespavanih noci zbog brige da li sam pravilno interpretirao vest, da li sam zeznuo naslovnu, da li sam nesto precuo...Ceo dan u redakciji oprema tekstova, mladi novinari-pocetnici kojima udje na jedno a izadje na drugo uvo. Glava boli od monitora, posao koji mora da se zavrsi do 19 ili smrt!, nema sutra cu da nastavim, nema polako, samo juri, pisi, preleci preko onih slajfnetina, ko zna sta je sve proslo, juri fotke koje uvek pogresno posalje foto dokumentarista. Juri politicare, oni se kriju ko misevi a nekad vukli za rukav da im stavis koju rec u novinu....
Sve mi to Jelice nedostaje, od kada sam proslog jula od toga pobegao naglavacke u drugu -slicnu profesiju.... sada bih da napisem neki tekstic, pa i ovaj blog je nekad lek za to, ali cesto pomislim kako se ta energija, kao u novinarstvu tesko moze naci.
a kad dodjes kuchi a zzena pocne da mi nesto prica a meni treba sata da se resetujem, ali tri sata kasnije ona je vec u dubokom snu, a meni onda bude krivo... zato sam i onomad otisao u ambasadu.
srecom evo me sad u Irskoj pa kome treba dopisnik, nek se javi na pp:)))

Jelica Greganović 10:35 01.04.2008

Re: slatke muke

E, druže, te što ti prvo otkidaju rukav, a onda ne možeš da ih ujuriš ni slučajno, te najbolje obožavam...na svi sreću i moj Žmu je bio u pričama na kojima ja živim, doduše izašao iz njih ali ipak kapira moje "probleme" i razume me mnogo više no što bi mogao iko koga nije taj svet inficirao. A to mi zaista mnogo znači. Bar nemam u kući tretman potpunog ludaka.

Aleksandar Stosic 10:50 01.04.2008

Re: slatke muke

Jelica Greganović
E, druže, te što ti prvo otkidaju rukav, a onda ne možeš da ih ujuriš ni slučajno, te najbolje obožavam...na svi sreću i moj Žmu je bio u pričama na kojima ja živim, doduše izašao iz njih ali ipak kapira moje "probleme" i razume me mnogo više no što bi mogao iko koga nije taj svet inficirao. A to mi zaista mnogo znači. Bar nemam u kući tretman potpunog ludaka.

J, ma ne znam sta je bolje. Srce kaze novina, razum kaze samo to ne... Ali, sada devet meseci kasnije (u medjuvremenu sam otisao i iz ambasade zbog Irske) vidim da sam na novom poslu ipak imao vise vremena za porodicu. Ranije bih se kuci vracao u 20.30-21.30, zzena vec uspavljauje dete, ja nikakav. A onda desilo se da sam prvog petka u novoj firmi shvatio da se tim dan radi do 14.00. Mozes li zamisliti kako sam se osecao. Kao robijas koji posle 30 godina izadje napolje pa ne zna sta ce sa tolikim slobodnim vremenom.Onda sam shvatio da je ipak neka vrsta slobode i vreme koje trosis na porodicu i sebe ipak nesto sto nema cenu.
A novinarstvo, eh pa zzena i ovde u Irskoj ssizi sto visim na b92, danasu, blicu a bogami i trosi se i Irish Times, Irish Examnier...
Samo bih voleo da po koji tekst napisem, kao nekad u Statusu, onako da sednem pa ko seminarski rad, kad kaze Slavisa "daj 15 000 karaktera":)))

Jelica Greganović 10:56 01.04.2008

Re: slatke muke

Slobodno vreme i vreme koje provedeš sa porodicom je ne sloboda, nego najviše što možeš da zaradiš, veće vrednosti od toga nema.
Ja sam doduše navučena na radio. Za novine sam radila i radim bitno manje, to me ne pali. Radio mi je prva ljubav :)

Aleksandar Stosic 11:10 01.04.2008

Re: slatke muke

Za novine sam radila i radim bitno manje, to me ne pali. Radio mi je prva ljubav :)

sve su to varijacije na temu... if you ask me...u sustini problemi isti...ja radio na radiju devet meseci daleke 95 ili 96, ali me ssutirali ko poslednje g..., pa mozda zbog toga i nisam nasao ljubav u "in the air-u"....
ma niko ne zna muke nase, pricali mi stariji urednici da su nekada apelovali da novinari dobiju beneficirani radni staz, ali bili odbijeni, logicno...mada, koliko se radii to i ne bi bilo losse....

Jelica Greganović 11:15 01.04.2008

Re: slatke muke

ma, jeste sve je to ista priča, s' tim da se novinski novinari lože na crne vrhove prstiju, tv na kamere i svetla, a ja obožavam radio, to je prosto jače od mene, crvena lampica za air i brzina radija. A i volim da pričam, čudo jedno, priznajem...radio mi je to samo podržao. Mog Žmua užas hvata kad se Moja najbolja drugarica i ja raspričamo i to bez džinglova i reklama, kao vodopad. Njegova podbadačka žalopojka u društvu je da nema gore nego kad se oženiš ženom koja je plaćena da priča.

napolitanac 11:03 01.04.2008

Navlakussa

Svaki od nas, iole vidjenijih i znacajnijih,koji su jednom bili i uvek ostali to sto su bili,imali su obavezu da imaju,zlu ne trebalo,bar dvoje zavisnika na vezi.
Pitam to dvoje uvezanih,kakva je JG kao novinarski zavisnik..Vec mi prvi odgovor izbija dah:"Ona bez dileme nije trebalo da se navuce na novinarstvo,jer za to nema dara,bez ideja i bez talenta ,jednom streber uvek streber,da je bila besperspektivna,da je plagijator,daa nije sklona usavrsavanju,da je bila vidjena da mora da ode,te da je jedino dobro to sto je iskoristila prvu priliku da pobegne odavde i od novinarstva,naravno.Pravnik je pa moze u advokatice,kad joj vec novinarstvo ne ide od ruke.
Eto sta se sve u Beogradu moze cuti prvog aprila.Aprililili...

ivana23 11:11 01.04.2008

Re: Navlakussa

Jelica Greganović 11:13 01.04.2008

Re: Navlakussa

malo ti je falilo da te demokratski banujem

)))) li-li-li

napolitanac 12:15 01.04.2008

Re: Navlakussa

Ko o cemu Ja demokratski o njemu,o nasoj opsesiji i sudbini o Trutu.Hocu reci,postuj to svoje novinarenje tamo i budi srecna sto nisi ovde.Zamisli samo da si ostala i da te je dopalo izvestavanje o radu Vlade i nj.v.predsednika.Znas onu;"Ni ponedeljkom ,ni utorkim,ni sredom ,ni petkom samo cetvrtkom susreti cetvrtkom"...Ustajes cetvrtkom vedra i cila jer ides da izvestavass sa Trutove konferencije.Znas unapred s kim imas posla .lako ti je.On te potuljeno gleda u oci,zmirka i trepce,kao da blagosilja.Znas da te laze,da spletkari,da je zaludan,spor,da te zamajava,da uvek preeti i bulazni ,da odlaze resenja za sutra,kao sto neko rece on je "mrtvo puvalo" kome je jedini cilj da postane i treci put to sto jeste,jer se trut uzda u Boga,koji jedini takvima tri puta pomaze.Srecan tebi mukotrpno novinarenje medju "konjusaruima",a nama ovde neka je Bog u pomoci maja meseca godine gospodnje.Ovo nije ...lilili...,ovo je tek prava zavisnost,koja je neizleciva,dok smo ovakvi kakvi smo.

Jelica Greganović 17:17 01.04.2008

Re: Navlakussa

Sutra za dobro jutro press kod Rupsija, mogla bih da ti unapred ispričam mantru koju ću sutra slušati. Ako treba od reči do reči...mada, fakat mi je bolje, ne smem da se žalim...sa sve ovdašnjim biserima, naročito na temu "zapadnog Balkana"...samo kad čujem tu složenicu meni postaje mukica...

ivana23 17:59 01.04.2008

Re: Navlakussa

Jelica Greganović
Sutra za dobro jutro press kod Rupsija, mogla bih da ti unapred ispričam mantru koju ću sutra slušati. Ako treba od reči do reči...mada, fakat mi je bolje, ne smem da se žalim...sa sve ovdašnjim biserima, naročito na temu "zapadnog Balkana"...samo kad čujem tu složenicu meni postaje mukica...

Rupel je krtica slovenskog MVP-a?

Net.hr

Jelica Greganović 18:11 01.04.2008

Re: Navlakussa

raketa bez navođenja

dinko 23:50 01.04.2008

novinarenje

jelica je samo zaboravila da kaze da voli taj posao...

Sladjana Mate 00:37 02.04.2008

Jelice, uzivamo u tome, zar ne?

Jelice,
zar ne uzivas u tome sto si novinar? Sigurna sam da uzivas.... Jer niko od nas ne bi se bavio novinarstvom, ako ne bi uzivao u tome... A zasto uzivamo, pa to verovatno trebaju da nam kazu neki drugi....
Pozdrav nekadasnjem sefu omladine!

Jelica Greganović 09:16 02.04.2008

Re: Jelice, uzivamo u tome, zar ne?

Uživamo, u tom čuču i grmi zec...jurcaš okolo, za tu jurnjavu ni približno plaćen nisi, vazda moguće očepljivanje, profesiju otrcavaju razni likovi, radnog vremena nema...ali uživaš, dovoljno da bez toga ne možeš - dakle, čista navlaka.
Hvala za pozdrave, preneću :)

Sladjana Mate 00:42 02.04.2008

malo ozbiljnije

Ipak, da ne bude sve samo kao razgovor uz kafu.
Ono sto mene brine je polozaj medija u Sloveniji u ovom trenutku. Citala sam izvestaj IPI-a i SEEMO objavljen nakon njihove posete Sloveniji. I onda da je danas ambasada Slovenije u Becu demantovala, kao sve je u Sloveniji super...Kako ti vidis to? Koliko se po tebi slovenacka drzava mesa u rad novinara? Ja iskreno citajuci sta su IPI i SEEMO (iz Beca, posto su obe organizacije tamo) objavili, i prateci neke analize Mirovnog Instituta iz Ljubljane, ali i proglase udruzenja novinara Slovenije (a sve ove organizacije pisu u istom stilu - dakle da je situacija jako losa) mogu samo da kazem, da ne mogu da shvatim, kako to svi u Sloveniji trpe to stanje? A svi nezadovoljni...
Pozdrav
Sladjana

Jelica Greganović 09:22 02.04.2008

Re: malo ozbiljnije

Kad bi se to u majci Srbiji dešavalo, digla bi se dreka do neba. Jeste, meša se. Ali to je ovde priča starija od ove vlasti. Mnogo veći problem je samocenzura ovde raširena već dugo. Vlast može da se promeni. Cenzura da padne. Samocenzura ostaje. Za to treba mnogo više truda. Za početak svest o njenom postojanju. Ona verovatno i jeste razlog što se o situaciji dovoljno ne priča i na njoj dovoljno ne radi. Sve to prati i uvrežena negativna selekcija. Posledica...hobotnice koje već dugo žive i goje se u slovenačkom novinarstvu.

Vlasta 06:56 02.04.2008

Brojtro,

bila sam malo odcutna, izvinjavam se...Ne znam Jelice, ja nisam tako teško podnela odlazak iz medija, mada bih jednakom lakoćom mogla da se vratim, ako bih bila dovoljno motivisana. Mogu da uživam i u drugim poslovima, nije mi problem, samo da je zanimljivo...

stari 07:51 02.04.2008

Re: Brojtro,

Властимир(к)а ,

Па,како Вам је , ел занимљиво ?

/ ајмо елаборират то , мало /

Др.

Jelica Greganović 09:23 02.04.2008

Re: Brojtro,

brojtro draga...blagiš tebi, ja bez ovog ne mogu, znam ima i drugih zanimljivih poslova, sporno nije, ali ovo mi je postao životni pratilac :)

grofisneki 09:43 02.04.2008

cappuccino za dobro jutro

ajmo kafa, ima dovoljno za sve :)

stari 09:46 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Без шећера,молио бих лепо и удаљите колаче,да не привлаче .

grofisneki 09:58 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

pa posluzite se i kolacima, besplatni su :)

bez secera se podrazumeva

stari 10:16 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Е,баш Вам хвала,ал нисмо навикли за џабе. Која шољ. је Ваша-да Вам гледам ?

Погађам под гаранцију !

grofisneki 10:27 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

moja je ova prva s levo

deder, pogledajte molim vas :)

stari 10:31 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Нееее ! Ја већ учиних један срк,помешаће се судбе,жеље,надања.Ваша је друга,тј.прва до прве-Д.

grofisneki 10:33 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

dobro, ma ja jos nisam ni pocela :)
daklem, evo iskapljujem drugu tu mrezastu

stari 10:44 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Без обзира на племенитост коју исказујете,несебичност у дељењу са другима,што је опет у супротности са наглашеној припадности вишем слоју /гроф../ , Ви волите сплетке,али немате довољно стрпљења да их спроведете у дело него хоћете све одмах и наискап. Водите углавном ноћни живот,а дан користите да досањате оно што желите а кријете,успешно од блиског окружења. Испуњење жеља зависи од промене начина живота,навика и већој отворености.Успећете,али само рад,рад,ред,ред и дисциплина кичме.

grofisneki 10:58 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

jao kako me "pogodiste" kao knjigu da ste citali o meni, ma ni autobiografiju bolje ne bi napisala :))))))))))))))))))

stari 11:08 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Ето, и 88.коментар - а 8. говори између осталог и везивању,чвору,заокроживању,...

(8-))

Jelica Greganović 11:08 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Stari, ja dok ne čujem za crnomanjastu osobu, mušku, blizak put i neku ženu kojatituradiprotivtebeevovidi ne mogu da prihvatim ovo gledanje u švoljicu.

stari 11:12 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

То су застареле методе и приступ,генерацијо. Морамо бити у тренду и тежити новинама,ил оде воз !

grofisneki 11:15 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

stari
Ето, и 88.коментар - а 8. говори између осталог и везивању,чвору,заокроживању,...(8-))

jel to znaci da cu se udam ubrzo?

moze, al samo da bude neki liberalan da mi ne kvari karijeru u usponu koja je jos na staklenim nozicama

Jelica Greganović 11:20 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

ma i neliberalni se brzo spakuju, ne brigaj...

grofisneki 11:24 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

hehe ovaj tvoj muzikci kapucino kupi i najtvrdokornije

stari 11:30 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Па не претерујте,да ли видите колике су ми очи (8-) од гледања на даљ.

Не ширити даље !

grofisneki 11:32 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

necemo nikom reci ne brigaj

Jelica Greganović 11:42 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Ne brigaj za širenje, to je i tako dvojka.
Uzmi kafu i idemo dalje :)

stari 11:50 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

Добро.

Џ.

grofisneki 12:09 02.04.2008

Re: cappuccino za dobro jutro

stani, n isam ubola zelju

Boki88 12:23 02.04.2008

.....

Ljudi, ja ove godine upisujem novinarstvo....
Vasi komentari su me odusevili! Iz vasih komentara sam zakljucio da je ona "jednom novinar, uvek novinar" cista istina.
Privilegija je biti novinar.

Pozdrav

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Jelica Greganović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi