Budućnost| Društvo| Mediji| Politika| Region

Trijumf koalicije ŽIVI ZID!

Filip Mladenović

/ 13.09.2016. u 00:40

Komentari: 82
Čitanost: 11218
/
Preporuke: 434
/

Ivan Pernar - simbol OTPORA

Neoliberalizam u ofanzivi

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, uz rekordno nisku izlaznost, moralni pobednik je koalicija ŽIVI ZID, koja će u parlamentu imati 8 zastupnika, umesto samo jednog - Ivana Vilibora Sinčića.

I tokom kampanje i posle najnovijeg uspeha ŽIVOG ZIDA, i dalje vlada medijska blokada ovog autentičnog gradjanskog pokreta, čiji je spiritus movens Ivan Pernar.

Njegovim ulaskom u hrvatski Sabor zajedno sa 7 koleginica i kolega iz koalicije ŽIVI ZID ukazuje se šansa da se najzad čuje glas razuma i jedno veliko NE ovom alavom i agresivnom sistemu, tj. sustavu.

Uz iskrene čestitke i nekoliko detalja iz političkog programa ŽIVOG ZIDA, u kome je izmedju ostalog navedeno da Hrvatska treba biti vojno neutralna, tj. istupiti iz NATO saveza.

ŽIVI ZID je aktivističko-politički pokret i stranka hrabrih, humanih, nekorumpiranih i stručnih ljudi, koji se istinski bore za pravedno, socijalno osjetljivo i ekonomski održivo društvo u kojemu je Čovjek na prvome mjestu. ŽIVI ZID u svom političkom djelovanju aktivno ukazuje na neodrživost dosadašnjeg neoliberalnog ekonomskog modela i njegove posljedice koje se pokazuju u stalnom povećanju javnog duga, pogodovanju krupnom kapitalu te bankarskim, uvozničkim i ostalim interesnim skupinama, a na štetu većine hrvatskih građana koji su dovedeni do ruba egzistencijalnog sloma. Takva štetna politika koju godinama provode HDZ i SDP s partnerima na kraju će rezultirati potpunom rasprodajom državne imovine, te siromaštvom većine građana.
Politički program ŽIVOG ZIDA temelji se na opsežnim reformama na području ekonomske i monetarne politike, pravosuđa i uprave, te drugih grana društva. Osnovni zahtjev odnosi se na redefiniranje uloge Hrvatske narodne banke u procesu stvaranja novca. Uspostava monetarnog suvereniteta bio je i ostao jedan od temeljnih političkih ciljeva ŽIVOG ZIDA. Uvidjevši da će neotplativost dugova izazvati socijalnu katastrofu (sve veći broj ovrha nad nekretninama), odlučili smo učiniti sve što je u našoj moći kako bismo je zaustavili. Smatramo da je pravo na dom Ustavom zajamčeno (članak 34. Ustava RH: Dom je nepovrediv.) i da privatni interesi banaka, jedinica lokalne samouprave i države ne smiju biti iznad tog prava. Od 2008. do danas broj ovrha se povećao za nevjerojatnih 2000%.

PROGRAMSKE SMJERNICE ŽIVOG ZIDA

Najveće političke stranke (HDZ i SDP), koje pod etiketama demokršćanstva i socijaldemokracije vode ideološke ratove, u praksi provode isti neoliberalni ekonomski model koji je na korist povlaštenim društvenim skupinama, a na štetu javnog interesa.
Nastavak njihove vladavine hrvatsko društvo nezaustavljivo vodi u propast, što se očituje u sljedećem:

 daljnje povećavanje javnog duga
 nastavak rasprodaje javnih dobara
 glomazna, korumpirana i nedovoljno učinkovita javna uprava
 korumpirano i neučinkovito pravosuđe
 pogodovanje uvozničkom lobiju
 propadanje domaće proizvodnje i poljoprivrede
 iseljavanje mladih ljudi
 provođenje masovnih blokada, ovrha i deložacija
 isključivanje električne energije, vode i plina
 odumiranje srednjeg sloja
 povećanje nezaposlenosti i siromaštva.

Potpuno svjesni trenutačnog stanja u kojemu se hrvatsko društvo nalazi te smjera u kojemu se kreće, ŽIVI ZID je u svom političkom programu postavio osnovni cilj svog djelovanja: Stvaranje pravednijeg, socijalno osjetljivog i ekonomski održivog društva.

Cilj je moguće ostvariti samo s drugačijim političarima i drugačijim politikama.

Dosadašnja politička praksa pokazala je da se, suprotno kriterijima stručnosti i sposobnosti, uhljebljuju politički podobni u javnim službama i tvrtkama. ŽIVI ZID se razlikuje od drugih političkih stranaka jer je svojim djelima (aktivističko-političkim djelovanjem) pokazao vjerodostojnost i spremnost svojih članova na puno veće osobne žrtve kako bi se suprotstavio postojećem sustavu koji nemilosrdno gazi običnog čovjeka.

Stoga se istinske promjene mogu ostvariti jedino promjenom postojećih, potrošenih, nevjerodostojnih političara novima, onima koji su svojim dosadašnjim radom dokazali svoje poštenje i spremnost da rade u javnom interesu.

DETALJI: http://www.zivizid.hr/wp-content/uploads/2016/07/Program-Zivi-zid.pdf

P.S. Na fotografiji snimljenoj 6. oktobra 2015. Ivan Pernar uzvikuje "OTPOR" tokom tzv. deložacije Jadranke Jež po nalogu Kreditne banke Zagreb (snimio Damir Krajac).

Atačmenti

Ivan Pernar, 6. X 2015..jpg / 69.32 / KB image/jpeg
Tekovina demokracije.jpg / 71.51 / KB image/jpeg

Tagovi

ŽIVI ZID, Ivan Pernar, Hrvatska, Srbija

postavite na |

Komentari (82)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

predatortz 08:55 13.09.2016

Pitanje

P.S. Na fotografiji snimljenoj 6. oktobra 2015. Ivan Pernar uzvikuje "OTPOR" tokom tzv. deložacije Jadranke Jež po nalogu Kreditne banke Zagreb (snimio Damir Krajac).

Da li je Kreditna banka naterala gospođu Jadranku Jež da digne kredit ili je gospođa kredit digla svojom voljom i pristala na uslove banke?

Zašto ovo pitam?

Pa, ako je gospođa svojom voljom potpisala ugovor a potom ga nije poštovala, onda gospodin koji arlauče sa prozora vrši pravno nasilje i onemogućava vlasnika da uđe u svoj posed.

alselone 09:08 13.09.2016

Re: Pitanje

Pa, ako je gospođa svojom voljom potpisala ugovor a potom ga nije poštovala, onda gospodin koji arlauče sa prozora vrši pravno nasilje i onemogućava vlasnika da uđe u svoj posed.

So it begins...

predatortz 09:16 13.09.2016

Re: Pitanje

alselone
Pa, ako je gospođa svojom voljom potpisala ugovor a potom ga nije poštovala, onda gospodin koji arlauče sa prozora vrši pravno nasilje i onemogućava vlasnika da uđe u svoj posed.

So it begins...

Znam da radim Sizifov posao, ali ostaje nada da će nakon n pokušaja Filip shvatiti očigledno.

Dakle:

Filipe, banke ne jure građane da potpisuju ugovore i dižu kredite. Građani jure banke za to. Usput, potpisuju ugovor koji mogu da razmotre i razmisle o njemu pre samog čina potpisivanja. Za novac koji dobiju od banke moraju da obezbede neku garanciju (stan, kuću, imanje...). Ako ne servisiraju svoje obaveze, ta garancija postaje vlasništvo banke. Ako servisiraju svoje obaveze i isplate banku u potpunosti u periodu predviđenom ugovorom, nema nikakvih deložacija i sličnih neprijatnosti.
Stoga, građani moraju dobro da razmisle pre podizanja kredita jer svaki kredit nosi i određeni rizik.
Ne postoji besplatan ručak, Filipe. Banke ne poklanjaju novac.

Filip Mladenović 09:30 13.09.2016

Re: Pitanje

Gospodja Jež je kao i mnogi drugi uzela stambeni kredit indeksiran u švajcarskim francima. A onda se posle nekoliko godina urednog vraćanja stambenog kredita njoj, kao i mnogima drugima (uključujući i pokojnog glumca Milorada Mandića) desila neverovatna stvar: da duguje banci više novca nego onda kada je dobila taj stambeni kredit, koji joj je isplaćen u dinarima, ali uz tu famoznu valutni klauzulu.

Sve države u regionu u medjuvremenu se pomogle tim gradjankama i gradjanima da izadju iz ove apsurdne situacije, osim Srbije.

A što se te vaše banalne konstatacije tiče u vezi sa nepostojanjem besplatnog ručka, evo kratkog kursa u vezi sa ugovorom za stambeni kredit:

Ono što vezuje stranke, banku (poverioca) i klijenta (dužnika) –– lica koje je uzelo zajam od poverioca da bi kupilo stan – jeste ugovor. Da bi pak nastao punovažan ugovor moraju se ispuniti određeni zakonski uslovi, a pored ostalih to su: predmet i osnov (kauza) ugovora. Do sada je u javnosti, posredno, pominjan samo predmet ugovora (koji se odnosi na pitanje: na šta su se ugovarači obavezali), koji, ukoliko je bio dopušten u vreme zaključenja, jednostavno znači da je ugovor punovažan i da se mora poštovati.

Međutim, niko nije pomenuo OSNOV (kauzu) ugovora, koja mora da postoji i da bude dopuštena, ne samo pri nastanku ugovora, već i za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, sve do njegovog gašenja (po pravilu ispunjenjem, ali i na drugi način, npr. raskidom). U svim ovim slučajevima problem je upravo sa kauzom ugovora, koja daje odgovor na pitanje: zašto su se ugovarači baš tako obavezali. Jasno je da se institut kauze (najsloženijeg pitanja u najtežem predmetu na studijama prava – Obligacionom pravu), ne može izložiti u ovakvom osvrtu celovito, posebno ne laicima. Njegovo razumevanje zahteva odgovarajuća predznanja, pa čak i tada obuhvata najmanje desetine stranica teksta. Ipak, valja pokušati da se u najkraćem sagleda moguće rešenje navedenog problema.

Ono što je pravno relevantno je da je, na osnovu ugovora, dužnik dobio od poverioca dinarski iznos (kredit je u dinarima), ali sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima (protivvrednost određenog iznosa u švajcarskim francima obračunata po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita). Jedina specifičnost navedenog ugovora, koja je i dovela dužnika u nezavidan položaj jeste valutna klauzula. Razlog unošenja valutne klauzule (na njoj insistira poverilac, a dužnik može samo da bira vrstu „čvrste” valute) jeste obezbeđenje poverioca od moguće inflacije, koja bi obezvredila obavezu dužnika, zbog čega bi poverilac trpeo štetu. Upravo to se događalo u našoj bliskoj prošlosti, kada su dužnici profitirali, a poverioci siromašili, što je bio svojevrsni apsurd.

Devizna klauzula ima, dakle, za cilj očuvanje vrednosti novčane obaveze izražene u dinarima (novčana obaveza je obaveza vrednosti, zato mora imati odgovarajuće poređenje u kupovnoj moći). Dakle, kauza preuzimanja navedene ugovorne obaveze jedne strane, jeste izvršenje obaveze druge strane. Poverilac je isplatio dinare, a dužnik otplaćuje svoj dug sa odgovarajućom kamatom. Međutim, skok vrednosti valute (švajcarski franak) koja bi, kao korektiv u vreme inflacije, trebalo da štiti poverioca od obezvređenja novca - valutna klauzula - sada je dovela do obrnute situacije u odnosu na onu zbog koje je uspostavljena da usled inflacije poverilac ne bi trpeo štetu, a dužnik profitirao. Sada dužnik trpi štetu, a poverilac profitira!

Kauza ugovora je i element moralnosti ugovornog odnosa, jer kroz zaštitu načela jednakosti davanja, ujedno štiti i pravednost u ugovornim odnosima, dakle i načelo savesnosti i poštenja (sve su to obavezujući instituti i u našem pravu koji se ne mogu isključiti voljom stranaka – tzv. prinudni propisi). U svim slučajevima kod kojih je primenom devizne klauzule u švajcarskim francima (to naravno važi i za druge valute u sličnoj situaciji), poverilac pribavio posebnu, enormnu „zaradu” samo zbog visokog, enormnog skoka kursa valute koja ima za cilj zaštitu od posledica inflacije domaćeg novca, povređen je cilj, svrha, kauza takve odredbe, jer je došlo do teškog poremećaja ekvivalentnosti uzajamnih davanja ugovarača, i to na štetu dužnika. Dužnik je kupio stan, a u toku izvršenja svoje obaveze (vraćanja duga), pored kamate, treba zbog ovakve devizne klauzule da „vrati” ne samo kupljeni stan, već dva ili čak više stanova!

Dakle, devizna klauzula (u švajcarskim francima) ugovora o kreditu, koja je bila punovažna u trenutku nastanka ugovora (tada je kauza bila dopuštena), posle enormnog skoka „zaštitne valute” koja treba da koriguje inflaciju domaće valute, upravo zato što do enormne inflacije nije došlo, postala je ništava zbog bitnog poremećaja kauze (kauza je postojala, ali je naknadno otpala), što znači da se poverilac delimično neosnovano obogatio na štetu dužnika. Ugovor, kao delimično ništav, može se održati na snazi samo izmenom odredbe o (ništavoj) valutnoj klauzuli.

Tu korekciju, na zahtev (tužba) dužnika (tužilac), protiv poverioca (tuženi) izvršiće sud, ako izostane sporazum sa poveriocem (npr. aneks ugovora...), upravo pozivajući se na kauzu ugovora, kao i na navedene imperativne odredbe Zakona o obligacionim odnosima povezanim sa kauzom.

maksa83 09:32 13.09.2016

Re: Pitanje

Ne postoji besplatan ručak, Filipe. Banke ne poklanjaju novac.

... osim ako nisi Miroslav Bogićević.

Ali da ne misliš da ti oponiram, iako mislim da su banke jedno od grđih zala (mislim, videti ovo sa Wells Fargom od prošle nedelje, kakva muljačina, i ne možeš da kažeš da je to gramzivi vrh nešto zajebao, samo je postavio pravila koja su stimulisala i tolerisala kriminalno ponašanje u srednjim i nižim ešelonima), dakle, da - banke su zlo, ali ako si - čak i od banke! - uzeo pare pod nekim uslovima, onda da ih lepo vratiš pod tim uslovima, ili se prepusiš plenidbi. Samovezivati se za radijator i lupati nogicama je bezveze.

predatortz 09:45 13.09.2016

Re: Pitanje

Gospodja Jež je kao i mnogi drugi uzela stambeni kredit indeksiran u švajcarskim francima. A onda se posle nekoliko godina urednog vraćanja stambenog kredita njoj, kao i mnogima drugima (uključujući i pokojnog glumca Milorada Mandića) desila neverovatna stvar: da duguje banci više novca nego onda kada je dobila taj stambeni kredit, koji joj je isplaćen u dinarima, ali uz tu famoznu valutni klauzulu.

Kao što rekoh, svaki kredit nosi rizik.
Moj dobar prijatelj, sposoban ekonomista i jedan od šefova za J/I Evropu u Bošu, uzeo je kredit u švajcarcima. Kada sam ga pitao kako se tako zajebao, rekao mi je:

Tada je to sve izgledalo kao mnogo povoljnija varijanta. Da mogu tako daleko da predviđam kretanja na tržištu, pa da sam predvideo ovo što se događa, bio bih milijarder.

vcucko 09:46 13.09.2016

Re: Pitanje

predatortz

Filipe, banke ne jure građane da potpisuju ugovore i dižu kredite. Građani jure banke za to.

Diskutabilno.
Na sve strane ide medijska promocija kredita. Modeli/modelsice, poznati glumci i javne ličnosti uopšte, svi sa kezom od uva do uva, kao zabrinuti ulaze pa srećni izlaze iz banke, sa odobrenim kreditom i svetom pod nogama.
Kad su procenili da su svi zaposleni već pod kreditom, udarili su na penzionere (jednog dana rešio moj deda...).
Znam, niko te ne bije po ušima, ne tera puškom. Bar još ne.
Ali, zamisli istu reklamu, samo da nije u pitanju banka i kredit. Nego recimo da se sit izgrliš i izljubiš sa najlepšom devojkom, ali koja ima grip u nekoj najzaraznijoj fazi. Svi bi skočili, tražili zabranu, pa da li su oni normalni...
A grip je manja poteškoća, preležiš za par dana (uglavnom). Sa kreditom možeš da se uvališ u teže njesra.
Kažem, baš diskutabilno.

maksa83 09:49 13.09.2016

Re: Pitanje

Sada dužnik trpi štetu, a poverilac profitira!

Jeste, to se još zove i zero sum game, odn. što naš narod kaže "dok jednom ne smrkne drugom ne svane", i to je u prirodi otpr. svih finansijskih aranžmana. Ko god je uzimao tzv. kredit u Švajcarcima se kockao, tj. uložio pare na ishod u kome će CHF/ostalo imati laminaran kurs. Mogao je da dobije, mogao je i da izgubi, a očekivati od države da ti nadoknadi taj gubitak je kao kada bi ušao u kazino, stavio sve na crveno, kuglica sedne na crno, a ti - "opa, država da mi nadoknadi!".

Možeš ti da kopipejstiuješ još 200 Kb mambodžamba na legalezeu, to se neće promeniti.

maksa83 09:54 13.09.2016

Re: Pitanje

Na sve strane ide medijska promocija kredita. Modeli/modelsice, poznati glumci i javne ličnosti uopšte, svi sa kezom od uva do uva, kao zabrinuti ulaze pa srećni izlaze iz banke, sa odobrenim kreditom i svetom pod nogama.

Naravno da ide promocija kredita, ne zovu oni te stvari džabe interno "produkt". Banka ima pare, i prodaje pare, kao što neko drugi prodaje motorno ulje (pa na bilbord stavi nauljenu žensku u kupaćem koja pravi špagu, pošto će to muškarcu koji je tržišni target privući pažnju), neko prodaje hleb, neko crvene kalifornijske gliste, a ako obratiš pažnju u supermarketima imaš product placement tako da su stvari koje žele deca nekako volšebno postavljene baš u visini njihovih očiju i malo niže. Kafu ćeš npr. naći u epsilon okolini visine očiju odraslih. Itd.

Ali, zamisli istu reklamu, samo da nije u pitanju banka i kredit. Nego recimo da se sit izgrliš i izljubiš sa najlepšom devojkom, ali koja ima grip u nekoj najzaraznijoj fazi.

To će da bude kad vidiš reklamu za slatkiše sa slikama karijesa, ili reklamu za čips sa supergojaznom decom...

predatortz 09:57 13.09.2016

Re: Pitanje

Diskutabilno.
Na sve strane ide medijska promocija kredita. Modeli/modelsice, poznati glumci i javne ličnosti uopšte, svi sa kezom od uva do uva, kao zabrinuti ulaze pa srećni izlaze iz banke, sa odobrenim kreditom i svetom pod nogama.

Gotovo sve žene u reklamama su zgodnije od moje supruge, kao što je većina muškaraca u njima zgodnija i mlađa od mene.
Treba li da supruga i ja, zbog tih reklama, rasturimo brak jer ne ispunjavamo estetske standarde marketing stručnjaka?

alselone 09:58 13.09.2016

Re: Pitanje

Treba li da supruga i ja, zbog tih reklama, rasturimo brak jer ne ispunjavamo estetske standarde marketing stručnjaka?

Ne morate da rasturate brak.

antioksidant 10:01 13.09.2016

Re: Pitanje

Gotovo sve žene u reklamama su zgodnije od moje supruge

ja bih pazio da ovo ne izgovorim pred njom

predatortz 10:04 13.09.2016

Re: Pitanje

antioksidant
Gotovo sve žene u reklamama su zgodnije od moje supruge

ja bih pazio da ovo ne izgovorim pred njom

Uvek sam hodao po ivici žileta!

maksa83 10:04 13.09.2016

Re: Pitanje

Jednog dana će neko da sastavi Besede Čvarkove i to će sledećih 2000 godina biti Novi Talmud, ishodište neopanonske religije koja će zavladati svetom. Inicijacija će da bude pričest čvarcima a ko odbije - ooopušteni džiiiihaad.

Filip Mladenović 10:10 13.09.2016

Re: Pitanje

maksa83
Sada dužnik trpi štetu, a poverilac profitira!

Jeste, to se još zove i zero sum game, odn. što naš narod kaže "dok jednom ne smrkne drugom ne svane", i to je u prirodi otpr. svih finansijskih aranžmana. Ko god je uzimao tzv. kredit u Švajcarcima se kockao, tj. uložio pare na ishod u kome će CHF/ostalo imati laminaran kurs. Mogao je da dobije, mogao je i da izgubi, a očekivati od države da ti nadoknadi taj gubitak je kao kada bi ušao u kazino, stavio sve na crveno, kuglica sedne na crno, a ti - "opa, država da mi nadoknadi!".

Možeš ti da kopipejstiuješ još 200 Kb mambodžamba na legalezeu, to se neće promeniti.

Pa zašto su sve države u regionu (Madjarska, Hrvatska, BiH) pomogle svojim gradjankama i gradjanima koji su uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima?

predatortz 10:12 13.09.2016

Re: Pitanje

Pa zašto su sve države u regionu (Madjarska, Hrvatska, BiH) pomogle svojim gradjankama i gradjanima koji su uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima?

Zbog populizma! A lovu su uzele od građanki i građana koji su malo više razmišljali. Jesi li ti dužan, Filipe, da plaćaš moju nepromišljenost, alavost ili neznanje?

Srđan Fuchs 10:16 13.09.2016

Re: Pitanje

antioksidant
Gotovo sve žene u reklamama su zgodnije od moje supruge

ja bih pazio da ovo ne izgovorim pred njom

Tebra, boli tebe uvo kada ti je žena zgodnija od gotovo svih žena u reklamama.

ni reč od ovih bratkeca iz Živog Zida o zvaničnoj državnoj srbofobiji? to ne sme niko ni da pomene, očito.

s bankama minimum kontakta, samo za protok plate. život se živi s novcem u rukama, nikakve krede, nemaš novca, onda askeza i uzdržanje. korica hleba i čaša mleka. to je jedini način da se bude slobodan od ovog postm faraonstva.

antioksidant 10:18 13.09.2016

Re: Pitanje

Pa zašto su sve države u regionu (Madjarska, Hrvatska, BiH) pomogle svojim gradjankama i gradjanima koji su uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima?

sve drzave su izvrsile preraspodelu budzetskih sredstava tj uzele su novac i od onih koji nisu bili u opasnosti da zabeleze bilo kakvu korist da je svajcarac ostao slab u odnosu na euro pa su tajnovac dali onima koji su se kockali sa svajcarcem i izgubili.
to ti je precizniji opis onoga sto su drzave radile od "pomogle su".
a sad odgovor na pitanje - zasto su to uradile?
zato sto su politicari u tim drzavama zakljucili da ce im se takav populizam isplatiti na izborima.

maksa83 10:21 13.09.2016

Re: Pitanje

Pa zašto su sve države u regionu (Madjarska, Hrvatska, BiH) pomogle svojim gradjankama i gradjanima koji su uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima?

Da bi partija na vlasti dobila sledeće izbore, zatim zato što su socijalne države (za šta ne mislim da je pogrešno), zato što imaju dovoljno para i mišića (da nagaze banke) da to izguraju.

Svejedno, to ne menja prirodu te transakcije. Jesi se kockao? Jesi. Da je Švajcarac krenuo na drugu stranu da li bi se bunio? Ne baš. Pa šta onda kojmoj...

Stvarno imam puno empatije za ljude koji budu izebani od strane alavih institucija, ali ovi su znali u šta se upuštaju - "plaćaću manju ratu, a ako švajcarac fijukne ... maah... neće valjda". Pa, ges d njuz...

Filip Mladenović 10:22 13.09.2016

Re: Pitanje

To nije populizam, već klasičan slučaj pomoći stanovništvu zbog elementarne nepogode.

Pa čemu onda država ako nije u stanju da pomogne svojim gradjankama i gradjanima?
U čemu je razlika ako je neko ostao bez kuće zbog poplave, zemljotresa ili alavih bankara?

Mućnite glavom, a i podsetite se srca!

antioksidant 10:22 13.09.2016

Re: Pitanje

Srđan Fuchs

e lalo, bas si lola
prenecu

antioksidant 10:24 13.09.2016

Re: Pitanje

To nije populizam, već klasičan slučaj pomoći stanovništvu zbog elementarne nepogode.

da, pomoc ljudima koje je zahvatila poplava ali ljudima koji su gradili kuce unutar nebranjene zone, ljudima koji su znali da je to podruce plavno i ljudima za koje se ne zna koliko bi bili spremni da pomognu da je nastupila susa umesto poplave

antioksidant 10:26 13.09.2016

Re: Pitanje

zato što imaju dovoljno para i mišića (da nagaze banke) da to izguraju.

s tim sto ce banke u velikom delu poslovanja da im se izmaknu na sigurniju teritoriju a rizik poslovanja ce sasvim lepo da ugrade u kamate koje ce davati privredi i gradjanstvu u sledecem periodu. tako ce poslovanje svakom biti skuplje, tako ce zivot svakome biti skuplji.
ali ti politicari ce dobiti izbore :)

predatortz 10:27 13.09.2016

Re: Pitanje

To nije populizam, već klasičan slučaj pomoći stanovništvu zbog elementarne nepogode.

Koja bre nepogoda?!
Sam pao, sam se ubio!

Da te pitam nešto:

Kako bi ti reagovao da me država 'podupre' zbog par loših poslovnih poteza koje sam povukao misleći da ću zaraditi više ako ih sprovedem u delo? Da mi 'sune' malo iz budžeta. Nek' se strpe deca koja čekaju na lečenje, nek' se strpe budžetski korisnici... Meni bi ta pomoć dobro došla, a i ja sam građanin.

Jer:

Pa čemu onda država ako nije u stanju da pomogne svojim gradjankama i gradjanima?

maksa83 10:31 13.09.2016

Re: Pitanje

To nije populizam, već klasičan slučaj pomoći stanovništvu zbog elementarne nepogode.

Ne, elementarna nepogoda je kad zvekne grom, bude zemljotres ili poplava, ovo je čista kocka. "Plaćaću manje sa povećanim rizikom, vs. plaćaću više sa smanjenim rizikom." U svetu imaš legalizovanu kocku valutnim odnosima (tzv. forex trading) i nikome ko tu pukne (a pukne 99.9% onih koji probaju) država ne sponzoriše gubitke.

U čemu je razlika ako je neko ostao bez kuće zbog poplave, zemljotresa ili alavih bankara?

Možeš da biraš - plac A po ceni od 400 EUR po aru u ravnici, ili plac B po ceni od 200 EUR po aru na delu brda za koje se poslednjih 150 godina zna da je klizište. Ako kupiš plac B i sagradiš na njemu kuću, pa kad padne bezvezna lokalna kiša i desi se šta se desiti mora, država ti sigurno neće kupiti novi plac i sagraditi drugu kuću (osim ako je nisi osigurao, u kom slučaju ti to isplaćuje osiguravajuća kuća, a rate za osiguranje kuće na klizištu će ti biti prilično visoke, pa onda imaš sasvim novu kalkulaciju).

svarog 10:34 13.09.2016

Re: Pitanje

s tim sto ce banke u velikom delu poslovanja da im se izmaknu na sigurniju teritoriju a rizik poslovanja ce sasvim lepo da ugrade u kamate

Zar u kamatnu stopu ne ulazi i rizik, što country što od nevaćanja kredita? Onda je devizna klauzula dvostruko osiguranje banke, a mislim da po Zakonu o obligacionim odnosima to nije dozvoljeno.
Drugo, u nekim bankama službenici su imali instrukcije da nude CHF kredite bez upozorenja na dvostruki valutni rizik, što je protivno Zakonu o zaštiti potrošača
Treće, banke su se ponašale bespramno sa svojim klauzulama po kojima kamatna stopa zavisi od poslovne politike banke i uslova na tržištu, pa su se kamate povećavale i kad euribor/libor pada i kada raste, kada NBS diže obaveznu rezervu, kada je suša u Somaliji ili prosto kada im podbacuju kvartalni rezultati

Ovo sve u okolnostima kada je narod finansijski nepismen i to ne samo neobrazovani ljudi, već i obrazovani podjednako

Na kraju, ne treba ni dinar iz javnih fondova da se daje za rešavanje ovog problema, dovoljno je ošuriti banke, a to se već dešava na sudovima. Bilo bi bolje da malo brže postupaju

maksa83 10:34 13.09.2016

Re: Pitanje

ali ti politicari ce dobiti izbore :)

To je sve što se pika. Političari imaju vrlo proste prioritete:

1) Biti izabran.
2) Biti re-zabran.
3)
4)
...
∞) Ovo ako stignemo i ne kolje se sa 1) i 2)

antioksidant 10:39 13.09.2016

Re: Pitanje

Zar u kamatnu stopu ne ulazi i rizik, što country što od nevaćanja kredita? Onda je devizna klauzula dvostruko osiguranje banke, a mislim da po Zakonu o obligacionim odnosima to nije dozvoljeno.

nije dvostruko jer se odnosi na dva razlicita rizika

Treće, banke su se ponašale bespramno sa svojim klauzulama po kojima kamatna stopa zavisi od poslovne politike banke

to je tacno i to je promenjeno (na zalost ne moze retroaktivno, jedino novim ugovorima) i nema nikakve veze sa ovim

Na kraju, ne treba ni dinar iz javnih fondova da se daje za rešavanje ovog problema, dovoljno je ošuriti banke,

a banke ce lepo da se naplate od svih svojih klijenata sto je opet prelivanje i na one koji se nisu kockali na ovaj nacin

Filip Mladenović 10:45 13.09.2016

Re: Pitanje

A kada države spasavaju posrnule banke novcem poreskih obveznika, šta je to onda?

Mudra poslovna politika, slobodno tržište, vrhunac neoliberalne filozofije?

predatortz 10:47 13.09.2016

Re: Pitanje

Filip Mladenović
A kada države spasavaju posrnule banke novcem poreskih obveznika, šta je to onda?

Mudra poslovna politika, slobodno tržište, vrhunac neoliberalne filozofije?

Naravno!
Kada pukne predator, ili neko njemu sličan, neće se pomeriti ni jedan list na grani zbog toga.
Kada počne da se urušava bankarski sistem neke države, počeće tornado.

antioksidant 10:49 13.09.2016

Re: Pitanje

A kada države spasavaju posrnule banke novcem poreskih obveznika, šta je to onda?

ako ne ulaze u vlasnistvo ogromna glupost. banke jesu nekad to big to fail ali nikako ne treba bacati pare u njih

maksa83 10:53 13.09.2016

Re: Pitanje

A kada države spasavaju posrnule banke novcem poreskih obveznika, šta je to onda?

To je kretenizam. Uostalom, te banke koje je država spašavala novcem poreskih obveznika svakako nisu one banke koje su ljudima davale kredite u Švajcarcima, nego banke koje su servisirale državne i paradržavne poslove (SDPR i sl.) Inače, u Komercijalnu banku su sipane pare EBRD, i to je ujedno i razlog što SNS tamo nije uspeo da uvali svoje klenove kao u ostala preduzeća u kojima ima delimično ili potpuno vlasništvo - ovi im rekli "nemo' da se zajebavate", a nije da nisu pokušali.

uros_vozdovac 11:27 13.09.2016

Re: Pitanje

predatortz

Kao što rekoh, svaki kredit nosi rizik.

osim ako nisi blizak Vođi, onda rizik ne postoji.

tadejus 11:36 13.09.2016

Re: Pitanje

predatortz
Gotovo sve žene u reklamama su zgodnije od moje supruge, kao što je većina muškaraca u njima zgodnija i mlađa od mene.Treba li da supruga i ja, zbog tih reklama, rasturimo brak jer ne ispunjavamo estetske standarde marketing stručnjaka?

ti kako oćeš ali ja bi joj na tvom mjestu rekla (možda čak i podviknula) njojza!! da se dovedeš u red il da rasturamo!!
a ako se ona nešto tu nađe otimati a ti filipa u pomoć..
pa jel ti obećavalo pun golf golih manekenki a vidi sad..
filip da namakne svakom htijućem mužu pun golf golih manekenki!! dokle ćemo da trpimo i ćutimo!!
p.s. meni ne mora manekenki, može i nekih plećatih recimo vaterpolista, ne pravim problem

maksa83 11:43 13.09.2016

Re: Pitanje

p.s. meni ne mora manekenki, može i nekih plećatih recimo vaterpolista, ne pravim problem

Eeee Matlab, o tome je trebalo da misliš pre nego što si otišla u daleku i 'ladnu Englesku.

Zabodeš vr' šestara u Sarajevo, raširiš ga jedno 800 km, pa šta uvatiš u taj krug, tu su ti vrhunsku vaterpolisti (zato Hrvati nisu smeli da pobede na Olimpijadi u vaterpolu, uvezli Španca koji je ispadao iz kruga, pa bi modžo bio razbijen, a modžo ne prašta), ovo ostalo na tom tvom ostrvu neće bre da pliva, samo gleda zabrinuto iz Kornvola ka pučini ka' će da naiđe Napoleon.

tadejus 11:56 13.09.2016

Re: Pitanje

maksa83
o tome je trebalo da misliš pre ...

dobro de, evo ne mora vaterpolo može i ragbi..
majku mu, ako ćemo odmah u startu da opstruiramo kako mislite da izađemo iz ovog nepravednog (a nametnutog nam) sistema svaki muž jedna žena (i još nije manekenka) i jedan kredit (koji još mora i da otplati)..
dokle tako?

Dont Fear The Reaper 18:30 13.09.2016

Re: Pitanje

Pa zašto su sve države u regionu (Madjarska, Hrvatska, BiH) pomogle svojim gradjankama i gradjanima koji su uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima?

A zašto sve te države imaju fašiste na vlasti?

Mislim, kada već postavljamo glupava pitanja...

Ubr, inače nemam ništ aprotiv da odeš i priložiš svu svoju imovinu da pomogneš švicarskim žrtvama. A za ostale građane, neka se svaki lepo izjasni nemoj ti u njino ime.

Dont Fear The Reaper 18:33 13.09.2016

Re: Pitanje

Stvarno imam puno empatije za ljude koji budu izebani od strane alavih institucija, ali ovi su znali u šta se upuštaju - "plaćaću manju ratu, a ako švajcarac fijukne ... maah... neće valjda". Pa, ges d njuz...

Aha, da, a ako fijukne, ama platila država za Dafinu, naćiće se već neka crkavica i za Švicobizone ;>

emsiemsi 18:44 13.09.2016

Re: Pitanje

Filip Mladenović
maksa83
Sada dužnik trpi štetu, a poverilac profitira!

Jeste, to se još zove i zero sum game, odn. što naš narod kaže "dok jednom ne smrkne drugom ne svane", i to je u prirodi otpr. svih finansijskih aranžmana. Ko god je uzimao tzv. kredit u Švajcarcima se kockao, tj. uložio pare na ishod u kome će CHF/ostalo imati laminaran kurs. Mogao je da dobije, mogao je i da izgubi, a očekivati od države da ti nadoknadi taj gubitak je kao kada bi ušao u kazino, stavio sve na crveno, kuglica sedne na crno, a ti - "opa, država da mi nadoknadi!".

Možeš ti da kopipejstiuješ još 200 Kb mambodžamba na legalezeu, to se neće promeniti.

Pa zašto su sve države u regionu (Madjarska, Hrvatska, BiH) pomogle svojim gradjankama i gradjanima koji su uzeli stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima?

Филипе, што си толико ускогруд па се бринеш само за поменуте државе Региона ?
Успут --- шта те брига за њих ?

Dont Fear The Reaper 18:45 13.09.2016

Re: Pitanje

iako mislim da su banke jedno od grđih zala (mislim, videti ovo sa Wells Fargom od prošle nedelje, kakva muljačina, i ne možeš da kažeš da je to gramzivi vrh nešto zajebao, samo je postavio pravila koja su stimulisala i tolerisala kriminalno ponašanje u srednjim i nižim ešelonima), dakle, da - banke su zlo, ali ako si - čak i od banke! - uzeo pare pod nekim uslovima, onda da ih lepo vratiš pod tim uslovima, ili se prepusiš plenidbi.

Ne znam šta su ti kočijaši muljali, ali sam gledao šta sve rade sitni i "nepoznati" muljatori, sve u legalnim okvirima. I sve su im plen najsiromašniji sa lošim ili nikakvim kreditnim statusom.

Recimo u Amera je trenutno najhit prodaja kola na kredit bez ikakvih uslova (sic!). Jedini je problem što ta polovna (krš) kola od po 3 do 4 tisuće dolara, kupce na kraju koštaju po 15-20 hiljada. I naravno otimaju se nazad "na prvu loptu", pa se odmah preporodaju.

I gle čuda, najhit je i pakovanje tih sub-prime kolozajmova u pakete i dalja muljavina s time (a tu se već pojavljuju Banke, zna se) - a iako izgleda sitna trgovina, nivo tog posla se polako bliži prethodnom čuvenom "sub-prime" Cijena Prava Sitnica posliću iz 2008.

Biće, cenim, uskoro, ponovo "Dobra Prilika Za Srbiju" (c by Tasa, ali ne ovdašnji

)

alselone 19:45 13.09.2016

Re: Pitanje

Jednog dana će neko da sastavi Besede Čvarkove i to će sledećih 2000 godina biti Novi Talmud, ishodište neopanonske religije koja će zavladati svetom. Inicijacija će da bude pričest čvarcima a ko odbije - ooopušteni džiiiihaad.

Realno. Obradili su toliko situvacija da postoji skec za svaki momenat.
Evo i jedna za Filipa Boskica.

alselone 19:46 13.09.2016

Re: Pitanje

Recimo u Amera je trenutno najhit prodaja kola na kredit bez ikakvih uslova (sic!). Jedini je problem što ta polovna (krš) kola od po 3 do 4 tisuće dolara, kupce na kraju koštaju po 15-20 hiljada. I naravno otimaju se nazad "na prvu loptu", pa se odmah preporodaju.

Mislim daje Last week tonight najbolja emisija ikad napravljena. Bez zezanja. Idealan nivo sarkazma, ozbiljno i veoma istrazivacki obradjene veoma ozbiljne teme, progresivni stavovi, sjajan voditelj... Zaista mi je iskreno uzivanje svaka epizoda. Najvolijem one sa Trampom, tu sam plakao od smija.

Dont Fear The Reaper 20:51 13.09.2016

Re: Pitanje

Mislim daje Last week tonight najbolja emisija ikad napravljena. Bez zezanja. Idealan nivo sarkazma, ozbiljno i veoma istrazivacki obradjene veoma ozbiljne teme, progresivni stavovi, sjajan voditelj... Zaista mi je iskreno uzivanje svaka epizoda. Najvolijem one sa Trampom, tu sam plakao od smija.

Voleo sam da gledam Olivera i ranije, ali od onog leta kada je menjao Stjuarta kao "domaćin" postao mi je najomiljen

lik. I baš sam se načekao od trenutka kada je napustio DS, dok mu nije počeo LWT, ali se čekanje isplatilo.

mayo1 14:56 14.09.2016

Re: Pitanje

...banke ne jure građane da potpisuju ugovore i dižu kredite. Građani jure banke za to...

Suština.
Ljudi jednostavno nisu naučili koristiti mozak,nego sjede i čekaju 'Državu', 'Svevišnjeg' ili nešto treće.
Na "Živi zid" ne bih trošio riječi. Samo u potpuno sjebanim društvima kao što je danas hrvatsko, takvi bezvezni likovi mogu ući u Sabor.

gedza.73 15:07 14.09.2016

Re: Pitanje

mayo1
Na "Živi zid" ne bih trošio riječi. Samo u potpuno sjebanim društvima kao što je danas hrvatsko, takvi bezvezni likovi mogu ući u Sabor.

Stiže

predatortz 10:59 13.09.2016

Nego...

Sve zaboravim da te pitam, šta bi sa onom 'građanskom alternativom' koja je trijumfovala u Tuzli?

Ja, kad sam nedavno svraćao u rodni grad, pitao neke poznanike za njih i njihova dostignuća.
Kad batine ne dobih!

Filip Mladenović 11:09 13.09.2016

Re: Nego...

Svaki pokušaj alternative bahatim, alavim i pokvarenim režimima u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj, makar i neuspešan ili nedovoljno uspešan, bolji je od ovog odvratnog i mučnog mirenja sa trulim mirom baruštine u kojoj svakojaki OLOŠ drpa pare bez ikakvih pravnih posledica!

kukusigameni 11:17 13.09.2016

Re: Nego...

Filip Mladenović
svakojaki OLOŠ

Nego, da li si se raspitao koliki je procenat kredita u švajcarcima iskorišćen za kupovinu drugog ili trećeg stana ili za drastično povećanje stambenog prostora?

maksa83 11:23 13.09.2016

Re: Nego...

Nego, da li si se raspitao koliki je procenat kredita u švajcarcima iskorišćen za kupovinu drugog ili trećeg stana ili za drastično povećanje stambenog prostora?

Na mom uzorku, od troje ljudi koje znam da su uzimali kredit u Švajcarcima dvoje su normalni porodični ljudi sa po dvoje dece a koji su rešavali staNbeno pitanje, treći je isto normalan porodični ljud sa dvoje dece koji je kupovao dodatni stančić da mu ne propadnu pare za proširenje postojećeg (pošto su u tom trenutku cene nekretnina strelovito pičile nagore, tako da je njegova akumulacija u EUR rapidno vredela sve manje u kvadratima). Hteo je da se zaštiti od daljeg rasta cene kvadrata ulaganjem u kvadrate, ali se u toj transakciji isto kockao u Švajcarcima.

kukusigameni 11:26 13.09.2016

Re: Nego...

maksa83

Slab ti uzorak

uros_vozdovac 11:29 13.09.2016

Re: Nego...

kukusigameni
Filip Mladenović
svakojaki OLOŠ

Nego, da li si se raspitao koliki je procenat kredita u švajcarcima iskorišćen za kupovinu drugog ili trećeg stana ili za drastično povećanje stambenog prostora?

ovo si napisao - kao da je II ili III stan nešto loše, nedajbože.

maksa83 11:33 13.09.2016

Re: Nego...

kukusigameni
maksa83

Slab ti uzorak

Ma tanak je skroz, ali takav je kakav je. Verovatno zavisi od sopstvenog miljea, tzv. selection bias. pošto je moje okruženje sastavljeno od ljudi koji su 90% voda i 10% kofein, tzv. IT pregaoci (svo troje iz uzorka).

Tebi sa druge strane verovatno u stolicu sedaju oni što kupuju cele obe vilice od bezmetalne keramike i nijedno šljašteće belo im nije dovoljno belo.

kukusigameni 11:38 13.09.2016

Re: Nego...

uros_vozdovac
kukusigameni
Filip Mladenović
svakojaki OLOŠ

Nego, da li si se raspitao koliki je procenat kredita u švajcarcima iskorišćen za kupovinu drugog ili trećeg stana ili za drastično povećanje stambenog prostora?

ovo si napisao - kao da je II ili III stan nešto loše, nedajbože.

Dalekobilobožemesačuvaj. Nego hoću da naglasim kako ima dosta i takvih slučajeva. A recimo, voleo bih da znam šta Filip misli o tome.

kukusigameni 11:40 13.09.2016

Re: Nego...

maksa83
Tebi sa druge strane verovatno u stolicu sedaju oni što kupuju cele obe vilice od bezmetalne keramike i nijedno šljašteće belo im nije dovoljno belo.

Sedaju i bankari, što je u ovom slučaju mnogo važnije.

maksa83 11:44 13.09.2016

Re: Nego...

Sedaju i bankari, što je u ovom slučaju mnogo važnije.

Narodnjaci, bankari ... u čemu je razlika.

kukusigameni 11:47 13.09.2016

Re: Nego...

maksa83
Sedaju i bankari, što je u ovom slučaju mnogo važnije.

Narodnjaci, bankari ... u čemu je razlika.

Ima, ima.

Narodnjaci: Das' vidi šta si mi napravio.

Bankari: Das' ne vidi šta si mi napravio.

maksa83 11:48 13.09.2016

Re: Nego...

Narodnjaci: Das' vidi šta si mi napravio.
Bankari: Das' ne vidi šta si mi napravio.

st.jepan 15:47 13.09.2016

Re: Nego...

Bankari

Svaki svoga ubijte bankara!

gedza.73 17:09 13.09.2016

Re: Nego...

Svaki svoga ubijte bankara!

Nije pametna ideja. Radnicima u banci smanje plate, neki ostanu bez posla, ne mogu da vraćaju kredite pa posle opet Filip da štrajkuje i traži pravdu za bankare.

gedza.73 17:20 13.09.2016

Re: Nego...

uros_vozdovac
kukusigameni
Filip Mladenović
svakojaki OLOŠ

Nego, da li si se raspitao koliki je procenat kredita u švajcarcima iskorišćen za kupovinu drugog ili trećeg stana ili za drastično povećanje stambenog prostora?

ovo si napisao - kao da je II ili III stan nešto loše, nedajbože.

Zanimljiv bi bio procenat utrošenih kredita u stanove, veš mašine, automobile naspram formatizera, trumpf-ova ili glodalica.

Kredite iz investicionih fondova su razvukli partijski drugovi (većina njih pukla na 'poslovima') ili bašibozluci povezani sa lokalnim drmadžijama.

Umesto da država obigrava oko ljudi koji proizvode, stvaraju, imaju par radnika oni im komplikuju život ('daj 500 eu da ti prođe biznis plan') da ovi odustanu pre nego što su počeli da se proširuju.

Dont Fear The Reaper 18:27 13.09.2016

Re: Nego...

ali se u toj transakciji isto kockao u Švajcarcima.

I sada, zbog te kocke, treba država, pa samim tim i ostatak nekockajućeg plebsa da plati. Nije nego.

Ubr, ne kažem da ti to tvrdiš (možda i tvrdiš, nisam pratio raspravu

) nego stalno po novinama - Kalimero, Kalimero, Švicarci, Švicarci. jebali ih Švicarci (novinare, da preciziram ☻) A mogli su kredit u dinarima, mogli u evrima (koje su svi i imali) a ko je pametovao pa propustio da pogleda oko sebe da vidi ko je cava, pa propustio da vidne da će on da bidne, hebiga, pun je svet stvarno tužnih priča i još puniji još gorih Legalnih lopina spram kojih su banke malja deca ;>

svarog 09:24 14.09.2016

Re: Nego...

A mogli su kredit u dinarima,

Nisu mogli. Doduše sad mogu ali niko neće

rade.radumilo 10:16 14.09.2016

Re: Nego...

I sada, zbog te kocke, treba država, pa samim tim i ostatak nekockajućeg plebsa da plati. Nije nego.

I ti si se kockao (ne mislim lično ti, govorna figura prim. prev.) kada si izgradio kuću u podnožju brda, umesto na brdu, pa kada je grunula poplava onda kuku lele. Da ti država pomogne da popraviš štetu.
I ti si se kockao, kada si završio školu za neko zanimanje, koje sa razvojem tehnologije postaje obsolete. Posle kuku, država da me prekvalifikuje.
I ti si se kockao, kada si rešio da dobiješ dete pa umesto jednog dobio trojke. Kuku, država da mi pomogne da ih izdržavam.

E pa suština društva, odnosno države, jeste da pomogne ljudima u takvim situacijama sredstvima koje uzima od ostalih pripadnika društva. Pre ili kasnije, svaki pripadnik društva dođe u situaciju da mu je potrebna pomoć.

Dont Fear The Reaper 11:19 14.09.2016

Re: Nego...

I ti si se kockao (ne mislim lično ti, govorna figura prim. prev.) kada si izgradio kuću u podnožju brda, umesto na brdu, pa kada je grunula poplava onda kuku lele. Da ti država pomogne da popraviš štetu.

Ni kao govorna figura. Koristi sebe ako ti je do govornih figura, mene zaobiđi. Ne znaš me ni zericu, pa i taj "govorno figurativnu" ukaz može - recimo - da bude uvredljiv (nije, ne vređam se ja lako, ali figurativno govoreći ☻). Ne kockam se - osim sa sopstvenim parama koje sam voljan da izgubim, a kada ih izgubim, nikome ne kukam.

Otela "mi" (da zaokružimo ;☻) je ova država u proteklih 60 godina, bez da se iko kockao, i to na veoma perfidan način (takav da nema šta da se "vraća" ili tuži), iznose koji su u visini (onako odoka ;> bar - ma nije bitno koliko, ali neki "lepi" procenat ukupne vrednosti tih kredita u švicarcima), pa ne kukam ;>>> Niti tražim od tebe (figurativno govoreći) da mi daš deo svoje imovine, ili poreza, ili bilo čega.

A ono što imam i zaradim, itekako dobro pazim i proračunavam šta ću sa tim, ne jurim prevarante i "odlične ponude" (kao 2% jeftiniji kredit u švicarcima) a ako se zajebem, zajebao sam se, ali mi niko nije za to kriv, niti opet tražim da neko snosi materijalni deo moje loše sreće ili pameti.

Dakle, još jedared, idi sa svojim figurama kod nekog drugo da se igraš ;>>

I da, teški kogitvini nesporazum kada se krediti u švacjarcima porede sa elementarnim nepogodama, a još teži kada se smatra da je elementarna nepogoda izuzeta od osiguranja - ne, zato ono i postoji, a ako je neko cicija ili naprosto glup da ga uzme, ne vidim razloga da mu svi drugi pomažu. Osim u najminimalnijem - nužni smeštaj, pomoć u hrani odeći obući, šta god je ko voljan da da, a država baš za takve slučajeve ima budžetsku stavku koja se plaća porezom. Za kockare u švicarcima, nema budžetske stavke, niti sme da je ima. A ako se "napravi", e onda prvo mora da se pronađe prihod kojim će s epokriti, a taj ne sme biti niakkav novi porez, nikakva "krađa" iz drugog poreza, neka se država snađe - a i vi "dobrovoljci" - kako će realnim, "nekradljivim" prihodima da plati tu pomoć za kockanje. Neka, recimo, organizuje radne akcije ☻ pa svi koji su za to da država pomaže neka doniraju svoj rad i znanje, pa neka se zaradi, mašala!

I kako rekoh, svako je slobodan - ali ima cicija, pa to tije ;> da otide lepo i donira deo ili celu svoju imovinu švicarskim žrtvama, ali nije vlastan da druge na to tera.

Filip Mladenović 11:53 14.09.2016

Re: Nego...

Alavost, pohlepa, samoživost... su poprimile takve razmere da se slobodno mogu označiti, tretirati, shvatiti... kao elementarna nepogoda, nalik cunamiju ili zemljotresu.

Fotografije osnovne škole u selu Lisović, gde je smešten i studio jednog od glupirity TV programa, najvernija je ilustracija te elementarne nepogode.

rade.radumilo 12:26 14.09.2016

Re: Nego...

Za kockare u švicarcima, nema budžetske stavke, niti sme da je ima.

Kao što već rekoh, niko se tu nije kockao već pokušao da dođe do krova nad glavom. Država je bila tu da uredi to tržište, ali je to uredila na štetu građana. Takođe, postoje mehanizmi da se ovaj problem reši, bez zahvatanja iz budžeta i bez stvaranja gubitka bankama. Šta više, banke su spremne da rešavaju ovaj problem da ne bi došle u situaciju da knjiže ove kredite na nenaplativa potraživanja. Ne zato što vole klijente nego zato što za svaki CHF nenaplativih potraživanja, banka mora iz sopstvenog kapitala da proknjiži još jedan CHF obavezne rezerve. Dakle dupli gubitak. Međutim, opet glupim propisima, NBS pokušava zadržati neki status kvo, kad se na to nadoveže inertnost banaka, dođemo u situaciju da se ništa ne rešava.

I da, teški kogitvini nesporazum kada se krediti u švacjarcima porede sa elementarnim nepogodama

Pad vrednosti dinara, u odnosu na CHF nije elementarna nepogoda, ali jeste krivica države.

ali nije vlastan da druge na to tera.

Pojedinac nije, ali većina jeste. Tako fercera demokratija.

rade.radumilo 09:54 14.09.2016

Švajcarci i druge trice i kučine...

Ajmo redom, po N-ti put:

1. Građani sa kreditima indeksiranim u CHF ne duguju više nego na početku otplate. Duguju određeni iznos glavnice u CHF, koji je umanjen za onoliki deo koliko je do tada glavnice otplaćeno. Na žalost, krediti građanstvu se obračunavaju po komformnoj metodi, sa anuitetskim planovima. Matematika je takva, kakva jeste, pa je u prvoj polovini života kredita iznos kamate u anuitetu veći od iznosa glavnice. Tek nakon otprilike polovine perioda otplate ovaj odnos se okreće u korist glavnice. Postoji i tzv. proporcionalni obračun kamate i on se primenjuje kod kredita kod kojih se tokom perioda otplate otplaćuje isključivo kamata, a na kraju otplate se isplati glavnica. Takvi krediti su uobičajeni za privredu, države itd. Krediti stanovništvu su po pravilu krediti sa komformnim obračunom kamate i anuitetskim planom otplate.

2. Banke su nudile kredite indeksirane u CHF po niskim kamatnim stopama iz jednostavnog razloga što su CHF mogle da kupe po niskim stopama od drugih banaka. Za mnoge ljude ovo je bio jedini način da dođu do krova nad glavom. Cene nekretnina u Srbiji su krenule da rastu i nije bilo moguće kupiti stambenu jedinicu npr. u Beogradu ispod 50K CHF. S druge strane, NBS je ograničila građane mesečnim zaduženjem od 50% LD za ukupan iznos kreditnih obaveza od kojih je jedan kredit hipotekarni tj. stambeni. Obzirom na iznose kamatnih stopa u tom trenutku, većina sa ovim sramotnim ličnim dohotcima u Srbiji, nije mogla da podigne drugačiji kredit za stan do indeksiran u CHF.

3. Narodna Banka Srbije je ovde nekoliko stvari uradila na štetu građana:
- Zabranila je bankama da građanima daju devizne kredite. Kako su banke plasirale novac iz inostranstva, jer je domaća štednja smejurija, a kako su morale da održavaju valutnu usklađenost aktive i pasive, banke su bile prinuđene građanima davati kredite u RSD indeksirane u CHF ili EUR. Tu su građani bili oštećeni na kursnim razlikama, bez obzira da li su novac menjali u banci ili u menjačnici. Banke su novac isplaćivale u dinarima, a prodavci stanova su tražili uglavnom evre. Korisnici kredita uplaćuju anuitete u dinarima, ali opet u odnosu na CHF/EUR po kursu koji važi na dan uplate ili obaveze. Zavisno od ugovora. Neke banke su iskoristile priliku pa glavnicu isplaćivale po kupovnom, a obaveze zaračunavale po prodajnom kursu, ali je to davno "ispeglano" odlukama NBS. Svi indeksirani krediti, već godinama, se obračunavaju prema srednjem kursu NBS. Ovde građani i dalje gube na kursim razlikama, jer prodavcu stana moraju dati EUR (ako je fizičko lice) ili uplatiti dinare po prodajnom kursu poslovne banke (ako je PL u pitanju).
- U periodu kada su plasirani krediti u CHF, Narodna Banka Srbije ograničila je maksimalni iznos mesečne obaveze (anuiteta) dužnika i sadužnika (uglavnom supružnici) na 50% od ukupnih ličnih dohodaka. Ovim je Narodna Banka Srbije sprečila veliki broj ljudi da budu kreditno sposobni i uzmu kredite u EUR, a zbog visokih kamatnih stopa, nešto malo stambenih kredita u RSD koji su postojali su bili izvan dosega skoro svih potencijalnih korisnika. Da napomenem da je nakon nekog vremena, NBS pomerila granicu maksimalne zaduženosti građana na deo LD do iznosa potrošačke korpe. Da je ta granica pomerena ranije, manji broj građana bi se zaduživao u CHF.

Nekoliko stvari treba ovde uzeti u obir:
- Da građani jesu rizikovali kada su uzimali stambeni kredit u CHF, ali je NBS svojim odlukama primorala jedan deo građana na takvu opciju. Takođe, poremećaj kursa EUR i CHF je posledica globalnih dešavanja. Postavlja se pitanje da li društvo treba da prepusti pojedince događajima pred kojima su bespomoćni ili društvo postoji zato da bi pripadnici društva jedni drugima pomogli upravo u takvim situacijama?

Filip Mladenović 10:16 14.09.2016

Re: Švajcarci i druge trice i kučine...

"Postavlja se pitanje da li društvo treba da prepusti pojedince događajima pred kojima su bespomoćni ili društvo postoji zato da bi pripadnici društva jedni drugima pomogli upravo u takvim situacijama?"

To je smisao ovog bloga i glavni argument uspeha koalicije ŽIVI ZID na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj.

krkar 18:46 14.09.2016

Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

TRIJUMF je trajao ... skoro 48 sati, ako i toliko.

http://www.jutarnji.hr/vijesti/hrvatska/totalni-krah-zivog-zida-sincic-je-krenuo-u-osnivanje-nove-stranke-zbog-novca-pljuste-optuzbe-u-dzep-ce-godisnje-staviti-dva-i-pol-milijuna-kuna/4693847/

Sreća tvoja Filipe da se pojavio Kosta Babić na blogu. SREĆA!

alselone 20:39 14.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Sreća tvoja Filipe da se pojavio Kosta Babić na blogu. SREĆA!

Pa da. Kao sto postoji Ford da Opel ne bi bio najgori auto, tako se pojavio i Kosta da Fico ne bi bilo najveca dileja.

maja_teofilovic 23:59 14.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

alselone
Sreća tvoja Filipe da se pojavio Kosta Babić na blogu. SREĆA!

Pa da. Kao sto postoji Ford da Opel ne bi bio najgori auto,

A onda se pojavio Yugo.

tako se pojavio i Kosta da Fico ne bi bilo najveca dileja.

Da sam ja uredništvo, sad bih za inat promovisala i Emsija.

Filip Mladenović 00:13 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Kada moralne gromade koje se godinama junački kriju iza nadimaka poput "krkar" ili "alselone" napišu ovakve komentare, ne mogu drugačije da ih shvatim nego kao kompliment!

A što se tiče navedenog linka (takvih tekstova ima ne samo u "Jutarnjem listu"

, evo odgovora Ivana Pernara pristiglog pre 3 sata:

"Dragi prijatelji, vjerojatno vas zanima što se događa, pa ću vam odgovoriti na to pitanje. Dobili smo poziv da participiramo u vlasti, s HDZ-om. Mi smo taj poziv odbili, nagrada za našu nesuradnju je sve ovo što čitate po medijima. Da smo kojim slučajem pristali sudjelovati u vladi, svega ovog ne bi bilo. Radi se o ozbiljnim stvarima, mandatima u Saboru. Žao mi je što dio ljudi to ne shvaća, ali će shvatiti kada se Sabor konstituira i kad čuju što imam za reći.

Što se tiče niskih udaraca, danas su Gorana Aleksića na Z1 pitali, zašto je u koaliciji s čovjekom koji mrzi žene, aludirajući na mene. Dragi prijatelji, ovo je tek početak, napadi će biti zvjerski i s vremenom će ih biti sve više. Zapitajte se zašto."

Potom je Ivan Pernar citirao poznatog glumca Roberta de Nira:
"Jaki ljudi ne napadaju nikada. Nemaju potrebe, znaju da su jaki. Slabi će te uvijek napadati. Njima treba glupo opravdanje za vlastitu nemoć."

krkar 06:59 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Da sam ja uredništvo, sad bih za inat promovisala i Emsija.

Koje bi to betoniranje bilo!

alselone 07:46 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

A onda se pojavio Yugo.

To je to.

emsiemsi 09:46 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

maja_teofilovic
alselone
Sreća tvoja Filipe da se pojavio Kosta Babić na blogu. SREĆA!

Pa da. Kao sto postoji Ford da Opel ne bi bio najgori auto,

A onda se pojavio Yugo.

tako se pojavio i Kosta da Fico ne bi bilo najveca dileja.

Da sam ja uredništvo, sad bih za inat promovisala i Emsija.

Ееее, па знаш шта !?
Ма, не смем ни да ти напишем !

blogovatelj 18:17 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Kada moralne gromade koje se godinama junački kriju iza nadimaka poput "krkar" ili "alselone" napišu ovakve komentare, ne mogu drugačije da ih shvatim nego kao kompliment!

Filipe, dam ti pedes marke ako ovu dvojicu nateraš da javno kažu ko su.

alselone 18:22 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Filipe, dam ti pedes marke ako ovu dvojicu nateraš da javno kažu ko su.

Ja prihvatam ako FIlip prihvati. Delimo lovu.

krkar 19:53 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Kada moralne gromade koje se godinama junački kriju iza nadimaka poput "krkar" ili "alselone" napišu ovakve komentare, ne mogu drugačije da ih shvatim nego kao kompliment!

Ma ni ja ne verujem da je tebi ime Filip Mladenović

Neko ko ovako lupeta mora da je pao s Marsa. Verovatno je ovaj Marsovac koji se javlja pod (životnim) nikom "Filip Mladenović" neka amorfna kreatura, neka gel-ameba pa se samo uvukao u čovekoliku ljušturu. Uspeo je da se preruši ali mentalno nije baš sasvim pogođen pa smo ga lako provalili.

Pravo ime toga što se predstavlja kao "Filip Mladenović" verovatno je nešto kao W#2ш=.њ!!§fD}}7<˛r°r^>>Zзо99QЙŁč˝gúő˛c|ЯЯы@щßćжМ+):%Ё<ř×¨¨23/&° a izgovara se grgoljenjem, njakanjem i gugutanjem

urbana_gerila 20:13 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

krkar
Ma ni ja ne verujem da je tebi ime Filip Mladenović

Neko ko ovako lupeta mora da je pao s Marsa. Verovatno je ovaj Marsovac koji se javlja pod (životnim) nikom "Filip Mladenović" neka amorfna kreatura, neka gel-ameba pa se samo uvukao u čovekoliku ljušturu. Uspeo je da se preruši ali mentalno nije baš sasvim pogođen pa smo ga lako provalili.

Pravo ime toga što se predstavlja kao "Filip Mladenović" verovatno je nešto kao [b]W#2ш=.њ!!§fD}}7>Zзо99QЙŁč˝gúő˛c|ЯЯы@щßćжМ+):%Ё

protupožarni zaštitaru, nekoć si bio bar pomalKo duhovit...

Filip Mladenović 22:54 15.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Imali ste šansu da posle toliko godina skrivanja upravo ovde konačno kažete svima ko ste i šta ste.

I rekli ste: dve kukavice koje pljuckaju, vredjaju, etiketiraju...

Da ponovim ono što je juče Ivan Pernar citirao:

"Jaki ljudi ne napadaju nikada. Nemaju potrebe, znaju da su jaki. Slabi će te uvijek napadati. Njima treba glupo opravdanje za vlastitu nemoć." Robert de Niro

krkar 00:31 16.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Filip Mladenović
Imali ste šansu da posle toliko godina skrivanja upravo ovde konačno kažete svima ko ste i šta ste.

I rekli ste: dve kukavice koje pljuckaju, vredjaju, etiketiraju...

Da ponovim ono što je juče Ivan Pernar citirao:

"Jaki ljudi ne napadaju nikada. Nemaju potrebe, znaju da su jaki. Slabi će te uvijek napadati. Njima treba glupo opravdanje za vlastitu nemoć." Robert de Niro

Filip Mladenović 01:04 16.09.2016

Re: Genijalni prognozer FM. A tek analitičar!

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Filip Mladenović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi