NASRTLJIVO POSLOVANJE I (NE)ZAŠTIĆENI GRAĐANI

Piše: Rodoljub Šabić

Često se, tražeći pomoć i zaštitu prava građani obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i povodom stvari koje su van njegove nadležnosti. Može to i da prija kao izraz poverenja u instituciju ali je uvek i "teret", stvara nekakvu obavezu da se odgovori, da se uputi na relevantne propise ili na "adresu" na kojoj bi pomoć trebala da se dobije.

Te situacije, uz ostalo, uvek otvaraju pitanje (ne)obaveštenosti građana i o elementarnim pravima koja u određenim situacijama imaju. To i učestala obraćanja onih koje iritira enormna količina reklamnih ponuda i materijala kojim ih "zatrpavaju" razna preduzeća su, rekao bih dobar razlog da se napiše ovaj post.

A svoj "slučaj" po pravilu počinju istim pitanjem: Odakle im moj broj telefona? Nastavljaju pitanjem: Je li to nedozvoljena obrada ličnih podataka? I završavaju: Ako nije, imam li neka prava?

Podaci o telefonskim brojevima građana, u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim komunikacijama, mogu se pronaći u javno dostupnom telefonskom imeniku koji formira i objavljuje operator telefonskih usluga.

Pored telefonskih imenika, telefonski brojevi građana pribavljaju se zakonito i od samih građana, ukoliko oni daju saglasnost za obradu ovih podataka u odgovarajućoj, zakonom predviđenoj formi. To se dešava mnogo češće nego što su građani svesni. Razne pristupnice raznim "privilegovanim" klubovima potrošača i sl. građani često potpisuju i nesvesni šta sve u njima piše.

I, naravno, ne treba zaboraviti da postoje softverska rešenja koja omogućavaju da se broj građana "ima" i kad se zapravo nema. Mislim na softver koji služi za automatsko slanje reklamnih SMS poruka na nasumično odabrane kombinacije brojeva telefona bilo kog operatora, a čija upotreba je regulisana Zakonom o elektronskim komunikacijama.

A u vezi sa "nedozvoljenom obradom podataka o ličnosti" građani bi morali znati bar dve važne stvari. Prva je da je članom 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno da se na podatke o ličnosti koji su javno objavljeni i dostupni svima ne odnose odredbe tog zakona. Shodno tome, na obradu tih podataka, uključujući i obradu u markentiške svrhe ne odnosi se ni zaštita predviđena tim zakonom. Druga, da saglasnost data u pismenoj, zakonom predviđenoj formi po pravilu isključuje nedozvoljenost obrade.

Ali i kad nije "nedozvoljena obrada podataka o ličnosti", višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije, jeste odnosno može da bude nedozvoljena i kažnjiva, nasrtljiva poslovnaa praksa. Bar, tako kaže Zakon o zaštiti potrošača.

A toj praksi imaju pravo da se suprotstave i da povodom nje traže angažman odgovornih i nadležnih.

S tim u vezi, vredi podsetiti da je operator dužan da pretplatniku, čiji se lični podaci nalaze u javno dostupnom telefonskom imeniku, omogući brisanja ličnih podataka iz javno dostupnog telefonskog imenika, na jednostavan način i bez naknade.

Operator je takođe dužan da pretplatniku omogući filtriranje nezatraženih i škodljivih elektronskih poruka. Dužan je i da mu omogući jednostavan način za podešavanje ili isključivanje filtera, da javno objavi elektronsku adresu za prijavljivanje nezatraženih i škodljivih elektronskih poruka, da, po prijemu dokaza o nezatraženim i škodljivim porukama koje su poslate od strane njegovih pretplatnika, utvrdi činjenično stanje i, u zavisnosti od stepena zloupotrebe, opomene pretplatnika ili mu privremeno onemogući korišćenje usluge  da u slučaju ponovljene zloupotrebe pretplatniku trajno onemogući korišćenje usluga.

Treba da znaju i to da je nadzor nad primenom oba zakona, i Zakona o zaštiti potrošača i Zakona o elektronskim komunikacijama, dužnost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Imaju puno pravo da od ministarstva traže da im obezbedi ostvarivanje prava iz zakona i alternativnu mogućnost da se povodom toga obrate nekom od udruženja za zaštitu prava potrošača.