Društvo| Hronika| Moj grad| Umetnost| Život

Dobri duh Pohorske ulice...

Filip Mladenović

/ 05.10.2016. u 00:35

Komentari: 7
Čitanost: 10591
/
Preporuke: 631
/

Na početku Pohorske...

Grafit Janka Počuče

U Pohorskoj ulici je početkom šezdesetih godina bio prvi novobeogradski korzo. Ko zna koliko je veza začeto i dece rodjeno zahvaljujući tom ljubavnom šetalištu medju paviljonima!?

U Pohorskoj ulici su tih zlatnih šezdesetih održavane igranke u klubu u paviljonu 13, gde su svirale tadašnje legende pop i rokenrol muzike: "Zlatni dečaci", "Crni biseri", "Siluete", "Elipse", "Yu grupa"...

U Pohorskoj ulici je otvorena prva novobeogradska pošta, a zahvaljujući donaciji američke vlade i Džona Kenedija i Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta.

U Pohorskoj ulici je osnovana prva Mesna zajednica u Novom Beogradu, "Pionir", 1963. godine.
I najzad, u Pohorskoj ulici je živelo i stvaralo mnogo kreativnih i angažovanih umetnika. U svom najnovijem romanu "Islednik" književnik Dragan Velikić na strani 57 pominje Pohorsku ulicu i paviljon 15.

Upravo u tom paviljonu 15 svoj atelje imao je slikar Pavle Nikitović Nik (1945-2008). Nik, jedan od najznamenitijih paviljonaca slikao je od 1957. godine sa pauzama, baveći se filmom, pozorištem i novinarstvom. Pohađao je srednju školu za primenjenu umetnost u Novom Sadu i Nišu, kao i Višu pedagošku školu u Beogradu, Odsek slikarstvo, u klasi profesora Miluna Mitrovića i Slobodana Sotirova. Pavle Nikitović izlagao je u Beogradu, Zagrebu i mnogim mestima bivše Jugoslavije, kao i u inostranstvu - Stokholm, Dizeldorf, Pariz, Napulj, Lisabon. Dobitnik je više domaćih i medjunarodnih nagrada, medju kojima su Nagrada za slikarstvo mladih Jugoslavije - Beograd 1959, Nagrada za slikarstvo mladih Evrope - Stokholm 1962, Nagrada za slikarstvo mladih sveta - Pariz 1962. godine. Poslednja medjunarodna nagrada "Grand Prix" Evropske akademije za književnost, nauku i umetnost dodeljena mu je za grafike iz ciklusa "Homo homini" 1989. godine.
Umetnost Pavla Nikitovića određuju istrajnost, čvrstina i oštrina. Surova po formi i sadržini, ona je odraz višedecenijske zaljubljenosti u likovnost. Umetnik slikom postavlja ključno pitanje - ko je zapravo umetnik, kako i zašto stvara. O identitetu govori i Ratko Božović, autor uvodnog teksta u monografiji Pavla Nikitovića: "Duhovno manje nadareni stvaraoci zadovoljavaju se slojevitošću delanja. Nekim pesnicima, misliocima i slikarima to nije dovoljno. Stvaranje je za njih čudesno i vizionarsko. 'Umetnik treba da otvori sebe kao pećinu kojom struje sile', poručuje crtač i mistik Dragan Lubarda. Učinio je to i Pavle Nikitović." Tako se, kaže Ratko Božović, ,,spasao od banalnosti svakodnevnog života i gluvoneme ravnodušnosti", što je posledica ,,silovite inspiracije". Slikar ostaje ,,po strani od snobovskog i malograđanskog meteža" i istražuje prokleta mesta umetnosti.
Nedugo nakon Nikove smrti medju paviljoncima, okupljenim u udruženju "Paviljonac uvek" (http://www.paviljonacuvek.com/) nastala je ideja o podizanju spomen-obeležja. Godinama su paviljonci Petar Vujičić, Milan Mladenović, Duško Blagojević, Vanja Bulić, Darko Mišić, Dušan Rakita, Vjekoslav Potkonjak, Nebojša Radmilović, Živko Svilarević, Tomislav Križmanić, Branka Delibašić, Milovan Radović, Branko Mikelić... vodili birokratske bitke i sakupljali novac, da bi ovog leta 2016. najzad bio podignut postament na početku Pohorske ulice i izlivena bista Pavla Nikitovića Nika.

Preostaje još da se skupi oko 90 hiljada dinara za oblaganje spomen obeležja i uskoro će dobri duh Pohorske biti ovekovečen, u slavu svih starosedelaca i njihovih potomaka najstarijeg naselja Novog Beograda.

A tu je i grafit mladog umetnika Janka Počuče, koji je maštovito oslikao zid na ogradi Instituta za majku u dete u Pohorskoj kao simbol jedinstvenog i neuništivog duha ove novobeogradske ulice.

P.S. Iako je pred Upravnim sudom u toku sudski spor zbog nametnute promene naziva ulica Pohorske i Goce Delčeva, iako su se revoltirani gradjani obratili za pomoć Zaštitniku gradjana Saši Jankoviću i Zaštitnici gradjana za Beograd Katarini Žeželj, gradska Uprava je stanovnicima ulica Pohorske i Goce Delčeva poslala Rešenja o izmeni podataka u Jedinstvenom biračkom spisku sa novim, nametnutim nazivima ulica Generala Ždanova i Maršala Tolbuhina. Na kraju rešenja, u Uputstvu o pravnom sredstvu doslovce piše: "Protiv ovog rešenja može se podneti žalba Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u roku od 24 časa od dana kada je rešenje primljeno."

Dobro da nisu napisali da je rok za žalbu 12 sati!!!

https://www.youtube.com/watch?v=1HEmlf6RFYU

Atačmenti

Grafit u Pohorskoj, autor Janko Pocuca.jpg / 485.61 / KB image/jpeg
Pavle Nikitovic Nik 1945, 2008.jpg / 527.74 / KB image/jpeg

Tagovi

Pohorska, Pavle Nikitović Nik, Janko Počuča, Paviljonac uvek

postavite na |

Komentari (7)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Lionsgate 01:44 05.10.2016

Isine radi

U Pohorskoj ulici je otvorena prva novobeogradska pošta, a zahvaljujući donaciji američke vlade i Džona Kenedija i Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta

Institut nije u Pohorskoj nego u Radoja Dakica, osnovan je jos 1950te a u zgradu u Radoja Dakica se uselio 1974te tako da Dzon Kenedi nema nikakve veze sa tim institutom jer je vec 10tak godina bio pokojnik. Jedino sto blok u kom se nalazi krug Instituta sa severne strane ogranicava ulica Dzona Kenedija... ta ulica je u cast americkog predsednika prekrstena tek po njegovom ubitsvu 1963, do tad se zvala Avijaticarski put po fabrici aviona pored stare zemunske zeleznicke stanice.

Jbt, mi stranci smo urbaniji novobeogradski likovi od starosedelaca

Filip Mladenović 02:27 05.10.2016

Re: Isine radi

Institut za majku i dete "Vukan Čupić" zauzima prostor izmedju ulica Pohorska, Džona Kenedija i Radoja Dakića. S tim da je ulaz za pacijente iz ulice Radoja Dakića, a službeni ulaz je iz Pohorske ulice. Iz Pohorske je ulaz i za dostavna vozila.

Trinaestospratna zgrada je izgradjena tokom šezdesetih godina, ali je zvrjala prazna jer nije bilo novca da se završi. Uz pomoć američke vlade početkom sedamdesetih se pristupilo završetku zgrade, koja je najzad useljena 1974. godine. U holu je spomen ploča zahvalnosti američkoj vladi.

Inače, sadašnja ulica Džona Kenedija nekada se zvala Zagrebačka.

Lionsgate 05:45 05.10.2016

Re: Isine radi

Sine, zvanicna adresa je Radoja Dakica 8, zamisli to pise svugde, na njihovoj zvanicnoj prezentaciji i u telefonskom imeniku, jbg svugde u svetu, pa i na Novom Beogradu adresa zgrade je tamo gde je i glavni ulaz.

Dzon Kenedi je ubijen 1963. a americka vlada je donirala pomoc pocetkom 70tih za zavrsetak, sledi da on nije mogao u tome ucestvovati, zar ne?

Za Zagrebacku si u pravu, deo danasnje ulice sa visim brojevima (tamo prema paviljonima) se zvao tako kad su izgradjeni paviljoni a deo od Tvornicke (Bul.Lenjina) prema staroj zeleznickoj stanici se jos od 20tih godina proslog veka zvao Avijaticarski put (zbog Ikarusove fabrike). Kasnije su spojili te dve ulice i nazvali ih po americkom predsedniku. Za mene su u detinjstvu podvoznjaci ispod pruge u Radoja Dakica i na krivini kod Tvornicke bili kraj poznatog sveta, sa druge strane pruge su bili Indijanci..

reanimator 10:00 05.10.2016

Re: Isine radi

nstitut za majku i dete "Vukan Čupić" zauzima prostor izmedju ulica Pohorska, Džona Kenedija i Radoja Dakića. S tim da je ulaz za pacijente iz ulice Radoja Dakića, a službeni ulaz je iz Pohorske ulice. Iz Pohorske je ulaz i za dostavna vozila.

Tako je Filipe! Tu nam drže predavanja o Novom Beogradu neki koji nikad u životu nisu ušli u Institut kroz službeni ulaz ili ulaz za dostavna vozila :) Taj će sutra da nas ubedjuje da je Skupština u Bulevaru, a ne u Kosovskoj :)

Filip Mladenović 13:15 05.10.2016

Re: Isine radi

Ovo je prilika da se pomene još jedna značajna i velika pomoć američke vlade koja je vezana za kraj gde su paviljoni.

Radi se o programu pomoći Ujedinjenih nacija UNRAA (The United Nations Relief and Rehabilitation Administration), čiji je najveći finansijer bila američka vlada:

Fabrika lekova „Galenika“ osnovana je 18. jula 1945. godine odlukom Privrednog saveta DF Jugoslavije i tada je imala samo 43 zaposlenih. Ime je dobila po Galenu, začetniku naučne farmacije, koji je živeo u II veku nove ere. Bila je ovo prva fabrika farmaceutskih proizvoda na Balkanu, a smeštena je u objektima predratne tekstilne fabrike „Danubius“ u Tvorničkoj ulici, tada na periferiji Zemuna.
Bio je ovo veoma težak period, kada su se Evropa i svet oporavljali od posledica Drugog svetskog rata. Tih godina postizani su veoma veliki rezultati u lečenju penicilinom, koji se tada proizvodio samo u tri zemlje – SAD, Engleska i Francuska. U cilju da pomogne oporavku Jugoslavije, Organizacija Ujedinjenih nacija je juna 1947. godine preko svog programa UNNRA otkupila jednu komletnu fabriku za proizvodnju penicilina i preselila je u Jugoslaviju. Ova otkupljena fabrika nalazila se u Montrealu i bila je osnovana 1943. godine kao ekspreimentalno postrojenje u kojem je prvi put u svetu primenjena nova tehnologija proizvodnje penicilina na bazi dubinske fermentacije. Fabrika je bila demontirana i brodom prevezena do Trsta, a odatle vozom do Beograda, decembra 1947. godine. Po prijemu ove fabrike Vlada FNRJ je odlučila da njen pogon bude montiran u „Galenici“. Montaža postrojenja za proizvodnju penicilina je počela u januaru 1948. godine, a završena je jula 1948. godine. Ekipa mladih stručnjaka-entuzijasta, predvođena dr Gavrom Tamburaševim, tada je počela da osvaja proizvodnju penicilina i ona je otpočela 25. maja 1949. godine.
Godine 1948. kada je penicilin stigao u „Galeniku“, počela je izgradnja Novog Beograda. Na periferiji Zemuna, u neposrednoj blizini fabrike „Galenike“ otpočela je izgradnja modernog stambenog naselja Tošin bunar (danas poznato pod nazivom Paviljoni). Vremenom, usled sve veće izgradnje Novog Beograda i ovaj deo periferije Zemuna je postao Novi Beograd. Novobeogradski deo Tvorničke ulice je postao Bulevar Lenjina (danas Bulevar Mihaila Pupina), a Zagrebačka ulica je postala ulica Džona Kenedija. Fabrika „Galenika“ je vremenom sve više bila okružena stambenim zgradama, pa je krajem 1960-ih godina otpočelo njeno preseljenje na novu lokaciju u Zemunu, na Batajničkom drumu...

Lionsgate 03:24 06.10.2016

Re: Isine radi

Tako je Filipe! Tu nam drže predavanja o Novom Beogradu neki koji nikad u životu nisu ušli u Institut kroz službeni ulaz ili ulaz za dostavna vozila :) Taj će sutra da nas ubedjuje da je Skupština u Bulevaru, a ne u Kosovskoj :)

Pazi sine kad si i ti totalno omanuo, Skupstina nije ni u jednoj od tih ulica no na Trgu Nikole Pasica ili po nesto starijem (onako kako nas Filip voli) Trgu Marxa&Engelsa

tasadebeli 12:27 05.10.2016

Да, ово је текст о идентитету...

O identitetu

На једном концерту ТВ морона давне 1982. године у просторијама неке месне заједнице у оним блоковима преко пута центра "Сава" (није блок 19, него они са друге стране) двестотинак људи у публици је у једном моменту скандирало:

Нови Београд! (клап-клап-клап) Нови Београд! (клап-клап-клап)

са тапшањем између узвика као оно када на стадиону скандирају:"Црвена звезда!"

(Цеки, вокал ТВ морона, стварно је имао сјајан сценски наступ.

Неколико година касније сам чуо да је завршио немачки на Филолошком факултету и да се бавио превођењем.

)