Nauka| Obrazovanje

Koliko je stara Zemlja?

Saša Zorkić RSS / 16.10.2016. u 23:34

U petnaestom i šesnaestom veku znanje o Zemlji je počelo naglo da se umnožava. Mornari su oplovili svet, otkrili nove kontinente, nove narode i rase ljudi, neobične životinje i biljke. Ispostavilo se da je Zemlja mnogo živopisnija nego što je to do tada iko pretpostavljao.

zemlja2.jpg

I sve je to lepo, samo, što je znanje o Zemlji bilo veće to je više nedostajao odgovor na pitanje koliko je ona stara. Traganje za tim odgovorom trajalo je nekoliko vekova i kako je vreme prolazilo tako je pitanje starosti Zemlje sve više iritiralo naučnike, jer ni jedan od ponuđenih odgovora nije bio dovoljno pouzdan i ubedljiv. A odgovora je bilo.

Traganje za odgovorom

James_Ussher.jpg

Sredinom 16. veka, proučavajući rodoslovlja ličnosti pomenutih u Starom zavetu, irski nadbiskup Džejms Ašer (Usser, ili Ušer /Usher/, zavisno od izvora u koji koristite) koji je živeo od 1581 - do 1656 izneo je zapanjujuće precizni podatka o datumu nastanka Zemlje. U svojoj knjizi Anali Starog zaveta Ašer je napisao da je Zemlja stvorena u subotu, 22. oktobra 4004. pre nove ere, negde oko šest sati po podne!
----------------------
Za one koji se naglašeno zanimaju za ovu temu treba reći da su stvari oko ranih procena starosti Zemlje znatno bogatije i komplikovanije od rečenog. Svaki veći narod u istoriji je imao svoju procenu starosti Zemlje, a neki i po više njih. A u vezi Ašerove procene postoje neke nesuglasice jer se ponegde, recimo u Biblijskim legendama Zenona Kosidovskog, navodi da je ovaj precizan račun zapravo Lajtfutov (John Lightfoot). Ponegde se navodi da je svet nastao tog datuma, ali u podne, ili u 21 sat.)
----------------------
Ali, ovaj odgovor je bio koliko precizan, toliko i pogrešan, kako ćemo videti. I svakako nije mogao da zadovoljni naučnu logiku, pa se danas u tekstovima o nastanku Zemlje navodi kao kuriozitet. Ali da nastavimo.

Edmund_Halley.jpg 

Edmund Halej (Edmond Halley, 1656 - 1742) astronom, geofizičar, direktor opservatorije u Griniču, kraljevski astronom i tako dalje, tvorac prvog kataloga zvezda južnog neba, prve meteorološke karte, ronilačkog zvona i još koječega, danas je poznat pre svega po tome što je prvi shvatio da se kometa iz 1682, periodično pojavljuje na našem nebu u razmaku od 76 godina. Njegov proračun je govorio da će se kometa sledeći put pojaviti 1757. Na žalost Halej nije uspeo da doživi njen povratak i slavu koja se nakon toga o njemu pronela svetom. Ali kometa je dobila njegovo ime.

Za samu nauku je možda još važnija Halejeva uloga u objavljivanju Njutnove knjige Matematički principi i filozofija prirode jer je Njutn tu slavnu knjigu, jednu od najdragocenijih u istoriji čovečanstva, napisao baš na uporno nagovaranje Haleja. Šta više, Halej je finansirao njeno štampanje.

Nego, vratimo se Zemlji. Halej je imao zanimljivu ideju da se starost Zemlje izračuna preko saliniteta okeana. Okeani preko pritoka konstantno primaju so i dok voda isparava so ostaje u okeanima koji tako postaju sve slaniji. Ako bi ste podelili ukupnu količinu soli u okeanima sa godišnjim prilivom soli dobili biste broj godina postojanja okeana, a time biste makar ugrubo mogli da izvedete i zaključak o starosti planete. Bilo je u tome logike samo što niko nije znao koliko soli postoji u okeanima, a ni koliko se svake godine soli doda. Ipak neki geolozi su pravili grube procene i izveli zaključak da je Zemlja stara između 80 i 150 miliona godina.

Charles_Darwin_by_Julia_Margaret_Cameron_2.jpg 

Bilo je i drugih metoda i drugih procena. Čarls Darvin (CharlesDarwin, 1809 - 1882), pisac najčuvenije knjige iz biologije, Poreklo vrsta, tvorac teorije evolucije živih organizama i uopšte veliki naučnik, zapravo jedan od najvećih u čitavoj istoriji, izračunao je da su geološki procesi jedne oblasti Engleske koju je izučavao trajali čak 300 miliona godina - koliko mora da je najmanje i Zemlja stara. Bio je to zaista velik broj godina. Za mnoge suviše velik da bi bio tačan.

Hermann_von_Helmholtz.jpg 

Herman fon Helmholc (Hermann von Helmholtz, 1821 - 1894), nemački fizičar i fiziolog, bio je najsvestraniji naučnik svoga doba. Njegovi radovi su obuhvatali prirodne nauke, filozofiju i umetnost. Ta svestranost mu je omogućavala da problemu pristupi iz različitih uglova. Od mladosti bio je zainteresovan za fiziku, ali kad je sazreo za studije otac ga je upisao na medicinu. Nakon studija jedno vreme je radio kao vojni hirurg, da bi potom postao profesor fiziologije, a zatim i fizike. Otkrio je zakon očuvanja energije, izumeo oftalmoskop, razvio teoriju o prirodi harmonije i muzičkog zvuka. Inače bio je dobar muzičar. Njegovi slavni učenici bili su Herc, Majklson, Bolcman... Pupin.

Sem svega toga Helmholc je izračunao da je Suncu trebalo 22 miliona godina da se kondenzuje do sadašnjeg prečnika i temperature iz difuznog oblaka od koga je nastalo. To je bilo od neke pomoći i za izračunavanje starosti Zemlje. Međutim, pogrešno, kako ćemo videti.

Lord_Kelvin_photograph.jpg

Problemom starosti Zemlje bavio se i Helmhocov prijatelj Vilijem Tomson (William Thomson, 1st Baron Kelvin,1824 -1907), danas mnogo poznatiji kao baron Kelvin. Vilijem je bio rođeni naučnik. Sa deset godina je počeo da studira prirodne nauke, diplomirao je u 21. godini da bi ubrzo postao profesor fizike što mu je bilo zanimanje sledeće 53 godine. Upravljao postupkom polaganja prvog uspešnog transatlantskog telegrafskog kabla, patentirao je više izuma, objavio 661 rad, postao prvi naučnik koji se obogatio baveći se naukom i 1892. dobio plemićku titulu kojoj je dao ime po rečici Kelvin. Apsolutna temperaturna skala koju je predložio danas je poznato pod njegovim imenom, Kelvin.

Što se starosti Zemlje tiče, Kelvin je pošao od toga da je Zemlja jednom bila istopljena kugla stena sa istom temperaturom kao i Sunce. I od tada se hladila. E da bi se ohladila na današnju temperaturu bilo joj je, po Kelvinovoj proceni potrebno između 20 i 400 miliona godina. Kasnije je više puta popravljao taj broj, smanjujući ga dok nije došao do 24 miliona godina.

Njemu, kao ni ostalim naučnicima tog i ranijih doba, nije bila poznata prava priroda Sunca. Računao je da se Sunce od svog nastanka nije dodatno zagrevalo, već se samo hladilo. A to je bila greška.

George_Darwin_sepia_tone.jpg 

Džordž Darvin (George Darwin, 1845 - 1912), sin «onog» Darvina, advokat, matematičar i cenjeni astronom svog doba, bavio se, između ostalog i problemom nastanka Meseca. Po njegovoj teoriji u ranom stadijumu Zemlje, usled njene brze rotacije, od nje se odvojio pozamašan komad od koga je zatim nastao Mesec. Mesecu je bilo, po njegovom računu, potrebno bar 56 miliona godina da bi dospeo na današnju orbitu, što je podatak koji govori i o približnoj starosti Zemlje. Danas se inače smatra da je Mesec nastao nakon udara velikog tela u Zemlju što je izazvalo rasipanje ogromnih količina materijala u orbitu oko planete, te kasnije i do formiranja Meseca.

I tako dalje, naučnici su se baš mučili ovim pitanjem. Uglavnom u 19. veku starost Zemlje merila se desetinama, najviše stotinama miliona godina. Problem je bio što je u to vreme bilo otkriveno dosta, zapravo ogromna količina fosila davno izumrlih životinja koje nikako nisu mogle postojati i nestati zajedno u tako kratkom periodu kao što je nekoliko stotina miliona godina. To je zbilja bilo zbunjujuće za nauku. Imali ste život koji je trajao duže od same Zemlje, što je nemoguće. S druge strane naučnici nisu mogli da vide kako bi Zemlja i Sunce mogli da budu stariji od nekoliko desetina miliona godina.

Portrait_of_Antoine-Henri_Becquerel.jpg 

E sad, tu dolazimo do Henri Bekerela (Henri Becquerel, 1852 - 1908), jednog iz slavne porodice koja je u istoriju nauke ubeležila četiri generacije naučnika zaredom. Slučajno je otkrio radioaktivnost kada je shvatio da je fosforescentni mineral kalijum uranil sulfat ostavio trag na fotografskoj ploči iako je ona bila dobro obmotana crnim, neprozirnim papirom. Posle nekoliko eksperimenata shvatio je da mineral ispušta neke nevidljive zrake. To je bilo značajno otkriće, toliko da je 1903. dobio Nobelovu nagradu (zajedno sa Pjerom i Marijom Kiri) zbog, kako je bilo navedeno,  «izvanrednih zasluga koje je napravio otkrićem radioaktivnosti».

Radioaktivnost je spontani proces u kome se neko atomsko jezgro, ispuštajući jednu ili više čestica, pretvara u drugo, novo i različito od matičnog jezgra. Za nas je u ovom trenutku važno to što se u ovom procesu oslobađa energija! Upravo ta energija zagreva Sunce i produžava mu život daleko preko granice koju su izračunali Kelvin i drugi naučnici 19-og veka. Jer, Sunce ne sagoreva svoje gorivo na uobičajen način. U njemu usled visokog pritiska i visoke temperature atomi vodonika postaju atomi helijuma usput ispuštajući energiju. To je dugotrajan proces, mnogo duži od sagorevanja cepanice u peći.

Ernest_Rutherford_LOC.jpg 

E sad, u priču o starosti Zemlje na ovom mestu ulazi Ernest Raderford (Ernest Rutherford, 1871 -1937), veseli i na simpatičan način pomalo neotesani naučnik sa Novog Zelanda. Ernestovi roditelji su, još pre njegovog rođenja, emigrirali iz Škotske na Navi Zeland gde su se posvetili zemljoradnji. Ali kad je odrastao Ernest je umesto farme izabrao nauku i, da skratimo priču, njegova karijera naučnika je bila vrtoglava. Postao je profesor i predavao u Kembridžu, zatim u Montrealu, pa u Mančesteru, potom je bio direktor čuvene Kevendišove laboratorije, zatim je postao član, pa onda i predsednik Kraljevskog društva itd. a 1908. je dobio Nobelovu nagradu za hemiju. Iako dobar teoretičar, bio je pre svega odličan eksperimentalac. Imao je osoben stav prema eksperimentima: tvrdio je da oni bolje uspevaju ako ih psuje.

Raderford se, između ostalog, bavio i problemom radioaktivnog raspada. Nas ovog trenutka iz tog njegovog opusa interesuje samo jedan detalj. Sa svojim kolegom Frederikom Sodijem Raderford je otkrio i u nauku uveo pojam «vreme poluraspada». 

Vreme poluraspada je ono vreme za koje se raspadne polovina početnog broja jezgara atoma nekog radioaktivnog elementa. To je jako interesantno: ne možemo znati kada će se raspasti jedan, konkretan atom, jer je to sasvim slučajan proces. Ali znamo kada će se raspasti polovina od ukupnog broja atoma nekog radioaktivnog elementa. To je prosto stvar statistike.

 Račun

Pokazaće se da je vreme poluraspada zgodan časovnik za ogromne vremenske periode. Ukoliko znate koliki se procenat atoma nekog elementa u uzorku već raspao, možete izračunati koliko je vremena proteklo od nastanka tog uzorka. Recimo, imate grumen stene u kojoj se nalazi mineral sa radioaktivnim elementom čije vreme poluraspada iznosi godinu dana. Za godinu dana iščileće tačno polovina radioaktivnih atoma (tj. pretvoriće se u drugu vrstu atoma). Od preostale polovine za godinu dana će se raspasti opet polovina (tj. 25% od početne količine) i tako dalje. Kada utvrdite koliko procenata od ukupnog broja atoma se raspalo možete izračunati kada je raspad uopšte počeo, tj. koliko je stena stara.

Razume se ovo je krajnje, krajnje pojednostavljen prikaz merenja starosti stene pomoću vremena poluraspada. U stvarnosti sve je to mnogo komplikovanije i opisuju se u debelim knjigama jer u ovom računu postoje mnoge stranputice koje vas vode direktno u pogrešan zaključak. Pre svega u prirodi se ne nalaze školski primeri stena u kojima postoji zgodan broj nestabilnih atoma. Sem toga treba znati da se jedan radioaktivni elemenata raspada u drugi, koji se zatim raspada u treći, ovaj u četvrti itd. što sve to treba lepo izmeriti i izračunati. Koliki procenat jednog, matičnog elementa se raspao, zaključujete po tome koliko postoji njegovih ćerki, tj. novih elemenata. Sve to čini izračunavanje starosti stena složenim i komplikovanim.

Doduše, to je tako izgleda nama, smrtnicima. Ima onih koji smatraju da matematika kojom se dolazi do pouzdanog rezultata o starosti neke stene nije uopšte teška i da je može svako shvatiti. To su fizičari, a jedan od njih, profesor Mrđa, mi je i poslao jedan zadatak na tu temu. Zadatak treba da ilustruje koliko je sve to lako.  Evo zadatka:

zadatak.jpg 

Da biste proverili da li ste sve dobro izračunali evo REŠENJA

(Čitalac koji se zainteresovao za ovu temu /što se inače zove radiometrijska metoda datiranja/ može naći mnogo precizniji i detaljniji njen opis ovde.)


Podaci o starosti stena na osnovu vremena poluraspada izazvali su, kako se moglo i očekivati, veliku nevericu i odlučno odbijanje mnogih autoriteta nauke da je prihvate. U literaturi se može naći podatak da je Raderford utvrdio starost jedne stene na čak 700 miliona godina o čemu je izvestio svoje kolege na stručnom predavanju. Priča se da je Lord Kelvin sa velikim zanimanjem i uvažavanjem saslušao to predavanje, ali da ipak, do kraja života, nije promenio svoje mišljenje da je svet star 24 miliona godina.

Ali usledila su nova merenja u kojima se metoda računanja starosti pomoću raspada atoma svaki put potvrđivala i tako postajala sve pouzdanija, a geolozi su stalno pronalazili sve starije stene, one čija starost je procenjena na 1,3 milijardi godina, pa na 2,5, zatim na 3,8 milijardi.

Nije lako pronaći jako staru stenu na Zemlji jer se površina naše planete menja, topi, melje usled erozije i naročito usled pomeranja tektonskih ploča. U tom procesu, pomeranju tektonskih ploča, Zemljina kora jedne ploče se podvlači pod drugu gde se topi i kasnije, putem vulkanskih erupcija i kroz pukotina na okeanskom dnu izbacuje na površinu kao sasvim nova kora. Zato je Zemljina kora mlada. Ipak neke vrlo stare stene su pronađene u Kanadi, Australiji, Africi. Jedna, nađena u Kanadi 1999. stara je čak 4 milijarde godina. Druga, još starija pronađena je u zapadnoj Australiji. U stvari radilo se o jednom vrlo starom kristalu cirkona.

Cirkon je mineral, široko rasprostranjen u Zemljinoj kori, a nalazi se u magmatskim i u sedimentnim stenama. U sebi obavezno sadrži uranijum i torijum u količini od 0,1 do 1%. Uranijum i torijum imaju različito vreme poluraspada što omogućava dobro očitavanje starosti cirkona.

Najstariji cirkon, nađen u zapadnoj Australiji, nastao je pre 4,404 milijardi godina. To znači da je Zemlja stara najmanje isto toliko. Zapravo više, jer geološki procesi koji su doveli do stvaranja uzorka takođe traju neko vreme pa Zemlja mora da je i starija od toga.

E sad, možda će neko pomisliti da je podatak o starosti naše planete dobijen merenjem raspada atoma u nekom kamenu nepouzdan. Pa, i bio bi takav da se zasniva samo na jednom merenju raspada atoma u jednoj steni. Ali od Raderforda do danas izvršeno je bezbroj merenja raznog materijala, raznim povodima, iz raznih razloga, a čitav postupak je do detalja teorijski objašnjen. Jednostavno rečeno, svi računi i sva teorija se savršeno poklapaju.

Ali ni to nije sve. Ceo Sunčev sistem je nastao u kovitlanju solarnog oblaka. Od čestica prašine i gasova tog oblaka nastali su Sunce, bezbroj stena i kamenja, a od  njih planete. Povremeno nešto od preostalog kamenja padne na Zemlju. Mnogo njih je pronađeno i ispitano. Većina ih je staro između 4,53 i 4,58 milijardi godina. To kamenje potiče uglavnom od raspadnutih asteroida, a asteroidi su najpouzdaniji svedoci iskonskih vremena, jer se nisu menjali od svog nastanka i u sebi nose zapise najstarijih vremena Sunčevog sistema. A sva tela Sunčevog sistema su nastala približno u isto vreme. Zato je starost asteroida istovremeno i približna starost Zemlje.

Pa i starost Meseca govori isto. Uzorci koje su astronauti doneli sa Meseca stari su od 4,1 do 4,5 milijardi godina.

Na kraju zaključak: naša planeta je nešto starija od najstarije nađene stene na Zemlji, ali mlađa od najstarijih asteroida, jer joj je bilo potrebno vreme da i sama nastane. Koliko vremena? Ne zna se tačno, možda svega nekoliko miliona godina, možda nekoliko stotina miliona. Tačan datum nastanka Zemlje ne može se znati, ali danas najpouzdanija procena kaže (ako ovo niste znali, sedite da u miru pročitate važan podatak):

Zemlja je stara 4 milijarde i 540 miliona godina sa mogućom greškom od jedan posto.

Zemlja.jpg  

IZVORI: Svi podaci su iz Wikipedije, zatim iz Universe Today, "Kratke istorije bezmalo svačega" Bila Brajsona i kembričkog rečnika "Naučnici"

Tagovi



Komentari (63)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

looping looping 06:23 17.10.2016

1

Zemlja je stara 4 milijarde i 540 miliona godina sa mogućom greškom od jedan posto.

Da li je moguće da nešto poremeti (ubrza ili uspori) vreme raspada izotopa, temperatura, pritisak itd?
b92fmember b92fmember 10:01 17.10.2016

Re: 1

Da li je moguće da nešto poremeti (ubrza ili uspori) vreme raspada izotopa, temperatura, pritisak itd?


Kretanje velikom brzinom.

ako se materija krece brzinom pribliznoj brzini svetlosti, zbog vremendske dilatacije, posmatrac koji "miruje" bi detektovao drugacije vreme poluraspada od posmatraca koji putuje zajedno sa posmatranom materijom.
Saša Zorkić Saša Zorkić 11:49 17.10.2016

Re: 1

Da li je moguće da nešto poremeti (ubrza ili uspori) vreme raspada izotopa, temperatura, pritisak itd?


Ne, ali mislim da dosta zavisi i od toga šta podrazumevamo pod "mogućim". Evo b92fmember je naveo jedan slučaj kada bi tako nešto moglo da bude moguće, dakle u relativističkom smislu.

urbana_gerila urbana_gerila 08:36 17.10.2016

pomoć prijatelja


to je bar lako - stara je koliko i oči pisara iz sakare.

nsarski nsarski 10:06 17.10.2016

Timeline Zemlje

Tokom formiranja Zemlje, i kopna na njoj, dogadjale su se ozbiljne promene i preraspodele terena i bioloskih vrsta.

-pre 4 miljarde godina --pojava zivota na Zemlji

-pre 3 milijarde godina--formacija prvog superkontineta - Ur

-pre 1,6 milijarde godina --pojava prvih plavo-zelenih algi

-pre 1,3 milijardi godina--prve biljke

-pre 1 milijarde godina--formiranje superkontinenta Rodinija


-pre 800 miliona godina--Rodinija pocinje da se raspada

-pre 670 miliona godina--pojava prvih zivotinja

-pre 390 miliona godina--prvi insekti na kopnu

-pre 365 miliona godina--Devonsko unistenje. 70% morskih bica nestalo. Pojava amfibija, drveca.

-pre 315 miliona godina--prvi gmizavci

-pre 250 miliona godina--Triassic unistenje. 90% svih vrsta nestalo. Formiranje superkontinenta Pangea.




-pre 235 miliona godina--prvi dinosaurusi. Cvece.

-pre 205 miliona godina Jurassic unistenje. Kraj velikim amfibijama i mnogim gmizavcima.

-pre 200 miliona godina--Pangea se raspada na Gondvanu i Lauraziju



-pre 150 miliona godina--prve ptice.

-pre 115 miliona godina--prvi moderni sisari

-pre 67 miliona godina--asteroid udara u Meksiko. Kraj dinosaurusa. Oko 50% vrsta nestaje.

-pre 50 miliona godina--indija se sudara sa Azijom i formira Himalaje.

-pre 35 miliona godina--Gondvana se sasvim raspada. Australija i Juzna Amerika se odvajaju od Antarktika.

-pre 20 miliona godina--visi majmuni se odvajaju od nizih

-pre 5 miliona godina--ljudi se odvajaju od primata (simpanze, gorile)

-pre 1,9 miliona godina--prvi homo erectus

-pre 1,4 miliona godina--otkrice vatre

-pre 350 000 godina--Nenadertalci

-pre 250 000 godina--Homo sapiens

-pre 100 000 godina--Homo sapiens se pojavljuje na Bliskom Istoku

-pre 50 000 godina--Homo sapiens u Aziji

-pre 30-35 hiljda godina--otkrice kalendara, pecinski crtezi. Neandertalci nestaju

-pre 8800 godina--prvi gradovi

-pre 7600 godina - Sahara pocinje da se formira

-pre 5500 godina--otkriveno pismo

-pre 540 godina--prva stamparija

-pre 180 godina--industrijska revolucija

-pre 130 godina--otkrice telefona

-pre 60 godina--prvi kompjuter


Ukratko, we came a long way, baby!



apacherosepeacock apacherosepeacock 10:29 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Koliko vremena je potrebno da se kontinenti ponovo spoje u Pangeu?
nsarski nsarski 10:42 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

apacherosepeacock
Koliko vremena je potrebno da se kontinenti ponovo spoje u Pangeu?


Pa, o tome moze da se spekulise i nagadja na osnovu sadasnjeg pomeranja tektonskih ploca. Barata se brojevima od par stotina milona godina. Na primer:


E, da li je ovo zadovoljavajuca Pangea, to ne znam. U svakom slucaju, za 200-300 miliona godina svet ce izgledati radikalno drugacije. A taj period je relativno mali u odnosu na 4.5 milijardi godina od nastanka Zemlje.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 11:10 17.10.2016

U tami tama i u blizini Zemlja pomalo sama

apacherosepeacock apacherosepeacock 11:20 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Pa, o tome moze da se spekulise i nagadja na osnovu sadasnjeg pomeranja tektonskih ploca.


Da, na to sam mislila.

Naravno, spekulacija, i pod uslovom da se u medjuvremenu ne dogodi neka druga vrsta radikalne promene na planeti.

U svakoj od prethodno navedenih promena je nestajalo 50 do 90% nastalih vrsta; u tom vremenskom periodu (par stotina miliona godina) i udaljavanju od sunca i hladjenju planete (plus ljudski doprinos), slika ne izgleda optimisticki.

Izgleda prosto neverovatno da ljudski rod moze da dobaci i priblizno na toliki rok.
nsarski nsarski 11:30 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Izgleda prosto neverovatno da ljudski rod moze da dobaci i priblizno na toliki rok.


Prosecni vek trajanja bioloskih vrsta na Zemlji je oko 30 000 godina. Mi smo ovde vec tri puta duze.
Saša Zorkić Saša Zorkić 11:46 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Prosecni vek trajanja bioloskih vrsta na Zemlji je oko 30 000 godina. Mi smo ovde vec tri puta duze.



Pa da, ali dinosuri su živeli 150 ili 160 miliona godina. Može se, dakle :)
nsarski nsarski 11:49 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Pa da, ali dinosuri su živeli 150 ili 160 miliona godina. Može se, dakle :)


Nije iskljuceno, naravno. Ali, ja se ipak ne bih kladio na toliku dugovecnost. Ljudi su destruktivni i po sebe i po druge.
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:50 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

nsarski
Izgleda prosto neverovatno da ljudski rod moze da dobaci i priblizno na toliki rok.


Prosecni vek trajanja bioloskih vrsta na Zemlji je oko 30 000 godina. Mi smo ovde vec tri puta duze.


Oko 250.000. (gore kod tebe navedeno).
Ali jos nekoliko miliona godina, stotinu miliona godina? (meni deluje neverovatno)

PS. Sad vidim da ste o tome obojica pre nego sto sam poslala koment.


chitach chitach 11:52 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

timeline zivota





Saša Zorkić Saša Zorkić 11:56 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

nsarski

Nije iskljuceno, naravno. Ali, ja se ipak ne bih kladio na toliku dugovecnost. Ljudi su destruktivni i po sebe i po druge.


Samo kažem da neke vrste mogu jako dugo da žive. Što se ljudi tiče, nije izvesno ni da li će doživeti sledeći vek :) i to ne samo zbog svoje destruktivnosti, nego i zbog sve veće osetljivosti na promene. Najduže žive sasvim jednostavni organizmi.

Itd. to je već druga tema.
apacherosepeacock apacherosepeacock 11:59 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Pa da, ali dinosuri su živeli 150 ili 160 miliona godina. Može se, dakle :)


Nesrecni dinosaurusi za to vreme nisu nakrcali ovoliko nuklearnog oruzja da mogu 150 puta da se raznesu, samo su zvakali travke..:)
pa ih opet snaslo.
nsarski nsarski 11:59 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Oko 250.000. (gore kod tebe navedeno).
Ali jos nekoliko miliona godina, stotinu miliona godina? (meni deluje neverovatno)

Pa, pre 250000 godina su nastali hominidi raznih vrsta. Homo sapiens, kao sto smo danas mi, je nastao pre oko 100 000 godina. Tada se razvio artikulisan govor, na primer. Guglaj za gen FoxP2.
chitach chitach 11:59 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

we came a long way, baby!


"You've Come a Long Way, Baby" je naziv drugog albuma Fatboy Slim-a, s kog je gore postavljena numera
Saša Zorkić Saša Zorkić 13:08 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

apacherosepeacock
Pa da, ali dinosuri su živeli 150 ili 160 miliona godina. Može se, dakle :)


Nesrecni dinosaurusi za to vreme nisu nakrcali ovoliko nuklearnog oruzja da mogu 150 puta da se raznesu, samo su zvakali travke..:)
pa ih opet snaslo.

Da, ali možda ih je zato i snašlo. Imali su 150 miliona godina da izgrade odbranu, ali nisu bili dovoljno inteligentni. Čovek ima šansu! Ako je propusti, možda će doći druga stvorenja koja će biti sposobnija od nas.
apacherosepeacock apacherosepeacock 13:20 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

za gen FoxP2.


One of the two amino acid difference between human and chimps also arose independently in carnivores and bats.[12][43] Similar FOXP2 proteins can be found in songbirds, fish, and reptiles such as alligators.[44][45]

DNA sampling from Homo neanderthalensis bones indicates that their FOXP2 gene is a little different, though largely similar to those of Homo sapiens (i.e. humans).[46][47]

The FOXP2 gene showed indications of recent positive selection.[40][48] Some researchers have speculated that positive selection is crucial for the evolution of language in humans.[16] Others, however, have been unable to find a clear association between species with learned vocalizations and similar mutations in FOXP2.[44][45]

Ovo se upravo navodi, jedna grupa misljenja, kao najverovatnije objasnjenje (a jedno od) izumiranja neandertalaca, tj. zaostajanjem za Homo sapiens(om).
(nisam nasla podatak za ostale hominide i taj gen)
apacherosepeacock apacherosepeacock 13:31 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Saša Zorkić
apacherosepeacock
Pa da, ali dinosuri su živeli 150 ili 160 miliona godina. Može se, dakle :)


Nesrecni dinosaurusi za to vreme nisu nakrcali ovoliko nuklearnog oruzja da mogu 150 puta da se raznesu, samo su zvakali travke..:)
pa ih opet snaslo.

Da, ali možda ih je zato i snašlo. Imali su 150 miliona godina da izgrade odbranu, ali nisu bili dovoljno inteligentni. Čovek ima šansu! Ako je propusti, možda će doći druga stvorenja koja će biti sposobnija od nas.



O tome ko je inteligentniji dinosaurusi ili mi cemo da vidimo :)
kad (ako) ljudi dobace do 150 miliona godina postojanja sa sve sansom i ovakvim mozgom.

možda će doći druga stvorenja koja će biti sposobnija od nas.

Delfini.




Saša Zorkić Saša Zorkić 13:58 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Delfini

Ili mahovina. Njoj čak ni pamet nije potrebna da preživi
nsarski nsarski 14:36 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Ovo se upravo navodi, jedna grupa misljenja, kao najverovatnije objasnjenje (a jedno od) izumiranja neandertalaca, tj. zaostajanjem za Homo sapiens(om).
(nisam nasla podatak za ostale hominide i taj gen)


Pa FoxP2 su svojevremeno zvali "language gene", i da je verzija koji mi imamo omogucila razvoj kompleksnog jezika. Naravno, ima jos gena koji su odgovori za razvoj jezika, ali ovaj je pronadjen kao veoma vazan. E, nasa mutacija je nastala pre 100-150 hiljada godina, pa se procenjuje da su tada nastali i istinski homo sapiensi kakvi zive i danas.

Naravno, neki imaju malo drugacija misljenja, ali generalna procena je oko 100 000 godina od kada licimo na sebe.
nsarski nsarski 14:43 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

"You've Come a Long Way, Baby"

To je takodje bila tema reklame za neke cigarete.

anfieldroad anfieldroad 18:34 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

drugacija misljenja, ali generalna procena je oko 100 000 godina od kada licimo na sebe.





Nekada davno, dok sam bio mlad i lep, znalo je da mi se dogodi da se probudim pored nekakvog lica koje uopšte ne liči na sebe...od sinoć !
Da li je moguće da se evolucija odvrti unazad za samo jednu noć ?


Pametan, koristan, lep blog. Prepruka za tekst inače ukucana i gore, gde joj je i mesto, al eto da pomenem i javno. Preporuka i za komentare, naravno. Osim za ovaj moj koji nije ni koristan ni pametan ni lep...ali vam je mnogima tako dobro poznat...
nsarski nsarski 19:00 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Nekada davno, dok sam bio mlad i lep, znalo je da mi se dogodi da se probudim pored nekakvog lica koje uopšte ne liči na sebe...od sinoć !
Da li je moguće da se evolucija odvrti unazad za samo jednu noć ?


Ta moja recenica koju si citirao je namerno tako napisana kao poruka tebi, i ostalima koji citaju, a posebno Docsu. Poruka je: A little bit of Harms never harms anyone.
docsumann docsumann 19:40 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Naravno, neki imaju malo drugacija misljenja, ali generalna procena je oko 100 000 godina od kada licimo na sebe.


mislim, odnosno, koliko se sjećam - potonjih godina jen došlo do par paleontoloških otkrića koji su najstarijegijeg čovjeka pomjerili dublje u prošlost.
e, sad koliko tačno, ne znam.

inače, ovo je jedan odličan članak o evoluciji ljudskog roda, sa širokim spektrom teorija, otkrića fosila i sl. - čovjek

Većina znanstvenika zastupa gledište da su ljudi koji su živjeli u srednjem pleistocenu u Africi pripadali vrsti Homo heidelbergensis, koja se doselila i u Europu. Vjeruje se da je eur. varijanta evoluirala u vrstu H. neanderthalensis, dok je ona u Africi evoluirala u vrstu H. sapiens (s moždanom masom volumena oko 1350 cm³) i napokon zamijenila neandertalce. Nije međutim jasno je li uzrok toj zamjeni bolja prilagodba opstanku ili izravno oružano istrjebljenje. Najkasniji fosili neandertalaca potječu približno iz 27 000 god. pr. Kr. Razmjerno jednostavan scenarij koji opisuje postanak neandertalaca komplicira otkriće fosila starih 700 000 god. u Španjolskoj. Smatra se da pripadaju vrsti H. antecessor, koju neki smatraju prethodnikom modernoga čovjeka.
docsumann docsumann 19:42 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Poruka je: A little bit of Harms never harms anyone



Harms liječi
nsarski nsarski 20:12 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

docsumann
Poruka je: A little bit of Harms never harms anyone



Harms liječi


Pazi ovaj oglas koji se nedavno pojavio: Poklanjam tri mačeta. Dva ista i jedno različito.

Kao Danil da je napisao.
nsarski nsarski 20:16 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

mislim, odnosno, koliko se sjećam - potonjih godina jen došlo do par paleontoloških otkrića koji su najstarijegijeg čovjeka pomjerili dublje u prošlost.
e, sad koliko tačno, ne znam.

Pa, ima onih otkrica otiska stopala u vulkanskom pepelu negde u Africi koji ceveka vracaju cak 4.5 miliona godina unazad. Medjutim, tu je u pitanju neki homo erectus (ja se u te klasifikacije slabo razumem), ali svakako nije "covek".
Naravno, sva ova datiranja treba uzeti sa izvesnom rezervom i vise kao okvirne markere, a ne kao precizno utvrdjene stvari.
Saša Zorkić Saša Zorkić 20:31 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Ovde kanda nedostaje blog o nastanku čoveka
nsarski nsarski 20:34 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Ovde kanda nedostaje blog o nastanku čoveka


E, pa Saša, sam si sebi zadao "domaći".
urbana_gerila urbana_gerila 21:06 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

nsarski
Poklanjam tri mačeta. Dva ista i jedno različito.


nsarski, dokle ću, bre, da radim sa tobom - dva različita i jedno isto!

em je autentično em je tek tada harmsovski.
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 23:10 17.10.2016

Re: Timeline Zemlje

nsarski, dokle ću, bre, da radim sa tobom - dva različita i jedno isto!


A i ti si kvariigra ☻

Ne umeš onako nevino da priupitaš - a što je taj oglas tako čudan ;>

nsarski nsarski 03:51 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

em je autentično em je tek tada harmsovski.

Imas pravo. Brzopletost. Jbg.
docsumann docsumann 06:24 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

nsarski
docsumann
Poruka je: A little bit of Harms never harms anyone



Harms liječi


Pazi ovaj oglas koji se nedavno pojavio: Poklanjam tri mačeta. Dva ista i jedno različito.

Kao Danil da je napisao.


Harsmosvki bi bilo - dva različita i jedno isto


eh, sad vidim i da je i gerilac reagovao
docsumann docsumann 06:27 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

nsarski
mislim, odnosno, koliko se sjećam - potonjih godina jen došlo do par paleontoloških otkrića koji su najstarijegijeg čovjeka pomjerili dublje u prošlost.
e, sad koliko tačno, ne znam.

Pa, ima onih otkrica otiska stopala u vulkanskom pepelu negde u Africi koji ceveka vracaju cak 4.5 miliona godina unazad. Medjutim, tu je u pitanju neki homo erectus (ja se u te klasifikacije slabo razumem), ali svakako nije "covek".
Naravno, sva ova datiranja treba uzeti sa izvesnom rezervom i vise kao okvirne markere, a ne kao precizno utvrdjene stvari.


ne, ne, mislio sam na najstariju genetsku liniju odvajanja, a koja je i danas prisutna kod nekih ljudi ( u Africi, valjda).
Saša Zorkić Saša Zorkić 08:05 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

E, pa Saša, sam si sebi zadao "domaći".

A ne, ne, ne znam ništa o nastanku čoveka.
vera.nolan2 vera.nolan2 08:18 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

U svakom slucaju, za 200-300 miliona godina svet ce izgledati radikalno drugacije. A taj period je relativno mali u odnosu na 4.5 milijardi godina od nastanka Zemlje.

... Za oko 3,5 milijardi godina život na Zemlji neće više biti moguć. Sunce će ući u fazu početka kraja svog evolutivnog ciklusa ...
Za samo nekoliko vekova, H. sapiens je dostigao neverovatna spoznanja i mogućnosti ... nema razloga koji isključuje mogućnost da će i sam Čovek učestvovati u daljoj evoluciji i same Planete i svojoj sopstvenoj ...

Hvala Saša i nsarski na uvek edukativnim tekstovima. Treba neko da širi svetlost znanja i Nauke i razotkriva stvarnu moć ljudske vrste.
docsumann docsumann 08:33 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Saša Zorkić
E, pa Saša, sam si sebi zadao "domaći".

A ne, ne, ne znam ništa o nastanku čoveka.


ma, imaš onu Mikelanđelovu sliku. čovjek sve objasnio
urbana_gerila urbana_gerila 09:57 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Dont Fear The Reaper
nsarski, dokle ću, bre, da radim sa tobom - dva različita i jedno isto!
A i ti si kvariigra ☻
Ne umeš onako nevino da priupitaš - a što je taj oglas tako čudan ;>



ma, nsarski je jedna od najumnijih osoba koje sam upoznao, ali - čak i na njemu druženje sa onim toksičnim brajovićem može da ostavi traga, pa delujem preventivno.
urbana_gerila urbana_gerila 09:59 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje


nsarski
Imas pravo. Brzopletost. Jbg.



desi se i najboljima, ali - nemoj da se ponavlja.
michiganac michiganac 12:26 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Prosecni vek trajanja bioloskih vrsta na Zemlji je oko 30 000 godina. Mi smo ovde vec tri puta duze.


Hmm, meni ne djeluje to bas najjasnije.

Po kojim kriterijumima uopste odredjujemo gdje je kraj jedne, a pocetak druge vrste?

Primjera radi, zivotni vijek jedinki velikog broja vrsta je upadljivo kraci od ljudskog zivota, tako da mi se prilicno zdravorazumski cini kako one pritom daleko brze evoluiraju/podloznije su mutacijama u druge vrste bez jasno uocljive granice medju njima.
Saša Zorkić Saša Zorkić 14:09 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Treba neko da širi svetlost znanja i Nauke i razotkriva stvarnu moć ljudske vrste.


To radi nsarski, ja samo "skupljam mrvice sa Homerove trpeze" (da parafraziram Sofokla :)
Saša Zorkić Saša Zorkić 14:12 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

ma, imaš onu Mikelanđelovu sliku. čovjek sve objasnio


Hmm, ali ako to objavim ispašću plagijator
Saša Zorkić Saša Zorkić 14:18 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Po kojim kriterijumima uopste odredjujemo gdje je kraj jedne, a pocetak druge vrste?

Po kriterijumu preživljavanja Kad neka vrsta, iz bilo kog razloga, izumre - gotovo je. Čista statistika.
michiganac michiganac 15:19 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

Kako bi rekli da je vrsta izumrla ako bismo pretpostavili da je moguca velika metamorfoza u drugu u okviru tih 30.000g?

Profesor je, recimo, pomenuo artikulisan govor kao ono sto nas je "odvojilo" od drugih hominida. Koju osobinu bi uzeli kod dr. zivotinja, pomislih npr. na insekte generalno ciji je zivotni vijek max. par godina. Dakle, razmnozavaju se jako ucestalo i drzim da su time podlozniji mutacijama. U kojoj mjeri sad mozemo da tvrdimo da se njihova klasa neznatno promjenila od one prije 15.000 god.? (uzmimo dakle, upola manju cifru).

Ciljam da se tu izvodi neka korelacija na osnovu osjetljivosti pojedinih vrsta i njihove ucestalosti razmnozavanja na brzinu njihove evolucije ponaosob.
Saša Zorkić Saša Zorkić 23:17 18.10.2016

Re: Timeline Zemlje

To je pitanje za nekog biologa. Ja bih mogao samo da nagađam
jinks jinks 21:24 17.10.2016

...

Ceo Sunčev sistem je nastao u kovitlanju solarnog oblaka. Od čestica prašine i gasova tog oblaka nastali su Sunce, bezbroj stena i kamenja, a od njih planete.


Da li postoji neka teorija o tome zašto su baš tolike planete nastale na baš tolikim rastojanjima od Sunca.
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 23:48 17.10.2016

Re: ...

Da li postoji neka teorija o tome zašto su baš tolike planete nastale na baš tolikim rastojanjima od Sunca.


Imaš ove za Science TV, a imaš i one za TV Miki Palma. Na prvoj TV bi išla stara Titius-Bode, a da je Mikijeva TV Palma poživela u svom izvornom obliku (*), na njoj bi išao poludeli Sollog, tj. Dr. Rabbi (sci!) Sollog Immanuel Adonai-Adoni! ;>> (koji je naravno daleko od ikakvog Rabija - Irac, Gvido, šta li je već sa imenom "John Patrick Ennis" ☻)

(*) Miki sa svojom kemijskom olovčicom i gostujućim "doktorom" koji preko nekakvoga kamenja dokazuje ;> kako je Zemlja stara tačno tih 6 tisuća godina, a da je sve ostalo prevara.

NB - ludi Sollog je pravi izvor zabave - mimo svojih brojnih "doprinosa" raznih algoritama, formula, dokaza o postojanju Boga, dokaza zašto je svemir u stvari hologramski kompjuter, i brojnih "predviđanja" u stilu Hipopotamus Nostradamusa, ima i svoju "pravnu" zabavnu stranu - desetak tužbi koje je podnosio protiv zatvora u koji je zglajzao. Tužio ih je čak i za to da su pogrešno obračunali vreme koje treba da odleži, valjda nešto u stilu Bizzaro Zenovog paradoksa, šta li ;>

Elem, kome je do zabave eve mu ga na ;>

http://www.sollog.com/discoveries1/pdf.htm

http://paideias.com/sollog/
michiganac michiganac 13:22 18.10.2016

Re: ...

@jinks

Nedavno je bilo vrlo aktuelno pominjanje misije 'JUNO' ka Jupiteru, ciji je upravo jedan od krajnjih ciljeva dosezanje istine o ovoj problematici.


Uopsteno, naucnici se netom slazu da je Jupiter, dakako, prva formirana planeta i prvoosumnjiceni za oblikovanje solarnog sistema kakav nam je poznat danas (drugi je, pogadjamo opet - Saturn - koji je u jednom momentu "kliknuo" s prvim u orbitalnu rezonancu, pa su odmah potom izveli zajednicki tanceraj u suncevom predvorju razbacajuci pritom okolne asteroide i planetoide - i u finalnom stvarajuci unutarnji solarni sistem (Merkur, Veneru, Zemlju i Mars) kakvim ga vidimo danas).. a nadalje i na osnovu mnogobrojnih kompj. proracuna i simulacija u ovom momentu su u opticaju dva najizglednija scenarija:

Tzv. Grand Tack Hypothesis & Nice Model

U najgrubljim crtama, razlikuju se u pretpostavci pocetnog polozaja od sunca iz kojeg je Jupiter prvobitno krenuo da se stvara (oko 3,5AJ* kod GTH i 5AJ kod NM).

Blizim upoznavanje unutrasnje strukture ovog gasnog dzina od strane JUNO-orbitera, procjenjuje se da bi nas trebalo dovesti do toga da preciznije odredimo taj njegov "nulti" polozaj na cijem osnovu bi potom opet pokusali da utvrdimo/simuliramo najpriblizniji razvoj dogadjaja od stvaranja protoplanetarnog diska naovamo.


AJ* - astronomskih jedinica

michiganac michiganac 14:01 18.10.2016

Re: ...

Evo nadjoh i adekvatan klip:



Inace, naucnici su se podrobnije ovim pitanjem pozabavili, tek kad su na osnovu osmatranja Keplerovim teleskopom otkrili da u najvecem broju novootkrivenih solarnih sistema, oko kojih su uocene egzoplanete, orbitiraju masivne tzv. Superzemlje i zapitali se zasto to nije slucaj i u nasem maticnom sistemu, vec imamo cijeli niz malih planeta (4 gorenabrojane), kojima se, pri "normalnom" razvojem dogadjaja kao u tim drugim mnogobrojnim i medjusobno slicnim "obicnim" sistemima, tu ne bi naslo mjesta..
Migracija planetarno-spregnutog sistema Jupiter-Saturn je s jedne strane "ocistila" to unutrasnje suncevo "dvoriste" od velikih stjenovitih krhotina od kojih se eventualno mogla formirati Superzemlja, a s druge - odgurnula planete vanjskog prstena (Uran, Neptun, 9.??, (i Pluton)...) mnogo dalje ka van.. Ostaje jos otvorena pretpostavka za tu potencijalnu 9. planetu lansiranu tamo iza Kujperovog pojasa..
gedza.73 gedza.73 07:28 18.10.2016

.

Mornari su oplovili svet,

Kažu da je prvi čovek koji je obišao svet bio rob. Magelanov sluga.
Ne sećam se tačno priče, valjda su Magelana ubili urođenici na plaži jednog ostrva (zabrljali su u taktici pri napadu na pleme koje je bilo u sukobu sa njihovim novim saveznicima pa ih 'divljaci' premlatili motkama).
Nakon toga mornari lutaju i iskrcavaju se na kopno gde njegov rob nalazi svoje sunarodnike (po jeziku) pa se smatra da je napravio pun krug oko Zemlje.

Ni kraljevi, ni carevi, ni vitezovi. Običan zarobljenik, rob.



Saša Zorkić Saša Zorkić 08:12 18.10.2016

Re: .

Nakon toga mornari lutaju i iskrcavaju se na kopno gde njegov rob nalazi svoje sunarodnike (po jeziku) pa se smatra da je napravio pun krug oko Zemlje.

Vrlo interesantatn podatak!
docsumann docsumann 08:36 18.10.2016

Re: .

Saša Zorkić
Nakon toga mornari lutaju i iskrcavaju se na kopno gde njegov rob nalazi svoje sunarodnike (po jeziku) pa se smatra da je napravio pun krug oko Zemlje.

Vrlo interesantatn podatak!


jašta je!

jinks jinks 21:51 19.10.2016

Re: .

Kažu da je prvi čovek koji je obišao svet bio rob. Magelanov sluga.

To je sušta istina. I, formalno je bio rob, a u suštini Magelanov prijatelj i ađutant još iz dana kada je i sam Magelan služio na Začinskim ostrvima u blizini Indonezije sa kojih je i njegov prijatelj potekao. Doduše, taj prvi put je Magelan došao do ostrva oko Afrike, kao mladi pomorski oficir, da bi se mnogo godina kasnije otisnuo do istog mesta u suprotnom pravcu ... ne dočekavši da tamo i stigne, preko Tihog okeana.

A falilo mu je nekoliko stotina kilometara da ispuni pun krug, kao i njegov ađutant, pošto je Magelan ubijen kod Filipina.
sven sven 07:57 18.10.2016

..


Odličan blog.

p.s. Za moreplovce, napisao astronom.
michiganac michiganac 12:02 18.10.2016

Preporuka & mala digresija - SNTV?!

Pravi mali uzitak citati ove vase tekstove gos-n Zorkicu, mada se i ne stize blagovremeno ukljuciti u potonju diskusiju. Onako sve kompaktno, osvjezavajuce, zgodno poredanih detalja, a rekao bih i s emocijom upakovano (bas za sve od 7 do 77 - kako bejashe ono vec iz onog casopisa?!). ) Sjajan ste popularizator naucnog stiva.

Interesuje me uzgred, koliko vremena vam obicno treba da prikupite cinjenice i skockate jedan ovakav tekst?


---------------------------------------------------------------------------------
Nego, pre izvjesnog vremena naletih slucajno preko YT na snimke izvjesne "Srpske naucne televizije", na prvu loptu prijatno iznenadjen, bacih ovlas pogled i pomislih u momentu kako bi se ovi vasi prilozi ovde sjajno uklopili u onaj njihov pionirski koncept tamo, cijenim pritom - i zadobili mnogo vecu licnu satisfakciju za ulozeni trud u pisanju tekstova, ako vec i sami uzivate u tome da ih dijelite sa sirom javnoscu.

S druge strane opet, sam SNTV-logo mi bas nije legao i kada sam malo podrobnije obratio paznju i zavirio iza ne cini mi se da od ovog moze nesto serioznije da se iznjedri.. mada kako vidim, emituju sadrzaje vec nekoliko godina. Nadjoh, izmedju ostalog, da su privoljeli i prof.dr. Milana M.Cirkovica na gostovanje u jednoj od emisija.

Zna li ovde neko nesto vise o onima koji stoje iza cijele stvari (mislem >>Komitet znanja Srbije!!<<.. ) i iz kojih izvora se sve to finansira?! Prilicno mi "zaudara" na taj neki masonic-look, ali i generalno ovako, kao mjesto sklono kontaminiranju kadrovima "tashna-mashna obrazovnih institucija" koje su (pre)duboko pustile korijene u devastirano drustvo dolje. No, na kraju dao bih (im) ipak prelaznu pozitivnu ocjenu.
vera.nolan2 vera.nolan2 12:53 18.10.2016

Re: Preporuka & mala digresija - SNTV?!

"Srpske naucne televizije",

Partneri i prijatelji
Gledam je sa zadovoljstvom. Gostuju mladi, obrazovani, pametni, ambiciozni, talentovani i već uspešni ljudi.
I poznati naučnici sa temama iz svojih oblasti.
I da je masonic-look, ništa ne boli, naprotiv !
Mnogi veliki umovi su bili članovi ozbiljnih loža. Sa njima je kao i sa svim pojavama, od banalnosti do uzvišenosti.
Saša Zorkić Saša Zorkić 14:39 18.10.2016

Re: Preporuka & mala digresija - SNTV?!

koliko vremena vam obicno treba da prikupite cinjenice i skockate jedan ovakav tekst?


Ne znam. Kao i svi drugi, neke činjenice prikupljam ceo život (da bi ih potom samo ažurirao i dopunio). Na neke opet slučajno naletim, neke lako nađem, jer znam gde treba da ih tražim itd. nema jasnog pravila.

SNT je za mene misterija - zato što je prilično neprimetna.
sven sven 06:32 19.10.2016

..



May - 1995.
Saša Zorkić Saša Zorkić 08:04 19.10.2016

Re: ..

Ah kako je lepa ova fotografija.
sven sven 12:57 19.10.2016

Re: ..

:)

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana