Budućnost| Društvo| Obrazovanje

Јавна расправа - нови закон

tasadebeli RSS / 14.12.2016. u 09:12

Недавно је Министарство просвете, науке и технолошког развоја преко својих школских управа послало допис школама, заправо директорима, секретарима и наставничким већима школа, да у оквиру израде новог закона о основама система образовања и васпитања изнесу своја мишљења.

 

28.1.16.%2B-%2B1

 
 
Да би јавна расправа била што ефикаснија, уз допис је прослеђена и табела у екселу са следећим колонама:које би евентуално требало попунити
 
 
1) ШУ (школска управа)
 
2) Школа и место
 
3) Да ли треба изменити Закон о основама система образовања и васпитање? 
 
4) Која три члана сматрате неодговарајуће решеним?
(Навести број члана и објашњење како треба уредити)  
 
5) Да ли постоји нешто чега нема у Закону, а требало би да буде?
(Навести предлоге) 
 

Е сад, ја претпостављам да је ово тек почетак једне шире јавне расправе у којој ће се затражити мишљење шире јавности, а да је овај допис школама као директно заинтересованим учесницима у процесу образовања и васпитања тек почетни корак у тој широј јавној расправи.

 

Но, зашто ми не бисмо и овде на овом Блогу макар започели ту ширу јавну расправу?

 

Дакле, драге блогодругарице и драги блогодругари, ако имате стрпљења и жеље да уопште и учествујете у овоме, волео бих да чујем од вас шта мислите.

Наравно, при томе нас овде интересују само колоне из те понуђене ексел табеле под бројевима 3,4 и 5:

 

3) Да ли треба изменити Закон о основама система образовања и васпитање?

4) Која три члана сматрате неодговарајуће решеним?
(Навести број члана и објашњење како треба уредити)

5) Да ли постоји нешто чега нема у Закону, а требало би да буде?
(Навести предлоге)

 

Овде, на овом ЛИНКУ, налази вам се тренутно важећи Закон о основама система образовања и васитања. 

 

Уз наду да ћемо можда понеким својим коментаром допринети да овај закон чија нам израда предстоји буде што бољи и примеренији друштву и свету у којем живимо, унапред се захваљујем свима који буду учествовали у овоме.

 

 

skola-plivanja.jpg 

 

 

(Сличице и музика овде немају никакве везе са темом. Ту су само зато што обожавам да качим сличице и музику, па стално испробавам да ли сам то добро научио. А онај ко ме је научио, вероватно се већ до сада и покајао због тога. :-) ) 



Komentari (86)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 09:13 14.12.2016

Тастер

zilikaka zilikaka 09:33 14.12.2016

Sjajno

Ovo pitanje pod 4. Koja TRI člana treba...
Da li tvoji roditelji znaju da se drogiraš?
niccolo niccolo 09:58 14.12.2016

Re: Sjajno

Stvarno bre, što baš tri člana? To ko da su vam dali da im popunite leksikon, pa kao navedite tri omiljena filma ili albuma...
tasadebeli tasadebeli 15:03 14.12.2016

Re: Sjajno

zilikaka

Koja TRI člana treba...



niccolo

Stvarno bre, što baš tri člana? To ko da su vam dali da im popunite leksikon, pa kao navedite tri omiljena filma ili albuma...




Не знам зашто баш три.


Три пута бог помаже?


Не дајте се омести.

Тај број три уопште не треба нас да ограничава овде и да нас спутава.


Ено видите како се Радојица није дао збунити и није допустио да га то ограничење спутава.

Хвала, Радојице!

Нарочито на ономе о завршном испиту!

То ја дробим и дробим на разним скуповима већ десет година, али џабе...


П.С -

мада у сваком случају овај члан указује колико је све написано у закону само списак лепих (али крајње конфузно написаних) жеља... а одају и да је у питању држава у покушају...



Побунио сам се пар пута, рецимо, што су прво донети програми наставних предмета, па су тек онда израђени стандарди постигнућа ученика на крају основног образовања.

Мени је то, брате, наопако рађено.

И био нападнут на тим скуповима од службеника Министарства као да сам изрекао најгору јерес.

А ваљда се прво израде стандарди постигнућа, па се на основу тога шта се очекује да ученик зна на крају основне школе, израђују програми?


Ја мислим да до таквих ствари долази пре свега зато што се ту све ради у последњем тренутку, збрдаздолисано, обично на притисак неких "виших инстанци" иако се пре тога имало сасвим довољно времена да се то обави на миру, без журбе. И до тога је увек долазило због бирократске спорости и, зашто не рећи и то, лењости.


А понеки пут је, богами, по мом мишљењу то и намерно рађено јер им је обавеза јавне расправе представљала само терет у доношењу закона, прописа и подзаконских аката у области образовања.


И морам да додам да је ово је први пут да сам видео за ових последњих четврт века да је школама понуђено учешће у изради Закона (или било каквог акта који се тиче области у којој радимо) и то на време, без временског притиска.

Оно раније што сам и виђао, рецимо, учешће у изради списка компетенција наставног особља, увек се одигравало тако да нам се пошаље захтев за мишљење у 9 ујутро са изричитим захтевом да се мишљење достави истог дана до 11 пре подне и слично.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 09:36 14.12.2016

s praznikom - brale, ne'am pojma s temom,

neg samo vako.

Године 1806. устаничка војска, предвођена Карађорђем је ушла у Београд прешавши након вишегодишње опсаде "са Врачара на Калемегдан".
Војни логор устаника налазио се на Врачару, а потом на Ташмајдану. Српске трупе нарасле су до 25.000 хиљада људи и имале су 40 топова. Према свакој од капија била је усмерена по једна устаничка војна колона, којима су командовали Милоје Петровић, Сима Марковић, Васа Чарапић (који је подлегао ранама задобијеним приликом продора кроз Стамбол капију) и Станоје Главаш. Вожд је издао наредбу да напад почне рано ујутро, по магли, 12. децембра.
По казивању, уочи заузимања Београда Карађорђе се заветовао Св. Андреју Првозваном, што је и постала слава краљевске породице Карађорђевић (пре тога Карађорђе је као крсну славу славио Св. Климента).
Године 1830. на Ташмајдану је прочитан Хатишериф који представља један од најбитнијих елемената у процесу издвајања Србије из састава Османске империје.
Хатишериф и берат прочитани су у Београду, на Ташмајдану
на Скупштини којој су присуствовали везир, Портин комесар и Турци, на дан Светог Првозваног Андреја - 12. децембра на турском а сурадан на српском језику. Уз звуке звона и пуцњаву топова (до тог тренутка било је забрањено користити црквена звона), праћен усклицима окупљеног народа, кнез се упутио у стару САборну цркву, где је, према нарочито спремљеном церемонијалу, миропомазан као кнез-владар од стране митрополита Антима. Знаменита свечаност завршила се целивањем освећене херваније, као особитог знака кнежеве власти. Церемонија је завршена пошто је отпевано Тебе Бога хвалимо и кнез отпраћен у свој конак, где је на видном месту био истакнут грб Србије, специјално искован од гвожђа за ову прилику.
Зато што су Хатишериф и Берат проглашени на Првозваног Андреја, светитеља веома поштованог од Руса, покровитеља царске породице Романова, за којег се веровало да је био и покровитељ српским средњовековним краљевима, одређен је за државни празник Кнежевине Србије, и као такав је остао до проглашења краљевине.
Године 1858. одржана је Светоандрејска скупштина на којој је збачен са престола кнез Александар Карађорђевић и на престо су враћени Обреновићи.
Године 1877. краљ Милан је објавио рат Турској (Други српско-турски рат) да би већ 1878 уследио Берлински конгрес који је признао Србију независном државом и одредио јој границе. Конгрес је имао да расправи више територијалних спорних питања, али су речи председавајућег Бизмарка: "Зар мир света да зависи од српских граница", убрзале доношењем одлука. Спорило се највише око припадности Трна (остао Бугарској), Пирота (припао Србији), Преполца (задржан за Турску) и Врања (прикључен Србији), док су Мали Зворник и Јадар коначно припојени Србији.


"Напоље, курве, по души вас јебем! Лако је у врућој соби уређивати и заповиједати; него да вас видим сјутра у пољу, кад Турци ударе."
Карађорђе народним старешинама на заседању Совјета и Скупштине у Смедереву 1805. године


jel'de, a kako je Deda Đole pričao ercegovačkim kada je čist Šumadinjac bio?!
tasadebeli tasadebeli 14:15 14.12.2016

Re: s praznikom - brale, ne'am pojma s temom,

Srđan Fuchs

"Напоље, курве, по души вас јебем! Лако је у врућој соби уређивати и заповиједати; него да вас видим сјутра у пољу, кад Турци ударе."

Карађорђе народним старешинама на заседању Совјета и Скупштине у Смедереву 1805. године



А ти ћеш, Чича Доситеје, да будеш први попечитељ просвештенија у модерној Србији!


(Карађорђе Доситеју Обрадовићу негде у августу 1807.)








nsarski nsarski 09:38 14.12.2016

Vi barem imate javnu raspravu...

...a u nauci se još ne zna ništa (već dve godine traju nagađanja, a dokle će ne znamo), jer NAŠE (tvoje i moje, tj., zajednicko) ministarstvo preduzima mere. Pa, da prigodno citiram napamet Duška Radovića:

"Molimo nadležne da jave da li su mere preduzete, jer ne bi valjalo da mi mislimo da mere nisu preduzete, a da su one, u stvari, preduzete".

Научници не верују Шарчевићу на реч<---LINK
tasadebeli tasadebeli 14:23 14.12.2016

Re: Vi barem imate javnu raspravu...

nsarski
...a u nauci se još ne zna ništa (već dve godine traju nagađanja, a dokle će ne znamo), jer NAŠE (tvoje i moje, tj., zajednicko) ministarstvo preduzima mere. Pa, da prigodno citiram napamet Duška Radovića:

"Molimo nadležne da jave da li su mere preduzete, jer ne bi valjalo da mi mislimo da mere nisu preduzete, a da su one, u stvari, preduzete".

Научници не верују Шарчевићу на реч<---LINK



Да, Професоре, и мени то око науке (и високог образовања одмах уз науку) изгледа као партија тајванске канасте.

- Седам на попа.
- Чучим на даму.
- Попокатепетл.
- Три сулара су.
- Играм отворено-затворено.


Да ли је могуће да у Министарству (које је, да подсетимо, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, не постоји ниједан једини канал кроз који би се надлежнима указало на значај регулисања ове области у корист читавог друштва и извршио притисак на дотичну институцију, а не да нека бирократска дугмад одлучују о томе?



Они подсећају да се у друштвеним наукама дискриминишу аутори који стварају на српском језику, али и на језицима националних мањина. Истраживачи из области природних и техничких наука своја истраживања морају да објављују искључиво на енглеском језику у часописима са листе Web of Science (чији је оснивач компанија Томсон–Ројтерс, која је ову своју базу 2016. године продала двема приватним компанијама чија делатност уопште не иде у домен науке или технологије). „На тај начин, научна достигнућа бесплатно се уступају на коришћење другим државама и страним компанијама (и у оним случајевима кад то није у циљу општег развоја науке), уместо да подстичу примену ових научних истраживања у Србији”, истиче се у апелу влади.



'Бем ти будалетине у једној корумпираној бирократији!!!








А ово је буквално у домену велеиздаје!


На тај начин, научна достигнућа бесплатно се уступају на коришћење другим државама и страним компанијама (и у оним случајевима кад то није у циљу општег развоја науке), уместо да подстичу примену ових научних истраживања у Србији
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:29 14.12.2016

Ух, тешко објављивање у добрим часописима

Истраживачи из области природних и техничких наука своја истраживања морају да објављују искључиво на енглеском језику у часописима са листе Web of Science (чији је оснивач компанија Томсон–Ројтерс, која је ову своју базу 2016. године продала двема приватним компанијама чија делатност уопште не иде у домен науке или технологије). „На тај начин, научна достигнућа бесплатно се уступају на коришћење другим државама и страним компанијама (и у оним случајевима кад то није у циљу општег развоја науке), уместо да подстичу примену ових научних истраживања у Србији”, истиче се у апелу влади.

Група људи која себе 'ладно назива "Наука без цензуре" без трунке срама тврди да ће зајебати стране компаније** тако што ће сакрити своја велеумна открића у природним и техничким наукама писањем на српском (претпостављам у часописима које ће сами уређивати и у којима ће бити главни -- што је, чини ми се, и једини прави циљ овог "патриотског" букања и бусања).

Имао сам, давно, професора који је био веома важан. Много касније, кад сам дошао овде и добио приступ базама објављених радова, открио сам да је у читавој каријери објавио десетак радова, сви до једног у домаћим часописима, само један од њих икада цитиран. Е, господа из "Наука без конкуренције" изгледа жели да то и даље иде тако. Мало ја прихватам твоје радове (на српском, наравно), мало ти моје, наши смо (а и часопис је наш), после гласамо на наставно-научном већу да смо обоје генијалци каквим нема равних у свету и док дланом о длан -- ето пензије.

** Ако су та открића баш толико вредна прептплатиће се мрске стране компаније на те часописе и испрсиће се и за преводиоце. Претпостављам да и за ово има лека -- никако не објављивати ишта корисно, на било ком језику!

tasadebeli tasadebeli 09:48 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

marco_de.manccini

Група људи која себе 'ладно назива "Наука без цензуре" без трунке срама тврди да ће зајебати стране компаније** тако што ће сакрити своја велеумна открића у природним и техничким наукама писањем на српском (претпостављам у часописима које ће сами уређивати и у којима ће бити главни -- што је, чини ми се, и једини прави циљ овог "патриотског" букања и бусања).




Можда си ти и у праву што се тиче те групе људи... Не знам и нисам упућен о каквој борби интереса је ту реч.

Али мени као довољна идиотарија звучи чињеница да се научни радови писани на основу истраживања која се раде у Србији пишу искључиво (искључиво!) на енглеском језику.

То ми је већ сасвим довољна будалаштина и сасвим довољно говори о ономе ко је то омогућио и промовисао.


** Ако су та открића баш толико вредна прептплатиће се мрске стране компаније на те часописе и испрсиће се и за преводиоце.



Па нека се испрсе. Да и преводиоци имају леба да једу.


Претпостављам да и за ово има лека -- никако не објављивати ишта корисно, на било ком језику!



А ово ти је стварно без везе у читавом овом контексту питања језика на којем ће се писати радови.
mesan mesan 11:41 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

tasadebeli
Али мени као довољна идиотарија звучи чињеница да се научни радови писани на основу истраживања која се раде у Србији пишу искључиво (искључиво!) на енглеском језику.

Taso, neka te patriotski zanos ne prevari.
Nije pravo pitanje "Zašto mora na engleskom?" (jer nema prisile), već "Zašto nema smisla na srpskom?".

Nema na srpskom, jer je domaća naučna zajednica mala i nema negovane tradicije izdavanja naučnih žurnala. Konsekventno, domaći noviji žurnali i obavezni proceedings-i sa konferencija su sumnjivog kvaliteta i svakako bez reputacije.

Obrati pažnju da je slično kod svih državica (da oproste Dušani, Aleksandri, Aseni i drugi) na Balkanu.

Sledeće obrati pažnju da ne podržavam nove kriterijume vrednovanja uvedene u Srbiji (tj. način uvođenja, nepromišljenost), po kojima se "računaju" samo radovi u etabliranim (nužno, stranim) žurnalima --- jer nije realistično da siromašni (novčano) i izolovani (naučno) domaći naučnici odjednom počnu da svi objavljuju u takvim žurnalima.

Domaći naučnici su, baš zbog ove situacije, podložni predatorskim, prevarantskim žurnalima koji niču po Aziji i istočnoj Evropi u poslednjoj deceniji.

Ne znam koliko je realistično da žive paralelno žurnali i njihovi koreknti prevodi --- postoje naravno prevodi žurnala (vrlo bitni, na primer, sa nemačkih i ruskih na engleski), ali pitanje je kako bi to i čijim parama funckionisalo za male jezike kao što je srpski.
U novije vreme na primer američki žurnali uvode olakšanja za imena autora ne-latiničnim pismima, eto bar nešto

Konačno, uz najpriznatije i najdugotrajnije žurnale (na primer, objave kraljevskih društava iz zapadne Evrope) ide i izvesna koncentracija "moći", čisto sociološki prednost ima kultura koja je žurnal izrodila, i to je neizbežno ljudski.
Konretno, Kinezi se recimo osećaju zapostavljeno u vodećim američkim i engleskim časopisima --- što i nije nezavisno od kulture naučnog delovanja, na primer, izvesne forme pisanja prirodne u Kini su plagijati (big no-no!) na zapadu --- te su (Kinezi) lansirali sopstvene žurnale, trudeći se da "kopiraju" kriterijume (pomalo neuhvatljiva stvar!) koji će dovesti da kvaliteta i prestiža. (To su ozbiljne stvari, ne na nivou "izgradićemo još stariji i lepši".)
tasadebeli tasadebeli 12:18 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

mesan

Taso, neka te patriotski zanos ne prevari.
Nije pravo pitanje "Zašto mora na engleskom?" (jer nema prisile), već "Zašto nema smisla na srpskom?".

Nema na srpskom, jer je domaća naučna zajednica mala i nema negovane tradicije izdavanja naučnih žurnala. Konsekventno, domaći noviji žurnali i obavezni proceedings-i sa konferencija su sumnjivog kvaliteta i svakako bez reputacije.



Добро, разумем то и држим тебе и Марка за реч јер знам да о томе знате много више него ја.

Није то патриотски занос него брига за један мали језик.

Који је, уз то, још и мој матерњи језик.


За сада још увек нисмо у овој категорији, али богами како се ствари развијају, свака ситница (попут ове о језику научних радова) протресе ме из темеља. (ЛИНК)


Са постојећом стопом наталитета и емиграције, те са алавошћу у присвајању језика и културе "добронамерних" сусједа с разних страна, врло брзо можемо да допаднемо под интересовање ових иницијатива за очување малих и угрожених језика.

Док трепнеш.

Отуд моја таква реакција на научне радове објављене у Србији искључиво на енглеском језику.


(Исто важи и за писмо. Шта мислиш, зашто све што чукам на овом Блогу Б92, чукам стално српском ћирилицом? А служим се одувек у свом животу и једним и другим српским писмом... Па ево ти, упореди колико овде има ћириличних текстова и коментара, а колико латиничних...

Па ако се већ лично залажем за равноправну употребу оба писма у српском језику, и то сматрам великом предношћу културе којој припадам, онда макар мало са своје стране да допринесем некој равнотежи на овом Блогу Б92. )


Domaći naučnici su, baš zbog ove situacije, podložni predatorskim, prevarantskim žurnalima koji niču po Aziji i istočnoj Evropi u poslednjoj deceniji.



Знам за ово. Беше ономад нека афера са неким румунским "научним" листом којем су и наши "научници" плаћали за објављивање радова не би ли стекли потребне референце.
zemljanin zemljanin 12:41 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

Iako se na blogu mogu koristiti oba pisma, ovo neobavezno pisanije je vrlo internog karaktera ... nauka se zasniva na globalnoj interakciji a na globalu je engleski ... to je jednostavno - stanje stvari ...

PS. iako 100% koristim latinicu, i pisem i citam i cirilicu, kao i vecina ovde ... to je stvar izbora ... inace i pisem i sa levom i sa desnom ali vecinom sa desnom ... to je vec stvar navike
tetris tetris 13:09 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

** Ако су та открића баш толико вредна

onda će "naučnici bez cenzure", ako im rezultati to omogućuju, možda pokušati da patentno zaštite svoja otkrića, i to ne, duboko verujem, samo kod našeg patentnog zavoda već možda i evropskog, američkog... Tu im ne bi baš pomoglo pisanje na maternjem jeziku.
tasadebeli tasadebeli 15:24 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

zemljanin

Iako se na blogu mogu koristiti oba pisma, ovo neobavezno pisanije je vrlo internog karaktera ...



tetris



Очигледно се не разумемо.

Ви мислите искључиво све време о користи и штети по те научне радове и њихове ауторе, а ја причам пре свега о користи и штети за језик који је матерњи језик истим тим научницима који своје научне радове пишу на енглеском језику који им није матерњи.


Причамо о различитим стварима.
mesan mesan 15:43 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

tasadebeli
Са постојећом стопом наталитета и емиграције, те са алавошћу у присвајању језика и културе "добронамерних" сусједа с разних страна, врло брзо можемо да допаднемо под интересовање ових иницијатива за очување малих и угрожених језика.

Ne znam na šta tačno misliš pod ovim "prisvajanjem", zvuči kao da neko može da mi ukrade jezik --- zamišljam kako HCM, milisav i gedza ispaljuju "kaj buš ti meni pričal?" a mayo i krpan odgovaraju "a bre?", svi u fantomkama zadovoljni ukradenom robom
Ako si mislio na nešto konkretno, podeli...

Natalitet i emigracija se svodi na "dok ima ljudi koji pričaju i predaju jezik biće i jezika", što izgleda po tebi nije alfa i omega te teme?

tasadebeli
Па ево ти, упореди колико овде има ћириличних текстова и коментара, а колико латиничних...

Mlad sam bio kad me teralo da ukucavam pesme (tuđe naravno :) ) u dokumente, pa istrenirao ćirilku na tastaturi bolje nego latinicu.
"Odrastao" sam uz internet forume kao neka otvorena mesta gde je cilj biti što lakši za razumevanje --- čak ni blog B92 ne vidim kao mesto posvećeno srpskoj kulturi, tradiciji, književnosti, poznavanju pisma, štagod. Iskupljaju se ljudi razni sa raznih strana.

Беше ономад нека афера са неким румунским "научним" листом којем су и наши "научници" плаћали за објављивање радова не би ли стекли потребне референце.

Velik je to biznis, hiljade časopisa su u pitanju --- postali su i prilično sofisticirani tako da iole nesikusniji naučnici mogu da se nasankaju. Naročito je to tačno u medicini, gde ima puno časopisa uključiv izuzetno skupe...

Preporučujem ovaj ažurni spisak izdavača i časopisa grabljivaca:
Lista po godinama
(priča o autoru spiska, bibliotekaru: Beall )

A ovo je detektivska priča o otkrivanju stotina prevaranata:
Raskrinkavanje
To je bilo pre tri godine, od tad naučno izdavaštvo nastavlja da se prilagođava eksplozivnom širenju besplatnih (za čitaoce) časopisa.

Zanimljiv je napad na velike izdavače koji su u značajnoj meri ipak i profiterski paraziti, ali s druge strane, alternativa nije baš jasna --- jer lepo je imati časopise otvorene (za čitanje) svima, i jeftinije za autore, ali još uvek to ispada reda $1.000 za objavljivanje jednog članka --- fala lepo.
U razvoju su koncepti "komunalnog" uredništva, tj. samoorganizacije naučnika u kritici i uređivanju članaka -- opasno, ali možda uspe, recimo po ugledu na samouređivanje uspešnih internet foruma znanja, na primer Stackflow (e sad kad kompjuteraši naskoče da ga pljuju :) )

S druge strane, slična "komunistička" revolucija se pokrenula kada je Amazon razvalio velike izdavače knjiga siljenjem niskih cena (baška što je desetkovao velike prodavnice od cigala i polica).

Kritike književnih dela su sad stvar "socijalne mreže" na Amazonu, depresivni ispijeni nepoznati pisci sad objavljuju masovno i čekaju klikove umesto da preklinju umišljene urednike, itd.
U neumitnom razbijanju izdavačke industrije učestvuje i Gugl, skeniranjem knjiga uz parolu "videćemo za ta izdavačka prava natenane" :)

Zanimljiva vremena, renesansa samoupravljanja --- dakle znamo da sledi slom :)
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:24 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

а ја причам пре свега о користи и штети за језик који је матерњи језик истим тим научницима који своје научне радове пишу на енглеском језику који им није матерњи.

Тасо, да те обавестим, немој само да се шлогираш, српски контролори летова, над српским небом (!), говоре енглески!

Шта ћемо с том штетом за језик? Хоћеш ли ти да пишеш апел влади или ћу ја?

* * *

Не мршти се, аналогија с писањем научних радова је сасвим на месту. И контролори летова и научници треба да користе установљене обрасце комуникације на начин који ће бити доступан и разумљив за широк круг "колега". Улога научних радова у техничким и природним наукама, баш као ни улога упутстава изречених од стране контролора летова, није и не може да буде спашавање/унапређивање неког језика, смешно је и помишљати. А оно уплитање некаквих мистериозних страних компанија које бесплатно користе српску науку (камо лепе среће да се ово често дешава!) је само јефтин трик, бука намењена искључиво за будале, а циљ је сигурно негде другде.

Проблеми које је Месан поменуо јесу они прави проблеми (како тражити од људи да објављују у часописима светског калибра кад не постоји инфраструктура која ће подржати истраживања светског калибра -- од лабораторија и помоћног особља до, пази сад, претплата на те исте часописе у којима се захтева објављивање). Ако неко жели да пише апеле влади о томе, то би већ и имало неког смисла (о ефекту нисам сигуран). Е, али ко да решава праве проблеме и себи натовари више посла ако се, недајбоже, проблеми неким чудом реше? Много је лакше под плаштом "негујмо језик" и "не дајмо странцима бесплатно" снизити критеријуме и омогућити "сердаре/војводо" уравниловку објављивања у уском кругу.
tetris tetris 16:57 15.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

Ви мислите искључиво све време о користи и штети по те научне радове и њихове ауторе, а ја причам пре свега о користи и штети за језик који је матерњи језик истим тим научницима који своје научне радове пишу на енглеском језику који им није матерњи.

Eventualna šteta za jezik ne bi trebalo da bude predmet interesovanja naučnika, osim male grupe koja se bavi tim konkretnim problemom, kada pokušavaju da plasiraju rezultate svojih istraživanja. U tom momentu im je cilj da što veći broj ljudi pročita šta to pametno oni imaju da kažu. Ako to limitiraju samo na svoje kolege, onda dobiješ plejadu "naučnika" koji objavljuju radove u svojim časopisima i izlažu na svojim konferencijama.

Trenutno je engleski dominantan jezik u široj naučnoj javnosti (to nisam ja izmislio) i logično je da i naši naučnici pokušavaju da objavljuju na tom jeziku. Niko od njih ne traži Oxford-ski nivo korišćenja jezika. Poerd toga, da bi uopšte pristupili pisanju rada, trebaju se prvo upoznati sa trenutnim granicama znanja, a to je opet tako što čitaju radove drugih autora (većinski objavljenih na engleskom). Ako to ne bi bilo tako, onda bi znatno limitirao transfer znanja među naučnicima i imao bi situacije gde neko traži rešenje za već rešen problem (i zgbubidani).
tasadebeli tasadebeli 09:30 16.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

mesan

Ne znam na šta tačno misliš pod ovim "prisvajanjem", zvuči kao da neko može da mi ukrade jezik --- zamišljam kako HCM, milisav i gedza ispaljuju "kaj buš ti meni pričal?" a mayo i krpan odgovaraju "a bre?", svi u fantomkama zadovoljni ukradenom robom
Ako si mislio na nešto konkretno, podeli...



Ево делим, па погледајте.

На пример:



Јеванђеље отимају због Памћења света (ЛИНК)


HAZU želi Miroslavljevo jevanđelje (ЛИНК)


Ćirilica itd. (ЛИНК)


Борба траје непрестана!



čak ni blog B92 ne vidim kao mesto posvećeno srpskoj kulturi, tradiciji, književnosti, poznavanju pisma, štagod. Iskupljaju se ljudi razni sa raznih strana.




Не видим ни ја, али ради се о некаквој равнотежи у употреби и једног и другог писма која треба да нам буде пред очима да бисмо сачували ту предност сопствене културе.

Ни ова моја Пожешка улица на Бановом брдету није није место посвећено српској култури, али када прошеташ њоме, видиш три ћириличне фирме и све остале латиничне.

Као да смо под аустроугарском окупацијом, бре! (ЛИНК)

У време Првог светског рата ћирилица је била званично забрањена у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и у Србији од стране Аустроугарских власти у њиховој окупационој зони, а у школе су довођени учитељи из Аустроугарске (у највећем броју Хрвати) да предају српској деци у школама искључиво на латиници.



Ради се о равнотежи.

Зарад опстанка те културе чији су саставни део оба писма, а не једно.

Једно је ствар личног избора, а сасвим је нешто друго када је у питању јавни простор.

Али има и лека за то.

Рецимо, сви они који би да каче на својој радњи фирму на латиници, нека плате већи порез.

А тек они који каче фирме на енглеском језику?

(па усред Београда у Кнез Михајловој видиш врло писмени енглески јер пише Coffee with personality...)


Е, њима још ударити дупли порез у односу на латиничаре.


Па ћемо тако, ваљда, доћи до те равнотеже пред очима.


Zanimljiva vremena, renesansa samoupravljanja --- dakle znamo da sledi slom :)






Хвала ти за ово све написано. Рекох већ, не разумем се, па ми је све то потпуно ново...
tasadebeli tasadebeli 09:40 16.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

marco_de.manccini


Рекох већ, држим вас за реч када говорите о објављивању научних радова, начину, манипулацијама при томе јер о томе знате много више него ја.


Само, Марко, и научни радови су део културе једног народа, зар не?

(Контролори летова баш нешто и нису... И без њих један народ може да опстане, али без своје културе која пре свега почива на језику, тешко да може.)


И не знам да ли сте схватили шта сам рекао?


Немам ја ништа против објављивања научних радова на основу истраживања у Србији на енглеском језику.

Али не једино и искључиво (једино и искључиво) на енглеском језику.


Па нисмо, побогу, у средњем веку када је искључиви језик науке био латински, па да то сада буде искључиво енглески.


Глупо је то радити себи у 21. веку.


Све ја ово разумем што ви причате (ти, Мешан, Тетрис) о манипулацијама при објављивању радова. И хвала вам, много тога не знам и нисам упућен. (Понављам се.)


Ја причам о култури овог народа. Чији је саставни део и његова наука. А темељ те културе је језик.

Одатле моја реакција на ону будалаштину о објављивању научних радова у Србији искључиво (искључиво) на енглеском језику.
zemljanin zemljanin 12:29 16.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

Srbiji ne trba objavljivanje načnih radova, Srbiji treba popularizacija nauke ... Tasa pravi zanimljiva poredjenja ali su ta rešenja teorijska i zahtevaju formu a ne princip ... nekada je postojala Galaksija I većina tekstova su bili prevodi jer je nivo razvoja nauke u bilo kojoj zemlji mnogo niži of globalnog ... povezivanje nauke na globalnom nivou uz internet omogućilo je dostupnost bilo kakvog istraživanja bilo kojoj laboratoriji ... I svako ko radi na nekom istraživanju želi da svoje rezultate prezentuje I podeli ih na globalu a da ih nekim uredbama Teramo da to isto rade i na srpskom jeziku da bi ispunili neku formu je čist formalizam.

Čak I kada bi postojalo neko izdavanje načnih radova u Srbiji postoji i pitanje da li bi NN hteo da mu se rad objavi u istom časopisu kao i rad NN doktora sa NN mega-giga univerziteta ... da ne spominjem političku podobnost ...

to sa ćirilicom mi je neshvatljivo, mi imamo jedan jezik a dva pisma I kakve veze ima očuvanje jezika sa očuvanjem Ili forsiranjem upotrebe jednog od pisama ... svi uče oba pisma I to je OK a koje će koristiti je uvek pravo izbora ...

marco_de.manccini marco_de.manccini 15:44 16.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

Е, њима још ударити дупли порез у односу на латиничаре.

Ма шта порез, Голи Оток је мала маца шта бих им ја радио. За исправну ствар ниједна мера није неоправдана.

* * *

Иначе, кад ја маштам шта ћу да радим кад будем краљ (или бар комесар), одмах прво, у мислима, забраним све рекламне паное и билборде, свеједно на којем писму. Ружно, бре, све то, и заклања дрвеће.
tasadebeli tasadebeli 17:52 16.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

zemljanin



marco_de.manccini



Ко у клин, ко у плочу...






П.С. -


Иначе, кад ја маштам шта ћу да радим кад будем краљ (или бар комесар)




Узгред, кад смо већ код краљева и комесара, јесте ли видели ово?



У време Шестојануарске диктатуре краљ Александар I Карађорђевић је предвидео и укидање ћирилице у интересу југословенства, али га је у томе спречио професор Александар Белић.




Kralj Aleksandar I Karađorđević u narodu prozvan “Ujedinitelj” prvi je kralj Jugoslavije, a pre toga regent kraljevine SHS je predlagao ukidanje ćirilice i potpuni prelazak na korišćenje latinice, jer je smatrao da će to pismo učiniti duh jugoslovenstva jačim.

Prema istorijskim zapisima u Arhivu Srbije u koje je Telegraf.rs imao uvid, stoji zapis dešavanja u 1929. godini, a u njemu pored osnivanja kraljevine Jugoslavije i krunisanje Aleksandra I Karađorđevića za kralja Ujedinitelja zapisano je i da je sam kralj razmišljao i predlagao ukidanje ćirilice.

U pomenutom zapisu u mesecu oktobru stoji da je kralj Aleksandar I planirao ukidanje ćirilice i prelazak na latinično pismo, a sve u cilju jačanja duha jugoslovenstva, tada se još videlo razjedinjenih naroda Srba i Hrvata.


– Kralj Aleksandar I je čvrsto verovao u ideju Jugoslavije te nije isključeno da je razmišljao o opciji ukidanja ćirilice iako takav predlog zvanično nikada nije predložen – kaže za Telegraf.rs istoričar Mile Bjelajac.

Nije tajna da je kralj Aleksandar I Karađorđević čvrsto verovao u ideju Jugoslavije i činio sve da što je moguće više ujedini Srbe, Hrvate i Jugoslovene, a da sve nije tako bajno pokazalo se i na banalnom primeru kada je fudbalska reprezentacija Jugoslavije putovala u Montevideo na SP i kada su fudbaleri iz Hrvatske bojkotovali nacionalni tim, pa su na put išli samo Srbi.

Podsetimo Aleksandar I Karađorđević naslednik je Petra I Oslobodioca i nosio je titulu kralj od Jugoslavije, a ubio ga je u atentatu u Marselju 9. oktobra 1934. Vladimir Georgijev Kerin, zvani Vlado Černozemski.



(ЛИНК)



Занимљиво!




marco_de.manccini marco_de.manccini 19:04 16.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

Ко у клин, ко у плочу...

Да се вратим на кориснос' за језик, културу, науку, ... јер видим да због тога сечеш вене.

Не знам да ли је ово стварно постојало или сам ја, сасвим могуће, опет само сањао шта бих радио да сам комесар, или бар краљ, али сећам се некаквог давног правила да се није могло постати редован (или ванредан?) универзиттски професор без издавања уџбеника на српском језику (наравно, ту је можда и било неких изузетака, рецимо код професора који предају стране језике). У сваком случају, постојало оно или сам га ја измаштао, то правило би (је?) више допринело науци у Србији од повременог објављивања неког уско специјализованог, техничког рада на српском.

Да, да, знам, пола таквих књига би било безвредно. Ал' пола не би!
zemljanin zemljanin 20:36 16.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

Ко у клин, ко у плочу...

to mi sve više zvuči kao ona jadikovka o natalitetu ... pa realno, ako natalitet I dalje bude u padu, sva ova priča o jeziku I pismu je nebitna ... dakle daj da mi lepo raspravimo natalitet I obaveze I prava ...
tasadebeli tasadebeli 08:20 17.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

marco_de.manccini

Да се вратим на кориснос' за језик, културу, науку, ... јер видим да због тога сечеш вене.



Наравно да сечем вене, брате рођени!

Поготово када се ради о мом матерњем јазику, језику мог "племена", културе у којој сам се родио и живим и мислим на том језику.


Ви глобалисти који мислите да је глобализација унификација, уравниловка и брисање разлика (american type of globalization) изгледа то не можете никако да схватите за разлику од нас који мислимо да је глобализација пре свега умрежавање са очувањем разлика и посебности (french type of globalization).

А умрежавању и повезивању свакако неће помоћи објављивање научних радова читавог света искључиво на једном језику, који год тај модерни "латински" 21. века био.

Зато се овде и не разумемо јер причамо различите приче.


Наравно да сечем вене када имам у виду моћ средстава масовне комуникације у 2016. години.

И да, брате Земљанине, и наталитет ако узмемо у обзир да се сваке године из списка говорника српског језика "испише" један град од 50 000 људи јер нас је управо за толико мање сваке године у Србији. (10 година = 500 000 људи; 20 година = милион).


И када узмем у обзир стопу емиграције, а ви знате шта се догађа са језиком већ у другој генерацији емиграната.

(Занимљива књига о том питању још од пре 30 година - ЛИНК)


Шта мислите, како су многи локални говори српског језика скоро нестали (срећом, те су на време пописивани, описивани и сачувани у Дијалектолошком зборнику) јер их данас још говоре само бабе и деде од преко 70 година?


Ови људи су изгледа много паметнији од многих међу Србима који себе називају научницима.



















Не причам ја вама овде да треба избацити из свог окружења страни језик или избегавати контакте пошто-пото. Или да треба диграфију у Срба свести само на једно писмо. (Јер и писмо је такође део језичких компетенцуија, брате Земљанине, пошто си рекао да то не разумеш.)

Далеко од тога... Па нисам вам ја један од оних аутодидакта-политиканата из удружења Ћирилица, побогу људи!






Али шта мислите, шта се догађа са вашим мозгом када одбаците свој матерњи језик из употребе којом год облашћу науке да се бавите зарад некакве умишљене повезаности са "великим светом"?


Вас тројица (Марко, Земљанин, Тетрис) сте ме сада са овом својом причом о енглеском као искључиво једином језику на којем ће се објављивати научни радови у Србији подсетили на оне паметњаковиће из наставно-научног већа Филолошког факултета које је осамдесетих година укинуло полагање српског језика за све будуће преводиоце са енглеског, немачког, француског, италијанског и осталих страних језика, па смо као последицу добили углавном полуписмене и неписмене преводиоце са тих језика на српски језик који су своје дипломе стекли осамдесетих година на Филолошком у Београду.


Јебеш све знање тог преводиоца ако он не познаје добро и свој матерњи језик на који треба да преводи. (Алсе, у помоћ! Објасни им, молим те!)


Не можете ме никако убедити да је објављивање научних радова искључиво на енглеском језику корисно за српску кутуру.


Наравно да сечем вене.


Поготово када видим да су тако паметни људи кратковиди.


Опет сте ми својим приступом овом питању потврдили ону стару истину да бити паметан, интелигентан човек не значи истовремено бити и мудар.
tetris tetris 12:50 17.12.2016

Re: Ух, тешко објављивање у добрим часописима

Вас тројица (Марко, Земљанин, Тетрис) сте ме сада са овом својом причом о енглеском као искључиво једином језику на којем ће се објављивати научни радови у Србији

Ja nisam, bar se ne sećam, nigde rekao da će naši naučnici objavljivati samo na engleskom, ali sam 99% siguran da će svoje najbolje i najznačajnije rezultate pokušati da objave na engleskom jer će na taj način preneti svoju poruku daleko većem auditorijumu, i posredno izgraditi uticaj u široj naučnoj zajednici. Generalno govoreći, interesovanje za rezultate bilo koje naučne studije je veoma malo i uglavnom ograničeno na ljude koji su profesionalno vezani za tu naučnu oblast. Naučni rad iz bilo koje oblasti objavljen na maternjem jeziku, srpskom u našem slučaju, je osuđen da bude pročitan od jako malog broja ljudi. Par studenata, kolege sa drugih univerziteta (ako uopšte i čitaju) i to je sve. Žali bože uloženog truda u pisanje rada.

Ja ne vidim da se na taj način kultura oplemenjuje ako se napiše rad sa čitanošću manjom od 10 (ili 100). Sa druge strane, rad objavljen u inostarnom časopisu će imati pored imena autora i instituciju pri kojoj je autor zaposlen, grad i zemlju gde živi. Ako je pri tome rad dobar i ima čitaoce, oni će biti u prilici da vide da se i u Srbiji radi na nečemu što pomera granice znanja. Ja mislim da se tako više doprinosi naučnom (direktno) i kulturnom (indirektno) identitetu zemlje nego pisanjem rada na ćirilici koji će pročitati, asistent, i dva studenta koji rade diplomski kod tog profesora.

Pre par dana je bilo u novinama da je veliki projekat finansiran od EU dobijen u Srbiji (prof Magdalena Đorđević). Od 42 njene publikacije, sve su na engleskom (ima uticaja to što je radila doktorat i post-doc u USA). Veruj mi, to je isto doprinelo da osvoji skoro 1.5 miliona eura. Voleo bih da mi neko pronađe primer našeg naučnika koji je objavljivao samo na srpskom i dobio neki sličan grant. Šanse da takav postoji su minimalne.

подсетили на оне паметњаковиће из наставно-научног већа Филолошког факултета које је осамдесетих година укинуло полагање српског језика за све будуће преводиоце са енглеског, немачког, француског, италијанског и осталих страних језика, па смо као последицу добили углавном полуписмене и неписмене преводиоце са тих језика на српски језик који су своје дипломе стекли осамдесетих година на Филолошком у Београду.


Mislim da ti ovo poređenje nije dobro. Pisanje i objavljivanje naučnog rada nije predmet interesovanja studentata osnovnih studija (a kod velike većine i čitanje naučnih radova, na kom god jeziku bili pisani, nije predmet intaresovanja).

Јебеш све знање тог преводиоца ако он не познаје добро и свој матерњи језик на који треба да преводи. (Алсе, у помоћ! Објасни им, молим те!)

Ovo si potpuno u pravu, ali to opet nije nauka. Koliko prevodioca poznaješ koji pišu naučne radove?

Не можете ме никако убедити да је објављивање научних радова искључиво на енглеском језику корисно за српску кутуру.


Ja sam dao jedan primer kako je možda korisno. A da li je korisno pisati ga na srpskom, ako nema čitalaca? Da li je štetno pisati ga na srpskom? Pa, može da bude ako je to paravan za nezasluženo napredovanje kroz poslovnu karijeru. Imati profesore univerziteta koji su svoje reference za napredovanje nabildovali na radovima sumnjivog kvaliteta (da li Srbija ima dovoljan broj stručnjaka u svakoj oblasti koji bi pošteno odradili recenziju rada bez da budu u problemu da im se neko posle sveti) je veoma štetno za generacije njihovih studentata. Da li je štetno pisati rad na engleskom? Pa, i to može da bude, ako se taj rad objavi u nekom od onih šašavih časopisa gde platiš, pa možeš i tv-program da objaviš, ako hoćeš .
G.Cross G.Cross 09:45 14.12.2016

Have a sit

Pojma nemam o srpskom skolstvu ali mi se svidja tvoja ideja.


U duhu lepljenja slicica evo kako Ikea Job intervju izgleda.



G.Cross G.Cross 09:46 14.12.2016

A za ljubitelje kvacica

A za ljubitelje kvacica na slovima vest koja ce ih razveseliti

NIŠ - Četvoro mladih Čeha se umesto na rivijeri u Nici neočekivano obrelo u Nišu, pošto je organizatore njihovog kraćeg odmora pred praznike u Francuskoj zbunila nova linija kompanije Rajaner Bratislava - Niš , te su im zbog sličnih imena dva grada rezervisali avionsku kartu za let u Srbiju.
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 08:49 15.12.2016

Re: A za ljubitelje kvacica

G.Cross
A za ljubitelje kvacica na slovima vest koja ce ih razveseliti

NIŠ - Četvoro mladih Čeha se umesto na rivijeri u Nici neočekivano obrelo u Nišu, pošto je organizatore njihovog kraćeg odmora pred praznike u Francuskoj zbunila nova linija kompanije Rajaner Bratislava - Niš , te su im zbog sličnih imena dva grada rezervisali avionsku kartu za let u Srbiju.


Ne znam koji andrak su te Kvace i šta se pentraju na Slovene, ali Česi, eh, nekada su i bez greške u kartama dolazili ovde. Dobro, ne baš ovde, ovde, nego na more "ovde"

Pa ih odjedared nije više bilo.

Dobro, to se ja sećam jedne porodice koju smo taman u nekoliko godina upoznali (mali je Jaz ) ali bilo je i smešnih stvari te '68.

Pazarili dole na moru češki kristal - lustere, a doveli i njihove radnike da ih namontiraju (ili je već bila neka trampa, ili su i još nešto radili po kući, ma nije ni bitno). Pa kada se desila Intervencija, ovi radnike zatvorili u kuću da rade dok ne završe, e a ne bi slučajno čuli šta se desilo pa ili otišli nezavršena posla ili i porazbijali kristal od nervoznih ruku ;>
docsumann docsumann 11:09 14.12.2016

З́ајо с́еди са сестром З́ајом


u CG, roditelji tražili da se povuče novi bukvar



danas neobavezan, sutra preobavezan...
predatortz predatortz 11:51 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

Bem li ga, mislim da je mnogo frke oko toga dignuto. Da li je jezik ono što lingvističari tvrde da jeste, ili je jezik ono što narod govori - to je večita dilema.

Moja, odavno blaženopočivša baba, je koristila mnogo stvari iz tog vašeg bukvara. Recimo 'šjedi', 'šjekira', 'đe', 'đed', 'prađed'... S tim da ovo 'š' koje umekšava ovo 'j' predstavlja poseban glas koji se ne bi dao definisati slovima 'šj'. To je poseban glas, ne mogu ga lako izgovoriti ljudi koji nisu sa tog govornog područja ili ne vuku korene sa njega. Ja ga, recimo, lako izgovaram. Moja žena, takođe. Kuma - nikako. Kumini nisu starinom Ercegovci iz Stare Ercegovine, nego su iz centralne Bosne. Ona se ubi da pravilno izgovori č i ć.
zilikaka zilikaka 12:06 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

Tako kad kreneš, i mi ovde imamo specifičnosti. Dva različita š. Jedno kratko, ko i svii ono dugo na koje sedneš pa ti se ne ustaje. I tetko da neko ko nije odavde ume tako da ga izgovori. Imamo (neki delovi) posebno o koje se izgovara izmedju o i u, u nekim rečima...
To su ljuti lokalizmi.
Isto ko što u C.G. niko ne možda se seti gde se još to novo slovo koristi, osim u reči "brondzin".
A inače, reč je aktuelna i važna...
little_radojica little_radojica 12:36 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

Moja, odavno blaženopočivša baba, je koristila mnogo stvari iz tog vašeg bukvara. Recimo 'šjedi', 'šjekira',


И то је, отприлике, то. Ајд добро, има још неколико...



Сад измишљају нове речи да оправдају увођење два гласа која постоје у крњем облику десетак речи и које су се користиле локално. Мислим, Вук кад је то радио са азбуком, он је то урадио да поједностави писање/читање и да премости елитистичке препреке које су спречавале масе да се образују, а они ово раде сад кад те препреке више не постоје. Компликују и поскупљују, е да би градили на томе неки идентитет (који им нико не спори). Блавори комплетни.
rade.radumilo rade.radumilo 12:42 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

Moja, odavno blaženopočivša baba, je koristila mnogo stvari iz tog vašeg bukvara. Recimo 'šjedi', 'šjekira', 'đe', 'đed', 'prađed'... S tim da ovo 'š' koje umekšava ovo 'j' predstavlja poseban glas koji se ne bi dao definisati slovima 'šj'. To je poseban glas, ne mogu ga lako izgovoriti ljudi koji nisu sa tog govornog područja ili ne vuku korene sa njega. Ja ga, recimo, lako izgovaram. Moja žena, takođe. Kuma - nikako. Kumini nisu starinom Ercegovci iz Stare Ercegovine, nego su iz centralne Bosne. Ona se ubi da pravilno izgovori č i ć.


Ama lepo rek'o 'romi Vuk:
"Piši k'o što zboriš"

Sećam se koja se frka nadigla kada su kod nas hteli da "ozvaniče" spajanje suglasnika koji odstupaju od jednačenja po zvučnosti: graCki, preCednik itd.
Vuk bi im prvi rekao: Ako dovoljno ljudi tako govori, onda je pravilno.
little_radojica little_radojica 12:47 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

Ako dovoljno ljudi tako govori, onda je pravilno.


дефиниши "довољно"
docsumann docsumann 14:15 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

Isto ko što u C.G. niko ne možda se seti gde se još to novo slovo koristi, osim u reči "brondzin".
A inače, reč je aktuelna i važna...


ima i bidza (kuja) ili bidzin (pas)

a jedna od rijetkih rečenica u kojoj se koriste sva tri nova slova mogla bi biti reklama za kineski restoran:

śedi, iźedi lešo bidzina.
docsumann docsumann 14:15 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

little_radojica
Ako dovoljno ljudi tako govori, onda je pravilno.


дефиниши "довољно"


taman i više
stopalo stopalo 14:34 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

ima i bidza (kuja) ili bidzin (pas)


a bidzinčić za štene je poslednja 4 reč koja koristi slovo dz

inače da ne bude zabune, te reči uopšte nisu nepoznate ni na širem području crne gore i stare hercegovine, samo su se izgovarale sa "čistim" Z

biza, bizin, bizinčić i bronzin
NNN NNN 16:17 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

Ona se ubi da pravilno izgovori č i ć.
to Bosanci ionako ne razlikuju
(a i "đ" i "dž" ih nešto jebu)

predatortz predatortz 17:24 14.12.2016

Re: З́ајо с́еди са сестром З́ајом

NNN
Ona se ubi da pravilno izgovori č i ć.
to Bosanci ionako ne razlikuju
(a i "đ" i "dž" ih nešto jebu)



Ne.To je specifično za centralni deo i sarajevski kraj. Sarajlijice, inače, najnepravilnije govore. Severoistok prilično pravilno izgovara. Na zapadnom delu nemaju problem sa č i ć, ali drugačije akcentuju reči. Nije Bosna Sarajevo. To jeste najeksponiraniji deo, one žvake o sarajevskoj raji i sličnim glupostima i stereotipima. Bosna je mnogo kompleksnija i višeznačnija od toga.
little_radojica little_radojica 12:07 14.12.2016

За почетак

Члан 13. ставке под 8) и 9) да се бришу.
Образложење: Република Србија је световна држава у којој су цркве и верске заједнице одвојене од државе. У складу сотим нема основа (боље рећи - противуставно је) да се представницима цркава и верских заједница даје право учешћа у раду Националног просветног савета.

Даље, члан 24а и 24б, очигледно дописани у журби, да се бришу.
Образложење: Потпуно је непотребно оснивање опскурне Агенције за образовање и васпитање, поред већ дефинисаног Завода за унапређење квалитета образовања и васпитања (описаног у члановима 18-21) и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (описаног у члану 22.) Или да јој се формално подреде ови заводи чија је структура и делатност јасно описана.

2. део (Завршни испити), да се дода да програм завршног испита мора бити донет најмање четири године унапред.
Образложење: планови и програми наставе морају одговарати програму испита.

чл. 98. из става 3. који гласи "Изузетно, деца из осетљивих друштвених група могу да се упишу у школу, без доказа о пребивалишту родитеља и потребне документације." да се брише "из осетљивих друштвених група". Или да се јасно каже које су то групе, мада у сваком случају овај члан указује колико је све написано у закону само списак лепих (али крајње конфузно написаних) жеља... а одају и да је у питању држава у покушају...

чл. 163 Казне
за неуписивање у основну школу или неоправдано недолажење на наставу родитељ да се казни казном из Душановог или Хамурабијевог законика, по слободном избору (а не само са 5 до 50 хиљада динара ), те да се подвргне испитивању менталне урачунљивости.

Е да, чл. 32 Верификација установе, да се дода ставка да образовна установа не може бити верификована ако је изграђена без грађевинске дозволе.

Нисам све читао, али ово ми запало за око при читању укосо. Још да кажем да су уводне одредбе изузетно конфузне, редундантне и као такве бесмислене у једном закону. Мислим, "принципи", "циљеви" и "исходи" су све једно те исто, набацано и промешано као кад лоши ђаци одговарају, па врте једно те исто само речено на други начин, по неколико пута.
zilikaka zilikaka 12:11 14.12.2016

Re: За почетак

Ne paziš na času!
Pitanje glasi koja TRi člana zakona.
cassiopeia cassiopeia 12:19 14.12.2016

Re: За почетак

zilikaka
Ne paziš na času!
Pitanje glasi koja TRi člana zakona.


Koji je on štreber, već je i pročitao i dao proširen odgovor.


EDIT: Taso, izvini, ja ne mogu da čitam predlog zakona, mene taj pravnički jezik sludi totalno. Ja bi da mi se prepriča, Emsi gdeeee siiii...

Šalim se, pogledaću, nadam se do kraja bloga. Baš me zanima, al' manjak vremena za ozbiljno čitanje.

little_radojica little_radojica 12:45 14.12.2016

Re: За почетак

zilikaka
Ne paziš na času!
Pitanje glasi koja TRi člana zakona.


Дада, вид мене, треба прилагодити жеље форми "Златна рибица" или "дух из чаробне лампе".
Предлажем да се профани организују па пошаљу 30 пута по три различите жеље.
Материјала има, није да нема
tasadebeli tasadebeli 14:38 14.12.2016

Re: За почетак

cassiopeia

Taso, izvini, ja ne mogu da čitam predlog zakona,



Е, није предлог...

Него сам окачио тренутно важећи Закон.

Да имамо на шта да се ослонимо када дајемо предлоге.
cassiopeia cassiopeia 15:15 14.12.2016

Re: За почетак

tasa
Е, није предлог...

Него сам окачио тренутно важећи Закон.


Eto, kad ni blog ne čitam pažljivo

Da se osvrnem na

Побунио сам се пар пута, рецимо, што су прво донети програми наставних предмета, па су тек онда израђени стандарди постигнућа ученика на крају основног образовања.

Мени је то, брате, наопако рађено.

И био нападнут на тим скуповима од службеника Министарства као да сам изрекао најгору јерес.

А ваљда се прво израде стандарди постигнућа, па се на основу тога шта се очекује да ученик зна на крају основне школе, израђују програми?


Ne kapiram, pa valjda se polazi od toga šta je adekvatno za određeni uzrast da savlada i nauči, pa se na osnovu toga prave programi nastavnih predmeta. Je l' ja tebe dobro razumem da oni sve vreme rade naopako?
tasadebeli tasadebeli 15:34 14.12.2016

Re: За почетак

cassiopeia
tasa
Е, није предлог...

Него сам окачио тренутно важећи Закон.


Eto, kad ni blog ne čitam pažljivo

Da se osvrnem na

Побунио сам се пар пута, рецимо, што су прво донети програми наставних предмета, па су тек онда израђени стандарди постигнућа ученика на крају основног образовања.

Мени је то, брате, наопако рађено.

И био нападнут на тим скуповима од службеника Министарства као да сам изрекао најгору јерес.

А ваљда се прво израде стандарди постигнућа, па се на основу тога шта се очекује да ученик зна на крају основне школе, израђују програми?


Ne kapiram, pa valjda se polazi od toga šta je adekvatno za određeni uzrast da savlada i nauči, pa se na osnovu toga prave programi nastavnih predmeta. Je l' ja tebe dobro razumem da oni sve vreme rade naopako?



Па да.

У тој новој реформисаној школи у коју смо, ето, кренули пре десет година, прво су направљени програми наставних предмета, па су тек неколико година касније израђени стандарди постигнућа ученика.


То је и мене бунило.


Коси се са здравим разумом. Ваљда прво поставиш себи циљ, па онда бираш средство којим ћеш га достићи...
anonymous anonymous 23:42 14.12.2016

Re: За почетак

За почетак
Члан 13. ставке под 8) и 9) да се бришу.
Образложење: Република Србија је световна држава у којој су цркве и верске заједнице одвојене од државе. У складу сотим нема основа (боље рећи - противуставно је) да се представницима цркава и верских заједница даје право учешћа у раду Националног просветног савета.


...a za kraj ...da li je protivustavno da budu članovi kućnog saveta, vatrogasnog društva, ili nastupaju u emisiji kod Marića.....
little_radojica little_radojica 04:55 15.12.2016

Re: За почетак

...a za kraj ...da li je protivustavno da budu članovi kućnog saveta, vatrogasnog društva, ili nastupaju u emisiji kod Marića.....


Па јел ти не видиш дубоке формалне и суштинске разлике међу овим питањима?

Формално: оним ставовима које сам ја предложио да се бришу прописано је да у рад савета, као тела које доноси најбитније одлуке у вези са образовањем, морају да буду укључени представници верских заједница и то у својству заступника тих заједница иако Устав експлицитно наводи да су цркве и верске заједнице одвојене од државе.
Друго, суштински: какве везе имају цркве и верске заједнице са образовањем осим што су му анти-теза? Па то је исто као да пропишеш да у ватрогасно друштво (да искористим згодно овај твој пример) мора бити укључен представник друштва пиромана Србије.

Наравно, да се деси да се у том савету случајно нађу све сами дубоко религиозни или да су неки чак и свештена лица (рецимо представник родитеља би могао сасвим случајно да буде поп) то не би био никакав проблем у смислу уставности, напротив.
tasadebeli tasadebeli 08:33 15.12.2016

Re: За почетак

little_radojica

суштински: какве везе имају цркве и верске заједнице са образовањем осим што су му анти-теза? Па то је исто као да пропишеш да у ватрогасно друштво (да искористим згодно овај твој пример) мора бити укључен представник друштва пиромана Србије.



Ау, брат Радојица!

Па немој да си и ти партизански комесар!

Ја сам мислио да смо то питање некако разрешили на мом претходном блогу.
rade.radumilo rade.radumilo 12:12 15.12.2016

Re: За почетак

Ја сам мислио да смо то питање некако разрешили на мом претходном блогу.


Očito da nismo, jer čim se mantijaši krenu petljati u stvari koje su izvan crkava, opet smo u problemu u kome smo već hiljadama godina.
little_radojica little_radojica 14:59 15.12.2016

Re: За почетак

Па немој да си и ти партизански комесар!


Ау, друг Тасо! Па ја сам мислио да смо досад раздвојили комунизам од атеизма, мајку му стару!

Комуниста је и атеиста, атеиста не мора бити и комуниста.
tasadebeli tasadebeli 15:28 15.12.2016

Re: За почетак

little_radojica
Па немој да си и ти партизански комесар!


Ау, друг Тасо! Па ја сам мислио да смо досад раздвојили комунизам од атеизма, мајку му стару!

Комуниста је и атеиста, атеиста не мора бити и комуниста.



Ко овде прича о комунистима?

Уосталом, Христос је био једини истински и искрени комуниста за којег ја знам.



Ја овде причам о једносмерним мозговима, догматизму, искључивости, па на крају крајева, зашто и то не рећи, сегрегацији и дискриминацији на основу нечијих верских убеђења.


То су ти комесари које ти помињем, Радојице.
little_radojica little_radojica 15:53 15.12.2016

Re: За почетак

Уосталом, Христос је био једини истински и искрени комуниста за којег ја знам.



Ако је уопштре био, то не знамо

Ја овде причам о једносмерним мозговима, догматизму, искључивости, па на крају крајева, зашто и то не рећи, сегрегацији и дискриминацији на основу нечијих верских убеђења.


уфуф, тешке речи, где си све ово видео?
Молим те да ми објасниш какве везе имају цркве и верске заједнице са образовањем у 21. веку, у било ком смислу. И какве везе имају партизански комесари са мојим постом?
rade.radumilo rade.radumilo 17:57 15.12.2016

Re: За почетак

Молим те да ми објасниш какве везе имају цркве и верске заједнице са образовањем у 21. веку, у било ком смислу


Pa njima je cilj da imaju i te kakve veze, a onda kad neko kaže čekaj malo, je li ovo teokratija ili građansko društvo, onda kukaju: netolerancija, isključivost, dogmatizam...
tasadebeli tasadebeli 09:04 16.12.2016

Re: За почетак

little_radojica

Па ја сам мислио да смо досад раздвојили комунизам од атеизма, мајку му стару!



Опет он комунисти, па комунисти!

Остав' се, бре, тога када ти не приличи!


Комуниста је и атеиста,



А ти то са идеолошке тачке гледаш? На основу партијашког наслеђа?

Па ако се мрднеш са те тачке, видећеш да ти ова тврдња и не мора баш бити истинита.


атеиста не мора бити и комуниста.



Као што ни комуниста не мора бити атеиста.

То покушавам да ти кажем.
G.Cross G.Cross 13:09 14.12.2016

Skromni doprinos

E Taso natera me da citam zakon.

Imam predlog za clan 10z :

"Zakonom se zabranjuje da se u zakonu o obrazovanju koriste recenice koje sadrze 68 reci "

Primer :


Члан 10в
Сврха обраде података је обезбеђивање индикатора ради праћења обухвата деце и ученика, ефикасног и квалитетног функционисања образовно васпитног система, планирања образовне политике, праћење, проучавање и унапређивање образовноваспитног нивоа деце и ученика, професионалног статуса и усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника, рада образовно васпитних установа, ефикасно финансирање система образовања и васпитања и стварање основа за спровођење националних и међународних истраживања у области образовања и васпитања.
zilikaka zilikaka 13:57 14.12.2016

Re: Skromni doprinos

Imam predlog za clan 10z :

"Zakonom se zabranjuje da se u zakonu o obrazovanju koriste recenice koje sadrze 68 reci "

Primer :...




Koliko se često zapitam GDE pronalaze te takve koji su u stanju da sklope ovakvu rečenicu.
I još mnoge razne "takve"
Jukie Jukie 14:05 14.12.2016

Re: Skromni doprinos

Obrazovno-vaspitni treba da piše sa crticom
arianna arianna 13:09 14.12.2016

Hvala za blog

:))))

Ponesem ja juče ovaj dopis medju zaposlenima u jednoj školi, i dobijem sledeću reakciju:

Oni što su zaposleni na odredjeno vreme, momentalno su se ogradili rečima "kako se njih to ne tiče, jer nisu u stalnom radnom odnosu i ne pada im na pamet da se time bave"

Srećnici koji su u stalnom radom odnosu - "neće da se smaraju glupostima i dopisima koje niko ne čita"


Zavladao neki opšti bedak medju zaposlenima, jedino se ljudi priberu kad treba da se organizuju proslave, i to po mogućstvu za dz!


tasadebeli tasadebeli 14:08 14.12.2016

Re: Hvala za blog

arianna

Srećnici koju su u stalnom radom odnosu - "neće da se smaraju glupostima i dopisima koje niko ne čita"



Слушам ту реченицу по школским зборницама већ 25 година.

Ал' рачунам, када нам је већ понуђено да кажемо шта мислимо, зашто да онда успијамо?

Па макар то нико и не читао...

Барем можемо да кажемо: Ми урадисмо оно што је до нас.
arianna arianna 14:14 14.12.2016

Re: Hvala za blog

Ал' рачунам, када нам је већ понуђено да кажемо шта мислимо, зашто да онда успијамо?

Па макар то нико и не читао...

Барем можемо да кажемо: Ми урадисмо оно што је до нас.


Mislimo isto

samo smo u manjini


tasadebeli tasadebeli 15:30 14.12.2016

Re: Hvala za blog

arianna
Ал' рачунам, када нам је већ понуђено да кажемо шта мислимо, зашто да онда успијамо?

Па макар то нико и не читао...

Барем можемо да кажемо: Ми урадисмо оно што је до нас.


Mislimo isto

samo smo u manjini





Знам.

Zavladao neki opšti bedak medju zaposlenima, jedino se ljudi priberu kad treba da se organizuju proslave, i to po mogućstvu za dz!



И ја исто видим ово и код мене у школи и још неким школама у које залазим.


А знаш шта, није да тражим оправдање, али може бити и да је дошло до замора материјала у свеопштој ситуацији.




Нису људи мислили да ће им посао бити да буду амортизер нагомиланог социјалног незадовољства, материјалне, моралне и духовне беде...



Нико нема неисцрпну енергију. Умори се човек од тога после неког времена.



Да видиш само како изгледају неке моје колеге и колегинице у зборници...



Кад их видим, ја их свакога дана загрлим и певам им...
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 17:08 14.12.2016

Re: Hvala za blog

Razbucao vam Aca svest inflacijom pseudo-slobode govora - brate, gore nego pod Turcima: unutrasnje ropstvo.

Edit:

He will do that by handing out licenses to everyone. Silvio Berlusconi did it in Italy, and he will do it here. There will be many channels, and everyone will see long-legged models, quiz shows and religious preachers. They will have no money for investigative reports, field reports or dealing with libel suits. There will be plenty of freedom of speech here, but there will be no journalistic work.
Jukie Jukie 14:46 14.12.2016

Na prvu ruku

Član 10, stav 2, treba da piše ništavna a ne ništava.

Član 30, stav 3, alineja 2, da se promeni da nastavnici ne moraju da budu na neodređeno vreme, pošto je nemoguće zaposliti nove ljude usled zakona o prebacivanju ljudi sa izgubljenom normom na svako slobodno mesto. Može lako da se desi da svi nastavnici u maloj novoosnovanoj školi budu zaposleni na određeno a ne neodređeno.

Član 33, stav 2 i 3, već postoje zakoni koji regulišu koliko maloletnici smeju da rade i koje poslove; po članu 33 npr. osmaci ne smeju da prodaju nešto u školskoj prodavnici, a osnovci svih uzrasta ne smeju u okviru školskog projekta da prave male džidžabidže koje bi prodavali (iako verovatno smeju da iste rukotvorine napravljene kod kuće prodaju na ulici u okviru dečjeg vašara).

Član 72, stav 6, ukinuti veronauku i građansko pa samim tim izbrisati i ovaj stav

Član 77, ovaj deo koji počinje sa "Tim u školi..." treba precizirati šta ako detetu treba IOP iz predmeta koji predaje razredni starešina, da li se u tim dodaje još jedan nastavnik tog predmeta (šta ako ne postoji u toj školi?) ili tim ostaje sa jednim članom manje

Član 77, donošenje i vrednovanje IOPa treba da bude klizno kad god se ukaže potreba i da ne bude ograničeno smernicama tipa tri meseca, dvaput u školskoj godini itd.

Član 82, stav 3, izbrisati zarez iza reči ispit i zameniti reč njegovim rečju svojim.

Član 84, stav 3, isto zameniti reč njegovim rečju svojim.

Član 85, stav 3, isto zameniti reč njegovim rečju svojim.

Član 88, stav 1, uvesti da školska godina traje od 1.juna do 31.maja, kako bi đaci bili na raspustu u aprilu i maju kada je lepo vreme pa mogu da se igraju u prirodi, što pozitivno deluje na njihov psihički i fizički razvoj (i generalno zdravlje).
Samim tim i član 88, stav 5, da donese do 1.marta

Član 95, stav 1, uvesti da svi smerovi srednjeg obrazovanja traju 4 godine

Član 102, stav 3, izbrisati zarez iza reči odobreni

Član 108, stav 3, da automatski ponavlja razred

Član 136, 1) promeniti 20 u 16

itd. mrzi me dalje

zemljanin zemljanin 18:08 14.12.2016

Uredba

da se godištu 1964 prizna beneficirani radni staž i time stvore uslovi za penzionisanje u punom iznosu do kraja 2016.

da ne bude ja u poenziji a ti još uvek radiš - naši smo
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 19:31 14.12.2016

Re: Uredba

Тасо, ја сам пријавио овог атеисту и поборника дијалектићког материјализма! Само сурово, нека будеш знан као Таса Сурови - прошли су дани Тасе Добрице...

Земс, зезам се! Имам температуру и на рубу сам халуциногеног, па сам опалио уместо препоручи - бриши.
tasadebeli tasadebeli 20:40 14.12.2016

Re: Uredba

zemljanin

da se godištu 1964 prizna beneficirani radni staž i time stvore uslovi za penzionisanje u punom iznosu do kraja 2016.



Вала, ко је током деведесетих радио по српским школама да му се те године рачунају дупло у стаж!


da ne bude ja u poenziji a ti još uvek radiš - naši smo



Кад смио већ код п(о)ензије:


"Тко није водио дјецу на загребачки велесајам
тај не зна што је патња."


(Извини, знам да је типфелер, али не издржах.)



Srđan Fuchs

Тасо, ја сам пријавио овог атеисту и поборника дијалектићког материјализма! Само сурово, нека будеш знан као Таса Сурови - прошли су дани Тасе Добрице...

Земс, зезам се! Имам температуру и на рубу сам халуциногеног, па сам опалио уместо препоручи - бриши.




Нема везе, Срки, свеједно ћу га обрисати. Видиш да је почео да ме шаље у пензију.


"Нећу ја у пензију, ја 'оћу да радим, човече!"



zilikaka zilikaka 23:39 14.12.2016

Re: Uredba

Вала, ко је током деведесетих радио по српским школама да му се те године рачунају дупло у стаж!

Taj sam!
Predlažem i da se ovo množi odgovarajućim koeficijentom u zavisnosti od škole u kojoj je radio.
Mislim da bih ja dobila bar još x1,8 na posebno otežane uslove.
bekasa bekasa 21:58 14.12.2016

Promeniti proces učenja

Lionsgate Lionsgate 06:28 15.12.2016

Ma daj molim te

koji obrazovni sitem u Srbiji bre. Ako shabani nisu u stanju da izguraju proceduru za PISA testiranje da li mislite da su sposobni da nesto sustinski promene u davno prevazidjenom skolskom sistemu?

Jednostavno resenje, neka neko prilagodi neki bolji obrazovni sistem iz Evrope, eto u blizini Srbije se nalazi Slovenija ciji djaci imaju sjajne rezultate medju vrsnjacima iz sveta. Nije sramota ugledati se na daleko bolje ali sa ovim ljudima u obrazovnom sistemu tesko ce i to.
Jukie Jukie 07:42 15.12.2016

Re: Ma daj molim te

Dakle, sistem obrazovanja u Srbiji je dno dna. Ako bi se odjednom primenio sistem bilo koje normalne zemlje (samo pratili pravilnici doslovce), trećina đaka bi ponavljala razred jer nemaju znanja, umenja i navike potrebne za praćenje nastave na propisanom nivou, a druga trećina bi imala neke stvarno jadne pozitivne ocene
tasadebeli tasadebeli 08:22 15.12.2016

Re: Ma daj molim te

Lionsgate
koji obrazovni sitem u Srbiji bre. Ako shabani nisu u stanju da izguraju proceduru za PISA testiranje da li mislite da su sposobni da nesto sustinski promene u davno prevazidjenom skolskom sistemu?

Jednostavno resenje, neka neko prilagodi neki bolji obrazovni sistem iz Evrope, eto u blizini Srbije se nalazi Slovenija ciji djaci imaju sjajne rezultate medju vrsnjacima iz sveta. Nije sramota ugledati se na daleko bolje ali sa ovim ljudima u obrazovnom sistemu tesko ce i to.



Најлакши пут је дићи руке од свега и препустити се уз кукумавчење...

Или побећи од свега. (Ништа лично!)

'Ајде и теби да пустим оно што певам мојим колегама који, како то лепо рече Аријана:


Srećnici koju su u stalnom radom odnosu - "neće da se smaraju glupostima i dopisima koje niko ne čita"








А при преписивању туђих искустава требало би да имамо у виду мало домаће околности. Рецимо, издвајање државе за образовање...


У Словенији је захват из БНД за образовање 5,7%, а у Србији је 4,4%.

О разликама у БНД наших држава и да ти не причам.

Ради се о огромним парама по глави сваког учесника у образовању.


Не може се само тек преписивати.


Тако смо за инклузију у образовању преписивали марљиво тзв. фински модел, али нам при томе нико није рекао да је у самој Финској то регулисано много, много другачије, пре свега на добровољној бази код наставника, са много више издвојених пара за мотивацију тих наставника, са по још два асистента поред наставника у учионици у којој седи једно дете обухваћено инклузијом, са чврстим правилима која деца могу тиме бити обухваћена и слично.

Код нас закон прописује да је сваки наставник обавезан да се прихвати тог посла, при томе нема никакву финансијску мотивацију и, најгоре од свега, нема никакву помоћ система.

Па тако ја добијем дете које треба да буде обухваћено инклузијом (ИОП), а при томе нико, од педагога и психолога школе који су ми први задужени за подршку, па до интерресорних комисија и надаље, Школске управе и Министарства, нико не зна да ми каже шта је са дететом, који проблем има, без чега ја онда и не знам које су му могућности и како да направим тај индивидуални програм, са каквим задацима...


Ево, рецимо тренутно ја у петом разреду у једном одељењу имам чак троје деце обухваћених ИОП, немам асистента, не знам чак ни на ком нивоу треба да осмишљавам задатке за рад на часу са том децом, нико то не зна да ми каже, у чему је проблем те деце (ја нисам лекар, дијагностичар, психолог, психијатар итд. ја сам само наставник српског језика) родитељи одбијају да учествују у свему томе и на концу приче, ја тапкам по мраку нагађајући како треба све то да радим са том децом у одељењу поред које имам још њих 25 којима треба исто тако посветити време и пажњу на часу.


И то ти је, што се мене тиче, најбољи пример како то изгледа када се само преписује од других без узимања у обзир услова у сопственом окружењу.

И при томе се то ради искључиво због самопромоције појединаца, а не због добробити читавог система образовања и друштва у целини.



Пази, да не бих био погрешно схваћен код неких душебрижника на овом Блогу као што је то бивало раније (а доживљавао сам то и на стручним скуповима), ја ништа не бих мењао у члану 6. овог Закона:


Право на образовање и васпитање

Члан 6

Свако лице има право на образовање и васпитање.
Грађани Републике Србије једнаки су у остваривању права на образовање и
васпитање, без обзира на пол, расу, националну, верску и језичку припадност,
социјално и културно порекло, имовно стање, узраст, физичку и психичку конституцију, сметње у развоју и инвалидитет, политичко опредељење или другу личну особину.

Лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и
васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему
образовања и васпитања, у редовном систему уз појединачну, односно групну додатну подршку или у посебној предшколској групи или школи, у складу са овим и посебним законом.


Лица са изузетним способностима имају право на образовање и васпитање које
уважава њихове посебне образовне и васпитне потребе, у редовном систему, у
посебним одељењима или посебној школи, у складу са овим и посебним законом.
Страни држављани и лица без држављанства имају право на образовање и васпитање
под истим условима и на начин прописан за држављане Републике Србије.




Али бих тај посебни закон који се овде помиње и подзаконска акта и прописе ускладио тако и спроводио их на терену много озбиљније него што је то сада био случај да не би овај члан 6. био у колизији са чланом 44. истог овог Закона, посебно оним болдираним:


Забрана дискриминације

Члан 44

У установи су забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају,
дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

Под дискриминацијом лица или групе лица сматра се свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављење разлика повлађивањем или давањем првенства.

Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне
равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у
неједнаком положају.


Ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације од стране запосленог,
ученика или трећег лица у установи, заједнички прописује министар и орган надлежан
за припрему прописа о људским и мањинским правима.



Јер и она деца која нису обухваћена ИОП такође имају права на постизање пуне равноправности у образовном процесу, зар не?

А не да буду занемаривана из простог разлога што се од оног наставника у учионици очекује да буде супермен који ће све то сам, без подршке система, врло често и без подршке у сопственој школи, носити на својим плећима, а што он објективно гледано, не може да постигне.
tasadebeli tasadebeli 08:57 15.12.2016

Re: Ma daj molim te

Jukie
Dakle, sistem obrazovanja u Srbiji je dno dna. Ako bi se odjednom primenio sistem bilo koje normalne zemlje (samo pratili pravilnici doslovce), trećina đaka bi ponavljala razred jer nemaju znanja, umenja i navike potrebne za praćenje nastave na propisanom nivou, a druga trećina bi imala neke stvarno jadne pozitivne ocene





arianna arianna 09:44 15.12.2016

Re: Ma daj molim te

Ево, рецимо тренутно ја у петом разреду у једном одељењу имам чак троје деце обухваћених ИОП, немам асистента, не знам чак ни на ком нивоу треба да осмишљавам задатке за рад на часу са том децом, нико то не зна да ми каже, у чему је проблем те деце (ја нисам лекар, дијагностичар, психолог, психијатар итд. ја сам само наставник српског језика) родитељи одбијају да учествују у свему томе и на концу приче, ја тапкам по мраку нагађајући како треба све то да радим са том децом у одељењу поред које имам још њих 25 којима треба исто тако посветити време и пажњу на часу.



Roditelji ne mogu i ne smeju da odbiju da učesetvuju u IOP-u. Moraju da se uključe, u suprotnom imaš pravo da tražiš pomoć CZR, prijaviš slučaj socijalnim radnicima, zapretiš lišavanjem roditeljskog staranja, novčanim kaznama za zanemarivanje deteta, i..... moraće da se uključe.

Što se tiče psihologa i pedagoga - ljudi nisu dijagnostičari. Mogu da prepoznaju poremećaje i da dete pošalju dalje na preglede u neku od referentnih medicinskih ustanova na dijagnostiku.
Po dobijanju medicinske dokumentacije, pristupa se TIMSKI pisanju IOP-a. tj. stručni tim za inkluzivno obrazovanje. Ne može samo razredni da radi IOP, jer je u tom slučaju IOP nevažeći.

ИОП у установи доноси педагошки колегијум на предлог стручног тима за
инклузивно образовање (СТИО), односно тима за пружање додатне
подршке детету/ученику (ИОП тим)
. Родитељ, односно старатељ учествује у
изради ИОП-а и даје сагласност за спровођење ИОП-а. У првој години
уписа у установу, ИОП се доноси и вреднује тромесечно, а у свим
наредним годинама на крају или почетку сваког полугодишта или радне
године. Наставник и васпитач при планирању свог рада у одељењу,
односно групи усклађује свој план са ИОП-ом детета/ученика. Спровођење
ИОП-а прати просветни саветник (према ЗОСОВ-у, члан 77).



Svaki iole razuman nastavnik treba da se ogradi od indivdualnog pisanja IOP-a jer u protivnom može direktno taj nastavnik da snosi posledice neuspeha realizacije. Zato se IOP piše timski. Više glava sagledavaju problem iz različitih uglova, pa je i mogućnost greške manja. Tako i piše u delu kako se izradjuje IOP.



Što se tiče asistenata:

Установа и родитељи тада могу поднети захтев
интерресорној комисији (ИРК) за покретање поступка за процену потребе
за додатном подршком детету/ученику.


Када је за остваривање плана прилагођавања потребно обезбедити
додатна финансијска средства (пр. набавка дидактичког материјала,
специјалних помагала, плаћање исхране или продуженог боравка и сл.)
установа и родитељи могу поднети захтев интерресорној комисији (ИРК)



по потреби и идентификовање додатне подршке за коју је потребно
мишљење/одобрење интерресорне комисије - процењује се да ли је
за напредовање детета/ученика неопходно обезбедити неко додатно
учило или помагало (асистивна технологија), персоналног или
педагошког асистента,
додатну исхрану, продужени боравак, превоз и
слично, зашта су потребна додатна финансијска средства.


IZVOR: Priručnik za pisanje i planiranje IOP-a <<<<



Uz sve to lekara, psihologa i pedagoga sve je manje ( na snazi je Uredba Vlade o zabrani zapošljavanja, tu su i tehnološki viškovi), a dece sa smetnjama u razvoju sve više.

Sa onim finskim obrazovnim modelom isti smo kao i Hamlet u selu Mrduša Donja.

tasadebeli tasadebeli 10:06 15.12.2016

Re: Ma daj molim te

arianna



Све ово знам, Аријана... Имам и приручник.


Проблем и није у самој замисли и у томе како је стављена на папир, већ како се спроводи у пракси.

Педагог и психолог нису дијагностичари, али су обично координатори за процес инклузије по школама.

Зато се од њих и очекује помоћ не толико за одређивање проблема код детета, него где се упутити, коме се обратити...


А онда ти, рецимо, после свега школски педагог или психолог кажу да уи даље не знају у чему је проблем. Или ти чак какжу да не могу то да ти кажу јер су то приватне ствари породице као што рекоше мојој жени у средњој школи у којој ради.


ИОП увек радим тимски. Посебно се раде за сваки предмет. Али тимски. Барем то није натоварено на леђа разредном старешини.


Претње социјалном службом и лишавањем старања користимо само као крајњи аргумент у убеђивању родитеља да учествују (а то је у мојој школи у око 50% случајева). Али и ту смо увек свесни да блефирамо јер, у суштини, праву помоћ социјалних служби у таквим ситуацијама никада нисмо добили.


Uz sve to lekara, psihologa i pedagoga sve je manje ( na snazi je Uredba Vlade o zabrani zapošljavanja, tu su i tehnološki viškovi), a dece sa smetnjama u razvoju sve više.

Sa onim finskim obrazovnim modelom isti smo kao i Hamlet u selu Mrduša Donja.






Тако је. То и ја покушавам да кажем.
Lionsgate Lionsgate 15:56 15.12.2016

Re: Ma daj molim te


У Словенији је захват из БНД за образовање 5,7%, а у Србији је 4,4%.

О разликама у БНД наших држава и да ти не причам.

Ради се о огромним парама по глави сваког учесника у образовању.


Не може се само тек преписивати.

Sine ili se foliras ili nisi video (trece necu da napisem), kod mene gore stoji "prepisati uz prilagodjavanje". U sustini jedini pravi put je ne izmisljati toplu vodu ako je mnogi pre nas vec uspesno koriste, pa i eto relativno bliska i nekada deo zajednicke kuce, mala Slovenija. Uostalom, vecinu sistemskih stvari )pogotovo zakona) nasi tabaju sa Zapada.

Razlika izmedju BND Slovenije i Srbije nije drasticna ali verovatno mislis na cinjenicu da bi bio manje izdvojeno po glavi ucenika, zaposleni ti nisu pali na pamet jer je to poenta? Ma daj, na kraju se kod vas prosvetara sve svede na kintu, vrlo prozaican svet.

Edit.
Sine Taso, jel umes ti da napises post koji ima manje od 5 min skrolanja po telefonu? Jbt, koju ocenu dajes ucenicima za preopsirnost na pismenom iz srpskog onda...
tasadebeli tasadebeli 08:53 16.12.2016

Re: Ma daj molim te

Lionsgate

Sine ili se foliras ili nisi video (trece necu da napisem), kod mene gore stoji "prepisati uz prilagodjavanje".



Ма видео сам... Само што код нас ти се то одвија тако да се преписује без прилагођавања, а по могућству са рушењем свега онога старог што је и ваљало.

Нисам ја теби ништа ни замерио на ономе што си написао у првом коментару.


Осим на дефетизму.

Вероватно ти и не бих одговорио да ниси написао:


Ma daj molim te
koji obrazovni sitem u Srbiji bre.

Nije sramota ugledati se na daleko bolje ali sa ovim ljudima u obrazovnom sistemu tesko ce i to.



Прецизније је рећи, са оваквим друштвом у Србији, тешко ће и то.


Школе су само део друштва у којем функционишу.

И његова микрослика.


Какав си ти као родитељ, такав сам ја као наставник, какав сам ја као наставник, такво нам је Министарство просвете и то ти је то.


Најлакше је вадити трн из туђег ока трубивши на сав глас како у просветном систему раде све саме гњиде, а при томе не видети балван у свом родитељском оку. Родитељи и деца су такође део тог система, зар не?


А ти настави и даље да паушално оцењујеш читав образовни систем у Србији искључиво из свог малог ситносопственичког угла не сагледавајући при томе колико си и сам одговоран за то.


Ево овде ти је, рецимо, понуђено да конкретно кажеш шта би ти у основном закону у образовању у Србији променио.

И?

Шта је твој одговор?

Да ништа не ваља?


Е, до мојега и преко мојега!
tetkino tetkino 09:53 16.12.2016

Re: Ma daj molim te

Једна од погубнијих ствари уведена у образовни систем Србије (наравно наопако уведена, недовољно добро постављена, никад до краја спроведена...) је капитација - тј. финансирање по глави са акцентом на финансирање школа уз учешће локалне самоуправе.

Од њеног оснивања до данас Србија је била и остала земља са једном од највећих разлика у стопи развијености у Европи. Бивша СФРЈ је централизованим системом образовања постигла уједначеност у знању (незнању) и то се види на ПИСА тестовима.

Приче како материјално није битно да се деци пренесе знање окачите мачку о реп. У сиромашним крајевима деца иду у школе без воде, без канализације, без тоалета, без сала за физичко, без креда јер је и то на локалној самоуправи. Као што је и број помоћника у настави и пратилаца за децу са посебним потребама.

Људи уведу промену, ништа се не дешава годину - две и они кажу, ето видите нема штетних резултата.
Велики системи се ужасно споро мењају - требају да прођу и деценије да се виде резултати - како добри, тако и лоши.

Кад успемо сиромашној деци укинемо право на школовање, а радимо на томе већ дуго и темељно и то не на високошколско, које је мисаона именица већ сад, него на оно основно, то је крај. То је Србија у границама, размишљањима и образовној структури пре Вука и Доситеја.
Jukie Jukie 20:22 15.12.2016

Novi blog koleginice Bobe

Ljubinka Boba Nedić o najnovijim dešavanjima u školama:

Када држава тетоши силеџије
arianna arianna 21:51 15.12.2016

Re: Novi blog koleginice Bobe

Ова држава тетоши силеџије свих узраста!


citat je iz bloga a ja bih da ilustrujem jednim malim primerom


NN učenik IV razreda, umerene mentalne ometenosti, upisan u jednu od ŠOSO sa domom.

u dve reči - veoma agresivan

a da bih opisala bar deo situacije, evo primera: U sred grejne sezone, NN izčupa ventil na radijatoru, uz to prethodno je skinuo i neki dodatni zavrtanj (koji je stavio u usta i progutao ga !!!) kojim je bio fiksiran radijator, pri tom krene vrela voda, a sam radijator se otkači i padne. I dok su zaposleni okupirani vodom, pozivanjem majstora, zbrinjavanju preplašene dece itd, pomenuti učenik otkači dugačku garnišnu povlačenjem zavese, nanese povrede glave drugom štićeniku, a u begu iz prostorije trećem, manjem detetu (teško pokretljivom), koji mu se našao na putu, zarije nokte u lice i nanese mu teške povrede u predelu oka. Otrči u kupatilo zatvori se, i kad taman ljudi pomisle -ajd smiriće se, izadje umazan svojim fekalijama po licu i garderobi, smejući se i pozivajući druge da ih "obeleži"

Nikakve vaspitne do sad primenjive mere, nisu dale rezultate, jer ko god mu se približi, čak i u pokušaju da mu prinese hranu, biva napadnut (šutiranjem, pljuvanjem, gadjanjem čime dohvati).

Do sad nikakvi IOP-i nisu doneli ni pomak. Najtragičnije je što je u IOP-u napisano "savladati glasove onomatopejom domaćih životinja" i to nije savladano. Za neupućene ovo u nekom internom prevodu znači "da ne može ni da laje"

Zašto vam sve ovo pišem? da bar delimično stvorite sliku o detetu koji po Zakonu MORA u školu, nema personalnog asistenta (jer opština nema para) i pitanje svima:
Kako zaštititi drugu decu sa višestrukim smetnjama u razvoju od nasilnika, koji toga nije svestan, baš kao i njegovi roditelji, kojima je on peto dete, a ne narušiti njegovo zakonsko pravo na školovanje?

Ako neko ima bilo kakav konstuktivan predlog, neka napiše. Unapred hvala.


cassiopeia cassiopeia 10:49 16.12.2016

Re: Novi blog koleginice Bobe

Za neupućene ovo u nekom internom prevodu znači "da ne može ni da laje"


Taj odvratni interni prevod upravo odslikava odnos većine prema osobama sa invaliditetom.

Problem koji si opisala ne potiče samo od deteta već od nepostojanja adekvatne komunikacije od strane odraslih. Koliko vidim iz ovog tvog opisa dete je to koje nameće svoje obrasce ponašanja bez adekvatnog odgovora od strane vaspitača. Jednostavno su upali u njegov sistem i svojim reagovanjem potkrepljuju njegovo ponašanje. Iz tvog opisa zvuči kao da su se svi stavili u ulogu žrtve i samo čekaju šta će sledeće da uradi da bi im privukao pažnju.

Ovde je potreban neko ko ima iskustva u radu sa decom slične ili iste simptomatologije. Komunikacija je dvosmerna ulica i sigurna sam da to većina ljudi koji rade sa njim znaju. Ono što ne znaju je da postoji način da dobiješ drugačiji odgovor od deteta, osim ovih koje za sad dobijaju.

Moje rešenje je da se traži stručno lice, psihoterapeut, koji ima iskustva u radu sa takvim poremećajima ponašanja.
arianna arianna 11:20 16.12.2016

Re: Novi blog koleginice Bobe


Jasno je kao dan, da je uvek kriv nastavnik, vaspitač, Sveti Petar i ko zna ko još, baš kao što je za slučaj u NS i po pitanju paljenja beskućnika, kriv socijalni radnik, jer nije preduzeo mere.

Moje rešenje je da se traži stručno lice, psihoterapeut, koji ima iskustva u radu sa takvim poremećajima ponašanja.


Ovi stariji sa iskustvom ga izbegavaju u širokom luku, jer je fizički kontakt zabranjen, psihički - neostvarljiv, sem toga postoji još veliki broj dece kojima je pomoć neophodna a mladji "umetnici" se ne zapošljavaju. Postoji Uredba Vlade o zabrani zapošljavanja.
cassiopeia cassiopeia 11:41 16.12.2016

Re: Novi blog koleginice Bobe

Jasno je kao dan, da je uvek kriv nastavnik, vaspitač, Sveti Petar i ko zna ko još, baš kao što je za slučaj u NS i po pitanju paljenja beskućnika, kriv socijalni radnik, jer nije preduzeo mere


Ja nisam nigde ni rekla da je uvek...


Jasno mi je da je manjak zaposlenih, jasno mi je da nema adekvatne edukacije postojećeg osoblja, valjda postoji neki način da se priđe tom detetu.

Ne razumem ovo sa izbegavanjem fizičkog kontakta. Kako spreče dete da sebi naudi... stoje i gledaju sa strane?!?
arianna arianna 11:54 16.12.2016

Re: Novi blog koleginice Bobe

Ne razumem ovo sa izbegavanjem fizičkog kontakta. Kako spreče dete da sebi naudi... stoje i gledaju sa strane?!?


Otprilike tako.

Zabranjen je fizički kontakt. Naročito u ustanovama otvorenog tipa. Pipneš li ga, makar i da bi ga zaštitio od samopovredjivanja, dušebrižnici pišu odmah da je seksulano uznemiravano.

Edit:
pa premeri: da li odgovora kazna za nesavesno postupanje na poslu ili da te optuže za nasilje ili za seksulano uznemiravenje mentalno ometeno maloletnog lica

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana