Društvo| Kultura| Literatura

Posrnuli anđeli – NIN-ova nagrada

amika RSS / 14.01.2017. u 09:49

ПОСРНУЛИ АНЂЕЛИ – НИН-ОВА НАГРАДА

У финалу за НИН-ову награду нашло се четворо писаца - Владан Матијевић за роман "Сусрет под необичним околностима" (Лагуна), Ивана Димић за "Арзамас" (Лагуна), Владимир Табашевић са насловом "Па као" (Лагуна) и Владислав Бајац са романом "Хроника сумње" (Геопоетика).

Жири НИН-ове награде критике за најбољи роман године, у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), претходно је од 170 књига у ужи избор уврстио 11 издања.

Име 63. добитника НИН-ове награде биће познато 16. јануара у подне, најавио је тај недељник а свечано уручење биће урпиличено у Југословенској кинотеци 23. јануара у 17х.

НИН-ова награда први пут је додељена 1954, а прошле године награђен је Драган Великић за дело "Иследник".

 

ВЛАДАН МАТИЈЕВИЋ, СУСРЕТ ПОД НЕОБИЧНИМ ОКОЛНОСТИМА

Роман о посрнулом анђелу и демонима, љубави и смрти. Ана Жежељ намерава да 9. јул 2015. проживи на уобичајен начин: пушећи цигарете, пијуцкајући пиво и чекајући да зазвони телефон, да јој се напокон јави Марјан, нестао пре више од пола века. Тај дан је, међутим, од раног јутра другачији и по много чему наговештава да јој може бити последњи. У грудима осећа бол, а баш тада открива да загробни живот и оностране силе стварно постоје. У свом купатилу види биће с пепељастим крилима. Да ли заиста почиње гротескни и страшни рат између демона и анђела с којим се спријатељила или је све само плод њене богате уобразиље?

Владан Матијевић (Чачак, 1962) објавио је две књиге поезије, пет романа, две збирке приповедака, књигу есеја и драма. НИН-ову награду добио је 2003. за дело "Писац издалека".

ИВАНА ДИМИЋ, АРЗАМАС

Ређајући прозне фрагменте и „драмолете“, Ивана Димић исписује причу у којој ће љубав бити јача од смрти. Наслов свој темељ има, како књижевница напомиње у једном новинском разговору, у размишљањима Виктора Шкловског о близини среће и коначног краја. Предраг Бајчетић бележи да је реч о делу потресне искрености и ведре бодрости, саткано од драмског које се магично преображава у романескно. „Разговори који се чине комички, а нису – размишљања која се чине тужна, а нису. Припада ретком, и занимљивом жанру данце мацабре, и јесте оно бодлеровско да се – смрт смеје нашим лудостима, и није то.“

Ивана Димић (Београд, 1957) ауторка је пет књига кратких прича, низа драма, драматизација и ТВ сценарија.

ВЛАДИМИР ТАБАШЕВИЋ, ПА КАО

Емил, млади писац и умишљени геније, добија прилику да искористи књижевни таленат и за новчану надокнаду напише књигу о животу једног пуковника у пензији. Док слуша старчева сећања која треба да уобличи у књижевно успелу форму, Емил упознаје његову неговатељицу Ану, прелепу младу девојку са којом улази у страствену љубавну везу. Фигура старца само је повод за бројне неспоразуме које ће проживети млади заљубљени пар поставши жртва свеопштег хаоса. Како друштвеног, тако и оног личног, породичног. Пакао генерацијских разлика, породичних релација, неразумевања и немогућности истинског љубавног сусрета исписује се у једном наизглед обичном љубавном односу.

Владимир Табашевић (Мостар, 1986) аутор је четири књиге поезије и романа Тихо тече Мисисипи.

ВЛАДИСЛАВ БАЈАЦ, ХРОНИКА СУМЊЕ

У новом роману Владислава Бајца о Ја се говори у трећем лицу. „Хроника сумње ведра је и мрачна прича настала из вјере да се сва наша књижевност и поезија затекну у документу, у низу фактографских чињеница о једноме оживљеном породичном животу, а онда и о животу једне ишчезле земље”, записује у поговору Миљенко Јерговић. Писац приповеда о одрастању, сазревању и декаденцији. „О пропадању једнога свијета и о његовим свијетлим врхунцима, о тоновима и ритмовима једне епохе, о величанственим и метастазирајућим заблудама очева и о дубоком неразумијевању синова – оних по чијим ће се главама и душама стропоштати очински свијет.“

Владислав Бајац (Београд, 1954) аутор је две књиге поезије, три збирке прича и шест романа.

Једанаест наслова је било у ужем избору за НИН-ову награду за најбољи роман у 2016. години, међу којима и дела двојице ранијих добитника, као и један првенац.

Светислав Басара, који је добио НИН-ову награду за "Успон и пад Паркинсонове болести" 2006. године, сада је у конкуренцији с романом "Андрићева лествица ужаса", а Владан Матијевић, добитник награде 2003, сада је у ужој конкуренцији с књигом "Сусрет под необичним околностима".

Чланови жирија Јасмина Врбавац, Тамара Крстић, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица у ужи уврстили су и један првенац "Осмех под гором маслиновом" Луке Трипковића, саопштио је данас НИН. Светлана Слапшак, чланица жирија 1990. и 1991, сада пред други жири излази с "Равотежом".

 

Први пут у конкуренцији за награду су Мухарем Баздуљ с "Лутком од марципана", и Дарко Тушевљаковић с "Јазом".

У конкуренцији су и "Арзамас" Иване Димић, "Хронике сумње" Владислава Бајца, "Кафана" Жарка Радаковића, "Одлазак у Јолки Палки или лажна узбуна у Алеји заслужних" Мирјане Ђурђевић и "ПА КАО" Владимира Табашевића.

Разлика између најмладјег и најстаријег књижевника у ужем кругу прелази четири деценије, а теме се крећу од Шпанског грађанског рата до љубави, смрти и расправе о леку за притисак.

НИН-ов жири добио је више од 170 романа из прошлогодишње издавачке продукције на читање, од којих је 40 издвојио у шири избор.

Пренето из Блица

 

Прошле године писао сам о тадашњим кандидатима за НИНа и о жирију који је остао непромењен.

http://blog.b92.net/text/26135/NIN-ova-laka-konjica/

Мислим да се може поновити примедба изречена тада:

Одмах се може закључити да у жирију 

-          Нема ни једног књижевног критичара који прати нове романе и пише о њима,

-          Нема ни једног романсијера, а могао би да буде један или двојица ранијих добитника те награде,

-          Нема ни једног самосталног познатијег писца који није вишеструко обавезан факултету или медију у коме ради и великим издавачима... 

 

Мени је најзанимљивији

 ВЛАДАН МАТИЈЕВИЋ, СУСРЕТ ПОД НЕОБИЧНИМ ОКОЛНОСТИМА

Роман о посрнулом анђелу и демонима, љубави и смрти

 Највише ме интересује колико дугује роману Анатола Франса Побуна анђела и Валерија Брјусова Огњени анђео са сличном тематиком.

 



Komentari (33)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

amika amika 11:24 14.01.2017

Црно, бело или љубавно?

larisa_bg larisa_bg 16:30 14.01.2017

pa sad...

Нема ни једног књижевног критичара који прати нове романе и пише о њима,


Ovo nije tačno. Jasmina Vrbavac i Tamara Krstić vrlo redovno prate svu domaću književnu produkciju, pišu tekstove, prave TV i radio emisije i učestvuju na književnim večerima.

Нема ни једног самосталног познатијег писца који није вишеструко обавезан факултету или медију у коме ради и великим издавачима...


Ovo s fakultetom je valjda argument protiv Mihajla Pantića i Zorana Paunovića? Ne shvatam, kakva to može biti "obaveza fakultetu" koja kritičara/pisca/prevodioca/profesora tera da glasa ovako ili onako?

Ne znam baš kakav je doprinos Bože Koprivice, ali teško da bi se za ovih četvoro, koje sam prethodno pomenula moglo reći da ne poznaju prilike i da ne znaju tačno šta i kako se kod nas piše. E sad, kako će glasati, to je već njihova stvar, ali argument ti je malo nategnut.

Inače, NIJEDNOG se piše kao jedna reč, a odvojeno je kad se upotrebi izraz NI JEDNOG JEDINOG. Inače ne lektorišem po blogovima i forumima, ali kad se već mešaš u pitanja lepe književnosti...
amika amika 18:15 14.01.2017

Re: pa sad...

... опет...

Ти си поново једина којој се жири свиђа. Ценим то, доследна си.

Ne znam baš kakav je doprinos Bože Koprivice, ali teško da bi se za ovih četvoro, koje sam prethodno pomenula moglo reći da ne poznaju prilike i da ne znaju tačno šta i kako se kod nas piše. E sad, kako će glasati, to je već njihova stvar, ali argument ti je malo nategnut.


Њихов допринос тумачењу домаћег романа је врло сличан Копривици. Имају понеку емисију, аутори су прича и преводиоци, виђени у медијима и на факсу, еминентни у ономе што раде, а са домаћим романима се сретну тек у жирију. Ја не мислим да је то добар жири за највећу књижевну награду за роман, више ми личи на погодан.

NIJEDNOG se piše kao jedna reč, a odvojeno je kad se upotrebi izraz NI JEDNOG JEDINOG


Клајн каже да се пише одвојено, а ни једног јединог мени звучи као плеоназам.


larisa_bg larisa_bg 18:58 14.01.2017

Re: pa sad...

amika
... опет...
Ти си поново једина којој се жири свиђа. Ценим то, доследна си.

Gde si pročitao da mi se žiri sviđa? Ja ti samo kažem da NIJE TAČNO da nema ni jednog jedinog (što nipošto nije pleonazam, iako tebi tako zvuči) člana žirija koji prati domaću romanesknu produkciju.

Da ti malo proveriš tog Klajna, mrzi me sad da ti fotografišem stranice pravopisa, a?

I uopšte, danas se svako oseća kompetentnim da komentariše žirije, pisce, nagrade... Svi znaju bolje od pisaca kakve knjige treba da budu, svi znaju bolje od svih žirija koje knjige valjaju.
larisa_bg larisa_bg 19:04 14.01.2017

Re: pa sad...

amika
... опет...
Њихов допринос тумачењу домаћег романа је врло сличан Копривици. Имају понеку емисију, аутори су прича и преводиоци, виђени у медијима и на факсу, еминентни у ономе што раде, а са домаћим романима се сретну тек у жирију.


Na osnovu čega ti možeš ovako nešto da napišeš, stvarno?
Ti znaš šta oni čitaju? Jesi li ti možda pogledao tokom prethodne godine sve Vavilone, sve Tamarine emisije i prikaze knjiga?

Lupetaš. Jednostavno lupetaš.
Je l' ti beše ono imaš ili si imao neke književne embicije, ako se dobro sećam?
amika amika 19:08 14.01.2017

Re: pa sad...

Ti znaš šta oni čitaju?


Знам да добро раде оно чиме се баве, а то не оставља времена за читање романа. Романе читају они који о њима пишу, а надам се и још понеко.
st.jepan st.jepan 20:14 14.01.2017

Re: pa sad...

Je l' ti beše ono imaš ili si imao neke književne embicije, ako se dobro sećam?

Jeste, u svom blogerskom predživotu predstvaljao se kao
Gost autor: амика – Миливој Анђелковић, књижевник
emsiemsi emsiemsi 21:20 14.01.2017

Re: pa sad...

larisa_bg
amika
... опет...
Њихов допринос тумачењу домаћег романа је врло сличан Копривици. Имају понеку емисију, аутори су прича и преводиоци, виђени у медијима и на факсу, еминентни у ономе што раде, а са домаћим романима се сретну тек у жирију.


Na osnovu čega ti možeš ovako nešto da napišeš, stvarno?
Ti znaš šta oni čitaju? Jesi li ti možda pogledao tokom prethodne godine sve Vavilone, sve Tamarine emisije i prikaze knjiga?

Lupetaš. Jednostavno lupetaš.
Je l' ti beše ono imaš ili si imao neke književne embicije, ako se dobro sećam?

Јеботе патак !
Унакази човека !
Страшно !
larisa_bg larisa_bg 22:12 14.01.2017

Re: pa sad...

emsiemsi

Јеботе патак !
Унакази човека !
Страшно !


Je l' taj patak čemu?
Nego, emsi, bila sam blaga, veruj mi. Nisam psovala i nisam postavljala bezobrazne sličice, a imala sam želju. Koji je on faktor pa da ladno iznese mišljenje da su se članovi NIN-ovog žirija tek tokom žiriranja sreli sa domaćim romanom. Mrzi me da ti po tačkama objašnjavam koliko je ovakva jedna izjava besmislena, bezobrazna i glupa.


st.jepan
Je l' ti beše ono imaš ili si imao neke književne embicije, ako se dobro sećam?

Jeste, u svom blogerskom predživotu predstvaljao se kao
Gost autor: амика – Миливој Анђелковић, књижевник


Znala sam da neka posrnula ambicija leži ranjena iza ovih stručnih komentara.
amika amika 22:33 14.01.2017

Re: pa sad...

larisa_bg
emsiemsi

Јеботе патак !
Унакази човека !
Страшно !


Je l' taj patak čemu?
Nego, emsi, bila sam blaga, veruj mi. Nisam psovala i nisam postavljala bezobrazne sličice, a imala sam želju. Koji je on faktor pa da ladno iznese mišljenje da su se članovi NIN-ovog žirija tek tokom žiriranja sreli sa domaćim romanom. Mrzi me da ti po tačkama objašnjavam koliko je ovakva jedna izjava besmislena, bezobrazna i glupa.


st.jepan
Je l' ti beše ono imaš ili si imao neke književne embicije, ako se dobro sećam?

Jeste, u svom blogerskom predživotu predstvaljao se kao
Gost autor: амика – Миливој Анђелковић, књижевник


Znala sam da neka posrnula ambicija leži ranjena iza ovih stručnih komentara.


Кад нестану аргументи, почињу увреде.
larisa_bg larisa_bg 23:00 14.01.2017

Re: pa sad...

amika

Кад нестану аргументи, почињу увреде.


Imam ja argumente, ali me (osim toga) i nerviraš. Jer upravo ti pišeš bez argumenata, što te međutim ne sprečava da samouvereno otvaraš nove i nove blogove.

A još više od tebe, nerviram samu sebe što se s tobom uopšte i raspravljam. O knjigama! Stvarno ozbiljan i zabrinjavajući gubitak vremena.

Zato ću da prestanem, sad i ovde.
amika amika 23:06 14.01.2017

Re: pa sad...

Zato ću da prestanem, sad i ovde.


Паметно. Јер Cave, hic dragones!
marco_de.manccini marco_de.manccini 05:45 15.01.2017

Re: pa sad...

Клајн каже:

nijedan, -dna, -dno (ali: ni jedan ni drugi; ni jedan jedini). S predlozima se piše rastavljeno: ni sa jednim, ni za jednog itd.

nijedanput; ni jedan jedini put.
sasaminijature sasaminijature 17:51 14.01.2017

?

Gos'n Amika, izvinjavam se ako je pitanje previše lično, da li ste možda pročitali aktuelnu knjigu Vladislava Bajca? Deluje mi da bi to moglo biti jako interesantno, tema koju je izabrao. Hvala!
amika amika 18:24 14.01.2017

Re: ?

da li ste možda pročitali aktuelnu knjigu Vladislava Bajca?


Нисам, као ни остале у ужем избору. О књизи Бајца имате приказ у данашњем културном додатку Политике, нека врста прикривене аутобиографије са доста есејистичког. Ако вас интересују прошла времена код нас, виђена из позиције рок критичара и писца, биће вам занимљиво.
sasaminijature sasaminijature 18:25 14.01.2017

Re: ?

Još jednom hvala!
larisa_bg larisa_bg 18:59 14.01.2017

Re: ?

amika
da li ste možda pročitali aktuelnu knjigu Vladislava Bajca?


Нисам, као ни остале у ужем избору. О књизи Бајца имате приказ у данашњем културном додатку Политике, нека врста прикривене аутобиографије са доста есејистичког. Ако вас интересују прошла времена код нас, виђена из позиције рок критичара и писца, биће вам занимљиво.



Kao što sam i pretpostavljala, ti si idealan komentator NIN-ove nagrade. Nisi čitao, ali imaš mišljenje. A znaš i pravopis.

amika amika 19:05 14.01.2017

Re: ?

ti si idealan komentator NIN-ove nagrade


Не коментаришем награду већ састав жирија. У праву си - баш погодан жири:

"Današnji svet traži čoveka koji dugo radi i umoran dolazi kući, zavali se u fotelju, jede brzu hranu, gleda kratke vesti i šalje SMS poruke kojima podržava autsajdera koji se proglašava uspešnim zato što je izašao pred kameru. Čovek je postao potrošač koji je spreman da proguta bilo kakavu ideologiju i koji nema saosećanja prema gladnom, nemoćnom, obespravljenom..."
irvington irvington 11:12 15.01.2017

Re: ?

То је Блицова, а не НИН-ова награда.
amika amika 12:25 15.01.2017

Re: ?

irvington
То је Блицова, а не НИН-ова награда.


Изабране књиге су вероватно добре, али нису најбоље. Три књиге о љубави (Лагунине) и једна аутобиографска. Нема ни једне о нашој стварности (она је љубавна или смо сви заљубљени) а било је таквих романа који уз то доносе формалне иновације и шири увид у стање у друштву.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 12:34 15.01.2017

E-izdanja

Zahvaljujući Novinarnici, neka Lagunina izdanja su dostupna i u e-formi. Tako ja platih i skidoh "Pa kao", roman mladog Vladimira Tabaševića, i "Susret pod neobičnim oklonostima", Vladimira Matijevića. Prvi je, rekla bih, veliki talenat, ali ima mnogo padova u stilu, iako je, kao celina, knjiga jako dobra. Matijević me silno zabavlja, baš mi se dopada i stil i postupak i sama priča. Sad, oduvek gajim naklonost prema Bajcu... no ako je do navijanja, držim palčeve za Tabaševića, ako ništa drugo, drugačiji je, snažan i smeo, i mislim (akcenat je na ovom subjektivnom "mislim"<_< ) da pomera neke granice u savremenoj književnosti.

Što se tiče žirija, Tamara zaista prati revnosno sve što se piše, čak je i mene sa'vatala dok sam bila u Srbiji i radile smo emisiju o mojim putopisima. Za ostale ne znam, ali cenim da je slično.
amika amika 12:47 15.01.2017

Re: E-izdanja

Хвала на коментару, ти си једна од ређих која је прочитала половину ужег избора.

Matijević me silno zabavlja, baš mi se dopada i stil i postupak i sama ideja za roman.


Тај роман мене највише интересује јер је то француско-руска тема, колико је иновативан у њој.

Što se tiče žirija, Jasmina zaista prati revnosno sve što se piše, čak je i mene sa'vatala dok sam bila u Srbiji i radile smo emisiju o mojim putopisima. Za ostale ne znam, ali cenim da je slično.


Она је добар уредник, али да прати све што се пише - то не може нико. Волео бих да је бар двоје (двојица - две) критичара који целе године прате продукцију и имају изграђену представу шта је то савремени добар роман.
stopalo stopalo 10:00 16.01.2017

opet isto

stvarno ne razumem potrebnu da se komentarisu clanovi zirija?

ziri bira onaj ko nagradu dodeljuje.

ako hoce da u ziri stavi svoju svastiku i kumovog malog, to je njegov izbor.

a izbor svakog od nas je da li ce verovati svastiki i malome.

da ne bude da sam samo negativan, predlazem domacinu da nadje i sastavi ziri koji ce predstaviti ovde blogerima.

ako se slozim sa tvojim izborom odamh sam spreman da ucestvujem sa 100 evra u buducoj nagradi

jel moze tako? a da batalimo samoupravljanje.
amika amika 15:12 16.01.2017

Re: opet isto

ziri bira onaj ko nagradu dodeljuje.


Награда је за роман, састав жирија није најпозванији за то - за причу, есеј, превод, то да, али не за роман. Зато често најбољи роман не добије награду јер не уђе у ужи избор и нема правог упоређивања вредности.

da ne bude da sam samo negativan, predlazem domacinu da nadje i sastavi ziri koji ce predstaviti ovde blogerima.


Па пише горе:
књижевни критичар који прати нове романе и пише о њима,
романсијер, један или двојица ранијих добитника те награде,
познатији писац који није вишеструко обавезан факултету или медију у коме ради и великим издавачима...



mirelarado mirelarado 20:29 16.01.2017

Re: opet isto

познатији писац који није вишеструко обавезан факултету или медију у коме ради


Šta ovo tačno znači? U kom smislu član žirija može biti "višestruko obavezan" fakultetu?

I sama sam član žirija za jednu prevodilačku nagradu, i ta moja aktivnost potpuno je nezavisna u odnosu na fakultet na kojem radim. Kao i ostali članovi tog žirija, "obavezna sam" jedino da poštujem kriterijume za dodelu nagrade: kvalitet prevoda i značaj prevedenog dela. Koliko je meni znano (a jeste mi znano) NIN-ova nagrada nije u vezi ni sa jednim fakultetom u Srbiji.

P.S. Sve čestitke Ivani Dimić, ovogodišnjoj dobitnici NIN-ove nagrade!


amika amika 21:06 16.01.2017

Re: opet isto


Koliko je meni znano (a jeste mi znano) NIN-ova nagrada nije u vezi ni sa jednim fakultetom u Srbiji.


Тим боље. Мислио сам на људе са факултета који су и писци, а таквих нема у ужем избору.

nsarski nsarski 21:15 16.01.2017

Re: opet isto

P.S. Sve čestitke Ivani Dimić, ovogodišnjoj dobitnici NIN-ove nagrade!


I s moje strane!
Evo klipa sa promocije u SKC:

nsarski nsarski 12:53 16.01.2017

Ivana Dimić

je dobila NIN-ovu nagradu ove godine za svoj "Arzamas".
Ivana Dimić dobitnica NIN-ove nagrade.
Sada mogu da kažem da sam za nju potajno navijao.
st.jepan st.jepan 14:07 16.01.2017

Re: Ivana Dimić

amika amika 15:14 16.01.2017

Ивана Димић

НИНова награда за први роман, што изазива додатно интересовање.

ИВАНА ДИМИЋ, АРЗАМАС
Ређајући прозне фрагменте и „драмолете“, Ивана Димић исписује причу у којој ће љубав бити јача од смрти. Наслов свој темељ има, како књижевница напомиње у једном новинском разговору, у размишљањима Виктора Шкловског о близини среће и коначног краја. Предраг Бајчетић бележи да је реч о делу потресне искрености и ведре бодрости, саткано од драмског које се магично преображава у романескно. „Разговори који се чине комички, а нису – размишљања која се чине тужна, а нису. Припада ретком, и занимљивом жанру данце мацабре, и јесте оно бодлеровско да се – смрт смеје нашим лудостима, и није то.“
Ивана Димић (Београд, 1957) ауторка је пет књига кратких прича, низа драма, драматизација и ТВ сценарија.

Књиге прозе
Црна зелен, кратке приче (Просвета,1995)
Махорка, мастило и муж, кратке приче,(Просвета, 1998)
Узимање времена, кратке приче, (Просвета, 2001)
Има ли кога?, кратке приче,(Просвета 2006)[6]
Попис имовине, кратке приче,(Профил, 2009)

Игране драме
Пред огледалом, позориште Атеље 212, 1986.
Пепељуга, Мало позориште Душко Радовић 1989.
Бели угао,(објављено) часопис Књижевност 1-2, 1998.
Гоље, Театар Т, 2001.
Снежна бајка, Позориште Бошко Буха, 2004.
Змајовини пангалози, Позориште БошкоБуха, 2007.[7]

Драматизације
Кабаре, драматизација поезије Матије Бећковића за позориште, изведена 1983.
Василиса Прекрасна драматизација бајке изведена на радију 1984.
Телефонске бригаде драматизација текста Бране Црнчевића за позориште, изведена у Малом позоришту „Душко Радовић“, 1992.
Мамац драматизација романа Давид Албахарија, изведена у Народном позоришту у Београду, 1998.
Драматизације кратких прича за драмски Програм РТС: Кафке, Гогоља, Чехова, Хармса, Ремизова, Калвина, 2004.
Цигани лете у небо Максима Горког, Театар Т, 2004. режија В. Лазић
Петар Пан, М Бари, Позориште Бошко Буха, 2010. режија М. Караџић
amika amika 15:28 16.01.2017

Re: Ивана Димић

Ivana Dimić dobitnica je 63. NIN-ove nagrade za roman godine za delo "Arzamas" u izdanju "Lagune". Za njen roman glasalo je troje članova žirija (Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac i Mihajlo Pantić), dok je dva glasa dobio roman "Hornika sumnje" Vladislava Bajca (od Boža Koprivice i Zorana Paunovića).
vlad_aleksh vlad_aleksh 08:49 17.01.2017

Добрица у лагуни

Прву награду је покупио партизански комесар, потоњи салонски дисидент и отац нације. Најновију награду - помоћница министра, управница Атељеа 212. Револуција је пропала, транзиција налаже еволуцију након првобитне акумулације комунистичког капитала. Како се зове женски Добрица? А притом, Лагунина издања изгледају као сликовнице за децу ометену у развоју. Аферим за инклузију.
amika amika 11:28 17.01.2017

Re: Добрица у лагуни

Добрица у лагуни
Прву награду је покупио партизански комесар, потоњи салонски дисидент и отац нације. Најновију награду - помоћница министра, управница Атељеа 212


Непотребна политизација теме која нема везе са награђеним романом.

Поменути Добрица Ћосић је био бољи књижевник него политичар, а његови „Корени“ су први модеран роман у српској књижевности који би и данас ушао у ужи избор за већину награда.

Ивана Димић је до сада била позната као приповедач, драмски писац и драматург, читао сам понеку њену причу и већина је била бриљантна, црнохуморна најчешће.
Није узалуд Милисав Савић за њу написао да она „сања да се уда за Гогоља“.

Тема награђеног романа није нова, Дубравка Угрешић има одличан роман „Баба Јага“ о три старице у одмаклим годинама а Воја Чолановић „тигра трећег доба“ у „Зебњи на расклапање“ која је 1987. године такође добила НИН-ову награду.

Колико је добар роман у коме има много фрагмената и дијалога у форми драмског текста и како се ту постиже градација теме до "смрти која се смеје нашим лудостима" сазнаће они који га прочитају

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana