Eksperimenti u blogovanju| Literatura| Život

MOLIMO POKUŠAJTE KASNIJE, TRENUTNO STE VAN DOMETA

horheakimov RSS / 11.02.2017. u 14:25

Niz staklo na prozorima slivale su se kapi kiše. Najpre sporo, dok jedna ne uhvati drugu,  a zatim bi nestajale u trenu. Stakla na naočarima zaboravljenim pored Igre staklenih perli prelamaju svetlost koja dopire sa TV-a sa koga ne dopire ton. Staklo ekrana je musavo po ivicama. Prave se mala ostrva prljavštine koja su preživela krpu. Odvojena su od kopna prljavštine koje se u tankom sloju hvataju na sam rub stakla. Neizbrisivo kopno i arhipelag koji nema ko da obriše. Staklo u kupatilu je primilo na sebe više od trideset  Judinih kovanica i sada mi, premazano srebro nitratom, svakim danom izdaje ko sam, a ja to ne konstatujem. Vidim samo bradu od tri nedelje. Staklo sijalice u kupatilu ne ispunjava svoju svrhu. Bolje se snalazim u mraku. Obrijaću se sutra po danu. Možda.

 

 

U polumraku porte sedela sam sama. Stakla na vitražu bila su mokra spolja, ali se to ne vidi. Kiša je padala i kada sam došla. Jedna sveća dole, voštane suze kaplju na prazno stakleno postolje. Nema praznih mesta. U staklu izloga, dole niz ulicu, kućica bez prozora. Lutka se plaća posebno. Umesto lica vidim samo svoje Murano minđuše. To jedino nije crno na meni. Flaša je razbijena o zid na kome piše, ČEKAJ ME DOK SE NE PROBUDIŠ. Srča je zelena, slova su crvena. Brisači škripe preko vetrobranskog stakla, ali kiša je neumoljiva. Zgrade su neumoljive. Čelik i staklo, kako je samo to moguće. Sve je moguće. Ništa nije nemoguće. Ništa je sve, ali niko ne želi da to potraje. Sve je ništa traje malo duže. Moj fokus je na staklenim nogama. Posustajem. Treba mi da sednem, ali osim ivičnjaka nemam gde.  Ivičnjaka Mlečnog puta.

 

Armirano staklo na vratima lifta ima svoju liniju života, koja počinje dole levo, a završava se gore desno. Neko prilično jak živi u ovoj zgradi. Znam ko sigurno nije. Izlazim kroz staklena vrata, na staklenuulicu. Kiša radi ono što najbolje ume, neumoljivo dosađuje. Zavarava trag i udara glazuru. U glavi mi se javlja melodija za kišu. Ne idem nigde. Bare se primamljivo presijavaju, hipnotišu. Svaka bi mogla biti metrima duboko jezero na čijem se dnu krije odgovor na bilo koje pitanje. Onda zgazim u prvu, jedva okvasim đon cipela, i potpuno je raspršim. Na staklu stanice, odmah pored ZABRANJENO LEPLJENJE OGLASNOG MATERIJALA, stoji  IZDAJEM SOBU ZA SAMCA, POVOLJNO.  Svi telefoni su potrgani. Ljudi vole da žive sami. Nailazi tramvaj. Ulazim i sedam do prozora.

 

Utrčala sam u trolu i sela. Danas je neki praznik, pa su svi kod kuće, u svojim sobama, pred svojim staklenim kuglama. Ne verujem u budućnost. Ne verujem u susrete. Napolju je samo onaj ko mora. Ja moram. Mene zatvoren prostor guši, iako nema nikoga. Osećam se kao muva pod čašom. Grčim se da poletim, letim bez glave, udaram u staklene zidove koji nikako da se slome. Zato se ja slomim. Onda me samo puste. Pusti me! Puste me na kratko, samo da bi me posle opet uhvatili. Uhvaćena sam u taj stakleni lavirint.. Kroz njegove staklene zidove vidi se da je tamo, napolju, sve zeleno i osunčano, treba  pronaći izlaz. Na starinski način. Peške. Putem ponavljanja neuspelih pokušaja. Jedini put iz svakog lavirinta je put neuspelih pokušaja. Opet sam pokušala i opet nisam uspela. Slepoočnica mi je naslonjena na staklo i čujem svoju minđušu kako lupka po prozoru svaki put kad vozač prikoči pa krene. Staklo o staklo.

 

Na jednom mestu na kružnom toku glavnog gradskog trga, često se desi da se dva električna vozila toliko približe jedno drugom da se prozori gotovo priljube tako da bi se moglo čuti lupkanje minđuše ili melodija za kišu. Ali, kao u zatvoru, duplo staklo bude dovoljno da razdvoji dva sveta.

 

Iz zbirke kratkih priča Smorgasbord.

 

Tagovi



Komentari (11)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

larisa_bg larisa_bg 21:32 12.02.2017

Zamisli

...niko ništa da napiše.
Dva dana.
bladerunner92 bladerunner92 09:43 13.02.2017

Re: Zamisli

Pa dobro, to ništa ne mora da znači. Nadam se da ga to neće obeshrabriti da nastavi da piše.
Inače priča mi se sviđa.
horheakimov horheakimov 11:31 13.02.2017

Re: Zamisli

naravno da neće

vera.nolan2 vera.nolan2 10:45 13.02.2017

, treba pronaći izlaz

... prava atmosfera za čitanje Igre staklenih perli

horheakimov horheakimov 11:32 13.02.2017

Re: treba pronaći izlaz

I have passed (once again).
docsumann docsumann 13:04 13.02.2017

staklena brada


angie01 angie01 15:24 13.02.2017

Re: staklena brada

imam bradu od tri dana vec godinama i nisku staklenih perli oko vrata, sa koji se slivaju kapi mog ocajanja,...ponekad, kada dovoljno lazno osnazim, pokusam da turobnu nisku pokidam rukom,...a samo se jos vise stegne oko grkljana.
horheakimov horheakimov 20:42 16.02.2017

Re: staklena brada

angie01


ovde jedna kravata za brata...
49 41 49 41 22:07 13.02.2017

Ponekad

Please, leave me a message.
I'm sometime out of mine mind.
larisa_bg larisa_bg 23:55 13.02.2017

Re: Ponekad

49 41
Please, leave me a message.
I'm sometime out of mine mind.


I need a phone call
I need a raincoat
I need a big love
I need a phone call


horheakimov horheakimov 20:40 16.02.2017

ne javljam se

docsumann

49 41

larisa_bg




Ja se ne javljam!

NE JAVLJAM SE!

Ne javljam se, ne dižem slušalice, spuštam roletne, ne konstatujem ljude sa ulice, ne konsultujem babe kad su sretne, ne javljam se na preteće poruke, ni na pisma podrške, ne otvaram vrata pakla, ne kucam, ne pišem, ne držim se za drške, pišam u lavabo, ne javljam se kućnom savetu, ni savetu za bezbednost, saobraćaja, ni vojsci, ni policiji, ne zovem vatrogasce, ni doktorku Nadu Macuru, ne javljam se ocu, majci, bratu u Kanadi, ne zakazujem kod frizera da mi sredi frizuru, štaviše ni kad radi, ne zovem na rođendane, slave i sahrane, ne zovem restorane brze tropske hrane, ne javljam se na prave konkurse za posao, ni za poslove sa strane, svom referentu na birou što zove samo odabrane, ne javljam se svom kladioničaru, dileru, ne bih se javio ni Majku Mileru, majku mu milu, ne bih se javio ni Debi Hari iz ’77 da me nazove na mobilu, ne bih joj se javio, ali mala, tebi ako mi daš broj, tebi ću se javiti.

Arhiva