Putovanja| Satira| Životinjski svet

Teorije katastrofa

princi RSS / 22.02.2017. u 16:51

Naleteh jutros na interesantan članak na temu stvari koje mogu rešiti narastajući probem income i wealth inequalityja- nejednakosti raspodele prihoda i bogatstva. Mislim, ono što je, po meni, trenutno goreći problem i što je osnovni i glavni uzrok bujanja ovih svih ludaka poput Trumpa, Faragea, Putina, Clintona, Le Pen je baš to: ogromno raslojavanje društva, sve veće bogatstvo koje je u rukama sve manjeg i manjeg broja ljudi.

Bogati, naravno, misle da im svo to bogatstvo po ovoj ili onoj osnovi pripada i riguju politički sistem da na vrh dovedu ljude koji nam pune glavama o neodrživosti welfare države, neodrživosti državnih škola, nemanja para za putnu, enrgetsku infrastrukturu, zdravstvene usluge i slično. Naravno, to je sve laž. Kad bi države, umesto što se zadužuju kod istih tih bogatuna prodajući im obveznice, istima naplatile porez i sprečile sklanjanje kapitala po tax havens, bilo bi itekako para i za puteve i za škole i za bolnice. Umesto toga moramo da prolazimo kroz ove glupave igre "drž'te lopova!" na koje se, interesantno, uvek nahvata dovoljno somova. Nekad je izmišljeni lopov "quango", nekad Eastern European, nekad Musliman, nekad Meksikanac, ali nepogrešivo se uvek sasvim dovoljan broj somova nahvata na tu udicu.

No ovo pisanije nije o somovima i bućkalima, nego o osnovnom i root problemu: kako rešiti problem neravnomerne raspodele prihoda i bogatstva? Ta neravnomernost direktno uništava i sam kapitalizam, jer manji disposable prihod znači i manju potrošnju; manja potrošnja znači manje proizvodnje, manje proizvodnje znači ekonomsku krizu i još veću mizeriju za sve veći broj ljudi. Spirala ekonomske krize, praktično. Elem, po ovom članku, željeno uravnoteženje se istorijski dokazano može postići jedino katastrofom. Da li je moguće da je ljudima nemoguće da dođu do razumnih rešenja razgovorom? Da li je zaista neophodno da se poubijamo i pokoljemo da bi shvatili šta je bolje za sve? Zašto nemamo neki gen za Pareto optimalna rešenja? Zna li neko za neka miroljubivija rešenja?



Komentari (459)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tadejus tadejus 21:49 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Predrag Brajovic
jel ti ovo čisto da ostaneš u temi?
Ih, bre, odmah se ljutiš?!No, te Talebove opaske nisu bez đavola. Malo su preterane, kao što je i Taleb preteran, ali ne bez osnova.Ekonomija nije nauka, u onom čvrstom smislu. Nema jednoznačne odgovore niti razrešenja.


eno ga sad..
ljutim..
pa ja baš i kažem da sigurno nisi mislio ništa loše, nego prosto da ostaneš u temi..
docsumann docsumann 21:54 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

pa ja ti i rekoh da vjerujem da ti taj dio nisi ni primjetio nego je trebalo da ti dočara kontekst u kome je sve napisano..
kanda nije uspjelo..


ako nisi primjetila na ovom blogu se vodio čitav niz različitih diskusija,

nije sve potrpano u jednan kontekst. nit ekonomski, nit inžinjerski, initi filozofski.
i naravno da sam primjetio taj dio iz komentara sarskog, ali je mene inspirisalo nešto sasvim drugo iz njegovog izlaganja.
kao i što s princijem nisam razgovarao o zakonima tržišta i matematičkim modelima u ekonomiji, već nečem trećem.

i uopšte se ne brecam. pobogu, pa vidiš li o čemu je riječ.
zaskočila si moj komentar bez ikakve osnove, poslije mi objašnjavaš šta zapravo komentarišem?! i sad ispah još da sam namćor.

evo, neću više o ovom nesporazumu. ionako mi je skroz besmislen.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:04 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

tadejus
Predrag Brajovic
jel ti ovo čisto da ostaneš u temi?
Ih, bre, odmah se ljutiš?!No, te Talebove opaske nisu bez đavola. Malo su preterane, kao što je i Taleb preteran, ali ne bez osnova.Ekonomija nije nauka, u onom čvrstom smislu. Nema jednoznačne odgovore niti razrešenja.


eno ga sad..
ljutim..
pa ja baš i kažem da sigurno nisi mislio ništa loše, nego prosto da ostaneš u temi..

Tako nekako.
Jer ekonomija u svojim pojedinim segmentima jeste čvrsta disciplina.
U drugima -- najobičnija vradžbina i vračanje.

Dogma: štampaš pare -- ode sve u tri pizde materine, hiperinflacija, ovo-ono... A onda Amerika niz godina zaredom "štampa" 8% svog BDPa, i nit hiperinflacije nit smanjenja privredne aktivnosti, deluje da se povećala. ekonomski pokazatelji sve bolji. Slično uradi Evropska centralna banka, ali -- bez USA spektakularnih rezultata.

Dogma: prištedi kad je kriza. A onda ultralevičar Krugmen objavi niz članaka verifikujući da je povećana potrošnja dobra za izlazak iz krize. I pruži za to primere.

Prosto, na jedan te isti problem u različitim privrednim sistemima i u različitim vremenima kao rešenja ukazuju se disparatni odgovori.
pape92 pape92 22:20 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Ekonomija (kamate itd, zakoni tržišta itd) ima svoju matematičku osnovu, predvidivost. To znaju i inženjeri. (Pogotovu oni koji su držali časove matematike studentima ekonomije). Pažljivo sam pročitao sve komentare nsarskog, docsa i sopstvene, i niko ne ostavlja reč "ekonomija" usamljenom. "Socio-ekonomski" model, ili "društveno-ekonomski", to su termini koji se upotrebljavaju. Sam, re3cimo, pominjem predviđanje istorijskih događaja, tik nakon pojma "društveno-ekonomski". A i blog je na tu temu, da li su katatstrofe neophodne ili nisu ne za ekonomski, nego za ukupni napredak čovečanstva. Malo je diskusija skrenula sa katastrofa, ali zapravo i nije, radi se o mogućnosti da predvidimo i izbegnemo katastrofe.

Ne možemo staviti znak jednakosti između ekonomije i istorije, iako su te dve stvari jako povezane. Ekonomija kao nauka ne opstaje u svom čistom obliku (osim na ograničenom prostoru i vremenu), već je vezana za politiku. Možda je zastarelo, ali nekad se predmet koji ju je izučavao, ovlaš u poređenju sa studijama ekonomije, zvao politička ekonomija, i taj pojam u svojoj suštini nije pogrešan.
princi princi 22:54 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

A i blog je na tu temu, da li su katatstrofe neophodne ili nisu ne za ekonomski, nego za ukupni napredak čovečanstva.


Zapravo nije, nego o tome mora li se preraspodela bogatstva uvek postizati nekim katastrofama, ili je to moguće postići neki drugi, civilizovaniji način. Iskreno, ne znam da li manja ili veća nejednakost prihoda i bogatstva doprinosi ukupnom napretku. Da, ekonomskom, ali ne znam za ukupni, sve sam veći skeptik, mislim da posle nekog trenutka cirkulisanje ideja i dobara postane samom sebi cilj, i da posle nekog stepena razvoj ekonomije ne mora doprinositi napretku društva. To je ona tačka kad se ljudi pretvaraju u konzumente, tj procesne kante za industrijske proizvode.
princi princi 23:01 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Dogma: štampaš pare -- ode sve u tri pizde materine, hiperinflacija, ovo-ono... A onda Amerika niz godina zaredom "štampa" 8% svog BDPa, i nit hiperinflacije nit smanjenja privredne aktivnosti, deluje da se povećala. ekonomski pokazatelji sve bolji. Slično uradi Evropska centralna banka, ali -- bez USA spektakularnih rezultata.

Pare su štampane da bi se sprečila deflacija. A deflacija je posledica sledećih suštinskih problem razvijenog kapitalizma je 1) što ljudi nedovoljno troše i 2) što produktivnost u principu ne raste. Ideja štampanja para je bila da se ljudima podele pare i da to pokrene potrošnju. Međutim, samo je mali deo naštampanih para otišao tamo. Najveći deo je otišao hedge fondovima i investicijskim bankama koje su te pare onda investirale u svet u razvoju. Nije to doprinelo nikakvom spektakularnom rastu u USA: jeste, smanjila se nezaposlenost, jeste, porastao je GDP na tih 2%, 2.5% godišnje, ali to nije dovoljno, još uvek je sve to kilavo.

Problemi EU su sasvim druge vrste.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 23:13 25.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

mora li se preraspodela bogatstva uvek postizati nekim katastrofama,

Da li je ovo uopšte tačno, ili je tek privlačna teza?


Na vrhuncu nejednakosti usledio je krah berze 1929, a 2008. recesija.

No, jedna Norveška svoju je društvenu preraspodelu napravila prostom poreskom politikom, kao i mnoge druge zemlje. Ima još sličnih primera.
tadejus tadejus 11:51 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
i uopšte se ne brecam. pobogu, pa vidiš li o čemu je riječ.zaskočila si moj komentar bez ikakve osnove, poslije mi objašnjavaš šta zapravo komentarišem?! i sad ispah još da sam namćor.evo, neću više o ovom nesporazumu. ionako mi je skroz besmislen.


pa jebatiga moram na nečiji komentar da repliciram, a ti si u ovom društvu najbenevolentniji pa sam replicirala na tvoj..
ispade na nije smjelo ni na tvoj..
no ok, slažem se da je nepotrebna rasprava..
nema ljutiš..
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 12:03 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

pa jebatiga moram na nečiji komentar da repliciram, a ti si u ovom društvu najbenevolentniji pa sam replicirala na tvoj..

Ne mogu da verujem da si uspela i Docu da iznerviraš?!?!?!
;-)
tadejus tadejus 12:03 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

pape92
Ekonomija (kamate itd, zakoni tržišta itd) ima svoju matematičku osnovu, predvidivost. To znaju i inženjeri. (Pogotovu oni koji su držali časove matematike studentima ekonomije). Pažljivo sam pročitao sve komentare nsarskog, docsa i sopstvene, i niko ne ostavlja reč "ekonomija" usamljenom. "Socio-ekonomski" model, ili "društveno-ekonomski", to su termini koji se upotrebljavaju. Sam, re3cimo, pominjem predviđanje istorijskih događaja, tik nakon pojma "društveno-ekonomski". A i blog je na tu temu, da li su katatstrofe neophodne ili nisu ne za ekonomski, nego za ukupni napredak čovečanstva. Malo je diskusija skrenula sa katastrofa, ali zapravo i nije, radi se o mogućnosti da predvidimo i izbegnemo katastrofe. Ne možemo staviti znak jednakosti između ekonomije i istorije, iako su te dve stvari jako povezane. Ekonomija kao nauka ne opstaje u svom čistom obliku (osim na ograničenom prostoru i vremenu), već je vezana za politiku. Možda je zastarelo, ali nekad se predmet koji ju je izučavao, ovlaš u poređenju sa studijama ekonomije, zvao politička ekonomija, i taj pojam u svojoj suštini nije pogrešan.


stresem se od čitanja ovog komentara..
onako kako bih se stresla da čitam recimo zapisnik sa sjednice CKKPJ neke recimo 1963.
kakva gomila predsrasuda..
jel to nije urbana legenda da su vas na prvoj godini pozdravljali sa dobro jutro budući ekonomisti i pravnici?
ako i jeste poruka je primljena..
redom..
politička ekonomija je kao predmet postojala u okviru komunističke doktrine ekonomije koja je vladala na našim fakultetima do devedesetih (a tragova ima i danas jer jel vinovnici nisu još svi pomrli)..
jedino je finansijska matematika opstala u tom svijetu kao nešto što ipak nisu mogli da izvrnu i ospore, svaka druga metodologija sahranjena je i zamjenjena skupom narativa..
čisto ideološki..
ti si onda pretpostavljam držao časove iz te finansijske matematike, možda nekog rudimentarnog problema optimizacije ili transportne medote, jer to je i danas sve što se iz ekonomije na BU radi..
BU je u međuvremenu napravio solidnu katedru ekonometrije ali njima sigurno časove držao nisi..
katedru s smislenim učenjem ekonomije (pogotovo makroekonomije) BU nikad nije napravio a kako stvari stoje i neće..
dakle to što si ti vidio i iz čega si držao časove nema ni sličnosti sa onim što se uči, predaje i primjenjuje u praksi iz oblasti ekonomije (i posebno makroekonomije)..
i sad ajde.. ne znam ni ja skoro pa ništa o recimo problemu testiranja otpornosti materijala..
tj. ne znam ništa..
ali mi na kraj pameti nije da inžinjeru kome to jeste posao objašanjavam da je to sve zapravo jedan izmišljeni narativ, znam, jer sam predavala latinski jednom studentu koji je polagao baš taj predmet (vidjela sam mu knjigu na stolu)..
ne znam..
imam transfer blama..
ja kad sam završila srednju nama je isto neka pokondirena tikva na maturi držala govor kako su gimnazijalci posebni, stub društva, nije to isto kao strukovne srednje škole.. mene je i danas blam što sam to slušala..
kapiram ja revenge of the nerds al baš ga prećeraste..
tadejus tadejus 12:10 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
A i blog je na tu temu, da li su katatstrofe neophodne ili nisu ne za ekonomski, nego za ukupni napredak čovečanstva.


Zapravo nije, nego o tome mora li se preraspodela bogatstva uvek postizati nekim katastrofama, ili je to moguće postići neki drugi, civilizovaniji način. Iskreno, ne znam da li manja ili veća nejednakost prihoda i bogatstva doprinosi ukupnom napretku. Da, ekonomskom, ali ne znam za ukupni, sve sam veći skeptik, mislim da posle nekog trenutka cirkulisanje ideja i dobara postane samom sebi cilj, i da posle nekog stepena razvoj ekonomije ne mora doprinositi napretku društva. To je ona tačka kad se ljudi pretvaraju u konzumente, tj procesne kante za industrijske proizvode.


ja bih rekla da za društveni napredak nije neophodan visok nivo ekonomskog razvoja ali jeste ekonomski rast..
društvo može da radi na humanim idejama ako ima osjećaj ekonomskog napretka..
kad počne da se osjeća ekonomski ugroženo čini mi se da prestaje i da održava postojeći nivo društvenog razvoja i regresira, pogotovo ako su i pčekivanja negativna..
the only way is up otprilike
tadejus tadejus 12:17 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
1) što ljudi nedovoljno troše i 2) što produktivnost u principu ne raste..


pod 1 da pod 2 ne
princi princi 12:18 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

politička ekonomija je kao predmet postojala u okviru komunističke doktrine ekonomije koja je vladala na našim fakultetima do devedesetih (a tragova ima i danas jer jel vinovnici nisu još svi pomrli)..

Ali ekonomija jeste politički predmet par excellence. Mislim, ako pođeš od same definicije: nauka o racionalnoj alokaciji ograničenih resursa, u njoj je skoro sve politika. I "racionalno" (ko određuje šta je racionalno, šta optimalno, šta pravedno? ljudi, politika), šta su resursi (isto), koliko su oni ograničeni (isto, na primer nafta: to da li će se ona vaditi sa Severnog pola ili iz velikih okeanskih dubina je u principu politička odluka. Kao i sama odluka da se nafta koristi kao osnovni energent, uostalom).
princi princi 12:42 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

kad počne da se osjeća ekonomski ugroženo čini mi se da prestaje i da održava postojeći nivo društvenog razvoja i regresira, pogotovo ako su i pčekivanja negativna..

To je druga stvar. Što kaže Harari dole, ljudi svoj osećaj sreće ne formiraju u skladu sa svojom trenutnom situacijom, nego u skladu sa očekivanjima onoga što će se dogoditi. U tom smislu, svi živimo u budućnosti, jer očekivanja od te budućnosti formiraju naša trenutna emocionalna stanja.

Ali, doći će trenutak, i on se vrlo brzo približava, kad dalji rast neće biti moguć. Ili, ako čoveka ufiksaš, daš mu neku drogu da ne razmišlja o budućnosti, ili da tu budućnost stalno vidi kao lujka, ružičasto, zašto ti onda treba ekonomski razvoj?
pape92 pape92 17:34 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Sve što sam rekao je da na ekonomske tokove utiču stvari koje nisu ekonomske, ali jesu političke. Za to mi ne treba nikakav faks, inženjerski ili ekonomski. Pomenuo bih još neke, ali da ne počnu da se vređaju i oni sa hortikulture. Naprimer: puč, atentat. Rezultati izbora. Iznenadno otkriće da je nešto što se prodaje kancerogeno. Te okolnosti se zatim preliju u ekonomiju kroz parametre koji su čisto ekonomski, ali uzrok im je ne-ekonomski. Stvar se više ne zove politička ekonomija, ok, naziv nema veze sa suštinom te pojave. (Nisam tvrdio da poznajem ekonomski deo ekonomije, sem nekih verovatno zastarelih ili elementarnih stvari pa i to silom prilika; izvinjavam se ako sam bio ciničan kad sam pomenuo časove).
docsumann docsumann 19:50 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Što kaže Harari dole, ljudi svoj osećaj sreće ne formiraju u skladu sa svojom trenutnom situacijom, nego u skladu sa očekivanjima onoga što će se dogoditi.


dobro sad, rekao bih da tu malo pretjeruje.

naravno da je i trenutna situacija bitna. sad, u kom procentu (ako je to razlučivanje uopšte moguće kvantifikovati) drugi je par rukava.

da iskoristim još jednu inžinjersku analogiju () - izlaz sistema zavisi od ulaza ali i od trenutnog stanja sistema.

zamisli da si izložen isljedničkoj torturi koja se satoji od xy šamara koje ti spucava neki nadrkani policajski inspektor.
ako znaš da on uvijek zadaje tačno 10 šamara, na 8. ćeš se sigurno bolje osjećati nego da nemaš tu informaciju.
ipak teško da ćeš biti baš srećan zbog toga



tadejus tadejus 20:34 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
Ali ekonomija jeste politički predmet par excellence. Mislim, ako pođeš od same definicije: nauka o racionalnoj alokaciji ograničenih resursa, u njoj je skoro sve politika. I "racionalno" (ko određuje šta je racionalno, šta optimalno, šta pravedno? ljudi, politika), šta su resursi (isto), koliko su oni ograničeni (isto, na primer nafta: to da li će se ona vaditi sa Severnog pola ili iz velikih okeanskih dubina je u principu politička odluka. Kao i sama odluka da se nafta koristi kao osnovni energent, uostalom).


a bre komunjaro ama ni blizu nisi..
ne, ekonomija nema nikakve veze sa politikom..
ne, definicija ekonomije nije da je to "nauka o racionalnoj alokaciji"..
to se možda tako predavalo na predmetu politička ekonomija kojim su trajno zatrovali sve inžinjere bivše nam države..
ekonomija onako kako se danas uči ima istina i svoj normativni i svoj deskriptivni dio ali.. veliko ali..
normativni se sastoji u propisivanju kako (KAKO) postići ciljeve propisane u drugim disciplinama..
dakle kako postići veću jednakost raspodjele, kako nisku inflaciju, kako rast, kako profit..
a ne i zašto..
u dijelovima u kojima ekonomija zaista nešto i propisuje na temu i zašto ona to čini isključivo na osnovu empirijskih nalaza.. nikako na osnovu filozofskih raspava..
čini mi se da je filozofija disciplina na koju ti misliš.. ta koja propisuje šta je racionalna, šta je poželjno..
u ekonomiji toga nema.. nije ga bilo ni u vrijeme Adama Smita..
možda su granice bile zamagljene u vrijeme kad su sveštenici bili paralelno i filozofi i pravnici i ekonomisti (i astronomi pride)..
ali aman.. od toga smo ipak malo odmakli..
osim toga..
čak ni u praksi ekonomisti nemaju neki pretjeran uticaj na formiranje stavova o racionalnom, poželjnom, etičnom..
možda ga imaju nešto više nego inžinjeri ali vjerovatno manje nego recimo umjetnici (posebno pisci)..
no dobro, to je opet druga tema..
princi princi 20:34 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

da iskoristim još jednu inžinjersku analogiju () - izlaz sistema zavisi od ulaza ali i od trenutnog stanja sistema.

Pa u tome se i ogleda kompleksnost ljudi i društva. Ljudskim emocijama (pa onda i odlukama, tj utilities, kako to ekonomisti vole da kažu) upravljaju očekivanja. Upravljanje ljudima je svo oko managing expectations. I to expectation baš u smislu statistike, očekivanja mogućih ishoda, budućih ishoda. Na tom principu rade i dopamini. Dopamin se ne luči kad si ti zadovoljan, nego kad vidiš nešto što misliš da će ti pružiti zadovoljstvo. Imaš silne eksperimente koji su sprovođeni na pacovima i miševima, gde su isti u stanju da umru od gladi u očekivanju onog finalnog zadovoljstva.

Ima kod ljudi još čudnih stvari, nije jedino, ali ovo je, čini mi se, osnovno, i tu je Harari potpuno u pravu.
tadejus tadejus 20:42 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

pape92
Sve što sam rekao je da na ekonomske tokove utiču stvari koje nisu ekonomske, ali jesu političke. Za to mi ne treba nikakav faks, inženjerski ili ekonomski. Pomenuo bih još neke, ali da ne počnu da se vređaju i oni sa hortikulture. Naprimer: puč, atentat. Rezultati izbora. Iznenadno otkriće da je nešto što se prodaje kancerogeno. Te okolnosti se zatim preliju u ekonomiju kroz parametre koji su čisto ekonomski, ali uzrok im je ne-ekonomski. Stvar se više ne zove politička ekonomija, ok, naziv nema veze sa suštinom te pojave. (Nisam tvrdio da poznajem ekonomski deo ekonomije, sem nekih verovatno zastarelih ili elementarnih stvari pa i to silom prilika; izvinjavam se ako sam bio ciničan kad sam pomenuo časove).


nisi rekao samo to nego si iznjeo i par stavova koji jasno pokazuju da nemaš ni najblažu predstavu šta ekonomija jeste i čime se bavi ali imaš izrazito negativan stav..
ne vrijeđam se..
upljuvah se evo skoro deset godina objašnjavajući na ovom mjestu šta ekonomija jeste i osporavajući neke notorno pogrešne stavove..
u ovom tvom primjeru dva najeklatantnija primjera bi bili ideja da bi novac u ekonomiji mogao da se modelira na način kako se modelira ponašanje gasa u fizici a onda i kontastav da je ekonomskih promjenjivih nebrojivo mnogo pa se zato ne modu modelirati..
ovo što si gore naveo naravno stoji, i to je ono na šta sam ja mislila kad sam pisala o razlici uspješnosti modela da objasni prošlost i da objasni budućnost..
malo prakse pokaže da i taj takav model koji jedan puč može da obori itekako može da bude (i jeste koristan)..
na kraju taj isti puč možda sruši i tvoj most (bager, dalekovod, dopiši po želji) pa svakako nećeš posmisliti da ga nisi trebao ni graditi..
ma sve u svemu..
ne ljutim se..
pokušavam dočarati da ekonomija nipošto nije zlo kako se na blogu predstavlja..
nego naprotiv korisna i zanimljiva disciplina..
e sad ko baš ne želi da čuje, ne želi..
tadejus tadejus 20:51 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
kad počne da se osjeća ekonomski ugroženo čini mi se da prestaje i da održava postojeći nivo društvenog razvoja i regresira, pogotovo ako su i pčekivanja negativna..

To je druga stvar. Što kaže Harari dole, ljudi svoj osećaj sreće ne formiraju u skladu sa svojom trenutnom situacijom, nego u skladu sa očekivanjima onoga što će se dogoditi. U tom smislu, svi živimo u budućnosti, jer očekivanja od te budućnosti formiraju naša trenutna emocionalna stanja.Ali, doći će trenutak, i on se vrlo brzo približava, kad dalji rast neće biti moguć. Ili, ako čoveka ufiksaš, daš mu neku drogu da ne razmišlja o budućnosti, ili da tu budućnost stalno vidi kao lujka, ružičasto, zašto ti onda treba ekonomski razvoj?


dobro na stranu tajming.. ima i toga da ne formiraju ljudi očekivanja jednako, do nekih i aktuelna situacija dopire sa kašnjenjem.. nije od ključne važnosti..
ali nisam ubjeđena da je dalji rast nemoguć..
naprotiv..
ja bih se baš iznenadila da su svi paradoksi današnjeg funkcionisanja društva nekakvo trajno ravnotežno stanje..
gomila izmišljenih potreba..
gomila besmisleno utrošenih resursa, posebno vremena..
to će se sigurno mijenjati..
ako ljudsko društvo uspije doći u stanje u kom bi radilo onako koliko Hariri kaže da je radio lovac (par sati dnevno), zadovoljavajući pri tom svoje potrebe bez frikcija tipa zagađenosti, mučnog komjutinga i neprestane žurbe i stresa.. to će se svakako moći i mjeriti kao rast i zaista će to i biti..
na temu mjerenja rasta dobra je literatura Rise and fall of the american growth.. mada malo suvoparno štivo koje oće da nažulja palac..
docsumann docsumann 21:12 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Na tom principu rade i dopamini. Dopamin se ne luči kad si ti zadovoljan, nego kad vidiš nešto što misliš da će ti pružiti zadovoljstvo


ali isto tako lučenje dopamina se aktivira konkretnom akcijom u sadašnjem trenutku. od uzimanja par kockica čokolade, pa do XY puta snažnijih stimulansa.

dakle, daleko od toga da sporim uticaj očekivanje na dopamninske nivoe u mozgu, ali ne bih rekao da je ono jedini okidač.
pape92 pape92 21:16 26.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Samo ludak ili budala bi mogao da tvrdi da je ekonomija kao disciplina nekorisna. Bez znanja iz te kompleksne oblasti bi današnji svet bi bio nezamisliv.

Ovde bih i prekinuo diskusiju, ne jer je dosadna, ili uvredljiva, ili neprijatna itd, nego jer se iscrpela, ali ako mi dozvoliš još sledeće u vezi sa (sa knedlom u grlu ih ponovo pominjem, ali...) fluidima. Naprotiv, tvrdio sam da fizika odnosno matematika ne može da predvidi mehaniku fluida osim u krajnje jednostavnim slučajevima kao što je to zašto avion leti i slično. Zato ne možemo da predvidimo vremenske prilike u iole daljoj budućnosti. Pa kad matematika ne može to, kako bi onda procese u kojima osim gole fizike učestvuju kao faktor i nepredviljivosti društva. A da ih je nebrojljivo, to otprilike zaista tvrdim, tačnije da su previše nepredvidivi po kvalitetu, a i brojčano ih je ako ne bezbroj, a ono mnogo. Ali to ne znači da je ekonomija gledanje u plećku.

emsiemsi emsiemsi 01:04 27.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

tadejus
pape92
nije problem u mjerenju (jer nije, to je samo mala komplikacija) ni u nedostatku dovoljno nelinearne matematike već u činjenicu da vakum boli uvo kako će metan da mu se rasporedi po jedinici zapremine a dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..
jesi li ti uzeo u obzir razliku između objašanjavanja proteklih događaja i predviđanja budućih?Distinkcije koje nisu praktično različite su besmislene. Nepotrebno je da razmatramo postojanje ili nepostojanje slobodne volje, posao koji se obavlja vekovima, jer ne uvodi ništa novo. Inženjeri, tačnije matematičari ovde hoće da kažu kako je nemoguće napraviti matematički model po kome bi se predvidela društveno ekonomska zbivanja. Istorija, ako ćemo. Nemoguće je zbog previše varijabili, koje nisu tek tek jedno "x" više u jednačini (koje je determisano, samo nepoznatog rešenja), nego je njihov faktor nepredviljivosti prevelik, osim što im je broj ogroman. Slobodna volja je samo još jedno ''x'' više. Ako ćemo pravo, ne najvažnije. Pod pretpostavkom da postoji, slobodna volja je sama za sebe lako predvljiva sa velikim procentom verovatnoće. Inače, želja da se baš matematikom predvide stvari je, što bi rekli, imanentna ljudskom rodu. Jer matematiku smo mi "izmisili" i ako razumemo matematiku onda razumemo i pojavu koja je opisuje. Ovde smo samo ovlaš dotakli ovo pitanje, ali daleko od toga da je ono za lakonske odgovore.Želja da se predvidi budućnost (u glavnim crtama) postoji otkad je filozofije. Bilo je vremena kad se smatralo da je to otkriće "iza ćoška" (Viko, 18. vek). Međutim, jedna je stvar doći do obrasca istorijskih zbivanja (Hegel, Marks itd) a druga predviđati istoriju iz tih načela. Napredovanje matematike nam, uz lično iskustvo života kroz istoriju, daje objašnjenje zašto je to nemoguće. Matematičari i fizičari su takođe vrlo često vrsni filozofi, ne bez razloga. Na primer Ernst Mah, onaj koji nam je poznat jer je po njemu Mahoav broj dobio svoje ime, je jedan od tvoraca logičkog pozitivizma, filozofskog pravca koje je mnogima poznato iz Vudi Alenovih komedija.


ah
ono kad inžinjer ekonomisti objašanjava zašto je nemoguće predivdjeti ekonomsku budućnost..
a pri tome očigledno nema ni najblažu prdstavu šta je ekonomija, šta ekonomska promjenljiva, koliko ih tačno ima i na kom principu funkcionišu..

pa ukratko..
nema ih tako nevjerovatno mnogo..
mogu se podjeliti u sisteme ili ako hoćeš tržišta.. (ne, ne misli se na geografsku podjelu)
a pojedina tržišta je onda relativno lako modelirati..
ono što kvari napore jeste postojanje slobodne volje koja učini npr. (evo na primjeru ću pošto se očigledno ne razumijemo ni u najgrubljim crtama) da UK na referendumu odluči da napusti EU, da to onda pokrene raspravu o smjeni guvernera centralne banke, da to onda otvori mogućnost da ovog sutra zamjeni neko ko bi imao neki novi i drugačiji mandat, da sa tim mandatom novi guverner onda promjeni okvir monetarne politike, da to onda učini nevalidnim tri jednačine u npr. DSGE modelu koji Bank of England koristi za predviđanje kretanja ekonomskog sistema UK (a koji pokriva sve bitne, gorepomenute a prebrojive promjenljive modela) a što onda učini da se predviđanja modela učine pogrešnim (iako su sasvim dobro funkcinisala dok postavke sistema nisu promijenjene)..
u tom smislu model dobro opisuje prošlost..
model dobro opisuje i budućnost ali samo dok se ne promjene postavke sistema a o kojim promjenama naravno ne možemo da znamo unaprijed (ali možemo da imamo očekivanja koliko su vjerovatne)..
ukratko..
jako potcjenjuješ napredak i mogućnosti moderne ekonomije bez da o njoj znaš bar elementarno..
var model za koji si čuo inače nije ekonomski nego finansijski..

Није шија, него врат !
Успут --- мислим да пишеш поприлично опширно, али зато без везе.
bene_geserit bene_geserit 10:35 27.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Kao odgovor na opsirno pisanje odmah primeniti emsiemsi pravilo - citiranje u celosti. Pa ko duze izdrzi.
bene_geserit bene_geserit 10:45 27.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
dočim kod ljudi postoji ta nezgodna stvar poznata kao slobodna volja..

Evo, ima i kod bumara!

Ti si nesto skeptican oko toga koliko je slobodna volja kod ljudi stvarno slobodna?

Nego u celoj ovoj zanimljivoj diskusiji fali malo promene perspektive.
Hari Seldonova psiho-istorija kaze da su ljudi kao pojedinci potpuno nepredvidljivi ali kao grupa postaju sve predvidljiviji sto je grupa veca. A kada su u pitanju milijarde ljudi tu bi predvidljivost bila odlicna.
Jes' da je u pitanju SF, ali ja bi pre verovao Asimovu nego ovim ekonomistima.
pape92 pape92 14:53 27.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Pojedinačna slobodno volja nije upitna kao teorijski koncept. Pa tako ni kolektivna. Jasno je da bih mogao da čim završim ovo pisanje odem i razbijem vazu, uspomenu od pokojne tašte. Ali je isto tako jasno da to neću učiniti.
Protivnici koncepta slobodne volje bi tvrdili, ukoliki bih je razbio, da sam to ionako morao da uradim, a dokaz je jer sam to i uradio. Dokaz za to da to nisam morao da uradim (tačnije da sam morao da je ne-razbijem) je to što to nisam uradio. Nedokazljivo, ali nije u skladu sa razumom.

Ali predvljivost postupaka je druga stvar. U tome je caka sa slobodnom voljom. I kod manje očiglednih stvari je prilično predviljiva. How Facebook knows when you'll get divorced even before you do. (Nije link ali postoji članak sa takvim naslovom i u njemu piše ono što očekujete da u njemu piše, ionako niko ne bi kliknuo na link).

princi princi 15:37 27.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Pojedinačna slobodno volja nije upitna kao teorijski koncept. Pa tako ni kolektivna. Jasno je da bih mogao da čim završim ovo pisanje odem i razbijem vazu, uspomenu od pokojne tašte. Ali je isto tako jasno da to neću učiniti.
Protivnici koncepta slobodne volje bi tvrdili, ukoliki bih je razbio, da sam to ionako morao da uradim, a dokaz je jer sam to i uradio. Dokaz za to da to nisam morao da uradim (tačnije da sam morao da je ne-razbijem) je to što to nisam uradio. Nedokazljivo, ali nije u skladu sa razumom.

Čitav koncept slobodne volje je duboko religijski koncept povezan sa verom u postojanje ljudske duše. Pokažite mi epruvetu, menzuru u kojoj je izdvojena ljudska duša. U osnovi, ne postoji ništa osim biohemijskih reakcija i stimulusa iz spoljašnjeg sveta. Sve drugo je lirika za zaluđivanje. Zato sam gore i pomenuo bumbare. Ako mi imamo slobodnu volju, onda je imaju i oni.
docsumann docsumann 16:56 27.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Ako mi imamo slobodnu volju, onda je imaju i oni.


po toj logici - ako mi imamo slobodno tržište, onda je imaju i oni
princi princi 18:32 27.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

docsumann
Ako mi imamo slobodnu volju, onda je imaju i oni.


po toj logici - ako mi imamo slobodno tržište, onda je imaju i oni

Pa tako nekako. Ljudi su sebi uzurpirali pravo na bol i patnju. Kao da krave, svinje, živina koju hranimo i gajimo sami da bi sebe prehranili, ili pokusni kunići i pacovi ne pate. I to sve u ime "duše". Kao da jedino ljudi, kao da jedino homo sapiens ima tapiju na "free will" , na "spirit", na "soul". Kažem, skroz religijski koncepti.
emsiemsi emsiemsi 22:32 27.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

princi
Pojedinačna slobodno volja nije upitna kao teorijski koncept. Pa tako ni kolektivna. Jasno je da bih mogao da čim završim ovo pisanje odem i razbijem vazu, uspomenu od pokojne tašte. Ali je isto tako jasno da to neću učiniti.
Protivnici koncepta slobodne volje bi tvrdili, ukoliki bih je razbio, da sam to ionako morao da uradim, a dokaz je jer sam to i uradio. Dokaz za to da to nisam morao da uradim (tačnije da sam morao da je ne-razbijem) je to što to nisam uradio. Nedokazljivo, ali nije u skladu sa razumom.

Čitav koncept slobodne volje je duboko religijski koncept povezan sa verom u postojanje ljudske duše. Pokažite mi epruvetu, menzuru u kojoj je izdvojena ljudska duša. U osnovi, ne postoji ništa osim biohemijskih reakcija i stimulusa iz spoljašnjeg sveta. Sve drugo je lirika za zaluđivanje. Zato sam gore i pomenuo bumbare. Ako mi imamo slobodnu volju, onda je imaju i oni.

Ја знам да људска душа постоји.
docsumann docsumann 06:32 28.02.2017

Re: Vidim da skoro niko (ne pominje TD)

Kao da krave, svinje, živina koju hranimo i gajimo sami da bi sebe prehranili, ili pokusni kunići i pacovi ne pate


tebra, padni mi na grudi (ide smajli bez trunke ironije)


Nije važno da li mogu da misle i govore već mogu li da pate.
- Džeremi Bentam
svarog svarog 15:40 28.02.2017

Re: Vidim da skoro niko

Predrag Brajovic
nedržavna socijalna izdavanja

Šta su to "nedržavna socijalna izdavanja"?


Privatna
nask nask 23:33 22.02.2017

100

Jel treba još Princi?
ivana23 ivana23 01:22 23.02.2017

Re: 100

nask nask 01:30 23.02.2017

Re: 100

Ja mislio na još komentara, a ti na još kapitala. Odkad si ti Ivana tako materijalistčna.
ivana23 ivana23 01:38 23.02.2017

Re: 100

nask
Ja mislio na još komentara, a ti na još kapitala. Odkad si ti Ivana tako materijalistčna.


Ne znas o cemu se u knjizi pise

PIKETIJEVA TEORIJA NEPODNOŠLJIVE, NEODRŽIVE NEJEDNAKOSTI U DRUŠTVU
nsarski nsarski 01:38 23.02.2017

Re: 100

ivana23

E, bas ti hvala, ivana23! Odlican primer i relevantan za diskusiju. Kad se pojavila ova knjiga na engleskom, u pocetku je hvaljena, a onda docekana na noz i zanemarena. Umesto da podstakne ljude na razmisljanje, ona ih je podstakla na politicku svadju.
Moje objasnjenje ovog fenomena svadje je da "ekonomisti" i gomila drugih opsenara i trbuhozboraca koji se za ekonomiste izdaju imaju svoj agenda, ili conflict of interest.
To je kao sto se godinama u farmaciji desavalo da neki dermatolozi, sa sve titulama, hvalama, nagradama, itd., hvale sampon za celavost ili kremu protiv starenja jer im je tako placeno da kazu. Stampali radove na temu, dobijali nagrade, lovu za istrazivanja koja potvrdjuju ono sto su placeni da nadju, itd. Slicno sa "ekonomistima".

Piketi je covek s porukom koju niko nije zeleo da cuje.

Preporucujem jedno lakse stivo koje sam, cini mi se, jednom postavljao: The self-destruction of the 1 percent, stampan u NY Timesu pre nekoliko godina. Tom glasilu Stejt Departmenta se ponekad i omakne da ovako nesto stampaju.





princi princi 02:11 23.02.2017

Re: 100

Piketi je covek s porukom koju niko nije zeleo da cuje.

Kako misliš niko? Pa Piketi je velika zvezda u krugovima ekonomista, Krugmanov veliki heroj. Inače mu je veliki promoter u svetu i, uopšte, anglosaksonskom svetu bio naš Branko Milanović. Vrlo velika zvezda, bio je i Corbynov savetnik, zajedno sa Varufakisom. Tačno je da ga napadaju, i da kritikuju njegove podatke, ali to je uglavnom zato što ekonomija jeste fuzzy nauka, i tu nema egzaktnih podataka i činjenica. Čak i taj BDP u koji se ljudi toliko kunu, to je vrlo fuzzy koncept, zapravo, i trebalo je dugo usaglašavanja dok su se tačno dogovorili šta u njega da uđe a šta ne. I trgovinski bilansi su isto problematični, pogotovu u današnjem isprepletanom svetu gde jedna ista ili malo prerađena roba može 3 ili 4 puta preći jednu istu granicu, i onda se postavlja pitanja cene (na primer, Tojote u Meksiku ili USA) i dodate vrednosti. itd, itd.
princi princi 02:15 23.02.2017

Re: 100

Piketi je, mislim, bio jedan od glavnih kandidata za Nobelovu prošle ili pretprošle godine kad je, čini mi se, dobio onaj Englez koji se bavi vrlo sličnim temama.

Inače, naš Branko Milanović je veliki i svetski priznati ekspert za te GINI koeficijente i raspodelu prihoda i bogatstva u svetu (mislim da je i profa na NYU ili nekom od pridruženih škola) i prošle godine je izdao knjigu koja je po The Economistu jedan od must reads za 2016 (negde je na disku, još čeka na svoj red).
nask nask 02:16 23.02.2017

Re: 100

Pazi ima glagol Pikkety

v. to fill in missing data with a wild-ass guess; to reconcile a deficiency in data by making shit up that gives you the result you desire.

Named after celebrity economist Thomas Piketty, who filled in the gaps in his argument by making up numbers and passing them off as historical data.


Kom se carstvu prikloniti???
nsarski nsarski 02:25 23.02.2017

Re: 100

Inače mu je veliki promoter u svetu i, uopšte, anglosaksonskom svetu bio naš Branko Milanović. Vrlo velika zvezda, bio je i Corbynov savetnik, zajedno sa Varufakisom.

Da, znam. Ali koliko divizija (gaziliona dolara) imaju Milanovic, Corbyn i Varufakis? Njihov uticaj na bilo sta ozbiljno na svetu je minoran.
Sta mislis koliko je ovaj apel iz 2015., koji je potpisao Piketi i Sachs, nesto promenio?
Austerity Has Failed: An Open Letter From Thomas Piketty to Angela Merkel

princi princi 02:35 23.02.2017

Re: 100

Pa to je potpuno druga stvar... koliko bilo koji ekonomista ima uticaja na državnu politiku a koliko služe samo kao dvorske lude koje samo obezbeđuju dežurne narative za odluke koje su već negde donesene. Samo sam rekao da je daleko od toga da je čovek anonimus i da ga ućutkuju. Itekako ga ima u medijima, a ja bih čak rekao da je, verovatno delimično pod njegovim uticajem, i tradiocionalno libertarijanski i vrlo uticajni The Economist (iz njega je, primerice, Marx učio o ekonomskoj teoriji) u mnogome promenio svoju uređivačku politiku.
princi princi 02:36 23.02.2017

Re: 100

Mislim, s obzirom koliko je ekonomija egzaktna nauka, možda je i dobro što je tako.
emsiemsi emsiemsi 05:03 23.02.2017

Re: 100

nask
Jel treba još Princi?

Па да !
Добро питање --- можда је и Принци склопио неки договор са управом блога, као кркар, да га плаћају по броју коментара.
Ако јесте тако, где сам ја ту --- хоћу и ја мој део, макар био по Паретовој дистрибуцији.
bene_geserit bene_geserit 06:39 23.02.2017

Re: 100

nsarski
Ali koliko divizija (gaziliona dolara) imaju Milanovic, Corbyn i Varufakis? Njihov uticaj na bilo sta ozbiljno na svetu je minoran.

Na srecu.
Da Milanovic ima dovoljno divizija vec bi uveo onaj "porez na emigrante" za koji se zalaze. Pa bi tako USA naplacivala nsarskom dodatni porez i to slala drzavi Srbiji.
docsumann docsumann 09:57 23.02.2017

Re: 100

PIKETIJEVA TEORIJA NEPODNOŠLJIVE, NEODRŽIVE NEJEDNAKOSTI U DRUŠTVU



ova mu je k'o da je mene pit'o

Cilj knjige je, kako kaže Piketi, da uvek postoji alternativa, da uvek ima različitih načina da se organizuje društvo. Pogrešno je verovati da postoji samo jedan put, smatra on.


a ispade da sam i latentni pristalica teorija katastrofa. sad ne znam zašto je meni to priličnop logično viđenje stvari. moguće iz nekog dubljeg osjećaja bespomoćnosti spram sila svjetova.

ako nema izlaza minirajmo zid.

il' čekajmo na zemljotres.
tadejus tadejus 12:21 23.02.2017

Re: 100

nsarski

Odlican primer i relevantan za diskusiju. Kad se pojavila ova knjiga na engleskom, u pocetku je hvaljena, a onda docekana na noz i zanemarena. Umesto da podstakne ljude na razmisljanje, ona ih je podstakla na politicku svadju.Moje objasnjenje ovog fenomena svadje je da "ekonomisti" i gomila drugih opsenara i trbuhozboraca koji se za ekonomiste izdaju imaju svoj agenda, ili conflict of interest. To je kao sto se godinama u farmaciji desavalo da neki dermatolozi, sa sve titulama, hvalama, nagradama, itd., hvale sampon za celavost ili kremu protiv starenja jer im je tako placeno da kazu. Stampali radove na temu, dobijali nagrade, lovu za istrazivanja koja potvrdjuju ono sto su placeni da nadju, itd. Slicno sa "ekonomistima".Piketi je covek s porukom koju niko nije zeleo da cuje.Preporucujem jedno lakse stivo koje sam, cini mi se, jednom postavljao: The self-destruction of the 1 percent, stampan u NY Timesu pre nekoliko godina. Tom glasilu Stejt Departmenta se ponekad i omakne da ovako nesto stampaju.


au brate pa kakvu ti štampu čitaš i pratiš kad ti se čini da Piketijevu poruku niko nije čuo..
i još ti se čini da je NYT glasilo State dep. (a ne demokrata)..
Piketi čovjek očito nema ambiciju da bude predvodnik političkog pokreta pa da se uvjeri da će njegova ideja da dobije i vrlo plastičnu primjenu u društvu..
ali da je uticao na društvo.. svakako.. na pravom mjestu u pravo vrijeme i praktično je postao household name..
princi princi 14:11 23.02.2017

Re: 100

ali da je uticao na društvo.. svakako.. na pravom mjestu u pravo vrijeme i praktično je postao household name..

Treba još jednom podvući da je Milanović tu odigrao ogromnu ulogu kao propagator Piketijeve knjige i, generalno, tih, kako bi ih nazvao, neomarksističkih ideja. Milanović i Žižek su, koliko pratim, jedini koji su lepo uspeli da unovče svoje marksističko obrazovanje. Ima još par tih nekih malih istoričara po UK, ali oni su druga liga u odnosu na ovu dvojicu medijskih giganata.
princi princi 16:48 24.02.2017

Re: 100

nask
Jel treba još Princi?

Jel ne treba? Vidiš da se najbolja diskusija povela tek na samom kraju.
nsarski nsarski 17:34 24.02.2017

Re: 100

Samo sam rekao da je daleko od toga da je čovek anonimus i da ga ućutkuju.

Ovo ja nisam nigde rekao.
Rekao sam da ga, na primer, ignorisu ili zanemaruju. Ucutkivanje i ignorisanje su bitno razlicite stvari, ali ne bih dalje o ovome. Thx.
nsarski nsarski 17:35 24.02.2017

Re: 100

Duplo..
princi princi 17:43 24.02.2017

Re: 100

Rekao sam da ga, na primer, ignorisu ili zanemaruju. Ucutkivanje i ignorisanje su bitno razlicite stvari, ali ne bih dalje o ovome. Thx.

Da, verovatno (ne verovatno, nego sigurno) ja nešto nisam razumeo, mada meni još uvek nije jasno ko ga zanemaruje ili ignoriše kad skoro svi vodeći ekonomisti sveta ili polemišu ili se slažu s njim.
nsarski nsarski 17:57 24.02.2017

Re: 100

Da, verovatno (ne verovatno, nego sigurno) ja nešto nisam razumeo, mada meni još uvek nije jasno ko ga zanemaruje ili ignoriše kad skoro svi vodeći ekonomisti sveta ili polemišu ili se slažu s njim.

OK, princi, drag si mi, pa da ti odgovorim. Pokusacu da ovu diskusiju, uzimajuci u obzir tvoje komentare o ekonomiji i ekonomistima sasvim ozbiljno, prevedem na inzenjerski teren. Ja se u ekonomiju ne razumem i tako mi je lakse.
Zamisli da Titani ovog sveta grade brod (ili Kinski zid, ili piramidu, ili Integral, kako bi ga nazvao Zamjatin) koji ce sve da nas odvede u svetlu buducnost. Ubedjuju nas da je to to, ili TINA (there is no alternative) momenat.
I onda neki ozbiljni inzenjeri pokazu da taj njihov projekat broda ima rupu, da je busan, i da nema sanse da zaplovi. Da ima ozbiljnu manu. Titani se ne obaziru na sve te savete i studije i proracune, vec nastavljaju svoj projekat uz ogromne napore i zrtve (koje oni ne podnose).
Ako je to stvarnost, kakvog smisla onda ima bilo cija diskusija o tome da li brod treba ofarbati u plavo, ili lakirati katarku? That is my take on the subject.
I, ne zbog tebe, ali ja bih ipak da promenim kafanu.
princi princi 18:16 24.02.2017

Re: 100

Titani se ne obaziru na sve te savete i studije i proracune, vec nastavljaju svoj projekat uz ogromne napore i zrtve (koje oni ne podnose).
Ako je to stvarnost, kakvog smisla onda ima bilo cija diskusija o tome da li brod treba ofarbati u plavo, ili lakirati katarku? That is my take on the subject.

Ključni problem je ko su Titani. Tebi se čini da su to političari, ali čitam juče o predsedniku Indonezije (zemlja od 250M stanovnika). 4 čoveka (slovima četiri) imaju bogatstvo koliko i najsiromašnijih 100M. Čovek je izabran na platformi da smanji tu neravnomernost, i potpuno je, štono kažu, posvećen toj platformi. Međutim, ma koliko da je posvećen, potpuno je nemoćan. Jer dotična četvorica upravo obezbeđuju posao za dobar deo tih 100M i bez njih ceo sistem je pred kolapsom, a oni svoj kapital vrlo lako mogu premestiti bilo gde. I ko je onda tu Titan?

Indonezija je samo jedan od sveih i konkretnih primera. U istoj, skoro identičnoj situaciji su i mnogo moćnije zemlje sveta: UK, Nemačka (Angela Merkel, na primer, ne može ni da prdne bez overavanja od strane Siemensa, rizikuje opstanak EU, dovodi u pitanje opstanak Grčke, zbog Deutche Banke)... Videli smo Obama kako je prošao u USA. Obama je sigurno svestan pisanja Pikettyja i njegovih osnovnih teza. Po meni, ovo nije pitanje volje, ignorisanja i/ili svesti, nego kompleknosti i realnih mogućnosti.
nsarski nsarski 18:26 24.02.2017

Re: 100

Tebi se čini da su to političari

Ne, ni to nigde nisam rekao.
Titani su oni koji imaju moc da menjaju stvari na planeti, a to svakako nisu ni Milanovic ni Zizek (ima li veceg prevaranta?) ni Piketi, ni Dzefri Saks, cak ni mnogi politicari (u Indoneziji ako hoces). Oni su "kerovi", da tako kazem, koji laju dok karavani prolaze. I nije svrsishodno da ih neko ucutkuje. Ignorisanje je dovoljno.
princi princi 18:34 24.02.2017

Re: 100

nsarski
Tebi se čini da su to političari

Ne, ni to nigde nisam rekao.
Titani su oni koji imaju moc da menjaju stvari na planeti, a to svakako nisu ni Milanovic ni Zizek (ima li veceg prevaranta?), ni Piketi, ni Dzefri Saks. Oni su "inzenjeri", da tako kazem, koji laju dok karavani prolaze.

Pa dobro, to je već stvar percepcije. Možda Piketty kao svoj zadatak vidi podsticanje svesti o problemu (increase awareness). Pikettyjev vrlo obiman rad se može sažeti relativno jednostavnom nejednakosti r>g (renta na kapital je uvek veća od stope ekonomskog rasta). I sad, kad prođu sve ove nacionalističke histerije, možda će nekom doći iz dupeta u glavu da pita, čekaj, a kako i ko određuje to rentu na kapital, i kako to da je r>g...
nsarski nsarski 18:44 24.02.2017

Re: 100

Obama je sigurno svestan pisanja Pikettyja i njegovih osnovnih teza. Po meni, ovo nije pitanje volje, ignorisanja i/ili svesti, nego kompleknosti i realnih mogućnosti.


Pa, nadam se da se secas tzv. Jeremiah Wright controversy o svesteniku u Cikagu koji je bio licni pastor Obami iz davnih vremena. He is as firebrand as they get. Radikalan do krajnosti. Obama je jedno vreme o njemu cutao, i najzad se odrekao svog duhovnog oca kada je usao u Ovalni kabinet.

Na primer:

Wright spoke of the United States taking land from the Indian tribes by what he labeled as terror, bombing Grenada, Panama, Libya, Hiroshima, and Nagasaki, and argued that the United States supported state terrorism against the Palestinians and South Africa. He said that his parishioners' response should be to examine their relationship with God, not go "from the hatred of armed enemies to the hatred of unarmed innocents." His comment (quoting Malcolm X) that "America's chickens are coming home to roost" was widely interpreted as meaning that America had brought the September 11 attacks upon itself.[17][18][19] ABC News broadcast clips[20] from the sermon[1][21] in which Wright said:

We bombed Hiroshima, we bombed Nagasaki, and we nuked far more than the thousands in New York and the Pentagon, and we never batted an eye... and now we are indignant, because the stuff we have done overseas is now brought back into our own front yards. America's chickens are coming home to roost.

The controversy began to fade, but was renewed in late April when Wright made a series of media appearances, including an interview on Bill Moyers Journal, a speech at the NAACP, and a speech at the National Press Club.[5] After the last of these, Obama spoke more forcefully against his former pastor, saying that he was "outraged" and "saddened" by his behavior, and in May he resigned his membership in the church.[6]

Da, kompleksnosti i realnih mogucnosti. Obamine mogucnosti su bile nikakve. On nije Titan. I, uprkos svim sermons koje je od Wright-a cuo, i Nobela za mir koji je dobio, krenuo da bombarduje po svetu kao ni jedan americki predsednik do tada, like there is no tomorrow.
princi princi 18:51 24.02.2017

Re: 100

On nije Titan.

Iz ove perspektive, Obama se pre doima kao Veselko.
nsarski nsarski 19:01 24.02.2017

Re: 100

princi
On nije Titan.

Iz ove perspektive, Obama se pre doima kao Veselko.

Ma, i Trump je, mada se sada malo gica. Pazi, bizMismen - jebote, k'o Karic. Ali, za svet - za svet, rekoh, ne za Shabana iz Kolorada, trenutno, rekoh trenutno, je mnogo bolji od one odurne zlobabe. Sta ce dalje biti - ne znam.
Ajd' i ja da pustim muziku - A hard rains gonna fall


narcis narcis 19:15 24.02.2017

Re: 100

Ali, za svet - za svet, rekoh, ne za Shabana iz Kolorada, trenutno, rekoh trenutno, je mnogo bolji od one odurne zlobabe.

princi princi 19:26 24.02.2017

Re: 100

Da, držeći stvari o kojima je reč ovde, od zvekana se može očekivati samo dalje zaoštravanje. Neće US uopšte biti prijatno mesto za život u narednih nekoliko godina, a možda i dulje. I ja se nadam da ga Rusi imaju dovoljno u šaci da mu neće padati neke gluposti na pamet. S druge strane, meni jezivo plaši ovaj Pence, koji je još veća dijabola od Trumpa (paradoksalno, Trump je od celog tog GOP rostera bio još najmanje loš izbor).
nsarski nsarski 19:33 24.02.2017

Re: 100

Da, držeći stvari o kojima je reč ovde, od zvekana se može očekivati samo dalje zaoštravanje.

Ma, naravno. Ali, alternativa je bila da se danas prebrojavaju nuklearne glave koje su prikacene na crveno dugme, i sa Zapada i sa Istoka. Jebiga, mozda ce tako biti za godinu-dve, ali nije makar danas. Ipak, dolazi prolece, a to me potseca na one parole pod Milosevicem "Prolece je, a ja zivim u Srbiji". Makar cemo malo lepog vremena osetiti ove godine jer Trump igra golf.
blogov_kolac blogov_kolac 04:36 23.02.2017

postoje prilicno uspesni modeli

Istorijski posmatrano, sa puno prava mozemo reci da je najstarija "kapitalisticka" zemlja sveta Holandija, dok od svetski relevantnijih zemalja kao njen antipod mozemo uzeti Rusiju, koja je uplovila u "kapitalizam" tek pre oko dve ipo decenije, i to iz stanja skoro potpune uravnilovke. Rusija za samo 2-3 decenije kapitalizma ima oko 100 milijardera (u dolarima), dok je broj holandskih milijardera jednocifren, ali zato kada se uporedi broj MILIONERA, u Rusiji ih je oko 150 hiljada, a u Holandiji oko 200.000! Kada se dalje pogleda udeo "srednje klase" i siromasnih, opet dolazimo do toga kako je u Holandiji sa njenom visevekovnom kapitalistickom tradicijom sve to neuporedivo zdravije preraspodeljeno. Da je to sistem u cijim je temeljima zakonomernost "bogati sve bogatiji, a siromasni sve siromasniji" imali bismo drasticnu raslojenost u Holandiji, umesto u Rusiji. Pa cak i u kriznim vremenima to ne mora da bude istina. Japan je decenijama bio drugi po broju milajardera na svetu, ali je posle svetske ekonomske krize njihov broj tamo desetkovan, i sada ih imaju jedva nesto preko 20, sto je na nivou jedne Indonezije, ali su zato broj milionera od preko 2.5 miliona, ili veliki udeo "srednje klase" jos uvek zadrzali. Ma koliko ovo sto sam izlozio bilo grubo pojednostavljivanje, mislim da je moja poenta jasna.

Drugim recima, itekako je moguce sistemskim resenjima, socijalnom i poreskom politikom... itd... suzbijati erodirajuce raslojavanje drustva i obezbedjivati i garantovati prilicno pravednu preraspodelu bogatstva koja istovremeno nece biti preveliki teret konkurentnosti i efikasnosti te privrede (tj. uravnilovka se u ekonomiji dokazala kao pogubno sterilan princip). I sve ovo sasvim dobro funkcionise u zemljama severne Evrope, umnogome i u vecini zapadnoevropskih zemalja, a i neke istocnoevropske su na dobrom putu po tom pitanju, poput Ceske, Slovenije, pribaltickih zemalja. I van Evrope ima zemalja gde je to kvalitetno postavljeno, kao u Kanadi, Australiji, J.Koreji, vec pomenutom Japanu. USA slucaj/model je oduvek bio specifican i pogodovao je najbogatijem sloju, ali nikada nisu gubili iz vida da je srednja klasa glavna lokomotiva uspesnog razvoja.

I tako dolazimo do sledece moje poente - nije tzv "liberalno-kapitalisticki" model sam po sebi problem i vec u startu uzrok ovog opasnog globalnog trenda, nego cinjenica da velika vecina stanovnika nase planete zivi u drzavama gde je na snazi "divlji" kapitalizam, cija ultrabogata privredna elita do svog kapitala nije ni dosla u zdravim i fer trzisnim uslovima, a u poziciji je da u nedogled produzava i zloupotrebava svoj povlasceni polozaj. Nije sporno da su u celoj toj igri veliki dobitnici i velike multinacionalne korporacije, ali one to na posredan nacin kompenzuju time sto ipak prerasporedjuju bogatstvo iz svojih maticnih razvijenih zemalja ka onima u razvoju, a kada nizim cenama koje su u stanju da postignu guse lokalnu konkurenciju, sa druge strane su njihovi jeftiniji proizvodi dostupniji samim tim sirem krugu potrosaca. Slicno vazi i za razvoj tehnologije, koji stvara tehnoloske viskove medju zaposlenima, ali sa druge strane dize standard stanovnistva dostupnoscu brojnih proizvoda koji ljudima mogu olaksati zivot.

Postoje i neke stvari koje je nemoguce "ispraviti", kao sto je sve starija struktura stanovnistva zbog produzenog zivotnog veka i manjeg nataliteta, pa ce model "socijalne drzave" biti sve teze i teze ostvarivati. Tu je i problem prenaseljenosti u velikim delovima pre svega Azije, a uskoro i Afrike, klimatske promene ciji ce negativni efekti biti sve gori. A aktuelna poplava populizma i retrogradnih procesa u mnogim globalno bitnim zemljama po meni nije posledica tekucih problema, nego njihov generator. Proslogodisnji BrExit ili trijumf Trampa u USA, ili povratak Rusije na klasicnu imperijalnu politiku od pre tri godine bas kada su napokon ekonomski stali na noge (vise srecom, nego pamecu - zahvaljujuci visegodisnjimprenaduvanim cenama nafte), uopste nisu bili najlogicniji sled dogadjaja, vec skoro iracionalno pogresan izbor napravljen u tim drzavama, zbog kojih se iz temelja ljulja svet kakvog ga znamo.
bene_geserit bene_geserit 09:06 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

blogov_kolac
A aktuelna poplava populizma i retrogradnih procesa u mnogim globalno bitnim zemljama po meni nije posledica tekucih problema, nego njihov generator. Proslogodisnji BrExit ili trijumf Trampa u USA, ili povratak Rusije na klasicnu imperijalnu politiku od pre tri godine bas kada su napokon ekonomski stali na noge (vise srecom, nego pamecu - zahvaljujuci visegodisnjimprenaduvanim cenama nafte), uopste nisu bili najlogicniji sled dogadjaja, vec skoro iracionalno pogresan izbor napravljen u tim drzavama, zbog kojih se iz temelja ljulja svet kakvog ga znamo.

Kako covek iz terminologije moze da prepozna komunisticki obrazovni sistem - sta kazes "retrogradni procesi".
Rusija i klasicna imperijalna politika? Koliko vidim Rusija je postavila samo poslednju liniju odbrane i radi samo ono sto mora.
BrExit i Trump su racionalno pravilni izbor britanske i americke srednje i radnicke klase ciji su interesi ugrozeni globalizacijom.

A svet se ljulja zato sto globalisti koji njime upravljaju pokusavaju da izignorisu izbor britanskih i americkih glasaca i da nastave globalizaciju onako kako njihovim interesima odgovara. I uz to su nasli/izmanipulisali gomilu korisnih idiota koji misle da je normalno da se neko obuce u kostim ogromnog polnog organa i da ode da protestvuje ni sam ne znajuci zbog cega.
docsumann docsumann 09:27 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

koji misle da je normalno da se neko obuce u kostim ogromnog polnog organa i da ode


prevelika muda smetaju mu da hoda

bene_geserit bene_geserit 09:35 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

docsumann
prevelika muda smetaju mu da hoda

Pa u pitanju su bili zenski polni organi a ne muski. A podjednako je inteligentno koji god da su.
docsumann docsumann 09:44 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

bene_geserit
docsumann
prevelika muda smetaju mu da hoda

Pa u pitanju su bili zenski polni organi a ne muski. A podjednako je inteligentno koji god da su.


a baš sam htio da se ogradim od svog neznanja.

ipak je to zahtjevnija kostimografija.
nask nask 16:33 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

opet dolazimo do toga kako je u Holandiji sa njenom visevekovnom kapitalistickom tradicijom sve to neuporedivo zdravije preraspodeljeno


Iz 2014. 20% poseduje 86%, do danas je ta raspodela verovatno još bolja za onih 20%. Nejednakost u primanjima je već mnogo manja tj. uravnoteženija, Džini indeks je godinam stabilan i negde oko 0,30.

Broj milionera zavisi od metode brojanja, bez kuće/stana kao svojine ima ih oko 110 000.
princi princi 17:53 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

nask
opet dolazimo do toga kako je u Holandiji sa njenom visevekovnom kapitalistickom tradicijom sve to neuporedivo zdravije preraspodeljeno


Iz 2014. 20% poseduje 86%, do danas je ta raspodela verovatno još bolja za onih 20%. Nejednakost u primanjima je već mnogo manja tj. uravnoteženija, Džini indeks je godinam stabilan i negde oko 0,30.

Broj milionera zavisi od metode brojanja, bez kuće/stana kao svojine ima ih oko 110 000.

Ima tu jedna fora, a to je što bogati Holanđani, ako mu se ne sviđa tax sistem može ladno da prijavi domicil negde u Antilima, ili gde već, ili i u samim UK i US (najveće tax havens na svetu). Isto važi i za bogate Šveđane, Ikea, na primer, plaća, odnosno ne plaća porez u Holandiji, kao i za bogate Nemce (a oni se, opet, sklanjaju po Luksemburzima i Švajcarskama), Italijane, Grke, Špance.... Korporacije, pogotovu nemačke i švedske, su pogotovu notorne za neplaćanje poreza. One direktno ucenjuju vlade respektivnih zemalja: ako počnete da nam naplaćujete porez ili nas terate da sve vratimo na nemačka/švedska pravila igre, mi odmah zatvaramo postrojenja, a vi onda vidite šta ćete sa nezaposlenima.

Onda kad pogledaš te spiskove ko je ostao ispada da je GINI relativno nizak.
nask nask 21:38 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

ako mu se ne sviđa tax sistem


E moj Princi, neće Holanđanin nigde da potegne zbog gore navedenog razloga. Zašto? Zato!

Za mrzitelje klikovanja i nizozemskog jezika: posle Bermuda i Kajmanskih ostrva sledi, čik pogodi, NL. Mrtva trka između to troje i to je po meni velika sramota, a zasigurno veliki kriminal, za tako visokomoralnuisvimadelimolekcije zemlju.
princi princi 21:54 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

Zato!

Da, da, pogledaj spisak: dobar deo ex-kolonija UK, minijaturna ostrva, državica kojima se praktično ni ne zna status, jesu li pod jurisdikcijom UK, nisu... Englezi, majstori stvaranja privida kako je sve regularno, a u stvari totalni haos. Ali strogo kontrolisani, :).

Edit: da, zaboravih, nask, ako si raspoložen(a) za pisanje, vrlo rado ti ustupam prostor. Mene totalno zanimaju te stvari. Zanima me, u principu, sve što je podlo i kvarno, :).
nask nask 22:38 23.02.2017

Re: postoje prilicno uspesni modeli

Hvala na ponudi ali za sada ne hvala. Ja se ovih dana raspisao jer sam na raspustu .
Ovaj blog i world of warships su mi ove sedmice glavna droga .
princi princi 14:36 23.02.2017

Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Much of the immigration debate has focused on assimilation rates for second and third generation Latinos. But put that aside and consider the rest of the arrivals. It is striking to me how very rapidly they assimilate, and I don’t just mean the Canadians (on a given day, could you tell which of the writers of this blog is from north of the border?). I mean the Russians, the Iranians, the Chinese, the Indians, and many others, including most of the Muslim immigrants. They don’t become culturally identical to the native-born, but in terms of economic and social indicators, you couldn’t ask for a much better performance.

The assimilation problem in fact comes from the longstanding native-born Americans, often of more traditional stock. The country around them has changed rapidly, and they do not assimilate so well to the new realities. And since they are not self-selected migrants who know they will face hardship, they are not always so inclined to internalize a “suck it up” kind of attitude. Many complain, others settle into niches of failure or mediocre careers.

In this regard, encouraging the actual arriving immigrants to assimilate better or faster can make the actual assimilation problem worse, because it will change the home culture more rapidly too.

Often, the real impact of immigration is not on wages or electoral outcomes, but it is the assimilation burdens placed on some of the longer-standing traditional natives of the home country. And the more productive and successful the immigrants are, the more serious these problems may become.


Asimilacija nije problem imigranata, nego kod neprilagodljivih native-born: native-borns se ne mogu priviknuti na brzo menjanje sveta i stalno bi da idu nazad u bezbednu prošlost (tj u mamin womb).

Uzgred, ko prati, i njemu je izašla nova knjiga: The Complacent Class.
stefan.hauzer stefan.hauzer 16:06 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Uzgred, ko prati, i njemu je izašla nova knjiga: The Complacent Class.


Nema, Tyler čuva marginu!


Meni je trenutno najteža vest, da na youtube nema studijske verzije Sweet thing od Van Morrisona. Ima neka njegova Live verzija preko Vevo, ali to je neslušljivo, boli koliko je patetično. I Maraja Keri bolje pamti svoje pesme


princi princi 16:09 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Sweet thing od Van Morrisona

Kako nema?? Pa ima ceo Astral weeks, slušao pre par nedelja.
edit: pazi stvarno! Blokiran! Majmun(i).
stefan.hauzer stefan.hauzer 16:18 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

edit: pazi stvarno! Blokiran! Majmun(i).


Vidiš da nema, fali samo Sweet thing. Kao dušu da su mu uzeli, jebote.
princi princi 16:27 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Meni se svojevremeno na tom albumu najviše svideo The way young lovers do... Posle Madame George, onda Ballerina, pa Astral weeks. Sad ceo album, :). Moondance, začudo, mi nikad nije skroz legao, osim Into the mystic.
princi princi 16:40 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Inače, poslednjih dana uživam (ne sam!) u preslušavanju starih Genesis: Trespass, Musical Box, Foxtrot, Selling England..., Lamb lies down..., Trick of the tail. U stvari, fenomenalna mjuza. Nostalgia trip.

stefan.hauzer stefan.hauzer 17:01 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

ortak radio žurku kod Fil Kolinsa na gajbi u Majamiju; kaže Fil je jedan dingospo. Veruje u bakšiš! Ništa ekstravaganca i to. Začudio se što nije video i Pitera Gabrijela, ali sam mu posle objasnio zašto je to tako.


Meni je ovo, u poslednje vreme, najveća nostalgija. Što vozi:

stefan.hauzer stefan.hauzer 17:06 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

poslednjih dana uživam (ne sam!)

ali pazi, kada je ovo u zagradi najbitnije u svemu do sad napisanom; Ne sam!
princi princi 17:09 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

ortak radio žurku kod Fil Kolinsa na gajbi u Majamiju; kaže Fil je jedan dingospo. Veruje u bakšiš! Ništa ekstravaganca i to.

Da, bre, fin čovek. Bio opleo skoro po McCartneyju, baš me oraspoložio. Prosejao sam čak i po Dukeu, ima tu i tamo šta da se čuje.

Video novog Jay Kaya? Malo se, što se ono kaže, ubucio.

stefan.hauzer stefan.hauzer 17:19 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Video novog Jay Kaya? Malo se, što se ono kaže, ubucio.


Ja sam mislio kako će on biti sjajan u ovo vreme vraćenog fankija, ali onako. Ni tamo ni ovde. Ova cica mi je trenutno otkriće godine:


bocvena bocvena 17:43 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

joj, ovo ni drogirana ne bih mogla da slušam:)

ide na RTS-u odlična norveška serija - okupirani.

princi princi 17:48 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

bocvena
joj, ovo ni drogirana ne bih mogla da slušam:)

ide na RTS-u odlična norveška serija - okupirani.


Kuku!!! Nije valjda da i među prosvetnim radnicima ovih što se, bože me sakloni primisli, bodu u venu!
princi princi 17:49 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Opet Rusi krivi!
stefan.hauzer stefan.hauzer 17:53 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

joj, ovo ni drogirana ne bih mogla da slušam:)

a zaljubljena? Mojne sad, bez vrdanja


bocvena bocvena 17:57 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

među prosvetnim radnicima ovih što se, bože me sakloni primisli, bodu u venu!

jok, siromašni smo mi za te skupe navike:) ali volimo stilske figure.

ma te skandinavske serije su super! k'o neki udžbenici o zapadnoj demokratiji (npr danska "premijerka", slobodi štampe, tajnim službama, porodičnim tajnama...i o rusima! ali nisu to oni stari rusi...nego moderni:)

EDIT: ovo o muzici se odnosilo na fila kolinsa i dženezis...ni zaljubljena:)
princi princi 18:00 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

ali nisu to oni stari rusi...nego moderni:)

Još gluplji, još podmukliji i još svirepiji, :))))))))). K'o Srbi u ovim mojim blog uratcima.
princi princi 18:01 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

npr danska "premijerka"

Podseti me, jel to ona što se 'vatala s Obamom na Mendelinoj sa'rani? (niko da pohvali Tomu kako se usred svog onog orgijanja jedini ponašao primereno trenutku, kakav smo, bre, to narod).
bocvena bocvena 18:03 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Još gluplji, još podmukliji i još svirepiji

ma jok, obrazovani, upeglani, biznismeni, ambasadorka u seriji je k'o katrin denev! doduše, ima i onih sa fantomkama i heklerima...a onda zapevaju onim milozvučnim jezikom:)))

[b] serija "premijerka" [/b]
princi princi 18:06 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

doduše, ima i onih sa fantomkama i heklerima...a onda zapevaju onim milozvučnim jezikom:)))

Uh, pa to neće moći da se gleda bez jedno kilo votke. Sine, otići će mi jetra skroz.
princi princi 18:07 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

dženezis

Grešiš, sinko, ovaj, mnogo grešiš... ni ne znaš šta propuštaš. Stari Genesis su suvo blago. To je k'o kad bi tebi došao đak i rekao: "Nisam pročitao Orlovi rano lete".
mariopan mariopan 19:09 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

bocvena
među prosvetnim radnicima ovih što se, bože me sakloni primisli, bodu u venu!

jok, siromašni smo mi za te skupe navike:) ali volimo stilske figure.

ma te skandinavske serije su super! k'o neki udžbenici o zapadnoj demokratiji (npr danska "premijerka", slobodi štampe, tajnim službama, porodičnim tajnama...i o rusima! ali nisu to oni stari rusi...nego moderni:)

EDIT: ovo o muzici se odnosilo na fila kolinsa i dženezis...ni zaljubljena:)



Danska serija premijerka mi je najbolja serija u poslednih desetak godina. Ima dobru priču i ima dušu.

Naši samo repriziraju stare serije a u američkim se samo makljaju, ako nema krvi do kolena ne znaju da naprave film ni seriju.
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 19:34 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

Stari Genesis su suvo blago. To je k'o kad bi tebi došao đak i rekao: "Nisam pročitao Orlovi rano lete".


Što bi rekao Čarli, saglasan.

Nego (da ne otvaram novi komentar), pročitao članak.

Na ovome:

The French Revolution, by comparison a far less bloody affair, made more modest headway.


sam već hteo da prekinem (ako si spreman ovako da lupiš, šta dalje očekivati), ali pročitah do kraja.

Sve u svemu, ima zanimljivih i tačnih opažanja, ali malo i šteluje (jebiga ja saljak ne znam upotrebim reč bias) priču, ne bi li mu se uklopila u ideju.
No, da ne bude da sam samo kritičan, dobar je članak, bar u onom osnovnom pokušaju da izađe malo van ustaljenih viđenja i "narativa".
princi princi 19:47 23.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

ako si spreman ovako da lupiš, šta dalje očekivati

Da, oni se lako zalete pa maltene i Staljingrad pripišu Oktobarskoj revoluciji.
bene_geserit bene_geserit 07:55 25.02.2017

Re: Sjajni Tyler Cowen, :)))))))

princi
"...They don’t become culturally identical to the native-born, but in terms of economic and social indicators, you couldn’t ask for a much better performance.

The assimilation problem in fact comes from the longstanding native-born Americans, often of more traditional stock. The country around them has changed rapidly, and they do not assimilate so well to the new realities. And since they are not self-selected migrants who know they will face hardship, they are not always so inclined to internalize a “suck it up” kind of attitude. Many complain, others settle into niches of failure or mediocre careers.

In this regard, encouraging the actual arriving immigrants to assimilate better or faster can make the actual assimilation problem worse, because it will change the home culture more rapidly too.

Often, the real impact of immigration is not on wages or electoral outcomes, but it is the assimilation burdens placed on some of the longer-standing traditional natives of the home country. And the more productive and successful the immigrants are, the more serious these problems may become."

Asimilacija nije problem imigranata, nego kod neprilagodljivih native-born: native-borns se ne mogu priviknuti na brzo menjanje sveta i stalno bi da idu nazad u bezbednu prošlost (tj u mamin womb).

Pa imigranti nisu ni elementarna nepogoda ni bozja volja, oni dolaze zato sto im je dozvoljeno da dodju i zbog entitlements koji ih cekaju kada dodju (koje nemaju u zemlji iz koje dolaze). Ako im ne dozvolis oni prestanu da dolaze. Ako im ukines entitlements takodje bi dobrim delom prestali da dolaze.
Oko 70% ilegalnih imigranata u USA primaju neku vrstu socijalne pomoci. I oko 50% legalnih imigranata. Naravno da mozes da ocekujes "better performance" - recimo da 0% imigranata bude na socijalnoj pomoci zato sto si ih tako odabrao da im je lako da nadju posao i da su sposobni.

"Suck it up" kind of attitude ocekuje big money i globalisti od obicnog naroda kada je u pitanju masovni priliv emigranata. Meni bi puno vise prijao "suck it up" kind of attitude od strane milijardera zato sto moraju da placaju radnu snagu skuplje jer je emigracija drasticno redukovana.
princi princi 16:57 23.02.2017

Sudar sa

stefan.hauzer stefan.hauzer 17:12 23.02.2017

Re: Sudar sa

Da, i onda se vratiš nazad u novembar i setiš s kojom su razlikom republikanci razvalili nekada Clinton state. I sad, šta je realnost, pojma nemam.
princi princi 17:17 23.02.2017

Re: Sudar sa

stefan.hauzer
Da, i onda se vratiš nazad u novembar i setiš s kojom su razlikom republikanci razvalili nekada Clinton state. I sad, šta je realnost, pojma nemam.

Pa to pričam, ljudi su glasali za jedno (immigration ban) a dobili nešto sasvim drugo (ukidanje Obamacarea). Onda im je border tax prodao kao super stvar, iako masa tih koji glasaju svoje shotguns i municiju za iste kupuje u Walmartu.

Mislim, ti čoveka, bukvalno, možeš nagovoriti na svašta. Čak i da probuši uši.
stefan.hauzer stefan.hauzer 17:23 23.02.2017

Re: Sudar sa

izgleda kao da su USA u nekom periodu teškog otrežnjenja; a što si više mešao pića, to je mamurluk teži.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana