На јучерашњи дан се родио Данило Киш. Ћале му је био пречански Јудејац, а кева некаква камењарка - како год да обрнеш, камен ође, камен онђе.
Но био је, just like that: solid as a rock, like a rolling stone, with no direction home, или?
Имао је дом итекако, то своје огромно унутарње пространство нежности и рационалне, фактографске неумољивости. Колико сам се пута поистоветио са његовим речима. Био ми је као мелем када ми се, као младићу, располућивао идентитет.
Његова ризница несталих времена и личности ми је распукла васиону преда мном, и гурнула ме као Одисеја, да трагам за домом и својим вољенима - толико преваљених непознатих светова, да бих схватио о чему си то причао - наш неотуђиви дом је унутра, у нама.
Данило, толико те волим.
דניאל, אוהבים אותך כל-כך