Istorija| Obrazovanje| Religija

Бенедикта сидро

Черевићан RSS / 28.02.2017. u 23:57

(присетом* Апостола Луке у Делима Апостолским, глава 27)

 

А кад би четрнаеста ноћ и ми се ношени бурним ветром званим Еуклидон плављасмо по Адријанској пучини,помислише лађари да се приближују к некаквој земљи и измеривши дубину нађоше 20 хвати и прошавши мало опет измерише и нађоше 15 хвати и онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе 4 сидра, па се мољасмо Богу да сване.И кад сутра дан изиђоше срећно из насукане лађе тада разумеше да се острво зове Мелит.
 
 
                       f5efa6d3-5771-4005-b1cf-0baac8998326.png            779d7e4b-7426-4122-8d3a-e5857a17495d.png
 
месец фебруар (m . frar) је на Малти познат по превртљивим временским приликама манифестованим ветром,честим кишним данима и веома немирном мору околном.познат је и по томе да има само једну Village Feasts и то 10 ог, St. Paul's Feast која се обележава у цркви у Валети док их у осталим месецима током године има множину.ово из поштовања према Светитељу, којем захваљујући ,становници Малте су за вазда Prior credidi.
(Апостол) Лука даје детаљан извештај у Делима апостолским (бележеним додуше 20ак година касније*) о путовању и бродолому Александријског трговачког брода (corbite) за превоз жита те указује да је (и Апостол) Павле био на њему када се насукао на северној обали Малте, са њих још 275.
приликом боравка на Малти током низа година привукла ме прича о бродолому али се посебно заинтересовах кад упознах мр Gatt Markа, малтешког рониоца ,аутора књиге Palus the shipreck 60 ad .наиме, поменути је 2005 године 19. априла , изронио тег/пречку бродског сидра од олова 2,3 метара дугог ,тежине око 700 килограма са дубине од 36 метара на локалитету Малте за који се претпоставља да је место бродолома.мр Gatt се међутим, изражава вазда опрезно о свом открићу и указује:

 - археолошки, немамо дефинитиван доказ да је откривено припадало броду Св.Павла јер олупина брода остаје да буде откривена

                               e1ff3fb5-ff31-4a35-945d-fbba427c7264.png      bf99252d-59b9-4de4-a108-6bd8fde99ef7.png

Но ето помака за тврдњу да се неки бродолом десио уз северне обалу Малте.Другим речима, "Benedict's Anchor" како је названо (истог дана је кардинал Joseph Alois Ratzinger, имао своју наступну мису након што је повишен на папство - папа Бенедикт XVI) не потврђује ништа само указује на могућност , не и на извесност.

било како било,17. априла, 2010. године, папа Бенедикт XVI је посетио Малту и тада је имао прилику да види пречку сидра названог по њему. Присутни веле да је након краће молитве поменуо да случајност ,поклапање датума открића дела сидра и његовог habemus papam било уствари Божанско провиђење ,никако случајност.

        papa-benedikt.png 

Данас се пречка Сидра налази у музеју поморства у месту Vittoriosa на Малти.

 

међутим има и другачијих размишљања о Бродолому .....

O NEKIM NAVIGACIJSKIM ASPEKTIMA PLOVIDBE SVETOGA PAVLA OD KRETE DO MELITE ( A.Ničetić 1999 g)

Godine 60. sv. Pavao krenuo je kao sužanj iz luke Caesaree u Rim. Putovanje se nije odvijalo po planu plovidbe, već je brod, zahvaćen nepovoljnim sjeveroistočnim vjetrom, otrgnut od kretske obale, nakon četrnaestodnevnog lutanja morem doživio brodolom na otoku Meliti. Budući da se u to doba otoci Mljet i Malta nazivaju istim imenom Melita, prevladava mišljenje da se taj dogadjaj zbio na Malti. U ovom radu iznose se suprotna gledišta koja upućuju na to da je Mljet otok brodoloma sv. Pavla.
Nacionalni park Mljet jedan je od najljepših jadranskih otoka koji, ne bez razloga, na Dan sv. Petra i Pavla obilježava svoj dan što je prilika da se još jednom istakne povijesna istina - brodolom sv. Pavla apostola nije dogodio na Malti, već na Mljetu. Biblijski zapisi proteklih su godina znanstveno potvrđeni, a Mljet je dobio još jednu veliku priču koju tek treba ispričati. 
Biblijski zapisi o putovanju sv. Pavla apostola s Krete u Rim, koji govore o snažnoj oluji koja je njegovu lađu nosila po moru dok se nije razbila o hridi otoka Melite spominju i mjesto na kojem je doživio brodolom, ali se i spasio. Sv. Pavao na tom je otoku ostao tri mjeseca, a zatim otplovio dalje prema Rimu. Otok brodoloma sv. Pavla, piše u Bibliji, bila je Melita.
Bitna je činjenica da je Mljet ono što nam je Malta, otela voljom malteških vitezova i europskih interesa, zakljucak je . Iako se Lukino evandjelje zove povijesno evandjelje jer je u takvoj formi pisano, ono se ne može smatrati povijesnim jer se Luka nije koristio povijesnim izvorima već tradicijom i proklamacijom. Tome bi trebalo pridodati da se sv. Luka može datirati u oko 80. godinu, i to vjerojatno izvan Palestine, jer on nema točnu predodžbu njene geografije.To šito upućuje na činjenicu da opisuje mjesta koja nikada nije vidio, tako da su možda upitni i podaci o uvali brodoloma, izgledu obale i tome slično. Zato i razmatrane tvrdnje autora, temeljene na pisanju sv. Luke, koji iznose da se brod sv. Pavla nasukao na Malti jer se taj otok u to doba nazivao Melita, nemaju znanstveno utemeljenih argumenata. Mogu se iznositi pretpostavke i razne interpretacije pojedinih zbivanja, ali ne i tvrdnje. Jednako tako Melita je mogao biti i Mljet, jer se i taj otok u tom vremenu tako nazivao. Dakako, brod sv. Pavla imao je, kako se vidi iz ovog rada, daleko više realnih prilika da ga vjetar i morske struje zanesu upravo na njegovu jugoistočnu obalu, a nikako ne na sjeverozapadnu obalu Malte, u uvalu koja danas nosi naziv Uvala sv. Pavla (St. Pauls Bay).Do 1530. i dolaska vitezova Ivanovaca na Maltu kao mjesto tog brodoloma navođen je Mljet, upozoravao je na to dubrovački pjesnik, filozof i mljetski opat Ignjat Đurđević 1730 g u svom djelu 'Sv. Pavao apostol brodolomac', (koje je Miho Demović 2008. preveo s latinskog i objavio). Njegovu djelu koje je potreslo tadašnju Europu argumentima su se priključili i znanstvenici koji od tada svojim tiskanim radovima ( The journey of Paul the Apostle to Rome led over the croatisn island of Mljet - Zbornik radova zdravstvenog skupa odrzanog na Мljetu 2011 г ) pokušavaju vratiti slavu brodoloma sv. Pavla Mljetu.Indikativno je da bizantski car i pisac Konstantin VII. Porfirogenet sredinom 10. stoljeća navodi da je sv. Pavla ugrizla zmija na Mljetu, a ne na Malti. Danas jedino u Jadranu na Mljetu imate ostatke 7 kamenica u kojima se prenosilo žito, u jednoj od njih su zaista i nađeni ostaci žita po kojima se ustanovilo vrijeme brodoloma. 

Глоса

Малтежанин Марио Бухагиар у свом делу The St. Paul Shipwreck Controversy an Assessment of the Source Material анализира досад објављене радове о бродолому св. Павла. Из самог наслова произлази да је реч о супротностима у писању разних аутора о том догађају и о вечитој дилеми: Малта или Мљет? Бухагиар не доноси закључке, али показује да нема никаквих археолошких доказа да se св. Павле насукао на Малти. Констатује да се хришћанство на Малти појављује након тих догађаја, а св. Лука нигде и не спомиње да су ту успели створити хришћанску заједницу. Бухагиар даје предност Малти јер се у Делима апостолским спомиње Siracusa на путу св. Павла из Мелите у Рим, а Мљет би могао бити место бродолома св. Павла зато јер је на том отоку било змија, а на Малти није.

           или        gatknjiga99k40.jpgzz6ij4o.jpg         или  

 

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------

напомена... овај састав је надградња састава на исту тему ,а зарад  догађања која уследише потом.....  

 



Komentari (65)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

mirelarado mirelarado 00:29 01.03.2017

Малта или Мљет, питање је сад

Занимљива загонетка из далеке прошлости, гос'н Чер.

Има их који тврде и да малтезер потиче с Мљета, а не са Малте.

Черевићан Черевићан 00:58 01.03.2017

Re: Малта или Мљет, питање је сад


добро јутро гђо mirelarado ,да Малта је бременита недорецима,религиозним посебно па јој то и маам даје,вероватно.за ове шећер куце тамо сазнах да је врста изворна острвска .....али са Мљета- Melitae па отуд и имена пасмини.додуше и Малта се вика Melitae,упс.

хвала за јавку
mikele9 mikele9 17:12 01.03.2017

Re: Малта или Мљет, питање је сад

Najstariji crtež mljetskog psa nalazi na jednoj vazi koja je pronađena u Etrurskom mestu Vulci. Na njoj je predstava jednog patuljastog psa koji podseća na špica i ima veoma dugu dlaku. Arheologija je ustanovila da se radi o Atinskoj školi, 500 godina pre nove ere. Kinolozima je od značaja natpis Melitaie koji stoji iznad slike. Upravo je Jadransko ostrvo Mljet to mesto koje se najduže kroz istoriju naziva latinski: Melita, a posle toga it. Méléda.

Aristotel daje prvi opis iako samo naziva rase, ali ne navodi mesto nastanka. Aristotel navodi naziv Melitaei catelli (Melitaeus catellus) te psa uspoređuje s latinski: mustelae (kunama). Grčki pisac Kalimah (latinski: Callimachus) u prvom pisanom izveštaju dokumentuje poreklo mljetskog psa. Opisao je Canis melitaeus 230 godina pre nove ere kao patuljastog psa koji potiče sa ostrva Melitae, ispred jadranske obale, blizu Korčule.

Moja/naša maltezerka Chiara je već ušla u šesnaestu godinu i dalje je živahna i vesela!
mirelarado mirelarado 18:09 01.03.2017

Re: Малта или Мљет, питање је сад

mikele9
Najstariji crtež mljetskog psa nalazi na jednoj vazi koja je pronađena u Etrurskom mestu Vulci. Na njoj je predstava jednog patuljastog psa koji podseća na špica i ima veoma dugu dlaku. Arheologija je ustanovila da se radi o Atinskoj školi, 500 godina pre nove ere. Kinolozima je od značaja natpis Melitaie koji stoji iznad slike. Upravo je Jadransko ostrvo Mljet to mesto koje se najduže kroz istoriju naziva latinski: Melita, a posle toga it. Méléda.

Aristotel daje prvi opis iako samo naziva rase, ali ne navodi mesto nastanka. Aristotel navodi naziv Melitaei catelli (Melitaeus catellus) te psa uspoređuje s latinski: mustelae (kunama). Grčki pisac Kalimah (latinski: Callimachus) u prvom pisanom izveštaju dokumentuje poreklo mljetskog psa. Opisao je Canis melitaeus 230 godina pre nove ere kao patuljastog psa koji potiče sa ostrva Melitae, ispred jadranske obale, blizu Korčule.

Moja/naša maltezerka Chiara je već ušla u šesnaestu godinu i dalje je živahna i vesela!


I baš je briga da li su joj preci s Mljeta ili s Malte. Za Chiaru:
Черевићан Черевићан 18:17 01.03.2017

Re: Малта или Мљет, питање је сад

г mikele, хвала на дружењу и нека је Ваше Chiarе још . .година и ... година!


Arheologija je ustanovila da se radi o Atinskoj školi, 500 godina pre nove ere.


па нисмо ми измислили кууце , цене се они од ....охохоооо
mikele9 mikele9 22:59 01.03.2017

Re: Малта или Мљет, питање је сад

I baš je briga da li su joj preci s Mljeta ili s Malte. Za Chiaru:

Hvala ti draga Mirela u Chiarino i moje ime!
krkar krkar 01:36 01.03.2017

Tanko, tanko

Dakako, brod sv. Pavla imao je, kako se vidi iz ovog rada, daleko više realnih prilika da ga vjetar i morske struje zanesu upravo na njegovu jugoistočnu obalu, a nikako ne na sjeverozapadnu obalu Malte, u uvalu koja danas nosi naziv Uvala sv. Pavla (St. Pauls Bay).


Bemu miša kad činjenice moraju da pokvare lepu priču.

Zaliv Sv. Pavla nije na severozapadnoj obali Malte nego na severoistočnoj. Taman na tačnom mestu na koje severoistočni vetar nosi brod od Krita.

Nisu ni tadašnji pomorci bili pizde, znali su nešto. Na primer, da put od Krita ka Rimu vodi obalom do Krfa pa onda preko mora pa opet obalom oko čizme sve do Ostije.

Napraviti TOLIKU grešku pa ne preći Otrant nego završiti uz istočpnu obalu Jadrana na Mljetu može samo potpuni diletant. A takvi nisu plovili u ta doba. Nit su im davali nit bi daleko stigli.


Малтежанин Марио Бухагиар


Buhađar. (Buhaggiar)
Черевићан Черевићан 02:25 01.03.2017

Re: Tanko, tanko

опаске су Ваше вазда добро дошле, г. krkar,хвала

- што се тиче локације St. Pauls Bay -а :
Saint Paul's Bay is in the Northern Region of Malta. It is 9.9 miles northwest of the capital city Valletta.

- што се тиче пак имена Малтежанина у ћириличној транскрипцији овако је ,но свакако може и боље, мис'им треба писати изворно,како и доликује.оманух.

- она пак навигациона умећа по Отранским вратима,која помињете,знано је,условљена су пре свега врстом пловила те њиховим техничким могућностима, временским условима када се дешавају (имајући на уму пре свега историјски период збивања)
krkar krkar 06:37 01.03.2017

Re: Tanko, tanko

northwest of the capital city Valletta.


Tačno ali nebitno. Nalazi se na severnom delu istočne obale Malte. Dakle, taman na mestu na koje te donosi severoistočni vetar.


- она пак навигациона умећа по Отранским вратима,која помињете,знано је,условљена су пре свега врстом пловила те њиховим техничким могућностима, временским условима када се дешавају (имајући на уму пре свега историјски период збивања)


Tako je. A to je period kada je navigacija gotovo isključivo obalna i dnevna, iz tehničkih razloga, usled prirode brodova a još više tipa jedara. Uobičajeno je bilo da se plovi uz obalu, na najviše 2-3 milje ako je baš potrebno. Pred zalazak sunca pronalazilo bi se povoljno mesto za boravak tokom noći. Tehnika sidrenja bila je takva da je bilo uobičajeno laganije brodove nasukati a teže navući jednim krajem na kraj a drugi fiksirati sidrom. Sidrenje "u plavom" bilo je relativno retko.

Pomorski putevi antike poznati su i vrlo dobro dokumentovani. Glavni put iz Grčke za Italiju vodio je do jonskih ostrva (Kefalonija, Zante, Itaka, Krf) i tu se prelazilo veliko more do južne Italije, pete od čizme. To je oko 50 milja, što je zahtevalo najmanje 10 sati plovidbe u idealnim uslovima. 10 sati može se preploviti u 1 danu. Leti, taman od izlaska do zalaska sunca. Međutim u malo složenijim vremenskim uslovima (nepovoljni ili jaki vetrovi ili bonaca) to se vreme lako može udvostručiti i tu nastaje problem, kad stižeš na potpuno neosvetljenu i neoznačenu obalu usred noći. Sidrenja u plavom nema, tako da je već 1 noć na moru predstavljala popriličnu opasnost i teškoću koju su ondašnji mornari nastojali da izbegnu po svaku cenu.

Brodovi koji su išli prema Dalmaciji pratili su obalu, kroz Albaniju i dalje na sever. Oni koji su išli za Rim pratili su italijanski jonsku obalu pa zatim tirensku.

Inače, razdaljina od jugoistočnog kraja Sicilije do Malte otprilike je jednaka razdaljini preko Otranta.
Pozdrav
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:42 01.03.2017

Re: Tanko, tanko

Делује као да је Хрвате ухватила стиска јер је епископ римски врло хладан према култу у Међугорју, а ево и епископ мостарски се огласио да никаквог јављања Марије у Херцеговини било није, док део фрањеваца прети, као наш Артемије, отцепљењем од цркве. Па онда хајд', када не може Марија натприродним, дај бар Павла природним путем.

Черевићан Черевићан 18:10 01.03.2017

видиоци : чудно се смије

јер је епископ римски врло хладан према култу у Међугорју


Papa Franjo imenovao je nedavno svoga posebnog izaslanika za Međugorje, poljskog biskupa Henryka Hosera koji mora izučiti pastoralno pitanje. Hoser, koji će otići u Međugorje, nema zadaću da pokrene novu istragu o navodnim ukazanjima Gospe, koja su započela 1981. i koja se nastavljaju, već treba prikupiti i produbiti informacije o pastoralnom stanju i prije svega potrebama vjernika koji dolaze u Međugorje iz cijeloga svijeta.

- Ovdje je bilo preko 600 dokumentiranih ozdravljenja i more ljudi koji su se ispovjedili poslije 40 godina. Pa i bečki nadbiskup Christoph Schönborn, austrijski kardinal, bio je oduševljen, rekao je da Međugorje daje dobre plodove. A žalosno je da mostarski biskup Perić dođe samo jednom godišnje podijeliti krizmu, pa još i viče na nas - govori nam vodič Vasilj iz Turističke zajednice i dodaje da su najave dolazaka za sezonu bolje 30%. Mora i Papa vodit brigu o milionima vjernika koji ovamo dolaze.

- Gospa redovito ne govori prva; čudno se smije; nakon određenih pitanja nestaje, zatim se ponovo vraća; pokorava se 'vidiocima' i župniku da s brda siđe u crkvu, iako nevoljko. Nije sigurna koliko će se vremena ukazivati; dopušta nekima nazočnima da joj gaze po velu koji se vuče po zemlji, dopušta da joj se dodiruje odjeća i tijelo. Takva doista nije evanđeoska Gospa!, navodi biskup Ratko Perić.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 20:31 01.03.2017

Re: видиоци : чудно се смије

Черевићан



- Gospa redovito ne govori prva; čudno se smije; nakon određenih pitanja nestaje, zatim se ponovo vraća; pokorava se 'vidiocima' i župniku da s brda siđe u crkvu, iako nevoljko. Nije sigurna koliko će se vremena ukazivati; dopušta nekima nazočnima da joj gaze po velu koji se vuče po zemlji, dopušta da joj se dodiruje odjeća i tijelo. Takva doista nije evanđeoska Gospa!, navodi biskup Ratko Perić.


super-simpatičan gos'n Ratko, mecena moje porodice. vidi se da je čovek Srbin katolik. :)
krkar krkar 23:44 01.03.2017

Re: Tanko, tanko

епископ римски врло хладан према култу у Међугорју, а ево и епископ мостарски се огласио да никаквог јављања Марије у Херцеговини било није


Episkop rimski kao i svi pomesni episkopi RKC u Bosni i Hercegovini, od navodnog ukazanja do dana današnjeg.

Crkva je osnovala 2 vrlo ozbiljne komisije koje su predvodili vrlo ozbiljni teolozi i obe su zaključile da ne postoji nikakav dokaz da se zaista radi o ukazanju.

док део фрањеваца прети


Ovo je suština. Mrzi me sad naširoko, upravo stigao s puta ali:

Dok je BiH bila pod osmanskom vlašću, za RKC ona je bila zemlja pod vlašću nevernika i kao takva bila je misionarsko područje, terra missionis. A u TM se šalju pripadnici misionarskih i asketskih redova. Tako su u BiH poslati franjevci sa pravom (i dužnošću) osnivanja i vođenja župa (parohija).

U RKC parohijski (dijecezanski) sveštenici u normalnim uslovima su obično i gotovo uvek oni koji ne pripadaju redovima (nisu monasi). Ovi "obični popovi" nazivaju se petrovcima jer njihovi zaveti potiču od Sv. Petra.

Uglavnom, pod Turcima su u BiH najveći deo parohija držali franjevci, iz 2 franjevačke provincije: Bosne srebrene (Bosna) i Uznesenja Blažene djevice Marije (Hercegovina).

Kad je Bosnu prvo okupirala a kasnije i anektirala AU, zvanično katolička zemlja, nije više bila terra missionis pa ni potrebe da redovnici (monasi) drže župe. 1881/82 potpisan je konkordat, osnovana vrhbosanska nadbiskupija i biskupije u Mostaru i Banjoj luci i franjevcima je naloženo da predaju župe i vrate se u manastire.

E od tada franjevci odbijaju poslušnost papi, gicaju se i nalaze razloge da ne poštuju hjerarhiju RKC. Već 135 godina priča o hercegovačkim franjevcima je kriminalni roman.

Za razliku od njih bosanski franjevci iz provincije Bosne srebrene su najiskreniji hrišćani na području bivše Jugoslavije.

Kad si u BG javi se da te vodim kod fra Benedikta Vujice pa pričaj s njim.
krkar krkar 23:45 01.03.2017

Re: видиоци : чудно се смије

super-simpatičan gos'n Ratko, mecena moje porodice. vidi se da je čovek Srbin katolik. :)


Ma jok, vidi se da si ti ili naduvan ili budala.

Inače, Ratko Perić baš nije simpatičan, veliki namćor i drkaxhija. Ali i principijelan čovek
Черевићан Черевићан 18:43 03.03.2017

Re: Tanko, tanko

Nalazi se na severnom delu istočne obale Malte.


ово баш није у сагласносћу са мапом Малте, г.krkar. биће ипак...Saint Paul's Bay is in the Northern Region of Malta. It is 9.9 miles northwest of the capital city Valletta.


vcucko vcucko 21:47 03.03.2017

Re: Tanko, tanko

Черевићан
Nalazi se na severnom delu istočne obale Malte.


ово баш није у сагласносћу са мапом Малте, г.krkar. биће ипак...Saint Paul's Bay is in the Northern Region of Malta. It is 9.9 miles northwest of the capital city Valletta.


Izvinite, ali strogo navigacijski gledano, K. je u pravu. Primarna orijentacija u pomorskoj navigaciji je istok-zapad ili obratno, ne sever-jug. Pogotovo ako se radi o tački koja, manje-više, definiše Levant. Tako da se i Valeta i Zaliv Sv. Pavla nalaze na istočnoj obali Malte, iako se to na mapi, geometrijski gledano, iskazuje tek za neki stepen.
Dixi et salvavi animam meam.
Черевићан Черевићан 22:40 03.03.2017

Dixi et salvavi animam meam

ако сте г. vcucko ,ХВАЛА на коментару који ме је по питању навигације просветлио тако да моја опаска,конфронтирана указу г krkar-а,се анулира.

додуше ево се присећам прочитаног да је најбитније код навигације на отвореном мору одређивање географске дужине ,тачније исток - запад позиције.....па стим у вези ....
urbana_gerila urbana_gerila 10:22 01.03.2017

počitatelj blagonaravnejši



On April 17, 2010 Pope Benedict XVI inspects the anchor outside St. Paul’s grotto in Rabat, Malta. The Pope asked scuba diver Mark Gatt, "is this anchor coming from an Egyptian grain ship?" On this same occasion, Mark presented the Pope with his book, PAVLVS The Shipwreck 60 A.D.



Черевићан
u Jadranu na Mljetu imate ostatke 7 kamenica u kojima se prenosilo žito, u jednoj od njih su zaista i nađeni ostaci žita po kojima se ustanovilo vrijeme brodoloma.



Međutim, najveće iznenađenje predstavljaju uglavnom do danas manje poznati podatci o pronalasku ostataka lađe svetog Pavla i nadgrobne ploče zapovjednika rimskih imanja bivše rimske oblasti Narone (ager Naronitatanus) Publija pod čijom upravom su bili posjedi Pelješca i Mljeta. O tim arheološkim nalazima govorili su: Dr. Josip Moser koji je na skupu izvijestio o podmorskom arheološkom nalazu na lokaciji Pod Škojem na jugoistočnoj obali Mljeta za koje se može s velikom znanstvenom pouzdanošću držati da su dio aleksandrijske lađe s kojom je sv. Pavao putovao u Rim, a koja se razbila kod otoka Melite u Jadranskom moru.

Sveti Luka ovako nam opisuje u Svetom pismu kako je sveti Pavao izliječio Publijeva oca: „U okolici onog mjesta bilo je imanje prvaka otoka, imenom Publija. On nas je primio i tri dana uljudno gostio. A Publijeva je oca uhvatila ognjica i srdobolja pa je ležao. Pavao uđe k njemu, pomoli se, stavi na nj ruke i izliječi ga.“ (Dj. 28, 7-8)



oko 2' 30" (link)
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:30 01.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

postoji nešto što se zove apostolska sukcesija (прејемство, na srpskom). da li postoje ostaci ranohrišćanske arhitekture u Malti, i ima li ih na Mletu? ako je bilo ranohrišćanske arhitekture, tamo je i bila zgoda, rimska episkopija nije bila tako manipulativna u prvim vekovima.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:36 01.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

Vladika Krkarije protiv etnofiletizma 'rvackoga:

U zborniku su radovi klimatologa, nautičara, stručnjaka koji dokazuju da vjetrovi koji su puhali nisu mogli lađu nikako otpuhati na Maltu, nego isključivo na Mljet, a dokaz su, dodaju, i mljetske zmije ljutice koje se spominju u Bibliji.

Iskreno, hrvatska argumentacija zvuči kao onaj naš frik, otac srpskog filetizma, kako se zvaše, Deretić? No sve to na stranu, da li imamo ranohrišćanske pavlijanske arhitekture na Mljetu?
urbana_gerila urbana_gerila 10:42 01.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

Srđan Fuchs
postoji nešto što se zove apostolska sukcesija (прејемство, na srpskom). da li postoje ostaci ranohrišćanske arhitekture u Malti, i ima li ih na Mletu? ako je bilo ranohrišćanske arhitekture, tamo je i bila zgoda, rimska episkopija nije bila tako manipulativna u prvim vekovima.





Istočna obala Jadrana od prapovijesti, antike i ranog srednjeg vijeka bila je povezana s mjestima zapadne obale
Jadrana, ali i s nekim krajevima Sredozemlja. Pored ribarstva, razmjene dobara, putovanja, na Jadranu su se dogodili
i brodolomi o čemu svjedoče brojni nalazi.
Na problematiku brodoloma Sv. Pavla u vodama Mljeta upozorio je europsku znanstvenu javnost, Ignjat Đurđević,
koja je njegovo djelo Divus Paulus Apostolus in mari, quod nunc Venetus sinus dicitur naufragus et Melitae Dalmatensis
insulae post naufragium hospes sive de genuino significatu duorum locorum in Actibus Apostolicis. Venetiis, apud
gristophorum Zane Superiorum permissum, ac privilegio MDCCXXX. primila s velikim zanimanjem.
No, i prije navedenog djela Ignjata Đurđevića o brodolomu Sv. Pavla u vodama otoka Mljeta znamo zahvaljujući
dubrovačkoj tradiciji koja se može pratiti na temelju pisanih izvora od Geografije Ananije Širaka, armenskog geografa,
matematičara i astronoma iz 7. st. (591. –636.) preko cara i povjesničara Konstantina Porfirogeneta iz 10. st.
Gdje se dogodio brodolom Sv. Pavla? Pojedini su znanstvenici iskazali svoje slaganje ili neslaganje s Đuđevićevom
tvrdnjom da je Sv. Pavao doživio brodolom, kako se čini, u mljetskom zaljevu ravne obale u blizini današnjih
naselja Saplunare i Korita na jugoistočnoj strani otoka Mljeta, a ne Malte. Glavni kritičari teze da se brodolom
dogodio na Mljetu bili su Vimer, Bulić, Nikolanci, Tomić, Švab i drugi, a da se brodolom dogodio na Malti donosi i
Biblija i Biblika. Pojedini autori spominju brodolom no ne uzimaju u obzir da se brodolom mogao desiti kod otoka
Mljeta u Dalmaciji.¸
Na temelju analize hidrometeoroloških elemenata jugoistočne obale otoka Mljeta i maritimnih svojstava antičkog
broda, zapisa iz Djela Apostolskih te promišljanjima i tumačenjima različitih autora, Miloš Brajević i Stjepo
Đurđević-Tomaš upućuju na mogućnost pozicioniranja brodoloma Sv. Pavla na jugoistočnoj obali otoka Mljeta u
zaljevu ravne obale. Autori definiraju da pojam “zaljev ravne obale” prema Djelima apostolskim označava uvalu u
kojoj je moguć pouzdan i siguran iskrcaj, izlazak na kopno brodolomaca. No, pri prilasku “zaljevu ravne obale” brod
se nasukao na hrid. No, iako je bilo zacijelo među brodolomcima i neplivača, svi su spašeni što govori o blizini obale
i najvjerojatnije mirno more u zaštićenom dijelu. Zaljevi “Uvala Nad Garma” i “Uvala Podškolj” s otocima Veliki i
Mali školj pružaju odličan zaklon od utjecaja jugoistočnog vjetra i valova te omogućuju siguran iskrcaj brodolomaca.
Po mišljnju Brajevića i Đurđevića-Tomaša zaljev Velikog i Malog školja odgovara opisu Ditalasa prema svetom
Luki, tj. dvomorskog mjesta ili dvomorja. Iz pomorske prakse autora, kad se pomorac nalazi na brodu na udaljenosti
jednog kabela od Velikog školja za vrijeme jugoistočnog vjetra, ima privid da su stvarno dva mora; olujno koje udara
o greben, s jugoistočne strane i mirno sa sjeverozapadne strane koje pouzdano osigurava zaklonište.
Spomenute pozicije prema Đurđeviću, Palunku i Ničetiću udovoljavaju svim maritimnim, a posebice vizualnim
opisima u Djelima apostolskim te dokazuju mogućnost brodoloma sv. Pavla na jugoistočnoj obali otoka Mljeta u
“zaljevu ravne obale”. Autori drže vjerodostojnima stavove Palunka i Ničetića s obzirom na dubinu i položaj Velikog
i Malog školja, koji prave prirodni valobran, odnosno dvomorje.
Na otoku Mljetu otkrivena su dva nalazišta ranokršćanskih sakralnih spomenika od kojih se prvo nalazi na visoravni
uz more kod naselja Saplunare i Korita a drugo u naselju Polače u samom starom Palatiumu. Građene su kao
dvojne crkve, no ne znamo tko im je bio titular.
Novija arheološka istraživanja na Mljetu potvrdila su ostatke još jedne ranokršćanske bazilike, koja bi možda
prema predaji mogla pripadati crkvi sv. Pavla, te druge koju možemo datirati u kraj 11. st. Bazilika se nalazi na jugoistočnom
dijelu otoka u blizini otočića Veli školj, mjesta gdje se držimo nasukao brod sv. Pavla, koju je zabilježio
Vicko Palunko. Prvu crkvu možemo datirati u 5/6. st.
Nalazi crkava potvrđuju da je na Mljetu postojala značajna kršćanska zajednica.
Kontinuitet dubrovačke svetopavlovske tradicije možemo potvrditi spomenicima likovne umjetnosti primjerice
najstarijim likom sv. Pavla izrađenim u emajlu na relikvijaru desne ruke sv. Vlaha iz 11. st. u Dubrovniku, lik svetog
Pavla na triptihu Majke Božje iz 15. st. iz crkve sv. Vlaha, ukrasna sličica s likom sv. Pavla na dalmatici sv. Vlaha
oltarne pale iz 15. st., potom s više renesansnih ostvarenja slikarske škole Dubrovnika posebice likom sv. Pavla u
društvu sv. Vlaha na poliptihu istaknutog hrvatskog slikara Nikole Božidarevića u Dominikanskoj crkvi itd. Treba
istaknuti da je na području dubrovačke biskupije postojalo 6 crkava podignutih u čast sv. Pavla od kojih je jedino
danas sačuvana u Paljem Brdu u Konavlima, a na njezinu ranokršćansko podrijetlo upućuje rozeta. Na otoku Mljetu
u selu Korita nedaleko mjesta brodoloma otkriveni su temelji crkve sv. Pavla. Crkve sv. Pavla bile su sagrađene i
u Stonu gdje postoji toponim SuPavo, Šipanu gdje postoji brdo sv. Pavla, u Župi Dubrovačkoj gdje je kako svjedoče
arhivski dokumenti uz potok Pijavičino bila crkva sv. Pavla. Da je kult sv. Pavla bio snažno razvijen ukazuje činjenica
da je po imenu svetog Pavla nastalo preko tri stotine različitih prezimena.
Na kraju bismo mogli istaknuti da dvojbu koju nam je ostavio pisac Djela, nije lako razriješiti, no brojne indicije
govore u prilog tezi da se Pavlov brodolom dogodio na jadranskoj Meliti.
Na temelju antičkih izvora o plovidbi Jadranom, hrvatske latinske baštine i arheoloških nalaza pokušali smo
sažeto odgovoriti je li Mljet – Melita u Dalmaciji otok brodoloma sv. Pavla.


marija buzov, institute of archaeology
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 10:52 01.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

maznuli nam, znači, bičeri hospitalerski...

pravda za Mljet!

(како било, треба да их ложимо да се свађају између себе, и да се губитничка страна отцепи од Рима и припоји мајци Васељенској Патријаршији )

ps. kaže moja Anituška da je ovo mnogo lepša hrvatska pesma nego ona crkvena:

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 11:51 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos

dok čekamo gos'n Čera, da kaže koju u ranohrišćanskoj arhitekturi na Malti,
ovaj Rabi Šaul je bio zanimljiv, višeslojan tip, i vrlo nesvakidašnja figura u ranoj, apostolskoj Crkvi Jerusalimskoj:

Prvotna kršćanska zajednica
U mnoštva onih što prigrliše vjeru bijaše jedno srce i jedna duša. I nijedan od njih nije svojim zvao ništa od onoga što je imao, nego im sve bijaše zajedničko. Apostoli pak velikom silom davahu svjedočanstvo o uskrsnuću Gospodina Isusa i svi uživahu veliku naklonost. Doista, nitko među njima nije oskudijevao jer koji bi god posjedovali zemljišta ili kuće, prodavali bi ih i utržak donosili 3i stavljali pred noge apostolima. A dijelilo se svakomu koliko je trebao.

____
Dovedoše ih i privedoše pred Vijeće. Veliki ih svećenik zapita: »Nismo li vam strogo zabranili učiti u to ime? A vi ste eto napunili Jeruzalem svojim naukom i hoćete na nas navući krv toga čovjeka.«
Petar i apostoli odvrate: »Treba se većma pokoravati Bogu negoli ljudima! Bog otaca naših uskrisi Isusa kojega vi smakoste objesivši ga na drvo. Njega Bog desnicom svojom uzvisi za Začetnika i Spasitelja da obraćenjem podari Izraela i oproštenjem grijeha. I mi smo svjedoci tih događaja i Duh Sveti kojega dade Bog onima što mu se pokoravaju.«
Nato se oni razgnjeviše i htjedoše ih ubiti. Ali ustade u Vijeću neki farizej imenom Gamaliel, zakonoznanac, kojega je poštovao sav narod. On zapovjedi da ljude načas izvedu pa će vijećnicima: »Izraelci, dobro promislite što ćete s tim ljudima. Ta prije nekog vremena podiže se Teuda tvrdeći da je netko, i uza nj prista oko četiri stotine ljudi. Bi smaknut i sve mu se pristaše razbjegoše i netragom ih nesta. Nakon toga se u dane popisa podiže Juda Galilejac i odvuče narod za sobom. I on propade i sve mu se pristaše raspršiše. I sad evo kanite se, velim vam, tih ljudi i otpustite ih. Jer ako je taj naum ili to djelo od ljudi, propast će; ako li je pak od Boga, nećete ga moći uništiti – da se i s Bogom u ratu ne nađete.« Poslušaju ga pa dozovu apostole, išibaju ih, zapovjede im da ne govore u ime Isusovo pa ih otpuste. Oni pak odu ispred Vijeća radosni što bijahu dostojni podnijeti pogrde za Ime. I svaki su dan u Hramu i po kućama neprestance učili i navješćivali Krista, Isusa.


тај Гамалиел је интересантан тип, рабин, управник велике теолошке школе тог времена и ученик великог Старца Хилела... Шаул је био Гамалиелов ученик, и његов рани зилотизам против Цркве је, најблаже речено, несвакидашњи.

Tvrdovrati i neobrezanih srdaca i ušiju, vi se uvijek opirete Duhu Svetomu: kako oci vaši tako i vi! Kojega od proroka nisu progonili oci vaši? I pobiše one koji su unaprijed navijestili dolazak Pravednika čiji ste vi sada izdajice i ubojice, vi koji po anđeoskim uredbama primiste Zakon, ali ga se niste držali.«
Kad su to čuli, uskipješe u srcima i počeše škripati zubima na njega. Ali on, pun Duha Svetoga, uprije pogled u nebo i ugleda slavu Božju i Isusa gdje stoji zdesna Bogu pa reče: »Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovječjega gdje stoji zdesna Bogu.« Vičući iza glasa, oni zatisnuše uši i navališe jednodušno na njega. Izbaciše ga iz grada pa ga kamenovahu. Svjedoci odložiše haljine do nogu mladića koji se zvao Savao. I dok su ga kamenovali, Stjepan je zazivao: »Gospodine Isuse, primi duh moj!« Onda se baci na koljena i povika iza glasa: »Gospodine, ne uzmi im ovo za grijeh!« Kada to reče, usnu.

Savao je pristao da se Stjepan smakne.
Savao progonitelj
U onaj dan navali velik progon na Crkvu u Jeruzalemu. Svi se osim apostola raspršiše po krajevima judejskim i samarijskim. Bogobojazni su ljudi pokopali Stjepana i održali veliko žalovanje za njim. Savao je pak pustošio Crkvu: ulazio je u kuće, odvlačio muževe i žene i predavao ih u tamnicu.


Ово ће доцније коштати Шаула година игнорисања од стране Шимона-Петроса. Петар није хтео да чује за Павла, и нису га интересовала чуда која је овај приређивао. За Петра, Павле је био најобичнија мурканска гњида, човек који му је у смрт посла најквалитетније људе.


Savlov poziv
(Dj 22, 6–16; 26, 1–18)
Savao pak, sveudilj zadahnut prijetnjom i pokoljem prema učenicima Gospodnjim, pođe k velikomu svećeniku, zaiska od njega pisma za sinagoge u Damasku, da sve koje nađe od ovoga Puta, muževe i žene, okovane dovede u Jeruzalem.
Kad se putujući približi Damasku, iznenada ga obasja svjetlost s neba. Sruši se na zemlju i začu glas što mu govoraše: »Savle, Savle, zašto me progoniš?«
On upita: »Tko si, Gospodine?«
A on će: »Ja sam Isus kojega ti progoniš! Nego ustani, uđi u grad i reći će ti se što ti je činiti.«
Njegovi suputnici ostadoše bez riječi: čuli su doduše glas, ali ne vidješe nikoga. Savao usta sa zemlje. Otvorenih očiju nije ništa vidio pa ga povedu za ruku i uvedu u Damask. Tri dana nije vidio, nije jeo ni pio.


У сваком случају, ова светлост је камен спотицања за рационалну анализу, јербо једни тврде да је виде, а други не.

Savlovo propovijedanje u Damasku
Nekoliko dana provede s učenicima u Damasku te odmah stade po sinagogama propovijedati Isusa, da je on Sin Božji. Koji ga god slušahu, izvan sebe govorahu: »Nije li ovo onaj koji je u Jeruzalemu istrebljivao sve koji ime ovo prizivlju, pa i ovamo zato došao da ih okovane odvede pred velike svećenike?« Savao pak, sve silniji, zbunjivaše Židove koji prebivahu u Damasku dokazujući: »Ovo je Krist!«
Pošto je minulo podosta vremena, odluče Židovi pogubiti ga, ali Savao dozna za njihov naum. Nadzirahu i vrata danju i noću da bi ga pogubili, ali ga učenici noću uzeše i preko zidina oprezno spustiše u košari.
Kad je Savao došao u Jeruzalem, gledao se pridružiti učenicima, ali ga se svi bojahu: nisu vjerovali da je učenik.
Tada ga Barnaba uze i povede k apostolima te im pripovjedi kako je Savao na putu vidio Gospodina koji mu je govorio i kako je u Damasku smjelo propovijedao u ime Isusovo.
Od tada se s njima slobodno kretao po Jeruzalemu i smjelo propovijedao u ime Gospodnje. Govorio je i raspravljao sa Židovima grčkog jezika pa i oni snovahu pogubiti ga.
Saznala to braća pa ga odvedoše u Cezareju i uputiše u Tarz.
Crkva je po svoj Judeji, Galileji i Samariji uživala mir, izgrađivala se i napredovala u strahu Gospodnjem te rasla utjehom Svetoga Duha.


Jerusalem has spoken, please Rabat, have your word.






Черевићан Черевићан 12:10 01.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

хвала на дружењу посебно фотки,urbana_gerilо. елем, особа у наранџастом (Mr. Mark Gatt који је изронио пречку), причао ми,једва убеди Папу да немора да значи да је она са Corbite Св. Павла.а овај баш био упро...

......kako je sveti Pavao izliječio Publijeva oca


идентична прича коола Малтом.иначе Публије је био гувернер острва Melitae, који истраживачи идентификују са Малтом у време када се брод са будућим Светцем Павлом насукао код Малте.Према црквеној традицији, након догађаја описаних у Делима ( овај) Публије је примио хришћанство и постао први епископ Малте. Његов празник ( feast) се слави 22. јануара у The Saint Publius Parish Church у месту Floriana.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 12:49 01.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

Интересантно је да се рана Црква изражава у јудејским појмовима - праведник (цадик), а не светитељ (агиос), свет је само Бог (кадош), Стефан када даје ту своју проповед пред Синедријом, Христа назива - Праведником.. У раној Цркви људи нису сматрали себе за светитеље. Павле се, доцније, након дамашћанског преображаја личности називао - "најмањи међу апостолима (посленицима, посланима - из Јерусалима, да шире нови наук).

ПС. Шта вели Рабат, има л' старе архитектуре, из предогматског доба, као Далматинци што имају?
Черевићан Черевићан 17:38 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos

ХВАЛА Вам на едукативности коментара на ову тему, г Fuchs.по Малти и суседном Гозу ние да неима урбаних старина које и до 7 хиљ. г. у прошлост датирају .О хришћанству пак прочитах да га је на Малту донео Свети Павле 60. године, када се његов брод насукао на ове отоке. Најранијом хришћанском богомољом на отоку сматра се пећина светог Павла, која се налази на североистоку Малте, у којој је он наводно био заточен. Остаци хришћанских гробова и обреда нађени су у близини пећине, а датирају из 3. века. Широм отока налазе се катакомбе из периода римских прогона кршћана, од којих су најпознатије катакомбе Светог Павла и Свете Агате. Такођер на отоку постоји неколико цркви у пећинама, укљућујући и ону у пећини код Mellieħe, где је према легенди, Свети Лука насликао Богородицу. Ово је ходочасничко одредиште још од средњег века.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 20:06 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos

Kao potraga za Svetim gralom?

Lep tekst, nesto me asociralo na Pekica.

Bila sam u katakombama na Malti kao dete, nestalo je svetla.Samo se secam nekih stepenica koje vode u vecnu tisinu pod zemljom.

A sta je pod morem. Mozda tajnu zna neka Velika bela ajkula. Ima prica da dobijaju bebe blizu Malte. Za jednu citah da je uhvacena krajem osamdesetih.

Maltezeri da li pripadaju vitezu malteskom recimo ili nekom pomorcu sa Mljeta, oduvek tajna ostade.
Srđan Fuchs Srđan Fuchs 20:30 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos

О хришћанству пак прочитах да га је на Малту донео Свети Павле 60. године, када се његов брод насукао на ове отоке. Најранијом хришћанском богомољом на отоку сматра се пећина светог Павла, која се налази на североистоку Малте, у којој је он наводно био заточен. Остаци хришћанских гробова и обреда нађени су у близини пећине, а датирају из 3. века. Широм отока налазе се катакомбе из периода римских прогона кршћана, од којих су најпознатије катакомбе Светог Павла и Свете Агате. Такођер на отоку постоји неколико цркви у пећинама, укљућујући и ону у пећини код Mellieħe, где је према легенди, Свети Лука насликао Богородицу. Ово је ходочасничко одредиште још од средњег века.


hm, trogloditski način života, predanje i katakombe ipak ukazuju na autentično prisustvo apostolske Crkve, dok Dalmacija poseduje bazilikalnu arhitekturu iz perioda kada je Rim pohrišćanjen, iz IV stoleća. izgleda da ipak maltežanska Malta vodi u verovatnoći da je Šaulova Pavlosova Melita, uz dužno poštovanje susedima.
Черевићан Черевићан 21:31 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos

гђо jednarecfonmoi ХВАЛА да сте са нама! велите г Пекић ... недостиж.
A sta je pod morem. Mozda tajnu zna neka Velika bela ajkula. Ima prica da dobijaju bebe blizu Malte.

боравак у катакомбама не верујем да иког оставља равнодушним.напротив емоције се гласну,баш. а што се тиче ајкула обојених у бело,у праву сте јер у подморју острва Гозо, указују домаћи,је јебилиште белих ајкула ,једино у Медитерану ,а причао ми о томе и лично зналац малтешког подморја мр Gatt Markо,управо овај који изрони сидро, чак ме и мамио да роним са њим,ал' .... оманух дрчни Сремац.
а можда се и шалио ,оће малтежани то са странцима,често.мис'им прича к'о са мишевима..бели хоће да се неком прикажу.
за Јадран се лично сећам. 1955 г. са "Партизаном" летовасмо у Будви и ( ево нађох у штампи) student Romašević iz Beograda plivao je 15. jula kod Budve s dvojicom prijatelja kad je na njih nasrnula velikа belа ajkula dužine čak 6,5 metara i mladića pregrizla napola, a iako je obalna straža čak i pronašla ribu, nije uspela da je ulovi. наравно, пропаде нам деци купање ....пар дана.
Черевићан Черевићан 21:37 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos

izgleda da ipak maltežanska Malta vodi u verovatnoći da je Šaulova Pavlosova Melita


мени ово, г. Fuchs-е, сличи халабуци која се подиже у поводу књиге Хомерова слепа публика ( Р.Салинас Прајс) пре 30 ак г. Оно...Троја у долини Неретве...
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 22:39 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos

Черевићан
гђо jednarecfonmoi ХВАЛА да сте са нама! велите г Пекић ... недостижност.

боравак у катакомбама неверујем да иког оставља равнодушним.напротив емоције се гласну,баш. а што се тиче ајкула обојених у бело,управу сте јер у подморју острва Гозо уистину је јебилиште белих ајкула ,једино у Медитерану ,причао ми лично зналац малтешког подморја мр Gatt Markо,управо овај који изрони сидро чак ме и мамио да роним са њим,ал .... оманух дрчни Сремац.



Ovo za Pekica izrekoh, i odmah zatim i pomislih da vam mora biti drag pisac, i ne prevarih se, drago mi.

Marku Gatu, na iskrenosti svaka cast, mada po imenu, nije maltezanin? Jer ovako za ajkule saznah. Bile su stepenice u Sliemi, niz koje se spustis u more i odnah kd obale dubina najmanje 6 metara. Blizu tu plaza sa klizavim vulkanskim stenama. Izabrah stepenice te ronjenje, najdublje do tad. Padose mi napamet ajkule, najvece(u strahu su velike oci) a svi maltezani su rekli izricito da ig-nema! Dzaba, osecala sam ih u talasima u blizini, i posle i chuh pricu da se blizu Malte vole. Eto gos'n Gatt sto izroni sidro, znao je.

A katakombe pamtim i po necem sto doziveh prvi put. Kad se tvoj strah u tudjem izgubi. Niue prijatno, svetlo nestade, a pod zemljom si ii katakombe okolo. Meni, devojcici tad sve vreme prica zena pored da se plasi jako. Ja, oduvelk ispreoadana od svih aveti ovoga sveta, zauzeh ulogu viteza zastitnika i samouvereno da ce brzo svetlo da dodje. I..ne uplasih se..
krkar krkar 23:08 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos

Marku Gatu, na iskrenosti svaka cast, mada po imenu, nije maltezanin?


O, budale! LINK


krkar krkar 23:10 01.03.2017

Re: Šaul-Pavlos


мени ово, г. Fuchs-е, сличи халабуци која се подиже у поводу књиге Хомерова слепа публика ( Р.Салинас Прајс) пре 30 ак г. Оно...Троја у долини Неретве...


Sve čekah ko će se setiti tog Omege i "Troje u Gabeli".

Bila pomama jedne godine, vodali ga okolo po tribinama širom Jugoslavije ko Desanku Maksimović... i trt. Nema Troje.

A ni Svetog Pavla.

I ker je upitan ali za to me baš briga.
krkar krkar 23:22 01.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

No sve to na stranu, da li imamo ranohrišćanske pavlijanske arhitekture na Mljetu?


Na Mljetu jedva da postoji i današnja arhitektura. Zapamti: niti je hobotnica riba, niti je Mlićanin čovik

Mljećani se vrlo duboko razlikuju i od Dubrovčana i od Dalmatinaca i od Neretljana po načinu ribolova i ribolovnim alatima a i vino prave kao na silu. Po svim običajima jasno je da nisu povezani sa okolnim ostrvima i kopnom ali niko nikada nije objasnio moguće poreklo.

Inače, Mljet je bio jedno od 4 područja u bivšoj Jugoslaviji za koja su vladali posebni propisi o ženidbi.

Naime, kod unifikacije Građanskog zakonima 1928. ili 29. kada je trebalo pomiriti različite pravne i običajne tradicije, usvojeno je da se u normalnim okolnostima dozvoli brak srodnika najranije u 4. kolenu (propis važi do danas). Ali za 4 područja važio je poseban propis da se brak dozvoljava najranije u 6. ili 7. kolenu:

Mljet
Susak
Deo Homolja
Deo Međimurja i Prekomurja

Za prva 3 zbog izraženog srodničkog mešanja a za 4 zbog endemskog kretenizma za koji se tada verovalo da je uzrokovan srodničkim brakovima iako je kasnije utvrđeno da mu je uzrok nedostatak joda i iskorenjen je jodiranjem soli.

Inače, bez šale, u uvali Polače postoji fortificirana rimska villa rustica sa termama , iz 3. veka n.e*. Vrlo lepo izgleda a i položaj je sjajan, vrlo dobro odabran.

Uz palatu su i ruševine ranohrišćanske bazilike čiji je najstariji sloj iz 5/6 veka a drugi iz 9. Treći sloj je iz 11/12

*) Datiranje je prilično nesigurno i varira od 2. do 5/6. veka ali je 3. ipak najverovatniji

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 23:43 01.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

3. vek je prilično redak u crkvenoj arheologiji, tako da, ako ga ima to je baš izuzetnost za racionalnu nauku. Zato jedva čekam put s kumom -jebeš pare, para ima pa nema pa ima nema...ukrug, ali me zanimaju građevine uz more, a i P. deluje kao supercool lik. Pozdravi je puno.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 01:04 02.03.2017

Krkopacenik i 2 sek medijske paznje

krkar
Marku Gatu, na iskrenosti svaka cast, mada po imenu, nije maltezanin?


O, budale! LINK





Gos'n Cer, izvin'te.Mirna sam skroz, ali ovo sa Krkoslavom je prevazislo svaku meru:)

>>>>>>

Krkare, budaletino jedna, hoces li se vise smiriti. Ko je tebi dozvolio da nicim izazvan govoris bilo kome, na celu sa mnom " budalo" ili pre neki blog "kokos". Bar nauci da govoris imbecilu nevaspitani. Nije kokos, nego kokoska.Iz koje to selendre potices, pitam se.

Zasto bih morala da znam cije je prezime Gatt, stoko neotesana. Zanimalo me uglavnom poreklo prezimena moje porodice, druga nista histericno, ponekad neko..Ja ne provodim vreme guglajuci nebitne stvari kao ti. Razgovarala sam sa gos'n Cerom, odakle ti ideja da upadnes sa komentarom koji pocinje psovkom?


Aj bre dosta vise.

Predlazem ti ako nisi TESKA kukavica da se ovog sekunda cujemo telefonom, sto sigurno i ne smes jer verovatno si pred zenom manji od makovog zrna.Da cujem glasom da li smes da mi se ovako obratis.


Posto ne smes, sevaj bre u skokovima.

Za tvoje obavestenje, gluperdo, lokalno stanovnistvo, retko prijavljuje sve u 16 i nece da prica o morskm nemanima pred turistima, Nisu sisli sa uma.To je bila poenta mog mozda neodredjenog dovoljno pitanja za tvoj mozak zrna graska koji punis informacijama najcesce samo tebi bitnim, o Gatt-u, da li je lokalac.Uvod bese u dalju opustenu razmenu infornacija a sa dragim gos'n Cerom u koju upadas kao sa blatnjavim cipelama i belim carapama.
krkar krkar 10:03 02.03.2017

Re: Krkopacenik i 2 sek medijske paznje

jednarecfonmoi



Povlačim reč. Nisi ti kokoš, ti si agresivna glupača, koza a ne kokoš.

Neću više na Čerovom blogu, nije čovek ništa kriv što mu se nakačila idiotkinja.
krkar krkar 10:05 02.03.2017

Re: počitatelj blagonaravnejši

3. vek je prilično redak u crkvenoj arheologiji


Što se Mljeta tiče potpuno nepostojeći.

Nisi dobro čitao: rimska palata je (možda) iz 3, najsatriji sloj hrišćanske bazilike iz 5. ili 6. veka
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 10:47 02.03.2017

Re: Krkopacenik i 2 sek medijske paznje

krkar
jednarecfonmoi



Povlačim reč. Nisi ti kokoš, ti si agresivna glupača, koza a ne kokoš.

Neću više na Čerovom blogu, nije čovek ništa kriv što mu se nakačila idiotkinja.



Da, ja sam agresivna, (ajmo sad istim recnikom) idiote, time sto mi se svako malo obracas uvredom, na pravdi Boga.

Uzecu sad Earl grey-a srk,

Kukavica izgleda ne kuka ku-ku,

Nego krk-krk.

Kraj razgovora ovde sta god da dalje g.Krkoslav napise. Ionako se cita krk, krk:)

La fin

sugarbaby sugarbaby 10:46 03.03.2017

Re: Krkopacenik i 2 sek medijske paznje

Da, ja sam agresivna, (ajmo sad istim recnikom) idiote




hvala dragom bogu da ste tom kretenu uzvratili kako ste znali i umeli, a ti što su mu dali preporuke, bolje da se pogledaju u ogledalu i vide monstruma.
šlihtare obične a znamo i ko su te šlihtare obične.
krkar nema milosti, osim za tri četire osobice, sve i svakog je nahranio govnima i nazvao ludima, jer ta budaletina ne vidi koliki hejt šeruje.
hrani se - ta nakaza - ruganjem.
i prolazi, prolazi mu na blogu već godinama.

jedina osoba u kosmosu kojoj ni izrazit smisao za humor ne pomaže, jer kompleksi..

emsiemsi emsiemsi 20:56 03.03.2017

Re: Krkopacenik i 2 sek medijske paznje

sugarbaby
Da, ja sam agresivna, (ajmo sad istim recnikom) idiote




hvala dragom bogu da ste tom kretenu uzvratili kako ste znali i umeli, a ti što su mu dali preporuke, bolje da se pogledaju u ogledalu i vide monstruma.
šlihtare obične a znamo i ko su te šlihtare obične.
krkar nema milosti, osim za tri četire osobice, sve i svakog je nahranio govnima i nazvao ludima, jer ta budaletina ne vidi koliki hejt šeruje.
hrani se - ta nakaza - ruganjem.
i prolazi, prolazi mu na blogu već godinama.

jedina osoba u kosmosu kojoj ni izrazit smisao za humor ne pomaže, jer kompleksi..


Ја морам да признам да сам ретерирао у кркаревој оцени.
До недавно сам га сматрао (чак) симпатизером (у ствари, претерујем - не баш симпатизером, него, рецимо, разумеватељем) усташлука, али сада више не.
Признајем - моја грешка.
Истина, за мој укус је сувише агресиван, не према мени (јер ја сам јак као стена, мени нико не може ништа), него према другима.
Надам се да ће временом да сазори и да ће схватити да то нема смисла. Слабијим (и не само слабијим) треба помагати, а не се истресати над (по) њима.
Успут --- још да ме не зајебава за Коштуницу, било би то штогод.
Успут 2 --- што се тиче теме (једрења, мора, ...), ту не могу да вам помогнем, јер ме једрење, а поготово море, занима мање од лањског снега.
Черевићан Черевићан 22:47 03.03.2017

Re: Krkopacenik i 2 sek medijske paznje

а поготово море, занима мање од лањског снега


шароликост тема на блогу Б92 је управо оно што нас и држи на окупу, госн.emsiemsi, већ годинама.

ХВАЛА на коментару.
emsiemsi emsiemsi 23:19 03.03.2017

Re: Krkopacenik i 2 sek medijske paznje

Черевићан
а поготово море, занима мање од лањског снега


шароликост тема на блогу Б92 је управо оно што нас и држи на окупу, госн.emsiemsi, већ годинама.

ХВАЛА на коментару.

Ма нека нас !
Да смо мало бољи, не би било лоше !
Јбт --- која језичко-логичка конструкција ... бољост квалификујем (и објашњавам) лошости (или лошошћу, ко би га знао) ! Свака ми част !
sugarbaby sugarbaby 07:30 04.03.2017

Re: Krkopacenik i 2 sek medijske paznje

јер ја сам јак као стена, мени нико не може ништа




to samo naša duša zna.
Черевићан Черевићан 02:37 02.03.2017

г krkar,

коментари понеки
да повреде знају,

ОНИ теми посвећени
за ТО и не хају,

гђо jednarecfonmoi
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 04:37 02.03.2017

Re: г krkar,

Черевићан
коментари понеки
да повреде знају,

ОНИ теми посвећени
за ТО и не хају,

гђо jednarecfonmoi



Sa teme na trenutak skrenuh, sidro bacih, reci ruznih sijaset izrekoh i g. Krkiju dobacih.

Trenutak taj iza mene osta, morah ovako pokazat'

da je takvih reci zaista
..dosta:)

sugarbaby sugarbaby 10:48 03.03.2017

Re: г krkar,

коментари понеки
да повреде знају,

ОНИ теми посвећени
за ТО и не хају,



Черевићан Черевићан 14:37 03.03.2017

Re: г krkar,

хвала гђо sugarbaby да ми опаску уочисте
sugarbaby sugarbaby 19:11 03.03.2017

Re: г krkar,

хвала sugarbaby да ми опаску уочисте



Черевићан Черевићан 03:14 02.03.2017

малко уживо ..... о Mr. Gatt-u

гђо jednarecfonmoi много текстом помоћи се нећете ( на малтешком је а ја не умем да га у енглески (титл) пребацим ),али зато слике понекад више од речи казују...

http://www.facebook.com/raymond.borg/videos/10205572115093180/

појашњење....ово ле линк на малтешке тв вести.... првих 6 минута се односе на Сидро ... остало је о нечем другом....
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 04:21 02.03.2017

Re: малко уживо ..... о Mr. Gatt-u

Черевићан
гђо jednarecfonmoi много текстом помоћи се нећете ( на малтешком је а ја не умем да га у енглески (титл) пребацим ),али зато слике понекад више од речи казују...

http://www.facebook.com/raymond.borg/videos/10205572115093180/

појашњење....ово ле линк на малтешке тв вести.... првих 6 минута се односе на Сидро ... остало је о нечем другом....



Vrlo zanimljiv prilog, nisam uopste tako zamisljala sidro, citajuci vas tekst. Videh i pomenutog gos'n Gata :)

Bilo je zanimljivo slisati malteski posle dugo godina.Secam se da "kako se zoves" jako lici na arapsko "shismek i" Malteski i jeste mesavina arapskog i govora sa Sicilije...
Черевићан Черевићан 16:46 02.03.2017

Re: малко уживо ..... о Mr. Gatt-u

Secam se da "kako se zoves" jako lici na arapsko "shismek i"


тачније... на малтешком.... x'hemm ismek

да, гђо jednarecfonmoi, малтешки језик јесте минестроне лангуаге, (туниског) арапског, (сицилијанско) италијанског,енглеског,шпанског,француског,обзиром да су се кроз вековне окупације Острва смењивали и разни језици све док се није појавио малтешки Вук Караџић Mikiel Anton Vassali саставивши Lexicon (први Речник малтешког језика) 1796 г. упристојивши језички хаос који је до тада владао Малтом.током низа година боравка у Валети ни ја не одолих том језику,упс.



jednarecfonmoi jednarecfonmoi 17:02 02.03.2017

Re: малко уживо ..... о Mr. Gatt-u

Черевићан
Secam se da "kako se zoves" jako lici na arapsko "shismek i"


тачније... на малтешком.... x'hemm ismek

да, гђо jednarecfonmoi, малтешки језик јесте минестроне лангуаге, (туниског) арапског, (сицилијанско) италијанског,енглеског,шпанског,француског,обзиром да су се кроз вековне окупације Острва смењивали и разни језици све док се није појавио малтешки Вук Караџић Mikiel Anton Vassali саставивши Lexicon (први Речник малтешког језика) 1796 г. упристојивши језички хаос који је до тада владао Малтом.током низа година боравка у Валети ни ја не одолих том језику,упс.





Hvala za ovu pricicu o jeziku.

Dakle, mozete da se sporazumete n a malteskom?

Zanimljiv je bio i meni ali sam imala utisak da ako krenem da ga pomalo hvatam u letu, da ce se arapski sto malo znadem, izgubiti negde izmedju dva slicna jezika.

Arapski mozda sve ukupno znam..hm...kako kad, 20 ili 30 reci, mozda malo vise, ali dovoljno da mogu neku mikro konverzaciju i da oni umisle da ja govorim ihaaaaj.Da se raspitam kako je neko, da narucim caj, da kazem gde zelim da idem, sta sam po steuci, odakle sam, da volim arapski...iiiiii puna kapa :)

A da se vratimo na temu, pomalo. Malta ima nesto manje od 400 crkvi na tako malom prostoru. Verujem da je dogadjaj sa sidrom vrlo znacajan.
Черевићан Черевићан 01:05 03.03.2017

Re: малко уживо ..... о Mr. Gatt-u

Verujem da je dogadjaj sa sidrom vrlo znacajan


како да није, гђо jednarecfonmoi, јер као последицу ТОГ догађаја острвљани Melitae беху означени као Prior Credidi (први верујући) значајне одреднице у римокатоличкој конфесији а на чега су и данас в. поносни.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 01:17 03.03.2017

Re: малко уживо ..... о Mr. Gatt-u

Черевићан
Verujem da je dogadjaj sa sidrom vrlo znacajan


како да није, гђо jednarecfonmoi, јер као последицу ТОГ догађаја острвљани Melitae беху означени као Prior Credidi (први верујући) значајне одреднице у римокатоличкој конфесији а на чега су и данас в. поносни.



Vodjena izrekom Prior credidi, koju ste lepo navelii, stigoh do Naxxara, i tu procitah jos ponesto vezano za vasu inicijalnu pricu.
sugarbaby sugarbaby 19:44 03.03.2017

fotka

jest da ovih dana idem opet u toskanu, al more je more i malta je malta........
hvala za (generalno) popularisanje te lepote, ali vidite i mene; samo gde, gde?



jednarecfonmoi jednarecfonmoi 20:22 03.03.2017

Re: fotka

Sjajna slika Sugar


Черевићан Черевићан 23:53 03.03.2017

дрона поглед

sugarbaby ...samo gde, gde



па сличи Малти... камењар испод Променаде у St.Julianu или Balluta Bay .... рецимо
emsiemsi emsiemsi 07:09 04.03.2017

Re: fotka

sugarbaby
jest da ovih dana idem opet u toskanu, al more je more i malta je malta........
hvala za (generalno) popularisanje te lepote, ali vidite i mene; samo gde, gde?




Која риба !
Ваууу !
sugarbaby sugarbaby 07:32 04.03.2017

Re: fotka

Sjajna slika Sugar


sugarbaby sugarbaby 07:33 04.03.2017

Re: дрона поглед

Черевићан
sugarbaby ...samo gde, gde



па сличи Малти... камењар испод Променаде у St.Julianu или Balluta Bay .... рецимо


sliči sliči


edit:

nešto sam nekako od bele zore raspoložena pa da vam poklonim pesmu koja me našla pa neće da ide..........

Make the world go away
Get it off my shoulder
Say the things we used to say
And make the world, make it go away

dobri stari elvis
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 09:35 04.03.2017

Re: fotka

sugarbaby
Sjajna slika Sugar





sugarbaby sugarbaby 11:25 04.03.2017

Re: fotka

jednarecfonmoi
sugarbaby


Sjajna slika Sugar





Placido Faranda - "Lady in Red"
Черевићан Черевићан 15:53 04.03.2017

Re: fotka

U opisu koji je priložio uz fotografiju, Plaćido Faranda kaže: ,,Snimio sam ovu fotografiju dronom, tokom ljetnjeg odmora. Moja supruga i ja proveli smo nekoliko dana u Crnoj Gori, na Jadranskoj obali i ovo je snimak sa rta Veslo, koji se nalazi u istočnom dijelu poluostrva Luštica.

Model: Nevena Mirković.
sugarbaby sugarbaby 20:03 04.03.2017

Re: fotka

call me nevena :)))



crna gora je mnogo ponosna na ovu fotku; danas sam bila u opasnoj žurbi, hvala da ste napisali umesto mene, a svakako bih editovala!
majkemi.

Arhiva