Данас је Дан без пушења у Уједињеном Краљевству. Добро, добро, не жестите се, припалите да се смирите, није данас, био је прошле среде, али сам ја тад био заузет, а после сам заборавио (о заборавности видети ниже под бројем 4).
Заједнички простор за псе и пушаче видео сам пре десетак година на аеродрому у Калгарију -- могуће је да је ова сличица одатле.
Сведочења о штетности дувана постоје и у поезији (после овога не може више бити никакве сумње -- имамо конвергентан доказ!) и као пример наводим Рацинову Ленку
Откако Ленка остави
кошуљу танку ланену
недоткану на разбоју
нануле обу отиде
на рад у дуван-монопол --
лице се њено измени
наниже веђе падоше
свише се уста отврдла.
Не беше Ленка рођена
за те дуване проклете!
Дуване -- жуте отрове
за груди -- цвеће ружино.
Прва година не прође
грудва на срце леже јој,
друга година наиђе
болест њој груди покида.
Треће године земљица
Ленкину снагу покрила.
И док јој месец ноћима
хумку у свилу завија,
ветрић потихо нада њом
горку јој тугу разлива:
"Зашто ми зашто остаде
кошуља недовезена?
Кошуља беше даровна."
Иначе, Рацину се не може пребацити да је, као већина научника, врбован од владе да шири дезинформације о штетности дувана, јер је стих "дувани -- жути отрови" написан пре Другог светског рата, у време кад је дуванисање сматрано поштеном занимацијом правих мушкараца. Рацин је погинуо под неразјашњеним околностима током рата -- убила га је партизанска стража јер се, наводно, није одазвао на њихове опомене да стане. Неки се куну да се радило о класичној ликвидацији због унутарпартијских размирица, а неки да је ипак пуки случај у питању јер је Рацин, тврди се, имао проблема са слухом, али ја мислим да све то нема везе и да су стражари само били страствени пушачи.
Него, подсетимо се неких добрих вицева које пушачи казују себи док се убеђују да је робовање хемијској индустрији за паковање катрана, никотина и осталих адитива и адиктива у целофан заправо -- слобода!
1) Непушачи имају један разлог што су живи, пушачи имају милион!
2) Пушење вам скраћује -- цигарете!
3) Одслуша полицајац курс (о трошку државе наравно, гррр!) о штетности пушења где је научио да пушење скраћује живот и до петнаест година и реши да одмах примени стечено знање те заустави првог клинца с цигаретом у устима.
- Је ли, мали, колико је теби година?
- Петнаест.
- Еее, видиш, а да ниси пушио сад би ти било тридесет!
4) Заборавио сам. Знао сам их још, поготову док сам пушио, али то је било тако дааавно, позаборављало се. Наравно, ово доказује да су пушачи у праву кад тврде да пушење позитивно утиче на концентрацију и добро памћење.
* * *
Све ово нема везе, да се вратим на Рацина. Измајмунисао сам свој кућни превод "Ленке" јер сам желео верзију у којој је сачувана музика из оригинала, музика коју нисам чуо у постојећим преводима (оним које сам нашао). Наиме, у оригиналу сваки стих има осам слогова и "пева"
јен-два-три
јен-два
јен-два-три
у комбинацији са 7/8 тактом. Да, може, може, уклапа се, пробајте, лако је, само читајте брзо, са акцентом на сваки "јен",
јен-два-три
јен-два
јен-два-три
От-ка-ко
Лен-ка
о-ста-ви
и све тече само. Постоји и неколико стихова у стилу
јен-два
јен-два-три
јен-два-три
али та промена не утиче много на песму, много је важније да су последња три слога одвојена од тога да ли су првих пет у 3-2 или 2-3 формату. Уз ово уско ограничење у ритму додао сам себи и захтев да превод буде што ближи оригиналу у, колико је год то могуће, стих-по-стих маниру. С друге стране, да бих сачувао музику и угурао превод у стих-по-стих оквире, нисам се либио да употребим изразе који можда звуче архаично и/или јужњачки. Уосталом, песма је предратна па је пожељно да и превод покаже мало те патине, а друго, песма је ионако јужњачка -- дерт у најлепшем издању.
Има ту и других техничких заврзлама. На пример, пробао сам да што чешће употребим слово "о", кад год је нека таква реч могла да се уклопи, али да не тупим о томе (укратко, за оне који воле да вире испод хаубе, неки критичари сматрају да је у оригиналу употребљена асонанца да дочара/истакне тугу -- "оооо").
С практичне тачке, највише главобоље задали су ми дативи речи "нануле" и "монопол", јер имају по четири слога, а речи од четири слога уклапају се у 3-2-3 музику као клавир у шпајз. Избегао сам некако те четворосложне падежне облике ("нанулама" и "монополу"), али сам још увек најмање задовољан тим стиховима, јер музика и даље не штима тамо баш најбоље.
И кад смо код музике и Ленке, да завршимо композицијом Зорана Јовановића (рођен у Скопљу, а већи део живота, као студент а затим и професор, провео у Београду и Новом Саду).