MAKEDONSKA LEGENDA

 gost autor: drzurin otac

Neki siromašak danima  sjedio skrštenih ruku  razmišljajući  kako da se ratosilja bijede i siromaštva i prehrani čeljad, ali nikako da  nađe rješenje niti, pak, da ga ko upita: „Aman, bre, čovječe! Što tu danima sjediš – koji ti je đavo?“

Najzad, izgubivši svaku nadu u ljude,  okrenu pogled ka nebu, uzdahnu, pa reče: „Of, lele, Gospode! Pomogni mi malce, oti ke se urnam  od pamet – ke puknam od maka!!!”

I još dok ne bješe  spustio  pogled sa neba, sletješe  kraj njega dva goluba na travi. Jedan od njih pođe šetati po dvorištu, a  na kraju uđe i u siromahovu kuću i iz nje iznese  neke mrvice, pa se zatim ponovo  vrati i  donese  nešto hrane i za drugog goluba. Hraneći drugog goluba, kupio je  i mrvice koje bi  mu ispadale iz kljuna…  

 Siromahu se sve to učini  pomalo  čudnim , te se  zagleda  u hranjenog  goluba  i primjeti da je ovaj slijep. Golub koji ga je hranio, vidjevši da  je čovjek zastao  uz   njega - ne bojeći se da će ga ostaviti samog -  poletje ka nebu, ali se ubrzo vrati sa nekakvom travkom u kljunu. S njom prekri oči   slijepom golubu i  on začas progleda, pa oba goluba prhnuše i odletješe, a onu travku  zaboraviše...?!

Siromah  je uze i stavi je sebi u džep.

 Krenu potom  na vašar, ali  kraj  nekog kladenca  srete  dvojicu kako  poje vodom jednog slijepog čovjeka.Upita ih  za dozvolu da ga uz pomoć one travke pokuša izliječiti. Travku mu stavi na oči, utrlja je malo i slijepac začas  progleda. Svi su mu se počeli zahvaljivati, a onaj slijepi ga je cjelivao u ruke   darivajući  ga  svakakvim   bakšišima...

Istu stvar sa listom trave    ponavljao je i kod drugih ljudi, te se ubrzo  toliko obogati  i odluči da pođe na adžiluk!

Prije polaska na put, uz pomoć one travke  mogao je  da sazna  čak i to ko je i šta,  i od koga ukrao i gdje  je ukradeno sakriveno . Od toga se njegov imetak  još više   uvećao!

I, krenu najzad brodom preko mora, ali  se  na brodu dogodi to da umrije jedan od  putnika- budućih adžija!

Dvojica što su bila sa  putnikom  ubaciše ga u kofer i zalijegoše pored kofera  da ga čuvaju dok ne uplove u luku.Jedan od te dvojice je bio „šiško“ (debeljko), a drugi tanak  ko suha grana  – mršavko!

Kada je lađa pristala u luku,  izmećari  izvadiše  mrtvaca iz kofera, iskopaše raku na brdašcu iznad pristaništa i počeše ga sahranjivati…. U raku, međutim, upade  i onaj debeljak – „šiško“! ...

Kraj groba je ostao samo mršavi.  Siromašak mu  priđe i upita ga  zbog čega  sa mrtvim čovjekom uđe i onaj debeljko?

Tada mu mršavi reče da je onaj što je umro na brodu bio mnogo gramzljiv za života, da se obogatio  na nepošten način i da  mu je zbog toga Bog uskratio  zadovoljstvo da  postane adžija, jer  će se tek onda  opoganiti i nastaviti još više krasti... !? 

 Onaj , pak, debeli  što je s njim  legao u grob – taj je, u stvari, bio  njegov zli anđeo koji ga je i nagovarao i podučavao da čini  to što je činio ,  pa je sada   pošao s njim ne bi li ga nekako izbavio  od  božijeg Suda i poveo u nekakav svoj nevaljali Raj.  A ja sam  pravi anđeo koji  je  išao uz njih nastojeći  ih odgovoritii  da  ne kradu baš toliko, već da samo – ako već moraju – pomalo „kraduckaju”???  Nego, stani, stani!! A kako  ti mene vidiš kad sam ja nevidljiv? – upita mršavi anđeo  siromaška i ovaj mu prizna da u džepu nosi   onu  volšebnu  travku koja mu sve to omogućava.

-Eeee! Daj mi je ovamo ! Dosta si je nosio, a i vidio si  i više no što si smio vidjeti?!...

Siromašak mu onda prizna sve što je  radio uz  pomoć te travke,  i pokaza mu pare koje je zaradio, ali mu reče da  je za sebe zadržao samo onoliko koliko mu je bilo  potrebno da ode na „adžiluk“...

-Dobro, dobro! Dosta ti je bilo! Hajd' sad  pođi  na  Božji grob, ali nemoj da se  poslije povratka  opet preobratiš u  “preletačevića”....!!!

Reče  mu to, i:“Frrrr!...“ - zaleprša krilima  poletjevši  ka  nebu ...

Leteći  prema nebu , postajao je sve manji dok  na kraju nije postao sasvim  Mali…!!!