Društvo| Gradjanske inicijative| Obrazovanje| Roditeljstvo

Пејзажи у све гушћој магли

tasadebeli RSS / 28.03.2017. u 08:02

Пре 5-6 година присуствовао сам једном стручном усавршавању (популарно, семинару) за просветне раднике под званичним називом „Креативни рад са ученицима на превенцији злоупотребе психоактивних супстанци."

 

Организатори тог стручног усавршавања су били Министарство просвете Републике Србије и Градски завод за јавно здравље. Семинар је био тродневни и током њега смо видели неке технике које су нам инструктори на том семинару презентовали да бисмо их ми касније у својим школама користили.

Презентери на том семинару су нам те технике презентовали кроз посебно осмишљене „радионице". Те „радионице" су иначе на свим тим семинарима за наставнике врло популарне у последњих 15 година.


(Ах, ти workshops, последњи педагошки модни крик врискова! Није важно што ја све на тим семинарима убеђујем да сам ја кроз те „радионице" као такве пролазио још као студент на факултету пре 35 година, половином осамдесетих, и да то није никакав последњи модни педагошки проналазак увезен из иностранства, већ да је то поприлично стара роба. Још мало, па се и усмрдела од старости... Али, 'ајде... Да не кукам превише.)

И од свега што сам видео у та три дана тада, некако ми је највише у сећању остала једна сцена.


Наиме, презентери су нам представили једну од тих „радионица" за које су очекивали да бисмо могли да их користимо касније у нашим школама. Замисао је била да деца, ученици трећег и четвртог разреда основне школе (!) цртају на часовима ликовне културе плакате који ће бити део борбе против злоупотребе психоактивних супстанци. Знате оно са саобраћајним знацима на којима је прецртан шприц и слично? Ја памтим те радове и креативне идеје још из времена док сам и сам био ђак...

 

 

uts-lv11-Zinal-av20150508053247-109175125480BdbhT2n2a.jpeg 

 

 


Затим је, по замисли наших инструктора, требало од тих плаката да организујемо изложбу, свако у својој школи, на коју бисмо позвали и децу и родитеље и све људе из окружења своје школе.


Лепа замисао, деца се подстичу на креативност и још тиме чине нешто корисно за читаву заједницу.


Додуше, мени некако смета када се та тема наркоманије спусти много ниско по узрасту у школи (8, 9, 10 година) јер сам некако убеђен да због једног или два случаја наркоманије у тим узрастима не треба свим тим осталим малим људима подстицати радозналост када су дроге у питању терајући их да тако мали размишљају о тим темама.


Све некако мислим да то ипак треба оставити за мало старије узрасте, када ти мали људи постају полако велики људи и у стању су да сагледају ширу слику од оне коју имају када им је 8,9 10 година.


Али то је неко моје лично уверење засновано на искуству у раду са том децом, па то и не треба узимати као неки озбиљн аргумент против тога да се за организовање оваквих изложби у борби против наркоманије ангажују деца од 8, 9 10, 11 година.

 

Но, шта год да сам у том тренутку на том семинару ја размишљао, из тога ме тргну један мој врло млади колега који је седео поред мене у групи за столом, такође професор српског.
Питао је наше инструкторе:

„А шта ми да радимо ако нам на ту изложбу коју смо организовали дођу родитељи неког детета који су наркомани?"

Настао је тренутак непријатне тишине који је изгледао као вечност. Читав скуп је заћутао очекујући одговор наших инструктора на том семинару. После краћег премишљања, најстарија од свих тих инструкторки које су нам до тада предлагале разне технике за борбу против наркоманије, одговори питањем:

„Колега, а како ми то да знамо шта ви треба да радите?"


И семинар се настави како је био планиран.


Са младим колегом и са мном су у групи били и директорка једне средње школе из унутрашњости Србије, жена мојих година, као и њен помоћник, нешто старији од нас. Током та три дана обоје су ми причали како су се годинама борили да истерају дилере из свог школског дворишта, како су доживљавали због тога разне непријатности, како су им претили, чак и физички.


Али њих двоје су били упорни у томе и после вишегодишње борбе у својој средњој школи успели су да је очисте од дилера и да истерају то зло макар из школских клупа и школског дворишта. Колике и какве жртве су њих двоје због тога подносили током тих година, то сам бог зна. Видело се то и по њиховим уморним лицима са погледом који вам све говори.


Када су њих двоје чули одговор наших инструктора на питање младог колеге, само су се погледали, гурнули мене лактом и прошапутали:


„Тасо, 'ајмо у Банију на кафу. Немамо овде шта више да тражимо..."

Тако да сам ја са тог семинара некако много боље од свих тих предложених „радионица" запамтио оно што су ми причали уз кафицу у Банији  та директорка и њен помоћник о својим личним искуствима у борби против дилера и дроге у својој школи.

 

И тако... Ето... Шта да вам кажем...


Док се држава бави организовањем избора, док се медији баве тиме ко ће бити нове вође и опозиције и позиције, грађани у овој држави су почели да се самоорганизују...

 

„Окидач за настајање удружења су биле умрлице младих људи поред којих смо пролазили", рекао је председник удружења Свети Сава".


ЛИНКЛИНКЛИНК

 

 

 



Komentari (135)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 21:52 28.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

Milutin Milošević
Министарство просвете Републике Србије


Jedina osoba koja se iole bavila prevencijom rizičnog ponašanja i Ministarstvu Zora Dešić krajem prošle godine otišla je u penziju. U Ministarstvu nemaju nameru da nekoga drugoga uposle na tim poslovima.

Ministarstvo zdravlja je nekim čudom (plaćenim višenedeljnim stručnim boravkom u Izraelu) dovelo nekog stručnjaka iz Izraela koji je pokušao da aktiviste organizacija koje rade na pitanju droga nauči kako da se fudbalom bore protiv droge! Potpuno promašaj. A žele da ovaj projekat razvijaju i dalje.

O radu drugih organizacija građanskog društva bolje da ne govorim, da ne ispadne da nam pravim reklamu.




Већина мојих колега, из моје школе али и из других школа које познајем, каже ми да је најкориснија сазнања и савете по овом питању, до сада добијала од господина Ламбеа Ђорилијевског из Одсека за превенцију МУП Србије.

Господин Ђорилијевски је до сада на својим предавањима по школама увек конкретно говорио о томе како препознати кориснике, показивао узорке, објашњавао путеве којима то стиже до школске деце,...

И то је увек користило свима нама по школама.







То је оно о чему прича и Нарцис (лајф каучи).

Свима нама је јасно да не можемо добити ни добре савете ни упутства од оних предавача на тим семинарима за наставнике који не само живот школске деце, него и уопште читав свет око себе, виде кроз некакве своје педагошке цвикере модела "лептирићу шаренићу".

То једноставно није ефикасно колико год ти предавачи Министарства просвете или из неких других институција мислили да су образовани и обавештени о свему томе.

Деца јесу мала, али нису глупа, побогу. То су, бре, мали људи. Људи као и ми, само мали људи.

И нимало глупи и наивни да им се продају бајке док гледају око себе стварни свет у којем бајке не постоје, а и приче се не завршавају увек срећно.

И тако деци и треба прилазити ако уопште хоћемо нешто да постигнемо у том процесу који називамо васпитавање.

Ђорилијевски је ипак један од оних који свакодневно има праве информације са терена и одатле и долази све оно корисно што он прича по школама у Србији које се боре са проблемом наркоманије.


Недавно ми је Браја рекао за један врло интересантан документарни филм Јанка Баљака и у продукцији Бојане Маљевић под називом "Грам, килограм, тона". (ЛИНК)

Вреди га погледати...

И показати деци узраста 12 - 18 година, што да не?

Као поучну причу.

А деци, нарочито бунтовним пубертетлијама и младим људима, тај свет са маргине друштва (нарко дилери вазда пуни пара за разлику од оних позитивних примера на које им указују и родитељи и наставници, навијачке групе и вође навијача, обрачуни по улицама, насиље у којем један другоме излазе "на црту" у чему нема лицемерја које тако често виде код одраслих око себе него опстаје онај јачи и слично) делује примамљиво у том узрасту. То је свима нама јасно.

И нама је у њиховим годинама све то деловало примамљиво јер у тим годинама тек откриваш свет око себе и много тога те вуче на неки криви пут зато што би хтео све да пробаш, да испробаш своје могућности, да видиш баш да ли си бесмртан и "најјачи" на свету као што ти се чини у том тренутку.

Ја имам обичај да, причајући о дрогама и проблему зависности, без неког устезања, или још горе лицемерја, кажем мојим ученицима да када сам био њихових година, ситуација по том питању у Београду није била много другачија него данас и да је мене само пука срећа и случајност спасла од тога да постанем наркоман у првој половини осамдесетих у Београду.

Кажем им да је једина разлика између овог сада времена и оног времена моје ране средњешколске младости из прве половине осамдесетих у Бгд. у томе што се данас до било које врсте дроге много лакше долази. И јефтинија је јер је има пуно на тржишту - закони тржишта.

Али да тај проблем није од јуче, да то није нешто што је својствено само њиховој генерацији, већ да тај проблем врло дуго постоји, да су људи стекли већ подоста и знања и искустава борећи се против тога и да је то једна од сасвим реалних опасности које их чекају на том путу одрастања, нарочито у тренуцима када им је много важније шта они другари са улице мисле и кажу о њима од онога што им говоре њихови најближи у породичном окружењу или њихови наставници у школи.

Али кажем им и да све то што им ја причам данас не значи да су сви моји другари из младости имали толико среће као што сам је ја имао у својој раној младости растући поред разноразних типова на улици. Само што ти моји другари не могу то данас да им причају јер их одавно више нема међу живима.

Обично ме тада слушају полуотворених уста јер је то та радозналост код њих проистекла из жеље да испитују свет око себе.

А када бих покушао са оном поменутом причом с почетка овог коментара типа "лептирићу шаренићу", или са оним предложеним радионицама са семинара о којем сам писао у уводном тексту, клинци би врло брзо почели да зевају и престали би да ме слушају...
niccolo niccolo 11:34 29.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

И показати деци узраста 12 - 18 година, што да не?

Nas su onomad, prvi ili drugi gimnazije, vodili u Dom omladine na neki strani film na tu temu, ako se dobro sećam da je bilo po istinitoj priči o nekoj devojci koja počinje da se drogira i onda šta joj se sve dešava. Dobar film.
tasadebeli tasadebeli 14:25 29.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

niccolo
И показати деци узраста 12 - 18 година, што да не?

Nas su onomad, prvi ili drugi gimnazije, vodili u Dom omladine na neki strani film na tu temu, ako se dobro sećam da je bilo po istinitoj priči o nekoj devojci koja počinje da se drogira i onda šta joj se sve dešava. Dobar film.



Ми dеца са станице Зоо - Кристијана Ф.?(ЛИНК)





Ми деца из подземног пролаза у Нушићевој улици?

Јбг, кад ни данас још увек немамо метро.

(Кад си већ поменуо осамдесете у Бгд...)
angie01 angie01 14:39 29.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

Ми dеца са станице Зоо - Кристијана Ф.


ima sutra predstava u pozoristu Pinokio, kod starog Merkatora- bivsi bioskop Jugoslavija, sa pocetkom u 20h,...igraju clanovi glumackog studija Centar iz Beograda- predstave su obicno rasprodate, jer su stvarno dobre,...
docsumann docsumann 15:14 29.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

pitam se kakav bi efekat imala ta knjiga uvrštena u lektiru.
niccolo niccolo 18:54 29.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

(Кад си већ поменуо осамдесете у Бгд...)

Ja pomenuo 80te?
tasadebeli tasadebeli 19:04 29.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

docsumann

pitam se kakav bi efekat imala ta knjiga uvrštena u lektiru.



Одокативним увидом у то шта клинци читају, покорно јављам да је та књига код њих врло често на списку оне необавезне лектире, "за своју душу", што би рекли.

А до сада ми је скоро свака друга генерација тражила да разговарамо о тој књизи на часовима чему сам радо излазио у сусрет. Обично су то били осмаци у основној школи и средњошколци.

Додуше, морам и то да кажем, у последњих 5-6 година то више није случај.

Ваљда је књига престала да им привлачи пажњу.

(Много дуго сам у учионицама српских школа, па се свашта накупило у тим успоменама.)
tasadebeli tasadebeli 19:10 29.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

niccolo
(Кад си већ поменуо осамдесете у Бгд...)

Ja pomenuo 80te?



Упс, извин'те, млади господине!

Извукао сам погрешан закључак о Вашим годинама због непотребног учитавања непостојећег у оно што је речено:


Nas su onomad, prvi ili drugi gimnazije, vodili u Dom omladine na neki strani film na tu temu,



Примите моје најдубље извињење због тога и опростите старом чики, молим Вас.


emsiemsi emsiemsi 20:27 29.03.2017

Re: Prevencija po Ministarstvu

angie01
Ми dеца са станице Зоо - Кристијана Ф.


ima sutra predstava u pozoristu Pinokio, kod starog Merkatora- bivsi bioskop Jugoslavija, sa pocetkom u 20h,...igraju clanovi glumackog studija Centar iz Beograda- predstave su obicno rasprodate, jer su stvarno dobre,...

Еееее, фала Богу да су оживели тај бивши биоскоп код Старог Меркатора - баш се био претворио у ругло.
nask nask 21:16 28.03.2017

Tiš bre da diluješ u mom parku?

anonymous anonymous 21:13 29.03.2017

......

anonymous anonymous 08:04 30.03.2017

Pejzaži ....

...

"Zverski ste bombardovali SRJ, nedužna sela i gradove. ZAMISLITE SE


i dalje neki Rusi veći Srbi ....


Usput


Od radijacije i roboti " umiru"
anonymous anonymous 21:58 30.03.2017

Dik ....ta ....tore....

anonymous anonymous 22:34 30.03.2017

TRI ....LA...TE...RALA

INTERVJU

Tahir Hasanović,TV kanal 9

na youtube-u

Preporučujem.
aureus aureus 22:40 30.03.2017

Re: TRI ....LA...TE...RALA

anonymous


https://www.youtube.com/watch?v=8yZcPD5coHc

Link dostupan jedino na youtube-u

Tri-la-te-ra-la svima nam je dala
Ma-so-ni ma-no-si-se nono-sise nono-sise

Šalim se, znam da ćeš ispravno shvatiti.

Živcira me predizborna ćutnja.
Ima nečeg izrazito nedemokratskog u njoj, pogotovo kad traje dva debela dana.
tasadebeli tasadebeli 22:46 30.03.2017

Re: TRI ....LA...TE...RALA

anonymous


https://www.youtube.com/watch?v=8yZcPD5coHc

Link dostupan jedino na youtube-u



Џабе, мени све време показује да је видео unavailable.

Изгледа да то могу да виде само они иницирани...

Рецимо, Мира Адања Полак, затим домаћице које прате њено телевизијско стваралаштво и слични...




tasadebeli tasadebeli 22:59 30.03.2017

Re: TRI ....LA...TE...RALA

aureus
anonymous


https://www.youtube.com/watch?v=8yZcPD5coHc

Link dostupan jedino na youtube-u

Tri-la-te-ra-la svima nam je dala
Ma-so-ni ma-no-si-se nono-sise nono-sise

Šalim se, znam da ćeš ispravno shvatiti.

Živcira me predizborna ćutnja.
Ima nečeg izrazito nedemokratskog u njoj, pogotovo kad traje dva debela dana.




Ено, Фри окачио пост. Иду коментари.
sven.en sven.en 07:57 31.03.2017

..

Zašto si zaključao blog (?), nije mi jasno.

I kad sam kod jasnoće: u Plamenu kraljice Loane Umberto piše o magli. Hm, kakvo iznenađenje. Magla je do tad bila moje interesovanje (vjerovatno i strah, npr od nejasnoće).

Podijeliću ovu sliku, nerado.


tasadebeli tasadebeli 09:27 31.03.2017

Re: ..

sven.en
Zašto si zaključao blog (?), nije mi jasno.



Рекох већ Емсију, нема се

тамо

шта ни додавати ни одузимати.

Зато се текст и завршава са "пунктум".
sven.en sven.en 09:43 31.03.2017

Re: ..

Znači tako, jasno k'o dan.
nikvet pn nikvet pn 10:29 31.03.2017

Re: ..

tasadebeli
нема се тамо шта ни додавати ни одузимати.


Издаш приопћење ко Туђман и шлус? Не може то тако Тасо...

Ово има да се истакне и подвуче:

4) Зато што ме уопште не занима шта ће са тим језиком да раде остале нације избегле из оне братствојединствене СФРЈ, много ми је важније како ће се према том мом српском језику односити моја нација у целини, на свим географским просторима, као и институције матичне државе те моје нације
Ови остали око нас нека раде шта год хоће, не занима ме.
Само нека се придржавају заједничких закључака са имовинске расправе после језичког развода где је јасно речено шта је чије и коме шта припада, те да не присвајају оно што припада језику и култури моје нације јер ћемо онда морати опет да потегнемо суд за развод бракова.
sven.en sven.en 08:58 01.04.2017

Re: ..

sven.en sven.en 08:58 01.04.2017

Re: ..

tasadebeli tasadebeli 11:53 01.04.2017

Re: ..

sven.en








mirelarado mirelarado 12:12 01.04.2017

Re: ..

I kad sam kod jasnoće: u Plamenu kraljice Loane Umberto piše o magli. Hm, kakvo iznenađenje. Magla je do tad bila moje interesovanje (vjerovatno i strah, npr od nejasnoće).


Piše o magli, svojoj prijateljici iz detinjstva, iz tih zamagljenih pijemontskih brda, piše često i tuđim perom:

Sâm sam, u magli oslonjen
o stablo u jednom drvoredu...
i nema ničeg u mom srcu
osim sećanja na tebe,
izbledelog, nepreglednog,
izgubljenog u hladnoj svetlosti u daljini
odakle god da gledam međ drvećem.

sven.en sven.en 15:23 01.04.2017

..

sven.en sven.en 15:28 01.04.2017

Re: ..

taso

Nemam riječi.
tasadebeli tasadebeli 19:38 01.04.2017

Re: ..

sven.en
taso

Nemam riječi.



Ма пусти, ни ја...




sven.en sven.en 05:35 02.04.2017

Re: ..

:)
tasadebeli tasadebeli 06:42 02.04.2017

Re: ..

sven.en
:)



Што каже један у коментарима испод клипа на Јутјубу, да ли је неко ово послао Стивену Кингу? Одлична идеја за неку његову књигу...



sven.en sven.en 06:59 02.04.2017

Re: ..

Gledao si ------> The Mist


Dobro jutro, Taso.

tasadebeli tasadebeli 07:56 02.04.2017

Re: ..

sven.en
Gledao si ------> The Mist


Dobro jutro, Taso.



Добро јутро!


Наравно, гледао The Mist.

А гледао и ---------- The Fog


ко зна колико пута пошто обожавам Карпентеров лик и дело до имбецилности.







Тривија:

А сећам се да су тај Карпентеров филм први пут пустили на телевизији када је у старој СФРЈ по први пут екприментално кренуо ноћни програм. Давних осамдесетих. Па су филм пустили у оквиру тог ноћног програма.

И тако почели да нас навикавају на несаницу.

Мислим да се тај ноћни програм звао "Црна овца" и ишао је из сарајевског студија.

Пре тога, осим школског програма преко дана, прави тв програм је почињао око пет поподне и завршавао се одмах иза поноћи.

Исправно. Шта има радни људи и грађани да гледају ноћу телевизију... Па после не могу ујутро да раде на својим радним местима и да учествују у убрзаном развоју наше социјалистичке самоуправне нам домовине. Бивше.





Тек тамо касније, са падом Чаушескуа у Румунији, почело је у СФРЈ да се телевизија гледа по читав дан и памтим да је од тог тренутка телевизор по српским/југословенским кућама почео да ради као они нон-стоп драгстори, 24 сата дневно.

Па су тако моји маторци од тог децембра 1989. почели да све своје слободно време проводе приковани за мале екране попут оног горе. Са све шустиклом.

Док је баба била некако више човек радија.





А ја се уметнуо на бабу, јбг.

Извини, удавих овом тривијом, али сећања навиру... А ја као и сваки баксуз, памтим милијарду неких непотребних ствари из прошлости...

Опрост?

Уз мало старе музике са тог још старијег бабиног радија који још увек функционише?



sven.en sven.en 08:31 02.04.2017

Re: ..

Samo lagano, bez posvećenosti nema ni čovjeka.









Ribozom Ribozom 20:36 31.03.2017

dzeparac

Mislim da je jedan od uzroka pocetka koriscenja droga davanje dzeparca deci.
aureus aureus 21:14 31.03.2017

Re: dzeparac

Ribozom
Mislim da je jedan od uzroka pocetka koriscenja droga davanje dzeparca deci.

A kako da im uskratiš džeparac švrćanima jednim malenim?

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana