....ако пожелимо да схватимо садашњицу не смемо следити традицију која је дели на примарну и секундарну.
мало ли је ,ако у овом, по свему судећи слуђеном времену, у којем живимо успемо да контролом и овладавањем тела досегнемо и овладаност мислима те тако постигнемо социјалну хармонију са окружењем неговајући на тај начин (не)подељен ризик нових могућности.
прочитах да је човеково право места боравка лично време у којем смо привремено ,сагласни да у тој привремености настају и наш песимизам и оптимизам а који се занемарују у корист квалитета личног просторног окружења много пријемчивијег за људска чула.Елиас Канети је напомињао да смо зли и зато што знамо да ћемо умрети и да би смо били далеко више зли и острашћени када бисмо знали када ће се ТО и десити.стога осим хроничне несмирености јер човек је савршена машина за самозаваравање треба покушати изнаћи спас од интровертности тако да , како кажу апофтегме, мораш спознати самог себе а то је немогућа мисија уколико се не одвојиш од света и останеш насамо са својим недорецима.поменут свет је не окружење јер њега тешко можеш да избегнеш живећи у урбаним условима ,него неразмрсиви колоплет страсти,наопака духовна реалност која нас уништава јер све заборављено је негде у човеку архивирано и то се подсећањем обнавља у много ширем контигенту сећања доводећи нас све чешће у психо нестабилна стања.
Елем, један од спољних ангаса yoge названог asana је систем hatha,уствари балансирање тела који сам (са једном Nataly) током низа година држао у Валети у просторији својег апартмана старе палате ноблес фамилије Gauchi захвалној за такву делатност .лети пак кад су врућине походиле острво практиковали смо систем за контролу духа и емоција mantra yogu - сама реч води порекло од две речи man-ум и tra-ослобађање ума од процене феномена појавног живота ,методом која своје циљеве остварује снагом звука.наиме нарочито одабране те ритмичко изговорене речи прелазе физичку баријеру и дејствују у менталним ,етеричним и астралним супстанцама нашег тела обзиром да звукови или вибрације посебно утичу на нашу свест .
систем смо практиковали у делу полупотопљене пећине на северозападу малте у који се улазило ронећи до дубине пар метара те се тесним пролазом изроњавало у суви простор пећине довољан за комотно опуштање десетак особа. Тај природно кроз стене ветрен простор осветљавали смо вештачки што је уз пратећу мелодију са касетофона давало посебност како клаустрофобичном ентеријеру тако и маамљивост самог чину покушаја боравка у нижем стадијуму екстатичног стања.седименти памћења ево ме и након две деценије усмеравају особама којима је било заједничко то што су мисао прихватили као стварност и онда исчекивали резултат, емотивно верујући у њега, тјст променом начина размишљања стварали за себе нову стварност.....
глоса
освешћавање и чишћење себељубивог аспеката нашег бића је препедевтика одлуке да се посветимо себи у ова сулуда времена те да трансформацијом личности откријемо скривене потенцијале унутрашњег света нашег бића те тако постигнемо социјалну хармонију са окружењем.е сад, да ли ћемо пут ка спокојству личном тражити у источној духовној пракси те прекорачивши црту физиологије, упасти у област психе и ујединивши се с медитативним представама деформисати религиозну свест а што је у нескладу са хришћанском молитвеном традицијом окружења нам, на нама самим је да одлучимо, но имајући притом на уму прибелешку Еzrе Paundа ... увек је лакше противити се нечему што нисте ни покушали да разумете.Acta,non verba.